Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odluke o uslovima za hostele

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Odluke grada Beograda. Osporene odredbe propisuju obavezu ugostitelja (hostela) u stambenim zgradama da zaključe ugovor sa skupštinom stanara kao uslov za obavljanje delatnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-211/2016
08.11.2018.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 22, 23. i 24, člana 25. stav 2. u delu koji glasi: „ugovor i odluku organa upravljanja iz člana 22. ove odluke“ i člana 29. st. 1. i 2. Odluke o određivanju bližih tehničkih i drugih uslova za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama („Službeni list grada Beograda“, broj 37/16).

2. Ovo rešenje dostaviti Skupštini grada Beograda, radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 22, 23. i 24. Odluke navedene u izreci. Podnosilac inicijative navodi da se osporenim odredbama Odluke propisuje obaveza držalaca ugostiteljskih objekata za smeštaj u stambenim zgradama (hostela) da pre početka obavljanja delatnosti zaključe ugovor sa organom upravljanja zgrade (skupštinom stanara) kojim se regulišu njihovi međusobni odnosi, što, prema shvatanju inicijatora, predstavlja uslov za obavljanje ugostiteljske delatnosti. Podnosilac inicijative smatra da su osporenim odredbama Odluke povređene odredbe člana 58. Ustava kojima se jemči mirno uživanje svojine i odredbe čl. 83. i 84. Ustava kojima se garantuju sloboda preduzetništva i jednak pravni položaj na tržištu, kao i odredba člana 67. stav 5. Zakona o turizmu, kojom je propisana mogućnost jedinice lokalne samouprave da odredi uslove tehničke opremljenosti hostela, a ne da rad legalno registrovanih privrednih subjekata uslovljava zaključenjem ugovora sa organom upravljanja zgrade. Propisivanjem obaveze ugostitelja da zaključi ugovor sa organom upravljanja zgrade, grad Beograd je, prema mišljenju inicijatora, prekoračio Zakonom data ovlašćenja. Inicijator dalje navodi: da osporenim odredbama Odluke nije regulisan status postojećih legalno registrovanih hostela; da organ upravljanja zgrade ne može upravljati posebnim delovima zgrade (stanovima) koji su u privatnoj svojini, niti vlasnicima može ograničiti pravo raspolaganja i način korišćenja te imovine; da većina zgrada i nema registrovane skupštine stanara zbog čega ugostitelj nema sa kim da zaključi ugovor; da nisu propisani uslovi ni kriterijumi za davanje saglasnosti skupštine stanara za obavljanje ugostiteljske delatnosti u hostelu, što za posledicu ima da je ono prepušteno subjektivnom kriterijumu stanara; da obavljanje drugih delatnosti u stambenim zgradama i pretvaranje stambenog u poslovni prostor nije uslovljeno saglasnošću skupštine stanara; da grad Beograd prekoračenjem svojih ovlašćenja narušava pravnu sigurnost, jer legalno registrovanim privrednim subjektima faktički oduzima dozvolu za rad koju im nije ni dao. Podnosilac inicijative predlaže da Ustavni sud pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 22, 23. i 24. Odluke i da donese privremenu meru kojom se obustavlja primena osporenih odredaba Odluke do donošenja odluke Suda.

U odgovoru donosioca osporenog akta navodi se: da je Odluku o određivanju bližih tehničkih i drugih uslova za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama, donela Skupština grada Beograda, na sednici održanoj 28. aprila 2016. godine, na osnovu člana 67. stav 7. Zakona o turizmu i člana 31. tačka 7. Statuta grada Beograda; da ovlašćenje za propisivanje osporenih odredaba Odluke nije sadržano u članu 67. stav 5. Zakona o turizmu kako se to navodi u inicijativi, već proizlazi iz odredbe stava 7. istog člana Zakona, na osnovu koje jedinica lokalne samouprave može bliže da uredi tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu; da osporene odredbe omogućavaju mirno uživanje svojine garantovano članom 58. Ustava u situaciji kada se ugostiteljska delatnost obavlja u stambenoj zgradi i kada se ugovor zaključuje sa ugostiteljem, odnosno sa privrednim subjektom; da nisu osnovani navodi inicijatora da su osporenim odredbama Odluke povređene odredbe čl. 83. i 84. Ustava, jer se osporenim odredbama ne narušava sloboda preduzetništva, niti položaj na tržištu, već se te odredbe Odluke odnose na ugovorni odnos između ugostitelja koji želi da ugostiteljsku delatnost obavlja u ugostiteljskom objektu za smeštaj u stambenoj zgradi, s jedne strane i skupštine zgrade, kao organa upravljanja tom zgradom, s druge strane; da se osporenim odredbama Odluke ne uređuje status hostela, već se u skladu sa Zakonom o turizmu određuju bliži tehnički i drugi uslovi za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama. U odgovoru se takođe ukazuje na odredbe člana 29. Odluke, kojima je regulisan prelazni režim u vezi sa zaključivanjem ugovora sa ugostiteljem koji obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi, a koji je registrovao svoju ugostiteljsku delatnost pre stupanja na snagu Odluke. U prilog argumentaciji da osporenim odredbama Odluke nisu povređene odredbe Ustava i Zakona, donosilac osporenog akta u odgovoru navodi i citira odredbe člana 189. stav 3. i člana 190. stav 1. tačka 5. Ustava; odredbu člana 20. tačka 24) Zakona o lokalnoj samoupravi; odredbe člana 6. tač. 11g i 11d, člana 59. stav 1, člana 64. stav 1. i člana 67. st. 1, 2, 5, 6. i 7. Zakona o turizmu; odredbe člana 3. stav 2. i čl. 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa; odredbe člana 3. stav 2. tač. 22) i 23), člana 15. stav 1. tačka 3), člana 16. st. 1. i 2, člana 40. st. 1. i 3, člana 41. stav 1, člana 42. stav 1. tačka 19) i čl. 44, 50. i 137. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i odredbu člana 25. tačka 28. Statuta grada Beograda.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Odluku o određivanju bližih tehničkih i drugih uslova za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama („Službeni list grada Beograda“, broj 37/16) donela Skupština grada Beograda, na sednici održanoj 28. aprila 2016. godine, na osnovu člana 67. stav 7. Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 99/11 – dr. zakon, 93/12 i 84/15) i člana 31. stav 1. tačka 7. Statuta grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, br. 39/08, 6/10 i 23/13 i „Službeni glasnik RS“, broj 7/16 - Odluka US). Odluka je stupila na snagu 6. maja 2016. godine. Ovom odlukom bliže se uređuju tehnički i drugi uslovi za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata za smeštaj, koji se ne kategorizuju, a nalaze se u stambenim zgradama, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu (član 1. Odluke). Odlukom je definisano da su ugostiteljski objekti za smeštaj u stambenim zgradama koji se ne kategorizuju prenoćište, odmaralište i drugi objekti namenjeni odmoru i rekreaciji posebnih kategorija korisnika i hosteli (u daljem tekstu: ugostiteljski objekat za smeštaj u stambenoj zgradi) (član 3. Odluke).

Osporenim odredbama člana 22. Odluke propisano je: da je ugostitelj dužan da pre početka obavljanja ugostiteljske delatnosti u ugostiteljskom objektu za smeštaj u stambenoj zgradi zaključi ugovor sa organom upravljanja zgrade (Skupština zgrade, Savet zgrade) (stav 1.); da se ugovor zaključuje na osnovu odluke organa upravljanja zgradom, koja se donosi u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, i kojom se daje ovlašćenje predsedniku organa upravljanja da zaključi ugovor iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da ugovor iz stava 1. ovog člana reguliše međusobna prava i obaveze ugostitelja i stanara zgrade u kojoj je planirano obavljanje ugostiteljske delatnosti (stav 3.). Osporenim odredbama člana 23. Odluke propisano je: da ugovor koji ugostitelj zaključuje u skladu sa članom 22. ove odluke sadrži: rok na koji se ugovor zaključuje, način na koji će ugostitelj vršiti redovno i vanredno održavanje zajedničkih prostorija stambene zgrade, održavanje liftova i drugih zajedničkih uređaja, higijene stambene zgrade, kućni red, bezbednost stambene zgrade, zajednički parking ukoliko stambena zgrada poseduje parking prostor, korišćenje zajedničkog dvorišta ukoliko ga stambena zgrada poseduje, nesmetani i slobodan prolaz kroz zajedničke prostorije, kao i pravo ugostitelja da nesmetano obavlja ugostiteljsku delatnost u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima (stav 1.); da se, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, ugovorom mogu bliže urediti i druga pitanja kojima će definisati međusobni odnos (stav 2.). Odredbom člana 24. Odluke, koja se takođe osporava u inicijativi, propisano je da ugostitelj koji ne zaključi ugovor iz člana 22. ove odluke ne može da obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi.

Pored osporenih odredaba čl. 22, 23. i 24. Odluke, Ustavni sud nalazi da su od značaja za razmatranje ovog ustavnosudskog predmeta odredba člana 25. stav 2. u delu koji se odnosi na dostavljanje ugovora i odluke organa upravljanja i odredbe člana 29. st. 1. i 2. Odluke, jer su u pravnoj i logičnoj vezi sa pitanjima koja su uređena osporenim odredbama Odluke. Tako je odredbom člana 25. stav 2. Odluke, u okviru koje se nalazi osporeni deo, propisano: da je ugostitelj koji registruje svoju ugostiteljsku delatnost pružanja usluge smeštaja u stambenoj zgradi, dužan da dostavi organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove privrede izjavu o broju ležajeva za svaku smeštajnu jedinicu, izvod iz Agencije za privredne registre, ugovor i odluku organa upravljanja iz člana 22. ove odluke, u roku od 15 dana od dana registrovanja svoje delatnosti, radi evidentiranja. Odredbama člana 29. Odluke, između ostalog, predviđeno je: da je ugostitelj koji obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi, a koji je registrovao svoju ugostiteljsku delatnost pre stupanja na snagu ove odluke, dužan da zaključi ugovor u skladu sa članom 22. ove odluke, najkasnije do 31. decembra 2016. godine (stav 1.); da je ugostitelj iz stava 1. ovog člana dužan da organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove privrede dostavi ugovor i odluku organa upravljanja iz člana 22. ove odluke u roku od 15 dana od dana njegovog zaključenja (stav 2.).

III

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da je preduzetništvo slobodno, da se preduzetništvo može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu (član 84. stav 1.); da grad ima nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadležnosti (član 189. stav 3); da se opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, između ostalog, stara o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine i da obavlja i druge poslove određene zakonom (član 190. stav 1. tač. 5. i 8.); da statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom (član 195. stav 2.).

Zakonom o turizmu („Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 99/11 – dr. zakon, 93/12 i 84/15), u odnosu na čije odredbe je inicijator predložio pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke, između ostalog, propisano je: da ugostitelj jeste privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili ogranak stranog pravnog lica ili fizičko lice koje obavlja ugostiteljsku delatnost pod uslovima propisanim ovim zakonom (član 3. tačka 26)); da ugostiteljska delatnost jeste pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu (član 3. tačka 27)); da ugostiteljski objekat jeste funkcionalno povezan, posebno uređen i opremljen prostor koji ispunjava propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti (član 3. tačka 28)); da ugostitelj obavlja delatnost pružanja usluga smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 59. stav 1.); da delatnost iz stava 1. ovog člana može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, ogranak stranog pravnog lica, ako je registrovano u odgovarajućem registru (član 59. stav 2.); da je ugostitelj dužan da za ugostiteljski objekat, koji se nalazi u stambenoj zgradi, obezbedi tehničke i druge propisane uslove, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu i da ugostiteljsku delatnost u objektu koji se nalazi u stambenoj zgradi obavlja na propisan način, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu (član 62. stav 1. tač. 11g) i 11d)); da jedinica lokalne samouprave može bliže da uredi tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu (član 67. stav 7.); da ministar bliže propisuje uslove i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, način pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanje ugostiteljskih objekata, minimalne tehničke uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog objekta, u pokretnom objektu, u domaćoj radinosti i u seoskom turističkom domaćinstvu (član 79. stav 1.).

Razmatrajući navode inicijatora u odnosu na odredbe Zakona o turizmu, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac inicijative pogrešno naveo odredbu člana 67. stav 5. Zakona, u odnosu na koju je predložio pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 22, 23. i 24. Odluke, mada iz sadržine inicijative proizlazi da inicijator zakonitost navedenih odredaba osporava u odnosu na odredbu člana 67. stav 7. Zakona o turizmu, koja je osnov za donošenje Odluke.

Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, pored odredaba Zakona o turizmu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe sledećih zakona:

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/16) je propisano: da vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se uređuje pravo svojine, ima pravo i da upotrebljava zajedničke delove zgrade u skladu sa njihovom namenom u meri u kojoj to odgovara njegovim potrebama i potrebama članova njegovog domaćinstva, odnosno obavljanja delatnosti (član 12. stav 1. tačka 4)); da vlasnici posebnih delova zgrade u stambenoj zajednici svoja prava i obaveze u pogledu upravljanja i održavanja ostvaruju i vrše u skladu sa ovim zakonom (član 17. stav 1.); da izuzetno od stava 1. ovog člana, vlasnici posebnih delova zgrade mogu svoje međusobne odnose, prava i obaveze urediti i pravilima o međusobnim odnosima vlasnika posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: pravila vlasnika), ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno (član 17. stav 2.); da su obavezni organi stambene zajednice skupština i upravnik (član 40. stav 1.); da su članovi skupštine stambene zajednice svi vlasnici posebnih delova (član 41. stav 1.); da skupština stambene zajednice, između ostalog: donosi odluku o poveravanju poslova upravljanja zgradom, odnosno izboru profesionalnog upravnika; donosi pravila vlasnika u skladu sa članom 17. stav 2. ovog zakona; određuje visinu mesečnog iznosa koji plaćaju vlasnici posebnih delova za potrebe izvršenja poslova iz nadležnosti stambene zajednice, i to na ime troškova održavanja, troškova za rad organa stambene zajednice i drugih troškova; donosi odluke o organizovanju poslova održavanja zgrade, preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, održavanju zemljišta za redovnu upotrebu zgrade, korišćenju zajedničkih delova zgrade izdavanjem njihovih delova trećim licima ili vlasnicima posebnih delova, raspolaganju zajedničkim delovima zgrade i njihovom unapređenju, postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari; odlučuje i o drugim pitanjima od značaja za stambenu zajednicu (član 42. stav 1.); da je jedinica lokalne samouprave u obavezi da u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona, propiše opšta pravila kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na svojoj teritoriji (član 76. stav 1.); da odlukom o opštim pravilima kućnog reda iz stava 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave naročito određuje dozvoljeni nivo buke u korišćenju posebnih delova zgrade, kao i uslove pod kojima se mogu obavljati određene privredne delatnosti u stambenoj zgradi, odnosno stambeno-poslovnoj zgradi, kako se vlasnicima stanova ne bi remetio mir u korišćenju stanova (član 76. stav 2.); da se pravilima vlasnika može propisati i kućni red zgrade, koji ne može biti u suprotnosti sa opštim pravilima kućnog reda iz stava 1. ovog člana (član 76. stav 3.).

Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon), čije su odredbe nakon podnošenja inicijative menjane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 47/18), propisano je: da se opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom: stara o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine i da obavlja i druge poslove od lokalnog značaja određene zakonom (npr. u oblastima odbrane, zaštite i spasavanja, zaštite od požara, omladinske politike, zoohigijene i dr.), kao i poslove od neposrednog interesa za građane, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom (član 20. stav 1. tač. 6) i 15)); da jedinstveni popis poslova, koji su u skladu sa ovim zakonom u nadležnosti opština, obezbeđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu na osnovu podataka dobijenih od opština i organa državne uprave (član 20. stav 2.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinu primenjuju i na grad, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 23. stav 4.); da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni (član 24. stav 1.).

Zakonom o glavnom gradu („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon), između ostalog, propisano je: da grad Beograd vrši nadležnosti opštine i grada, utvrđene Ustavom i zakonom, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave koji su mu zakonom povereni (član 8. st. 1. i 3.).

Iz navedenih odredaba propisa sledi: da je Ustavom utvrđeno, u okviru nadležnosti opštine, da se opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, stara o razvoju i unapređenju turizma; da je Zakonom o turizmu određeno da ministar bliže propisuje uslove i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, kao i minimalne tehničke uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u ugostiteljskom objektu, a da jedinica lokalne samouprave može bliže da uredi tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi; da Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, u okviru nadležnosti skupštine stambene zajednice, nije predviđena mogućnost zaključenja ugovora sa ugostiteljem koji obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi; da je Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano da se opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, stara o razvoju i unapređenju turizma i ugostiteljstva.

Osporenom Odlukom je, pored tehničkih uslova za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata, propisana i obaveza za ugostitelja, koji obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi, da zaključi ugovor sa organom upravljanja zgrade kojim će se regulisati međusobna prava i obaveza ugostitelja i stanara zgrade, jer u suprotnom neće moći da obavlja, odnosno neće moći da nastavi da obavlja ugostiteljsku delatnost u zgradi.

Polazeći od svega navedenog, sadržine osporenih odredaba čl. 22, 23. i 24. Odluke, podnete inicijative i navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju, kao sporna, osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:

- da li je, polazeći od Ustavom utvrđene nadležnosti opštine da se stara o razvoju i unapređenju turizma i ugostiteljstva preko svojih organa u skladu sa zakonom, Skupština grada Beograda mogla da propiše obavezu ugostitelja da zaključi ugovor sa organom upravljanja zgrade jer u suprotnom neće moći da obavlja ugostiteljsku delatnost za smeštaj u stambenoj zgradi ili to predstavlja dodatni uslov za obavljanje ove delatnosti koji se može propisati zakonom;

- da li se propisivanjem navedene obaveze narušava sloboda preduzetništva iz člana 83. Ustava, odnosno jednak pravni položaj svih na tržištu garantovan odredbama člana 84. Ustava;

- da li je Skupština grada Beograda osporenim odredbama Odluke prekoračila ovlašćenje iz člana 67. stav 7. Zakona o turizmu, kojim je propisano da jedinica lokalne samouprave može bliže da uredi samo tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi i način obavljanja te ugostiteljske delatnosti.

Kako su odredbe člana 25. stav 2. u delu koji glasi: „ugovor i odluku organa upravljanja iz člana 22. ove odluke“ i odredbe člana 29. st. 1. i 2. Odluke u pravnoj i logičnoj vezi sa osporenim odredbama čl. 22, 23. i 24. Odluke, imajući u vidu da se odnose na rokove za zaključenje ugovora i dostavu ugovora i odluke organa upravljanja koji su predviđeni osporenim odredbama Odluke, Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti, iako ove odredbe nisu obuhvaćene podnetom inicijativom, s obzirom na to da Ustavni sud u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora, saglasno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba čl. 22, 23. i 24, člana 25. stav 2. u delu koji glasi: „ugovor i odluku organa upravljanja iz člana 22. ove odluke“ i člana 29. st. 1. i 2. Odluke o određivanju bližih tehničkih i drugih uslova za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama, te je rešio da, na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke.

Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je zaključio da ovo rešenje dostavi Skupštini grada Beograda, kao donosiocu osporenog akta, na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana dostavljanja ovog rešenja.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odluke o uslovima za hostele

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti