Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Pravilnika o evidenciji sankcija za maloletnike

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Razlog je što podzakonski akt uređuje materiju zaštite podataka o ličnosti, što je ustavna rezerva zakona.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-194/2013
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora ("Službeni glasnik RS", broj 63/06) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavni sud je Rešenjem IUo-194/2013 od 21. januara 2016. godine pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora navedenog u izreci (u daljem tekstu: Pravilnik). Sud je u Rešenju konstatovao da iz odredaba člana 37. stav 2. i člana 167. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koje su naveden e kao pravni osnov za donošenje osporenog Pravilnika, pa i naziva samog Pravilnika, sledi da se njim e uređuje samo način vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Međutim, iz sadržine Pravilnika proizlazi da su Pravilnikom uređena i druga pitanja, kao što su: ko vodi evidenciju o krivičnim sankcijama izrečenim maloletnicima i kome se i na koji način dostavljaju odgovarajući statistički podaci o izrečenim krivičnim sankcijama (član 1.); kome se, o čemu i u vezi sa čim e mogu dati podaci iz evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kad a je zabranjeno davanje tih podataka (član 2.); pod kojim uslovima, kome i u vezi sa čim e se izuzetno mogu dati podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora (član 3.); kako se i u skladu sa čim e formira upisnik i na koji način, te koji se podaci unose u upisnik (član 4.); ko vodi evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama (član 5.); ko je dužan da prati vođenje evidencije i razrešava sporna pitanja i koga obaveštava o problemima koji nastanu u vez i sa vođenjem evidencije i davanjem podataka (član 6.), te na koje se sankcije odnosi evidencija, gde ostaje i za šta se koristi evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova (član 7.).

S obzirom na navedenu sadržinu osporenog Pravilnika, iz koje sledi da se Pravilnikom izvorno uređuju pojedina pitanja prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora izrečenim maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima, i da se Pravilnikom ne razrađuju pitanja koja su uređena Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te imajući u vidu karakter pravilnika kao opšteg akta opredeljenog članom 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi, za Sud se osnovano postavilo pitanje ustavnosti i zakonitosti Pravilnika u celini, a ne samo odredaba čl. 2. i 7. Pravilnika, povodom kojih je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Navedeno rešenje dostavljeno je Ministarstvu pravde, kao donosiocu osporenog Pravilnika na odgovor, saglasno članu 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15). Budući da Ministarstvo pravde povodom navedenog Rešenja o pokretanju postupka, a ni nakon urgencije, nije dostavilo odgovor, Sud je, na osnovu odredbe člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , nastavio postupak.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora („Službeni glasnik RS“, broj 63/06) doneo je ministar pravde, objavljen je 21. jula 2006. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 29. jula 2006. godine. Pravilnik ima osam članova, uključujući i odredbu o stupanju na snagu.

Pravilnik je donet na osnovu člana 37. stav 2. i člana 167. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS", broj 85/05), kojima je propisano da se način vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora određuje posebnim aktom (član 37. stav 2.), s tim što će podzakonske akte, pored ostalih i iz člana 37. stav 2. Zakona, doneti ministar nadležan za pravosuđe (član 167. stav 3.). Sud i ovog puta konstatuje da je Zakon, u kome je sadržan pravni osnov za donošenje osporenog Pravilnika, donet u vreme važenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine i do sada nije usklađivan sa Ustavom Republike Srbije od 2006. godine (iako je opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, saglasno članu 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, istekao još 31. decembra 2008. godine), a da iz člana 42. stav 2. Ustava nesporno sledi da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom.

Pravilnikom je, u članu 1, propisano: da evidenciju o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora (u daljem tekstu: krivične sankcije) izrečenim maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima (u daljem tekstu: maloletnici) iz čl. 40. i 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu: Zakon) vodi sud koji je ovim licima sudio u prvom stepenu, a statističke podatke o izrečenim krivičnim sankcijama prvostepeni sud dostavlja putem odgovarajućih upitnika, koji ne sadrže podatke o identitetu maloletnika, Republičkom zavodu za statistiku. Odredbama člana 2. Pravilnika propisano je da se podaci na osnovu evidencije iz člana 1. ovog pravilnika o izrečenim vaspitnim merama mogu dati samo nadležnom sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva (u daljem tekstu: centar za socijalni rad) u vezi sa postupcima koji se vode prema licima kojima je ranije bila izrečena vaspitna mera, a izuzetno, na obrazloženi zahtev, po posebnoj odluci sudije za maloletnike i drugim subjektima (stav 1.), te da je u slučajevima predviđenim u članu 27. stav 2. Zakona zabranjeno davanje podataka o izrečenim vaspitnim merama (stav 2.). Odredbama člana 3. Pravilnika propisano je da se podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora ne mogu dati nikome, osim u slučajevima predviđenim u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika, a kad se steknu uslovi iz člana 102. stav 2. Krivičnog zakonika, podaci o izrečenoj kazni maloletničkog zatvora mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim postupkom protiv lica koje je ranije bilo osuđeno na kaznu maloletničkog zatvora, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i centru za socijalni rad, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti. Prema odredbama člana 4. Pravilnika, za vođenje evidencije o izrečenim krivičnim sankcijama formira se posebni upisnik, u skladu sa zahtevima iz Sudskog poslovnika, u koji se, po rednim brojevima upisa, u odgovarajuće rubrike, unose sledeći podaci: 1) JMBG, ime, ime jednog roditelja i prezime maloletnika; 2) dan, mesec, godina i mesto rođenja maloletnika; 3) adresa poslednjeg prebivališta ili boravišta maloletnika, podatak o nadležnom centru za socijalni rad; 4) ranije izrečena sankcija - sud, broj predmeta, sankcija i od kada, izvršena: da - ne; 5) vrsta izrečene sankcije, oznaka (Km, K...) i datum kad je odluka suda postala pravnosnažna; 6) datum početka izvršenja; 7) datum kad je prestalo izvršenje sankcije (zbog isteka roka, obustavljanja, izmene, uslovnog otpusta, pomilovanja i sl.); 8) napomene, a prema odredbi člana 5. Pravilnika , evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama vodi upisničar koji obavlja administrativne poslove u sudu koji je maloletniku sudio u prvom stepenu. Odredbama člana 6. Pravilnika propisano je da je sudija za maloletnike, sam ili uz pomoć stručnog lica, ako ga ima u sudu (član 64. stav 2. Zakona), dužan da prati vođenje evidencije o izrečenim krivičnim sankcijama, proverava upise i blagovremeno razrešava sva sporna pitanja i da ovaj sudija o svim problemima koji nastanu u vezi sa vođenjem evidencije i davanjem podataka, u smislu odredaba Zakona, obaveštava predsednika suda. Odredbama člana 7. Pravilnika propisano je da se evidencija prema odredbama ovog pravilnika odnosi na sankcije izrečene posle stupanja na snagu Zakona (1. januar 2006 . godine), kao i na sankcije koje su na dan stupanja Zakona na snagu izvršavane ili kod kojih su već tekli postupci za nastupanje pravnosnažnosti i izvršnosti, bez obzira kad je sankcija izrečena (stav 1.), a da evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova ostaje i dalje u tom organu isključivo za internu upotrebu (stav 2.). Članom 8. Pravilnika propisano je da ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

III

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se vladavina prava, pored ostalog, ostvaruje ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom , da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa (član 97. tačka 11.), da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije (član 194. st. 1. i 2.), te da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Dakle, iz navedenog sledi da je Ustav u odredbama člana 42. st. 1. do 3. jemči zaštitu podataka o ličnosti, i utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i koriš ćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, a da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije , na način predviđen zakonom. Iz člana 42 . stav 2. Ustava izričito sledi da se prikupljanje, držanje, obrada i koriš ćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom.

Saglasno navedenom ustavnom okviru, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 104/09, 68/12 – Odluka US i 107/12), a polazeći od Ustavom utvrđene nadležnosti Republike Srbije u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i prikupljanja statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, uređeni su uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenje zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršenjem tog zakona sa ciljem da se, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda (član 1. stav 1. i član 2.). Prema članu 4. ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se na svaku automatizovanu obradu, kao i na obradu sadržanu u zbirci podataka koja se ne vodi automatizovano, a obradom podataka, u smislu člana 3. tačka 3) istog zakona, smatra se svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira na to da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada). Odredbom člana 8. tačka 1) Zakona izričito je navedeno da obrada nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, a članom 13. Zakona je propisano da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona propisani su naročito osetljivi podaci, među kojima je i podatak o osudi za krivično delo. Odredbom člana 16. stav 5. Zakona propisano je da način arhiviranja i mere zaštite, naročito osetljivih podataka iz st. 1. i 2. člana 16, uz prethodno pribavljeno mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uređuje Vlada.

Inače, Ustavni sud je, u svojoj dosadašnjoj praksi, jasno izrazio stanovište da zaštita podataka o ličnosti predstavlja jedno od najznačajnih prava kojim Ustav štiti privatnost lica i da iz Ustava proizlazi da se samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje tih podataka. Ovaj stav Ustavni sud je do sada iskazao u više svojih odluka, a pre svega u Odluci IUz-41/2010 od 30. maja 2012. godine („Službeni glasnik RS“, broj 68/12), utvrdivši da pojedine odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09) nisu u saglasnosti sa Ustavom, jer su predviđale mogućnost uređivanja pojedinih pitanja u ovoj oblasti i „propisom donetim u skladu sa zakonom“.

Radi celovitijeg sagledavanja ustavnopravne zasnovanosti osporenog Pravilnika, Ustavni sud je, pored već navedenih odredaba člana 37. stav 2. i člana 167. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, imao u vidu i druge odredbe ovog zakona. Najpre, članom 4. Zakona propisano je da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, a u odredbi člana 9. stav 1. Zakona, kao vrste krivičnih sankcija koje se mogu izreći maloletnicima za učinjena krivična dela, navedene su vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakonika, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Prema odredbi člana 10. Zakona , u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. Krivičnog zakonika), svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavalja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu (stav 1.), a svrha maloletničkog zatvora, pored svrhe iz stava 1. ovog člana, je i vršenje pojačanog uticaja na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela, kao i na druge maloletnike da ne vrše krivična dela (stav 2.). Prema odredbama člana 27. Zakona, podaci o izrečenim vaspitnim merama mogu se dati samo sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva (stav 1.), a ne mogu se davati podaci o vaspitnim merama izrečenim za krivična dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako je lice na koje se podaci odnose navršilo dvadeset jednu godinu (stav 2.). Davanje podataka iz kaznene evidencije o osudama na kaznu maloletničkog zatvora propisano je odredbom člana 34. Zakona, tako da se podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora ne mogu dati nikome, osim u slučajevima predviđenim u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika. Odredbom člana 37. stav 1. Zakona propisano je da evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom stepenu. Takođe, odredbama člana 38. i člana 99. stav 2. Zakona propisano je da se odredbe o rehabilitaciji iz čl. 97. do 100. Krivičnog zakonika shodno primenjuju i na maloletnike osuđene na kaznu maloletničkog zatvora (član 38.), a odredbom člana 161. Zakona – da se odredba člana 38. ovog zakona o rehabilitaciji osuđenih učinilaca krivičnih dela na kaznu maloletničkog zatvora primenjuje i u odnosu na osuđene pre stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko rehabilitacija već nije nastupila. Prema odredbama čl. 168. i 169. Zakona, danom stupanja na snagu ovog zakona (1. januara 2006. godine) prestaju da važe odredbe Glave XXIX (postupak prema maloletnicima) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“; br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04).

Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe sledećih zakona:

Odredbama člana 4. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), na čiju primenu upućuje član 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, utvrđeno je da su krivične sankcije – kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere, a sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije propisani su članom 102. Zakonika , tako što je, pored ostalog, utvrđeno: da kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koji je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude, a da se u kaznenu evidenciju unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencija o pogrešnoj osudi (stav 1.), da se podaci iz kaznenih evidencija mogu dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koj e je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnost i, te da se podaci iz kaznene evidencije mogu dati i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano (stav 2.), a da se podaci iz kaznene evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu (stav 3.). Članom 24. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), pored ostalog, u članu 102. posle stava 5, dodat je stav 6. koji glasi: „podaci o brisanoj osudi ne mogu se dati nikome“.

Odredbom člana 279. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je da način vođenja kaznene evidencije uređuje Vlada, a prema članu 606. Zakonika, podzakonski propisi predviđeni ovim zakonikom treba da budu doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonika. Ustavni sud konstatuje da je ovaj zakonik stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 6. oktobra 2011. godine, a da navedeni propis o načinu vođenja kaznene evidencije još uvek nije donet.

Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima („Službeni glasnik RS“, broj 32/13), kojim su propisane posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih ovim zakonom i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela, propisano je, pored ostalog: da se o licima osuđenim za krivično delo iz člana 3. ovog zakona vodi posebna evidencija, a da posebna evidencija sadrži – 1) ime i prezime osuđenog, 2) jedinstveni matični broj građana osuđenog, 3) adresu prebivališta osuđenog, 4) podatke o zaposlenju osuđenog, 5) podatke o značaju za fizičko prepoznavanje osuđenog i njegove fotografije, 6) DNK profil osuđenog, 7) podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, 8) podatke o pravnim posledicama osude, 9) podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih ovim zakonom (član 13.); da posebnu evidenciju iz člana 13. ovog zakona vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, da su svi državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici dužni da u roku od tri dana od dana pribavljanja podataka o kojima se vodi posebna evidencija propisana ovim zakonom, te podatke dostave ovlašćenom licu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koje vodi posebnu evidenciju, da se podaci iz posebne evidencije vode trajno i ne mogu se brisati, da ministar nadležan za poslove pravosuđa bliže uređuje način vođenja posebne evidencije (član 14.); da se podaci iz posebne evidencije mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici policije, kao i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti, da se podaci iz posebne evidencije mogu, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu, da su državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisane u posebnu evidenciju, da se podaci iz posebne evidencije mogu dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom, da se na podatke sadržane u posebnoj evidenciji, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnost podataka (član 15.).

Članom 75. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 63/09 -Odluka US 92/11 i 64/15) propisano je : da policija prikuplja, obrađuje i koristi lične podatke, obezbeđuje zaštitu i vodi evidencije o ličnim i drugim podacima na čije je prikupljanje ovlašćena ovim zakonom radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i radi pronalaženja njihovih učinilaca (stav 1.) ; da druge podatke o ličnosti policija može prikupljati, obrađivati i koristiti samo ako je za to ovlašćena drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu zaštitu tih podataka (stav 2.); da ovlašćeno službeno lice podatke o ličnosti do kojih dođe u vršenju službe čuva kao poverljive, koristi ih i njima rukuje, u skladu sa zakonom (stav 3.).

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15 i 13/16) propisano je: da viši sud u prvom stepenu sudi u krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju, a vrši i druge poslove određene zakonom (član 23. stav 1. tač. 3. i 5. i stav 3.); da su poslovi koji čine sudsku upravu, poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, i to, pre svega – uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika , poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače , razmatranje pritužbi i predstavki , vođenj e statistika i izrada izveštaja, izvršenje krivičnih i pre kršajnih sankcija, finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu, a da se sudska uprava detaljenije uređuje Sudskim poslovnikom (član 51. st. 1. i 3.); da predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda, obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom (član 52. st. 1. i 2.). Prema članu 70. stav 3. Zakona , poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, pored ostalih su, praćenje rada sudova, prikupljanje statističkih i drugih podataka o radu sudova (član 70. stav 3.), a Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, i to, naročito, pored ostalog, uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda, vođenje upisnika i pomoćnih knjiga, postupanje sa spisima, vođenje statistika i izrada izveštaja o radu, kao i druga pitanja uređenja i rada suda, za koja je zakonom određeno da se uređuju Sudskim poslovnikom (član 74. stav 1.).

Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09-Odluka US, 104/09, 101/10, 8/12-Odluka US, 121/12, 124/12-Odluka US, 101/13, 111/14-Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15-Odluka US i 106/15) propisano je da je sudija dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka (član 28. stav 1.).

Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) propisano je: da organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (u daljem tekstu: izvršni poslovi) (član 14. stav 1.); da za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i bezbednost, fizički i psihički integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi države uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu (član 14. stav 2.); da ministarstva, pored ostalog, donose pravilnike, a pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade (član 15. st. 1. i 2.).

Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/14, 14/15 i 54/15), kojim se obrazuju ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug, propisano je da Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose, pored ostalog, na statistiku i analitiku rada pravosudnih organa (član 9. stav 1.).

Po nalaženju Ustavnog suda, iz navedenog sledi: da je pravni osnov uspostavljanja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, kao zbirke podataka, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (član 37. stav 1.); da ovaj zakon, za razliku od Krivičnog zakonika (koji ne opredeljuje u čijoj nadležnosti je vođenje kaznene evidencije), određuje da evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničnkog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom stepenu. Osim toga, navedenim Zakonom izričito je uređeno, kome se (ne) mogu dati podaci o izrečenim vaspitnim merama. Za razliku od davanj a ovih podataka, davanje podataka iz kaznene evidencije o osudama na kaznu maloletničkog zatvora delimično je uređeno ovim zakonom (tako što je propisano da se ti podaci ne mogu dati nikome) i propisan izuzetak kada se podaci o osudi na kaznu mogu dati, upućivanjem na član 102. stav 2. Krivičnog zakonika.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ne propisuje sadržaj evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, niti propisuje mogućnost shodne primene odredaba o rehabilitaciji iz čl. 97. do 100. Krivičnog zakonika na lica kojima je izrečena vaspitna mera, kao što je to propisano za maloletnike osuđene na kaznu maloletničkog zatvora. Krivični zakonik, koji se supsidijerno primenjuje na maloletne učinioce krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, uređuje samo načelno, sadržaj kaznene evidencije, bez jasno definisanih i opredeljenih podataka koje ta evidencija sadrži.

U vezi sa pojedinim odredbama Pravilnika, Ustavi sud je utvrdio:

Odredbom stava 1. člana 1. Pravilnika propisano je da evidenciju o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, izrečenim maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima iz čl. 40. i 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, vodi sud koji je ovim licima sudio u prvom stepenu. Upoređivanjem teksta ove odredbe Pravilnika i odredaba člana 1. st. 1. i 2. i člana 37. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Ustavni sud je utvrdio da je ova odredba Pravilnika u suštini preuzeta iz Zakona. Iako je Ustavni sud u više svojih odluka istakao da zakonske odredbe ne treba preuzimati u podzakonske akte, s obzirom na njihovu pravnu snagu, Sud ipak ukazuje da preuzimanje zakonskih rešenja u aktu niže pravne snage, samo po sebi, ne predstavlja razlog za utvrđivanje nezakonitosti osporenog akta, odnosno preuzetih zakonskih odredaba.

Međutim, povodom odredbe člana 1. stav 2. Pravilnika, kojom je propisano da statističke podatke o izrečenim krivičnim sankcijama maloletnicima i punoletnim licima na koja su primenjene odredbe o maloletnicima, prvostepeni sud dostavlja putem odgovarajućih anonimiziranih upitnika Republičkom zavodu za statistiku, Ustavni sud nalazi da je suprotna odredbama člana 70. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 9. stav 1. Zakona o ministarstvima, Pravilnikom kao podzakonskim aktom ustanovljena nadležnost prvostepenog suda da dostavlja ove statističke podatke putem odgovorajućih upitnika, jer je u nadležnosti sudske uprave da vodi statistiku i izrađuje izveštaje, a u nadležnosti je pravosudne uprave, koj u vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, prikupljanje statističkih i drugih podataka o radu sudova, odnosno obavljanje poslova statistike i analitike rada pravosudnih organa.

Kako je odredbama člana 2. stav 1. Pravilnika propisano kome se mogu dati podaci na osnovu evidencije iz člana 1. ovog pravilnika o izrečenim vaspitnim merama i kako je propisana mogućnost davanja podataka nadležnom sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva u vezi sa postupcima koji se vode prema licima kojima je ranije bila izrečena vaspitna mera, a izuzetno, na obrazloženi zahtev, po posebnoj odluci sudije za maloletnike i drugim subjektima, Ustavni sud je utvrdio da je delom ovih odredaba, suprotno članu 27. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, uređena mogućnost davanja podataka iz ove evidencije. Naime, davanje podataka o izrečenim vaspitnim merama izričito je uređeno Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (tako što je članom 27. stavom 1 . propisano da se podaci o ovim merama mogu dati samo sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva i stavom 2 . propisan slučaj zabrane davanja podataka o vaspitnim merama, izrečenim za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako je lice na koje se podaci odnose navršilo 21 godinu). Međutim, odredbom dela stava 1 . člana 2. osporenog Pravilnika propisana je mogućnost davanja podataka „izuzetno na obrazloženi zahtev, po posebnoj odluci sudije za maloletnike i drugim subjektima“. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da je odredbom stava 1. člana 2. Pravilnika, suprotno Zakonu , propisano da se podaci na osnovu evidencije o izrečenim vaspitnim merama mogu dati i drugim subjektima, iako su podaci o krivi čnim sankcijama izrečenim maloletnim licima naročito osetljivi i obrađuju se pod specifičnim zakonom propisanim uslovima i da, stoga, ova odredba Pravilnika nije u saglasnosti, ne samo sa odredbama člana 42. Ustava, već ni sa zakonom.

Povodom odredaba člana 3. Pravilnika , kojima je propisana zabrana davanja podataka o osudi na kaznu maloletničkog zatvora, osim u slučajevima predviđenim u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika, a Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica zabranjeno je davanje podataka iz kaznene evidencije o osudi na kaznu maloletničkog zatvora i propisan izuzetak za slučaj predviđen u članu 102. stav 2. Krivičnog zakonika i shodna primena na ova lica odredaba o rehabilitaciji iz čl. 97. do 100. Krivičnog zakonika, Ustavni sud nalazi da su navedena pitanja uređena u skladu sa Zakonom. Naime, saglasno članu 4. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica , na pitanja koja nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe Krivičnog zakonika. Ustavni sud ukazuje da je članom 102. stav 6. Zakonika izričito propisano da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati, da se rehabilitacijom briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim (član 97. stav 1.), a da su uslovi za zakonsku rehabilitaciju i sudsku rehabilitaciju propisani odredbama čl. 98. i 99. Zakonika.

S obzirom na to da je odredbama člana 4. Pravilnika propisan sadržaj vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, a da Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ne uređuje pitanje sadržaja ovih evidencija i da se članom 102. stav 1. Krivičnog zakonika načelno uređuje sadržaj kaznene evidencije, te da se ti podaci, saglasno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, smatraju izuzetno osetljivim podacima, to po nalaženju Ustavnog suda , oni mogu biti uređeni samo zakonom. Otuda Ustavni sud nalazi da je odredbom člana 4. Pravilnika sadržaj evidencije o izrečenim vaspitnim merama i sadržaj evidencije o kazni maloletničkog zatvora uređen suprotno članu 42. Ustava i odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Naime, Ustavni sud nalazi da navedena pitanja mogu biti uređena samo zakonom , a ne podzakonskim aktom ministra. Sud još jednom podseća da se pravilnikom kao podzakonskim aktom samo bliže „razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade“ (član 9. Zakona o državnoj upravi).

Povodom odredbe člana 5. Pravilnika, kojom je uređeno ko vodi evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama (upisničar koji obavlja administrativne poslove u sudu koji je maloletniku sudio u prvom stepenu), i odredbe člana 6. Pravilnika, kojom je uređeno ko prati vođenje evidencije, proverava i razrešava sporna pitanja vođenja evidencije (sam sudija za maloletnike ili uz pomoć stručnog lica koje je, prema članu 64. stav 2. Zakona, socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i dr.), Ustavni sud je utvrdio da je ovim odredbama Pravilnika, suprotno Ustavu i zakonu uređeno unutrašnje uređenje rada u sudu. Ovo stoga što prema članu 143. Ustava , pitanja uređenja i rada suda, odnosno prava i dužnosti su dija u vršenju sudijske funkcije mogu biti uređena samo zakonom, tj. Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom, a zaposlenih u sudu (npr. upisničara), pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Povodom odredaba člana 7. Pravilnika, kojima je propisano da se evidencija prema odredbama ovog pravilnika odnosi na sankcije izrečene posle stupanja na snagu Zakona (1. januar 2006. godine ), kao i na sankcije koje su na dan stupanja Zakona na snagu izvršavane ili kod kojih su već tekli postupci za nastupanje pravnosnažnosti i izvršnosti, bez obzira kada je sankcija izrečena (stav 1.), a evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koj u je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova do tad a, ostala i dalje u tom organu isključivo za internu upotrebu (stav 2.), Ustavni sud nalazi da iz navedenog sledi da prvostepeni sud na osnovu zakonskog ovlašćenja vodi evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora za krivične sankcije izrečene posle 1. januara 2006. godine, kao i za sankcije koje su na taj dan izvršavane ili kod kojih su već tekli postupci za nastupanje pravnosnažnosti i izvršnosti (bez obzira kada je sankcija izrečena), dok je na osnovu ovlašćenja iz člana 7. stav 2. osporenog Pravilnika , evidencija o vaspitnim mer ama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio nadležni organ unutrašnjih poslova do tad a, ostala i dalje u tom organu isključivo za internu upotrebu. S obzirom na to da niti iz odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, niti iz člana 1. stav 1. ovog pravilnika proizlazi da se evidencija o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora odnosi samo na sankcije izrečene posle stupanja na snagu Zakona (1. januar 2006. godine ), to Ustavni sud nalazi da navedena odredba Pravilnika nije u saglasnosti sa Zakonom. Takođe, Ustavni sud nalazi da je u odredbi člana 7. stav 2. Pravilnika, suprotno zakonskom ovlašćenju, ustanovljeno ovlašćenje da se u organu unutrašnjih poslova i nadalje nalazi evidencija o vaspitnim merama izrečenim maloletnicima koju je u okviru kaznene evidencije vodio taj organ, iako Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica to ne dozvoljava , niti vaspitne mere mogu biti u okviru kaznene evidencije. Osim toga, Zakon ne dozvoljava niti poznaje „internu upotrebu“ ove evidencije. Kako Ministarstvo unutrašnjih poslova, na osnovu pravilnika ne može biti rukovalac zbirkom (čuvanih) podataka o izrečenim vaspitnim merama, to Ustavni sud nalazi da su organu unutrašnjih poslova data prava u obradi podataka o izrečenim vaspitnim merama suprotno odredbama i člana 75. Zakona o policiji, koji policiju ovlašćuje na prikupljanje, obrađivanje i korišćenje drugih podataka o ličnosti samo ako je za to ovlašćen drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu zaštitu tih podataka.

Odredba člana 8. Pravilnika, koja se odnosi na stupanje na snagu Pravilnika, po nalaženju Ustavnog suda , ima sadržinu propisanu članom 196. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, utvrdio da odredbe člana 1. stav 2, člana 2. stav 1, u delu: „a izuzetno, na obrazloženi zahtev, po posebnoj odluci sudije za maloletnike i drugim subjektima“ i čl. 4. do 7. Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Iako odredbe člana 1. stav 1, preostalog dela člana 2. st. 1. i 2. i čl. 3. i 8. Pravilnika, po nalaženju Ustavnog suda, imaju sadržinu propisanu u skladu sa Ustavom i zakonom, Ustavni sud nalazi da bi egzistiranje Pravilnika u pravnom poretku samo sa ovim odredbama bilo bespredmetno.

Iz svega navedenog, po nalaženju Ustavnog suda, sledi da pitanja koja su predmet osporenog Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, koji je donet na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja, radi razrade pojedinih odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i prema kome evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom stepenu, nisu uređena ne samo na način kako to predviđaju važeća ustavna i zakonska rešenja o zaštiti podataka o ličnosti (a što nije ni bilo moguće pre nego što su ta ustavna i zakonska rešenja doneta), već ni u skladu sa Zakonom u čijem izvršavanju je osporeni Pravilnik donet.

VII

Ustavni sud još jednom ukazuje da je i u Rešenju o pokretanju postupka od 21. januara 2016. godine, pored ostalog, ukazano na uočene probleme u ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti u ovoj oblasti, budući da su Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji je osnov za donošenje osporenog Pravilnika o načinu vođenja evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora i sam Pravilnik, doneti u vreme važenja Ustava od 1990. godine i da nisu usklađivani sa važećim Ustavom. S obzirom na to važeći Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela sadrži samo odredbe o tome kome se (ne) mogu dati podaci o izrečenim vaspitnim merama i ko vodi evidenciju o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, s tim što se ovlašćuje ministar nadležan za pravosuđe da uredi način vođenja evidencije, kao i činjenicu da zakoni koji se u smislu ovog zakona primenjuju supsidijerno na maloletne učinioce krivičnih dela i krivičnopravnu zaštitu maloletnih lica, ne uređuju ko vrši obradu podataka, niti je opredeljena svrha, sadržaj evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora, način prikupljanja i čuvanja podataka, rokovi čuvanja i upotrebe podataka, niti šta biva sa zbirkama podataka koje su uspostavljene i kojima raspolažu organi vlasti o sankcijama izrečenim i izvršenim pre stupanja na snagu ovog zakona i sl, to se, po oceni Ustavnog suda, može dovesti u pitanje ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na zaštitu podataka o ličnosti maloletnih učinilaca krivičnih dela kojima su izrečene vaspitne mere ili kazna maloletničkog zatvora i punoletnih lica na koja su primenjene odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, o čemu je izveštena Narodna skupština, saglasno članu 105. Zakona o Ustavnom sudu.

VIII

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45 . tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, Pravilnik naveden u izreci prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Pravilnika o evidenciji sankcija za maloletnike

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti