Odluka Ustavnog suda o zakonitosti odluke o držanju domaćih životinja

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da deo odredbe gradske odluke koji dozvoljava ustupanje napuštenih životinja naučno-istraživačkim ustanovama nije u saglasnosti sa Zakonom o dobrobiti životinja. Ostale inicijative za ocenu zakonitosti drugih odredaba iste odluke, kao i postupka donošenja, odbacuju se.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-197/2017
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Snežana Marković, Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4 . Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredba člana 30. stav 13. u delu koji glasi: „biti ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, ili“ Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, br. 21/17 i 22/17) nije u saglasnosti sa zakonom.

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 20. i 21. i člana 30. st. 1, 2, 5. i 10. Odluke iz tačke 1.

3. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 34. stav 1 . i za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. stav 13. Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, broj 21/17), kao i za pokretanje postupka za ocenu zakonitos ti postupka donošenja iste odluke.

4. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredbe člana 30. stav 13. Odluke iz tačke 3.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijativ e za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba odluka navedenih u tač. 1. i 3. izreke.

Prvom inicijativom osporena je zakonitost odredaba integralnog teksta Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, br. 21/17 i 22/17 ) uz navode: da su čl. 20. i 21. Odluke u suprotnosti sa odredbama čl. 72, 73. i 77. Zakona o veterinarstvu, jer omogućavaju fizičkim licima držanje više od 100 jedinki pernate živine i više od 1.000 kunića u neregistrovanim objektima „uz saglasnost suseda, čime Odluka podržava i podstiče izbegavanje plaćanja poreza i drugih prinadležnosti koj e su dužni da plaćaju registrovani vlasnici farmi živine i zečeva“; da je odredba člana 30. stav 1. Odluke nesaglasna sa članom 6. Zakona o dobrobiti životinja i članom 138. Zakona o veterinarstvu jer propisuje oduzimanje životinja ukoliko se one drže i gaje suprotno odredbama Odluke, umesto da stoji „suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterinarstvu“, jer su uslovi „zakonitog držanja životinja“ određeni odredbama ovih zakona; da je odredbom člana 30. stav 2. Odluke određeno da se poslovi zoohigijene pover avaju pravnim ili fizičkim licima „iako član 46. Zakona o ve terinarstvu naređuje svak oj opštin i da mora da oformi sopstvenu zoohigijensku službu jer su poslovi zoohigijene pravo i dužnost isključivo jedinice lokalne samouprave , koja mora da ih oba vlja putem zoohigijenske službe u sastavu svog javnog komunalnog preduzeća i nijedno drugo pravno i fizičko lice ne smeju da se bave poslovima zoohigijene“; da je odredba člana 30. stav 5. Odluke u suprotnosti sa odredbama čl. 7, 15, 66. i 87. Zakona o dobrobiti životinja, koje „jasno definišu prihvatilište za pse i mačke“, i odredbama člana 98. Zakona o veterinarstvu , „koji jasno definiše karantin“ i „nijedan zakon ne prepoznaje privremeno prihvatilište za napuštene životinje“; da je odredba člana 30. stav 10. Odluke , prema kojoj se vlasnik, odnosno držalac životinje obaveštava da se njegova životinja čuva u privremenom prihvatilištu „tek posle 3 dana“, štetna za vlasnika životinje jer posle tri dana vlasnik privremenog prihvatilišta može, u smislu odredbe člana 30. stav 13. Odluk e, da postupi suprotno čl. 7, 15, 33, 37. i 42. Zakona o dobrobiti životinja; da je odredba člana 30. stav 13. Odluke u suprotnosti sa odredbama čl. 7, 15, 33, 37. i 42. Zakona o dobrobiti životinja jer dozvoljava ustupa nje životinja iz privremenog prihvatilišta ustanovama koje se bave naučno-istraživačkim radom. Inicijativom se ukazuje da se iz člana 6. Odluke „ne vidi“ na koje se to pravne subjekte Odluka ne primenjuje, te da se „ne vidi“ ko će da obavlja zoohigijenske poslove, da li postoji karantin i ko je njegov osnivač, da li je opština formirala prihvatilište i da li je donet program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Kraljev a. Inicijator je predložio da Ustavni sud utvrdi nezakonitost Odluke u celini, jer ona nalaže vlasnicima i držaocima životinja obaveze koje su im već naložene Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti životinja.

Podnosilac druge inicijative je osporio zakonitost osnovne Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, broj 21/17) , uz tvrdnju da ova odluka u formalnom smislu nije u saglasnosti sa odredbom člana 3. stav 2. Zakona o dobrobit i životinja jer nadležni organi grada Kraljeva nisu u postupku njenog donošenja obavili konsultacije sa udruženjima građana za zaštitu prava životinja, iako je navedenom zakonskom odredbom propisano da su organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja ; da je Odluka „faktički objavljena u 'Službenom listu grada Kraljevo' 05. oktobra 2017. godine“, iako ovaj službeni list „nosi“ datum 20. septembar 2017. godine kao da n objavljivanja Odluke , te kako je nejasno kada je Odluka stupila na snagu (28. septembra ili 13. oktobra) , može se postaviti pitanje da li je član 34. Odluke u saglasnosti sa čl. 196. i 197. U stava Republike Srbije; da je odredbom člana 30. stav 13. Odluke, suprotno odredbi člana 42. stav 1. tačka 4) Zakona o dobrobiti životinja, propisana mogućnost da životinja iz privremenog prihvatilišta bude ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, te da o navedenom pitanju Ustavni sud već ima zauzet stav koji je iznet u Odluci IUo-1448/2010; da je odredbom člana 30. stav 13. Odluke određeno da životinja može biti uništena savremenim metodama na human način ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju iz privremenog prihvatilišta ili je isti nepoznat, čime je propisa na mogućnost lišavanja životinje života koja nije pr edviđena članom 15. Zakona o dobrobiti životinja , zbog čega je navedena odredba Odluke u suprotnosti i sa odredbom člana 7. stav 1. tačka 3) navedenog Zakona prema kojoj je zabranjeno lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan Zakonom. Iz izloženih razloga, inicijator je predložio da Ustavni sud utvrdi neustavnost i nezakonitost odredbe člana 30. stav 13. Odluke i da, do donošenja svoje konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu naveden og člana Odluke.

Skupština grada Kraljeva je u o dgovoru na navode inicijativa obavestila Sud da je Odlukom o izmenama Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, broj 22/17) izmenjena osporena odredba člana 30. stav 13. Odluke, a da nakon donošenja Odluke o izmenama i dopunama Statuta grada Kraljeva („Službeni list grada Kraljeva“, broj 47/18 ), koja je stupila na snagu 9. marta 2019. godine, o sporena Odluka o uslovima i načinu držanja domaćih životinja nije menjana, ni dopunjavana iz razloga što nije u suprotnosti sa Statutom.

III

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, broj 21/17) donela, 20. septembra 2017. godine, Skupština grada Kraljeva pozivajući se, pored ostalog, na odredbe člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon), člana 54. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 41/09), člana 46. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, br. 91/05, 30/10 i 93/12), i člana 16. stav 1. tačka 25. i člana 26. stav 1. tačka 9. Statuta grada Kraljeva („Službeni list grada Kraljeva“, broj 15/13 – prečišćen tekst).

Odlukom se uređuju bliži uslovi za držanje i zaštitu domaćih životinja na teritoriji grada Kraljeva (član 1.), a domaćim životinjama u smislu ove odluke (u daljem tekstu: domaće životinje) smatraju se : 1. kopitari (konji, magarci, mazge i mule) 2. papkari (goveda, ovce, koze i svinje) 3. kućni ljubimci (psi i mačke) 4. kunići (zečevi) 5. pernate životinje (kokoške, ćurke, guske, patke i druge pernate životinje) 6. pčele 7. golubovi i 8. ukrasne i egzotične životinje (član 2. stav 1.). Prema odredbi člana 2. stav 2. Odluke, držalac domaćih životinja je svako pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, gajenja, reprodukcije, transporta, korišćenja, prodaje na osnovu pismenog odobrenja vlasnika životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobit životinje . Odlukom je takođe propisano: da se uslovi i način držanja domaćih životinja iz člana 1. ove odluke definišu u odnosu na područja-zone grada Kraljeva utvrđene posebnom odlukom kojom se određuju elementi poreza na imovinu, a u kojoj se nalazi objekat u kojem se drže domaće životinje i u odnosu na vrstu objekta, a objektom se smatra: 1. objekat porodičnog stanovanja, 2. objekat višeporodičnog stanovanja i 3. ostali objekti u kojima se drže domaće životinje (pomoćni objekti, ograđeni prostori, kavezi, košnice i sl.) (član 5.).

Odredbom člana 6. Odluke propisano je da se odredbe ove odluke ne primenjuju na pravna i fizička lica koja u vršenju svoje redovne delatnosti, za koju su registrovana u skladu sa zakonom, koriste životinje (službeni psi) i kojima je predmet poslovanja čuvanje ili uzgoj životinja (farmer i odgajivačnice pasa) shodno odredbama zakona iz oblasti veterine, zakona iz oblasti uređivanja dobrobiti životinja i zakona iz oblasti zaštite životne sredine.

Osporenim članom 20. Odluke uređeno je držanje kunića (zečeva) tako što je propisan maksimalan broj ovih životinja koje se mogu držati u prvoj i drugoj gradskoj zoni u objektima određenim Odlukom (objekti porodičnog i višeporodičnog stanovanja i ostali objekti u kojima se drže domaće životinje) (stav 1.), određen je materijal od koga treba da budu izgrađeni ostali objekti (pomoćni objekti, ograđeni prostori, kavezi, košnice i sl.) (stav 2.), uređeno je držanje kunića u objektima određenim Odlukom u ostalim zonama na teritoriji grada Kraljeva (st. 3. i 4.) i određeno je da ukoliko se ostali objekti u kojima se drže kunići nalaze na površinama koje koristi više vlasnika, odnosno korisnika objekata porodičnog i višeporodičnog stanovanja na tim površinama, držalac kunića je u obavezi da pribavi njihovu pisanu saglasnost (stav 5.) . Odredbama osporenog člana 21. Odluke uređeno je držanje pernate živine tako što je zabranjeno držanje živine u prvoj i drugoj zoni, a u ostalim zonama u objektima porodičnog i višeporodičnog stanovanja (stav 1.) , određeni su uslovi pod kojima je dozvoljeno držanje živine u ostalim objektima u ostalim zonama (st. 2. do 6. ) i propisano je da ukoliko se ostali objekti u kojima se drži pernata živina nalaze na površinama koje koristi više vlasnika, odnosno korisnika objekata porodičnog i višeporodičnog stanovanja na tim površinama, držalac pernate živine je u obavezi da pribavi njihovu pisanu saglasnost (stav 7.) .

Osporenim odredbama člana 30. Odluke propisano je: da se domaće životinje iz članova 1. i 2. ove odluke koje se drže i gaje na način i na područjima suprotno odredbama ove odluke oduzimaju i smeštaju na posebno uređenom prostoru (u daljem tekstu: privremeno prihvatilište za životinje) (stav 1.), da poslove hvatanja i oduzimanja domaćih životinja obavlja preduzeće ili preduzetnik kome je povereno obavljanje tih poslova u skladu sa zakonom (stav 2.), da se uhvaćene i oduzete životinje iz stava 1. ovog člana čuvaju u privremenom prihvatilištu tri dana i duže, ukoliko to zahtevaju veterinarsko-sanitarni razlozi (stav 5.), da se o uhvaćenim i oduzetim životinjama odmah, a najkasnije u roku od 24 časa obaveštava veterinarska inspekcija i komunalna inspekcija, a poznati vlasnik, odnosno držalac ovih životinja najkasnije u roku od tri dana od dana njihovog hvatanja (stav 10.) i da ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju iz privremenog prihvatilišta ili je isti nepoznat, takva životinja može biti ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, ili biti ustupljena (udomljena) pravnom ili fizičkom licu, odnosno može biti uništena savremenim metodama na human način (stav 13.).

Osporenom odredbom člana 34. stav 1. Odluke propisano je da ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu grada Kraljeva“.

Osporenu Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, broj 22/17) Skupština grada Kraljeva je donela 5. oktobra 2017. godine. Odlukom je izmenjen član 30. stav 13. osnovne Odluke tako da glasi: „Ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju iz privremenog prihvatilišta ili je isti nepoznat, takva životinja može biti ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, ili biti ustupljena ( udomljena) pravnom ili fizičkom licu, odnosno može biti lišena života u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.“

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 41/09) uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja (član 1.). Prema odredbama člana 3. Zakona, državni organi, naučnoistraživačke organizacije, ustanove u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja (stav 1.), lica iz stava 1. ovog člana, organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja (stav 2.). O dredbama člana 5. Zakona propisano je da je dobrobit životinja obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostv aruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede (tačka 4)) i da je prihvatilište za životinje objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja i pomoć i brigu o napuštenim i izgubljenim životinjama (tačka 38)) . Odredbama člana 6. Zakona određeno je da pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizički lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom (stav 1.), određena je obaveza svakog lica da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega i obaveza da životinji pruži prvu pomoć, ako je povredi, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica (st. 2. i 3.), i posebno su propisane obaveze i odgovornost vlasnika, odnosno držaoca životinje u postupanju sa životinjom (st. 4. i 5.). Članom 15. Zakona propisano je da se životinja može lišiti života na human način, ako: 1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres; 2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije; 3) se koristi za ishranu ljudi; 4) se koristi u naučnoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa ovim zakonom; 5) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo; 6) životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu; 7) je u pitanju uništavanje štetnih glodara; 8) je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima; 9) je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara.

Prema odredbama člana 33. Zakona, ogled na životinjama mogu obavljati pravna i fizička lica koja su upisana u Registar za oglede na životinjama, koji vodi m inistarstvo nadležno za poslove veterinarstva (stav 1.), lica iz stava 1. ovog člana upisuju se u Registar za oglede na životinjama, ako ispunjavaju uslove u pogledu objekata, opreme i obučenosti o dobrobiti oglednih životinja (stav 2.), u Registar lica za oglede na životinjama, pored lica iz stava 1. ovog člana, upisuju se i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja koja ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a radi evidentiranja oglednih životinja ( stav 3.). Zakonom je takođe propisano: da se ogled može sprovoditi samo na životinjama koje su u vlasništvu, odnosno posedu lica iz člana 33. st. 1. i 3. ovog zakona i da se , izuzetno, ogled može sprovoditi i na divljim životinjama radi očuvanja životinjske vrste (član 37.) ; da se ogled na životinjama ne sme sprovoditi u slučaju napuštenih životinja, odnosno životinja iz prihvatilišta (član 42. tačka 4)).

Odredbama člana 2. stav 2. i stav 3. tačka 14) Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni g lasnik RS“, br. 88/11 i 104/16) delatnost zoohigijene je određena kao komunalna delatnost od opšteg interesa koja, saglasno odredbi člana 3. tačka 14) Zakona, obuhvata poslove: hvatanja, prevoza, zbrinjavanja, smeštaja napuštenih i izgubljenih životinja u privatilište; kontrole i smanjenja populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka; neškodljivog uklanjanja i transporta leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude li životnu sredinu; sprovođenje mera za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama. Zakonom je takođe propisano i da jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti (član 4. stav 3.) . Saglasno odredbama člana 5. Zakona kojim su određeni vršioci komunalnih delatnosti , komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt (stav 1.) , a posebna pravila u vezi sa određivanjem vršioca komunalne delatnosti propisana su samo za komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 1) (snabdevanje vodom za piće) i komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 5) ovog zakona (gradski i prigradski prevoz putnika) u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima (st. 2. i 3.)

U vezi sa navodima podnosioca prve inicijative kojima se osporava zakonitost odredaba integralnog teksta Odluke , Ustavni sud je prvo razmatrao tvrdnje inicijatora o nesaglasnosti čl. 20. i 21. Odluke sa odredbama čl. 72, 73. i 77. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 – dr. zakon) , uz navode da osporeni članovi Odluke „omogućavaju fizičkim licima držanje preko 100 jedinki pernate živine i preko 1.000 kunića u neregistrovanim objektima uz saglasnost suseda, čime Odluka podržava i podstiče izbegavanje plaćanja poreza i drugih prinadležnosti koje su dužni da plaćaju registrovani vlasnici farmi živine i zečeva“ . S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su odredbama Zakona o veterinarst vu, u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti čl. 20. i 21. Odluke, određene vrste objekata u kojima se obavlja veterinarska delatnost (objekti za uzgoj, držanje i promet životinja; za klanje životinja; za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla i dr.) (član 72.), regulisani su upis i brisanje nekih od ovih objekata, koje određuje nadležni ministar, iz Registra objekata , odnosno Registra odobrenih objekata (član 73.) i regulisan i su postupak i način dobijanja rešenja o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih uslova za higijenu hrane i hrane za životinje za objekte iz člana 72. Zakona (član 77.), a da je osporenim čl. 20. i 21. Odluke regulisano držanje kunića i pernate živine na teritoriji grada Kraljeva u objektima porodičnog i višeporodičnig stanovanja i ostalim objektima , a ne na farmama za uzgoj ovih ž ivotinja, kako to inicijator pogrešno smatra. U prilog navedenog je i odredba člana 6. Odluke kojom je propisano da se odredbe ove odluke, pored ostalog, ne primenjuju na pravna i fizička lica kojima je predmet poslovanja čuvanje ili uzgoj životinja (farmer i odgajivačnice pasa) shodno odredbama zakona iz oblasti veterine, zakona iz oblasti uređivanja dobrobiti životinja i zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da se odredbe čl. 72, 73. i 77. Zakona o veterina rstvu ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa odredbama čl. 20. i 21. Odluke, niti se istaknuti razlog osporavanja zakonitosti čl. 20. i 21. Odluke može dovesti u vezu sa njihovom sadržinom, te da stoga nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti navedenih odredaba Odluke.

Ustavni sud je utvrdio da se razlozi osporavanja saglasnost i odredbe člana 30. stav 1. Odluke sa članom 6. Zakona o dobrobiti životinja i članom 138. Zakona o veterinarstvu zasnivaju na mišljenju inicijatora da su uslovi držanja životinja propisani isključivo navedenim zakonima, te da je stoga osporenom odredbom Odluke trebalo propisati oduzimanje domaćih životinja ako se one drže suprotno Zakonu o dobrobiti životinja i Zakonu o veterinarstvu, a ne ako se drže suprotno odredbama Odluke . S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da se ove zakonske odredbe ne mogu dovesti u neposrednu ustavnopravnu vezu sa osporenom od redbom člana 30. stav 1. Odluke, niti se istaknuti razlog osporavanja zakonitosti navedene odredbe Odluke može dovesti u vezu sa njenom sadržinom. Isto iz razloga što je osporenom odredbom člana 30. stav 1. Odluke propisana mera oduzimanja domaćih životinj a na teritoriji grada Kraljeva, ukoliko se one drže suprotno uslovima i načinu držanja koji su propisani Odlukom, dok su odredb ama člana 6. Zakona o dobrobiti životinja i odredbama člana 138. Zakona o veterinarstvu propisana prava , obaveze i odgovornosti svakog lica, odnosno vlasnika i držaoca životinje koj i treba da obezbede opštu zaštitu dobrobiti životinja, odnosno propisane su opšte i posebne mere zaštite dobrobiti životinja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka ni za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. stav 1. Odluke.

Polazeći od razloga osporavanja saglasnosti odredbe člana 30. stav 2. Odluke sa članom 46. stav 1. Zakona o veterinarstvu, Ustavni sud je utvrdio da se oni zasnivaju na pogrešnom shvatanju inicijatora da je za obavljanje komunalne delatnosti zoohigijene isključivo nadležna jedinica lokalne samouprave, odnosno njeno javno preduzeće, te da su stoga odredbom člana 30. stav 2. Odluke ovi poslovi protivzakonito povereni pravnim ili fizičkim licima. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. stav 2. Odluke, imajući u vidu razloge osporavanja njene zakonitosti iznete u inicijativi, nije relevantna odredba člana 46. stav 1. Zakona o veterinarstvu, kojom je propisana obaveza lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu i određeni su poslovi koje ova služba obavlja, već odredbe Zakona o komunalnim delatnostima kojim a su propisani uslovi i način obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene i određeni vršioci ove delatnosti. Kako iz odredaba člana 5. Zakona o komunalnim delatnostima proizlazi da komunalnu delatnost zoohigijene mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, a da je osporenom odredbom člana 30. stav 2. Odluke određeno da poslove hvatanja i oduzimanja domaćih životinja obavlja preduzeće ili preduzetnik kome je povereno obavljanje tih poslova u skladu sa zakonom, Ustavni sud je kao neosnovane ocenio navode inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 30. stav 2. Odluke.

Kada su u pitanju navodi inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 30. stav 5. Odluke sa odredbama čl. 7, 15, 66. i 87. Zakona o dobrobiti životinja i odredbom člana 98. Zakona o veterinarstvu iz razloga što „nijedan zakon ne prepoznaje privremeno prihvatilište za životinje“, Ustavni sud je zaključio da se odredbe čl. 7, 15, 66. i 87. Zakona o dobrobiti životinja ne mogu dovesti u neposrednu ustavnopravnu vezu sa ospo renom odredbom člana 30. Odluke, a da se odredbe člana 98. Zakona o veterinarstvu ne mogu uopšte dovesti u ustavnopravnu v ezu sa odredbom člana 30. stav 5. Odluke. Navedeno iz razloga što su odredb ama Zakona o dobrobiti životinja u odnosu na koje se traži ocena zakonitosti određene zabrane u načinu postupanja sa životinjama (član 7.) propisani slučajevi u kojima se životinje mogu lišiti života (član 15.) i propisana obaveza organa jedinica lokalne samouprave da uskladi rad prihvatilišta za napuštene životinje sa odredbama ovog zakona u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu (član 87. stav 2.), dok je odredbama člana 98. Zakona o veterinarstvu uređeno smeštanje životinja u karantin. Kada je u pitanju član 66. Zakona o dobrobiti životinja, Ustavni sud ukazuje da je ovim članom Zakona određena, pored ostalog, obaveza za organ jedinice lokalne samouprave da obezbed i prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja i da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom. Kako smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište može, saglasno odredbi člana 5. tačka 38) Zakona o dobrobiti životinja, biti privremeni ili trajni, Ustavni sud je zaključio da odredba člana 30. stav 5. Odluke nije u suprotnosti sa zakonom, pa je odbacio inicijativu i u ovom delu kao neosnovanu.

Odredbu člana 30. stav 10. Odluke inicijator je osporio uz navode da je propisani rok od tri dana za obaveštavanje vlasnika životinje o tome da je ona uhvaćena, štetan za vlasnika životinje jer posle ovog roka „član 30. stav 13. Odluke daje pravo vlasnik u prihvatilišta da postupi sa životinjama suprotno odredbama čl. 7, 15, 33, 37. i 42. Zakona o dobrobiti životinja“, ali nije naveo odredbe zakona u odnosu na koje dovodi u pitanje zakonitost ove odredbe Odluke, niti je naveo ustavnopravne razloge osporavanja njene zakonitosti . S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. stav 10. Odluke.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 30. st. 2. i 5. Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja („Službeni list grada Kraljeva“, br. 21/17 i 22/17), pa je u ovom delu odbacio inicijativu, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15). U odnosu na odredbe čl. 20. i 21. i člana 30. st. 1. i 10. navedene Odluke Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se inicijativa u ovom delu odbaci , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Kada su u pitanju navodi inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 30. stav 13. Odluke u delu kojim je propisano ustupanje životinje naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama ukoliko je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme iz privremenog prihvatilišta ili je isti nepoznat, Ustavni sud je pošao od citiranih odredaba čl. 33. i 37. Zakona o dobrobiti životinja, a posebno od odredbe člana 42. tačka 4) ovog zakona kojom je propisano da se ogled na životinjama ne sme sprovoditi u slučaju napuštenih životinja, odnosno životinja iz prihvatilišta. Imajući u vidu da je svrha ustupanja životinja iz prihvatilišta , naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama upravo sprovođenje ogleda na životinjama , jer je to predmet njihove delatnosti, a što je Zakonom o dobrobiti životinja izričito zabranjeno, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 30. stav 13. Odluke u delu koji glasi: „biti ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, ili“ nije u saglasnosti sa Zakonom, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Kako je odredbom člana 30. stav 13. Odluke regulisano pitanje o kome Sud već ima zauzet stav iznet u Odluci IUo-1448/2010 od 28. novembra 2012. godine („Službeni glasnik RS“, broj 7/13), Ustavni sud je odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U vezi sa navodima inicijative da se iz Odluke „ne vidi“ na koje se to pravne subjekte Odluka ne primenjuje, ko će da obavlja zoohigijenske poslove, da li postoji karantin i ko je njegov osnivač, da li je opština formirala prihvatilište, te da li je donet program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Kraljeva, Ustavni sud ukazuje da ocena zakonitosti pojedinih odredaba Odluke sa stanovišta njihove primene nije, u smislu odredaba člana 167. Ustava Republike Srbije, u nadležnosti Ustavnog suda.

VII

Kada su u pitanju navodi i razlozi osporavanja osnovnog teksta Odluke izneti u drugoj inicijativi, Ustavni sud konstatuje da je inicijator osporio zakonitost ove odluke u formalnom smislu u odnosu na odredb u člana 3. stav 2. Zakona o dobrobiti životinja kojom je, pored ostalog, propisano da su organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja. Razloge osporavanja zakonitosti Odluke inicijator je zasnovao na shvatanju da je Zakonom propisana obaveza saradnje između navedenih subjekata podrazumevala obavezu donosioca osporene Odluke da u postupku njene pripreme obavi i prethodne konsultacije sa odgovarajućim udruženjima građana koja se bave zaštitom životinja, što nije učinjeno. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da se istaknuti razlog osporavanja zakonitosti Odluke ne može dovesti u vezu sa sadržinom odredbe člana 3. stav 2. Zakona o dobrobiti životinja . Navedeno iz razloga što odredbom člana 3. stav 2. Zakona o dobrobiti životinja nije propisan p ostupak donošenja odluka jedinica lokal ne samouprave kojima se uređuju uslovi i način držanja domaćih životinja, pa samim tim ni međusobna saradnja između organa jedinice lokalne samouprave i udruženja građana određena ovom zakonskom odredbom n e podrazumeva prethodnu konsultaciju donosioca navedenih odluka sa udruženjima koja se bave zaštitom životinja, kao obaveznu fazu u postupku donošenja odluka , kako to inicijator pogrešno smatra, već su propisani različiti modaliteti zajedničkog delovanja subjekata iz člana 3. st. 1. i 2. Zakona u cilju zaštite dobrobiti životinja. S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti postupka donošenja osnovne Odluke.

Inicijator je takođe doveo u pitanje zakonitost odredbe člana 30. stav 13. osnovne Odluke u delu kojim je bilo propisano da se životinja može uništiti savremenim metodama na human način ako vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju iz prihvatilišta ili je isti nepoznat , jer navedena mogućnost lišavanja životinje života nije propisana članom 15. Zakona o dobrobiti životinja. Imajući u vidu su slučajevi lišavanja životinja života propisani članom 15. Zakona o dobrobiti životinja kojim nije predviđena mogućnost lišavanja životinje života ako je vlasnik, odnosno držalac ne pre uzme iz prihvatilišta ili ako su oni nepoznati, Ustavni sud smatra da bi se osnovano moglo postaviti pitanje zakonitosti odredbe člana 30. stav 13. Odluke u ovom delu. Međutim, Odlukom o izmenama Odluke o uslovima i načinu držanja domaćih životinja izmenjen je član 30. stav 13. Odluke u osporenom delu tako da je, za slučaj da vlasnik, odnosno držalac ne preuzme životinju iz privremenog prihvatilišta ili je isti nepoznat, propisana mogućnost da životinja bude lišena života ali u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, što znači isključivo u slučajevima propisanim ovim zakonom, čime je to pitanje , prema oceni Suda , uređeno saglasno Zakonu. Kako je na izloženi način odredba člana 30. stav 13. Odluke u osporenom delu usaglašena sa Zakonom, kao i da za vreme svog važenja nije proizvela štetne posledice zbog kojih bi bilo osnova da Ustavni sud donese utvrđujuću o dluku, Sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 30. stav 13. osnovne Odluke u osporenom delu.

Odredbu člana 34. stav 1. Odluke, kojom je utvrđeno da Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu grada Kraljeva“ , inicijator je osporio uz navode da se „može postaviti pitanje “ da li je ova odredba Odluke u saglasnosti sa odredbama čl ana 196. Ustava kojima je, pored ostalog, utvrđeno da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja, kao i sa odredbama člana 197. Ustava kojima je utvrđena zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, jer je , zbog nemogućnosti evidentiranja tačnog datuma objavljivanja Odluke, „nejasno“ kada je ona stupila na snagu. S tim u vezi, Ustavni sud je zaključio da izneti navodi ne sadrže razloge osporavanja ustavnopravne prirode, odnosno razloge koji se iznose sa stanovišta utvrđene sadržine ustavnih normi u odnosu na koje je traženo pokretanje postupka, te da stoga nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti navedene odredbe Odluke.

Polazeći od navedenog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio podnetu ini cijativu i odlučio kao u tački 3. izreke.

VIII

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahtev podnosioca druge inicijative za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredbe člana 30. stav 13. osnovne Odluke Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ust avnom sudu i rešio kao u tački 4. izreke.

Polazeći od svega izloženog, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 4), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 30. stav 13. u delu koji glasi: „biti ustupljena naučno-istraživačkoj i drugim sličnim ustanovama, ili“ Odluke navedene u tački 1. izreke prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o zakonitosti odluke o držanju domaćih životinja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti