Odluka Ustavnog suda o zakonitosti Statuta AK Vojvodine i ustavnosti Kodeksa etike

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da odredbe Statuta Advokatske komore Vojvodine koje uređuju disciplinsku odgovornost nisu u saglasnosti sa zakonom. Takođe, utvrđeno je da su pojedine odredbe Kodeksa profesionalne etike advokata neustavne jer neopravdano ograničavaju pravo na pravnu pomoć.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-213/2019
03.12.2020.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić i dr Milan Škulić, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 1. stav 1. u delu koji glasi: „disciplinska odgovornost i “, odeljak 10. u delu naslova koji glasi: „Disciplinska odgovornost i“, pododeljak sa naslovom : „a) Disciplinska odgovornost“ i odredbe čl. 97, 98, 101. i 102. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15, 50/17 , 22/19 i 44/20 ) nisu u saglasnosti sa zakonom.

2. Utvrđuje se da odredbe 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12) nisu u saglasnosti sa Ustavom.

3. Obustavlja se postupak za ocenu zakonitosti odredaba čl. 99. i 100. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15 i 50/17).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 97. stav 2. i čl. 98. do 102. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15 i 50/17) i ocenu ustavnosti odredaba 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata navedenih u izreci.

Kao razlog osporavanja inicijator navodi da je Advokatska komora Vojvodine osporenim odredbama Statuta nezakonito proširila obim disciplinskih povreda, propisujući da advokati i advokatski pripravnici odgovaraju i po odredbama Statuta Advokatske komore Vojvodine, iako Advokatska komora Vojvodine , kao komora u sastavu Advokatske komore Srbije , nema ovlašćenja da uređuje disciplinske povrede. Time su povređene odredbe člana 75. stav 2. Zakona o advokaturi i odredbe čl. 197. i 239. do 241. Statuta Advokatske komore Srbije.

Odredbe 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata inicijator je osporio navodom da, neustavno, nezakonito i neopravdano ograničavaju pravo građana na prav nu pomoć, pravo na slobodan odabir advokata, kao i pravo na rad advokata, navodeći da je svrha propisivanja u tim odredbama „zaštita materijalnog interesa advokata“, a ne svrha koju Ustav dopušta, jer je osporenim odredbama Kodeksa propisana dužnost advokata da odbije zastupanje ako stranka ne prikaže posebnu potvrdu prethodnog advokata da od nje ne potražuje naknadu, odnosno dužnost da obavesti stranku da zastupanje ne može preuzeti pre nego što je prethodnom advokatu otkazala punomoć i pre nego što stranka od tog advokata pribavi i prikaže potvrdu da prethodnom advokatu ne duguje naknadu za zastupanje, odnosno propisana dužnost advokata da se, pre nego što prihvati da zastupa stranku, uvidom u potvrdu kolege koji je ranije zastupao, uveri da stranka ne duguje naknadu za zastupanje. Takođe, ukazuje i na nesaglasnost ovih odredaba Kodeksa sa odredbama 7.4, 12.2. i 31.3. Kodeksa, a poziva se i na odredbe čl. 18, 19, 20. i 67. Ustava.

Advokatska komora Vojvodine je, u odgovoru, povodom osporenih odredaba Statuta navela da je tačno da u članu 97. stav 2. Statuta Advokatske komor e Vojvodine stoji da za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski prema odredbama Zakona, Kodeksa, Statuta Advokatske komor e Srbije i Statuta Advokatske komore Vojvodine i da je očigledno da je u toj odredbi „višak“ izraz „i ovog Statuta (AKV)“, ali samo u formalnom smislu, dok u faktičkom smislu stvar stoji drugačije. Ovo stoga što nakon upoređenja i analize odredaba člana 241. Statuta Advokatske komore Srbije i odredaba člana 99. Statuta Advokatske komor e Vojvodine proizlazi da Statut Advokatske komore Vojvodine svojim odredbama, u najvećem delu uopšte ne normira nove povrede dužnosti i ugleda advokature, već u najvećem broju slučajeva samo ponavlja one povrede koje se već nalaze normirane u Statutu Advokatske komore Srbije.

U odgovoru Advokatske komore Srbije na navode inicijative povodom osporenih odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata se, s pozivom na član 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima se garantuje pravo da se svakome obezbedi uživanje prava i pravo na zaštitu pred sudom i zakonom bez ikakve diskriminacije, Osnovne principe Ujedinjenih nacija o ulozi advokata, Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope „sloboda obavljanja advokatske profesije“ od 25. oktobra 2000. godine, član 2. i član 65. stav 1. tačka 12) Zakona o advokaturi, navodi: da se stranci, klijentu, osporenim pravilima 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata ne odbija, niti ograničava, pravo na pravnu pomoć, niti se onemogućava pravo na slobodan izbor advokata; da je advokat kome se otkazuje punomoćje, saglasno pravilu 26.6. Kodeksa, obavezan da, po pravil u, preduzima radnje u korist klijenta neophodne za sprečavanje i otklanjanje za klijenta štetnih posledica u predmetu i predviđeni su uslovi pod kojima se oslobađa te obaveze; da inicijator odnos advokat – klijent svodi na lukrativni element, odnosno naplatu nagrade za izvršeni rad – pruženu pravnu pomoć od strane advokata; da iako advokati ne zasnivaju radni odnos to ne znači da advokati nemaju pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti i da nemaju pravo na pravičnu naknadu za svoj rad i pruženu pravnu pomoć; da su osporena pravila Kodeksa neposredno povezana s pravilima 19.2.4. o „Zabrani nečasnog ili drugog pridobijanja klijenata“ i 31.1.11. o „Kolegijalnosti“, prema ko jima advokat treba da obavesti kolegu čiji mu se klijent obratio zato da bi na njega preneo zastupanje; da su Kodeksom predviđena pravila kojima je uređen postupak prihvatanja, odbijanja i preuzimanja zastupanja, a strankama ne onemogućava pravo na slobodan izbor advokata, već uređuje međusoban odnos advokata.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da se inicijativom zahteva ocena zakonitosti odredaba čl. 97. do 102. Statuta Advokatske komor e Vojvodine , koji je donela Advokatska komora Vojvodine, na redovnoj godišnjoj Skupštini održanoj u Novom Sadu , 24. novembra 2012. godine, na osnovu člana 88. Zakona o advokaturi i člana 317. Statuta Advokatske komor e Srbije. Statut je objavljen u „Službenom listu APV“, broj 36/12, stupio je na snagu 7. decembra 2012. godine, a menjan je i dopunjavan u „Službenom listu APV“, broj 23/13, broj 52/15 i broj 50/17, da bi u toku postupka pred Ustavnim sudom, izmenama i dopunama Statuta Advokatske komor e Vojvodine („Službeni list APV“, broj 22/19), osporene odredbe čl. 99. i 100. Statuta bile brisane. Naknadne izmene i dopune Statuta Advokatske komore Vojvodine , objavljene u „Službenom listu APV“, broj 44/20 , nisu od uticaja na postupanje u ovom predmetu.

Odredbom člana 1. stav 1. navedenog Statuta propisano je, pored ostalog, da se Statutom uređuju: poslovi Advokatske komore Vojvodine, unutrašnja organizacija i organi Advokatske komore, postupak upisa u Imenik advokata, disciplinska odgovornost i disciplinski postupak i druga pitanja u skladu sa Zakonom o advokaturi i Statutom Advokatske komore Srbije. U odeljku „10. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK“ u pododeljku „a) Disciplinska odgovornost“ , odredbama čl. 97. do 102. uređena je disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika tako što je propisano: da su advokati i advokatski pripravnici dužni da odgovorno, stručno i savesno obavljaju advokatsku delatnost i pripravničku praksu i da čuvaju ugled advokature, a za povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski po odredbama zakona, Kodeksa, Statuta Advokatske komore Srbije i ovog statuta (član 97.); da povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature mogu biti teže i lakše (član 98.). U odredbama člana 99. tač. 1. do 38. Statuta bile su propisane teže povrede dužnosti advokata, a u članu 100. tač. 1. do 4. bile su propisane lakše povrede dužnosti advokata. U odredbama člana 101. tač. 1. do 3. propisane su teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika, pored već propisanih povreda dužnosti i ugleda advokata predviđenih ovim statutom za koje odgovaraju i advokatski pripravnici, da bi u odredbama člana 102. Statuta bilo propisano da se za lakše povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature može izre ći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede – novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata.

Zakonom o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12-Odluka US) kojim se uređuju, pored ostalog, advokatska služba, te prava, obaveze i odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora (član 1.), propisano je: da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom (član 63. stav 1.); da u Republici Srbiji postoji Advokatska komor a Srbije sa sedištem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, u čijem sastavu je Advokatska komora Vojvodine , sa sedištem u Novom Sadu (član 64. stav 1. tačka 1)); da Advokatska komor a Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju kao javno ovlašćenje odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera (član 65. stav 1. tačka 7)); da su advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadležne za javna ovlašćenja iz stava 1. tačka 7), a da je Advokatska komora Srbije nadležna, kao drugostepeni organ, i za javno ovlašćenje iz stava 1. tačka 7) (član 65. st. 2. i 3.); da Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu donose statut i druga opšta akta (član 66. tačka 1)); da statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom, a statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije (član 70.). Odredbama čl. 75. do 83. Zakona u odeljku „ VIII. Disciplinska odgovornost i prestanak prava na bavljenje advokaturom“ propisano je da su advokati i advokatski pripravnici odgovorni za stručno i savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda (član 75. stav 1.), da advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature koje se uređuju Statutom Advokatske komore Srbije (član 75. stav 2.). U odredbi člana 75. stav 3. Zakona propisano je da se pod težom povredom dužnosti i ugleda advokature smatra narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, da bi u istoj odredbi Zakona bilo navedeno šta se naročito smatra pod težom povredom dužnosti i ugleda advokature, a u stavu 4. istog člana, šta je lakša povreda dužnosti i ugleda advokature. Odredbom člana 76. stav 5. Zakona propisano je da se organizacija, sastav, nadležnost, način odlučivanja disciplinskih organa i disciplinski postupak bliže uređuju statutom advokatske komore. Odredbom člana 77. stav 2. Zakona propisano je da se za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature može izreći opomena ili novčana kazna, a u stavu 4. istog člana da se za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može izreći kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. Odredbom člana 77. stav 8. Zakona propisano je da se Statutom Advokatske komore Srbije utvrđuju lakše povrede dužnosti i ugleda advokature za koje se može izreći novčana kazna, teže povrede dužnosti za koje se može izreći mera brisanja iz imenika advokata i uslovi pod kojima se izrečena kazna može usloviti. Odgovornost advokatskih pripravnika uređena je tako što je u odredbi člana 82. Zakona propisano da se odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno primenjuju i na advokatske pripravnike.

Statutom Advokatske komore Srbije („Služben i glasnik RS“, br. 85/11, 78/12 i 86/13 ), kojim se uređuju zadaci i poslovi, unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije, izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu, u odredbi člana 40. stav 8. propisano je da advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, koje se uređuju Zakonom o advokaturi i Statutom Advokatske komore Srbije. Odredbom člana 127. tačka 7) Statuta propisano je da Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju kao javno ovlašćenje – odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera. Odredbama čl. 197. do 242. Statuta propisana je disciplinska odgovornost i disciplinski postupak i to tako što je u odredbi člana 197. st. 1. i 2. Statuta propisano da su advokati i advokatski pripravnici dužni da se odgovorno, stručno i savesno bave advokaturom i čuvaju ugled advokature (stav 1.), da za povrede dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski, prema odredbama Zakona o advokaturi, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike (stav 2.). Odredbama čl. 239. do 242. Statuta propisane su povrede dužnosti i ugleda advokata tako što je u odredbi člana 240. propisano koje su to lakše povrede dužnosti i ugleda advokature, a u odredbi člana 241. stav 1. da se pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata, dok je u stavu 2. u tač. 1. do 44. člana 241. taksativno navedeno koje su teže povrede dužnosti advokata. U odredbi člana 242. Statuta propisano je da se za lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. Odredbom člana 270. stav 5. Statuta propisano je da se na advokatskog pripravnika shodno primenjuju odredbe Zakona o advokaturi, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata o dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.

Iz navedenih odredaba Zakona o advokaturi i Statuta Advokatske komore Srbije proizlazi da je advokatska komora u sastavu Advokatske komore Srbije ovlašćena da statutom uredi organizaciju, sastav, nadležnost, način odlučivanja disciplinskih organa i disciplinski postupak, te da na osnovu javnog ovlašćenja odlučuje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika i o izricanju disciplinskih mera. Zakonodavac je uredio na isti način odgovornost advokata i advokatskih pripravnika za stručno i savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda propisujući šta se smatra težom povredom dužnosti i ugleda advokature, dok je propisivanje lakših i težih povreda dužnosti i ugleda advokature za koje se može izreći novčana kazna , odnosno mera brisanja iz imenika advokata prepustio nadležnosti Advokatske komore Srbije. I Zakon i Statut Advokatske komore Srbije propisuju da se odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno primenjuju i na advokatskog pripravnika.

Osporenim Statutom Advokatske komore Vojvodine Advokatska komor a Vojvodine uredila je ne samo disciplinski postupak, već i disciplinsku odgovornost advokata i advokatskih priprav nika propisujući u članu 1. da se Statutom uređuje, pored ostalog i „disciplinska odgovornost i disciplinski postupak“, da bi u odeljku „10. Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak“ u pododeljku „a) Disciplinska odgovornost“, od redbama čl. 97. do 102. uredila disciplinsk u odgovornost advokata i advokatskih pripravnika propisujući dužnost advokata i advokatski h pripravn ika da odgovorno, stručno i savesno obavljaju advokatsku delatnost i pripravničku praksu i da čuvaju ugled advokature i da za njihove povrede i narušavanje odgovaraju disciplinski po odredbama zakona, Kodeksa, Statuta Advokatske komore Srbije i ovog statuta (član 97.) , vrste povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature (član 98.) , koje su teže a koje lakše povrede dužnosti advokata (čl. 99. i 100.) , a koje teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika (čl an 101.), da bi u odredb ama člana 102 . bile propisane sankcije za lakše i teže povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature.

Inicijativom se osporavaju odredbe člana 97. stav 2. i čl. 98. do 102. Statuta Advokatske komore Vojvodine iz 2017. godine.

S obzirom na to da Zakon ustanovljava odgovornost advokata i advokatskih pripravnika za stručno i savesno bavljenje advokaturom i čuvanje njenog ugleda i disciplinsku odgovornost za povrede dužnosti i ugleda advokature, prepuštajući Statutu Advokatske komore Srbije da uredi lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature, utvrđujući za koje se lakše povrede dužnosti i ugleda advokature može izreći novčana kazna, teže povrede dužnosti za koje se može izreći mera brisanja iz imenika advokata i uslove pod kojima se izrečena kazna može usloviti , Ustavni sud nalazi da saglasno ovim zakonskim rešenjima Advokatska komora Vojvodine , nije ovlašćena da svojim Statutom uređuje navedena pitanja, jer se ona uređuju isključivo Zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije. Iz navedenih razloga Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 97. stav 2, čl. 98, 101. i 102. važećeg Statuta Advokatske komore Vojvodine nisu u saglasnosti sa zakonom.

S obzirom na to da su odredbe čl. 99. i 100. Statuta, kao što je već navedeno, u toku postupka pred Ustavnim sudom prestale da važe, Sud je našao da su povodom ovih odredaba Statuta prestale pretpostavke za vođenje postupka.

Kako u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud, saglasno članu 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), nije ograničen zahtevom inicijatora, to je Sud ocenio da nisu u saglasnosti sa Zakonom ni odredbe člana 1. stav 1. u delu koji glasi: „disciplinska odgovornost i “, odeljak 10. u delu naslova koji glasi: „Disciplinska odgovornost i“, pododeljak sa naslovom „a) Disciplinska odgovornost“ i odredba čl ana 97. stav 1. Statuta Advokatske komore Vojvodine, jer takođe uređuju disciplinsku odgovornost advokata, i sa osporenim odredbama istog statuta čine pravnu i logičku celinu.

Imajući u vidu da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje u ovom delu , Ustavni sud je, saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

S obzirom na to da odredbe člana 1. stav 1. u delu koji glasi: „disciplinska odgovornost i “, odeljak 10. u delu naslova koji glasi: „Disciplinska odgovornost i“, pododeljak sa naslovom : „a) Disciplinska odgovornost“ i odredbe čl. 97, 98, 101. i 102. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15, 50/17, 22/19 i 44/20 ) nisu u saglasnosti sa zakonom , Sud je odlučio kao u tački 1. izreke, dok je, saglasno odredbama člana 36. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i člana 72. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , obustavio postupak za ocenu zakonitosti odredaba čl. 99. i 100. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15 i 50/17), koje su prestale da važe, i odlučio kao u tački 3. izreke.

III

Povodom dela inicijative kojom se osporavaju odredbe 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12), Ustavni sud je konstatovao da je osporena odredba 22.5.13. sistematizovana među odredbama 21. do 26. odeljka „I – Zastupanje“ u pododeljku „22. Odbijanje zastupanja“ i da je njom e propisana dužnost advokata da odbije zastupanje: „ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu ima ili je imala advokata, a ne prikaže mu pisanu potvrdu tog advokata da od nje ne potražuje naknadu“.

Osporenim odredbama 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa koje su sistematizovane među odredbama 31. do 35. odeljka „Međusobni odnosi advokata“ pododeljka „33. Preuzimanje zastupanja“ propisana je dužnost advokata od koga stranka zahteva da preuzme zastupanje u kome je zastupa drugi advokat: „da obavesti stranku da zastupanje ne može preuzeti pre nego što je advokatu koji zastupa otkazana punomoć i pre nego što stranka od tog advokata pribavi i prikaže potvrdu da mu ne duguje naknadu za zastupanje“ (osporena odredba 33.1.2.) i propisana dužnost advokata, da pre nego što prihvati da zastupa stranku koja tvrdi da je u istoj stvari prestao da je zastupa drugi advokat, pored ostalog , „da se uvidom u potvrdu kolege koji je ranije zastupao uveri da mu stranka ne duguje naknadu za zastupanje“ (osporena odredba 33.2.2.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno, pored ostalog: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se svakome pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, da se zakonom određuje kad je pravna pomoć besplatna (član 67.).

Iz navedenih odredaba Ustava sledi da Ustav garantuje svima pravo na pravnu pomoć, da je svrha pravne pomoći ostvarivanje jednake zaštite prava pred nadležnim organima i osiguranje delotvornog ostvarenja pravne zaštite pristupa sudu i drugim javnopravnim telima, te da pravo na pravnu pomoć obuhvata i besplatnu pravnu pomoć pod određenim uslovima.

Postupak ostvarivanja prava na pravnu pomoć, koju pruža advokatura, kao nezavisna i samostalna služba pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, uređen je već navedenim Zakonom o advokaturi, tako što je propisano: pravo stranke na slobodan izbor advokata (član 2. stav 2. tačka 2)); definisano da pravna pomoć koju pruža advokatura kao nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, obuhvata, pored ostalog, zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica (člana 3. tačka 4)); propisana dužnost advokata da se stvarno i stalno bavi advokaturom, da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom (člana 15. tač. 1) i 2)). Prava, obaveze i odgovornost advokata u vezi sa zastupanjem propisani su odredbama istog zakona, tako: da advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom (član 18. stav 1.), a situacije u kojima je advokat dužan da odbija pružanje pravne pomoći propisane su odredbama člana 19. tač. 1) do 6) i to tako što je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku, ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka, ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka, ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave, ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a što se propisuje statutom advokatske komore i kodeksom, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom. Zakonom je takođe propisano da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije, da je advokat dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove, da obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku (član 23. st. 1, 4. i 5); da advokat ima pravo da otkaže zastupanje (punomoćje), da je advokat dužan da o otkazu zastupanja (punomoćja) odmah obavesti organ koji vodi postupak i da u roku od 30 dana od dana obaveštavanja ovog organa, nastavi sa pružanjem pravne pomoći, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izričito oslobodila ili ako to nije suprotno propisima (član 30.); da je advokat dužan da preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave (član 31. stav 2.); da se pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra narušavanje dužnosti i ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, a naročito, pored ostalog, pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, te odbijanje izdavanja stranci obračuna nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove (član 75. st. 2. i 3.).

Kako su inicijativom osporene odredbe Kodeksa Advokatske komore Srbije koje se odnose na situacije kada se radi pružanja pravne pomoći – zastupanja advokatu obraća lice koje ima ili je imalo drugog advokata koji ga je zastupao u postupku, Ustavni sud je imao u vidu i odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14-Odluka US i 35/19), Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 , 87/18 i 18/20 ) i Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje), koje se odnose na zastupanje u postupku i konstatovao:

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku propisano je, pored ostalog: da branilac može biti samo advokat (član 73. stav 1.); da jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, odnosno Zakonikom taksativno pobrojana lica, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi, da okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavom na zapisnik kod organa postupka (član 75.); da jedan okrivljeni može imati u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca (član 78. stav 3); da braniocu prestaju prava i dužnosti, pored ostalog, u slučaju opoziva ili otkaza punomoćja (član 79. tačka 1)). Odredbama Zakona o parničnom postupku propisano je, pored ostalog: da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 85. stav 1.); da stranka izdaje punomoćje u pisanom obliku (član 90.); da stranka može u svako vreme da opozove punomoćje, a punomoćnik može da ga u svako vreme otkaže, da opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora da se saopšti sudu pred kojim se vodi postupak, u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik, da je punomoćnik dužan da o otkazu punomoćja obavesti stranku i sud, da je posle otkaza punomoćja, punomoćnik dužan da još 30 dana preduzima parnične radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje, ako je potrebno da se otkloni šteta za lice koje mu je izdalo punomoćje, ako je potrebno da se otkloni šteta za davaoca punomoćja koja bi u to vreme mogla da nastane (član 92. st. 1. do 3. i stav 5.). Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku propisano je, pored ostalog: da stranka ili zakonski zastupnik stranke može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, izuzev da daje izjave koje samo stranka može dati, da se punomoćje daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik (član 49. st. 1. i 2.); da stranka može uvek opozvati punomoćje, a punomoćnik može uvek otkazati punomoćje izuzev dok traje neka radnja u postupku (član 52. stav 3.).

Iz odredaba navedenih zakona proizlazi da se postupak za ostvarivanje prava na pravnu pomoć, koju pruža advokatura kao nezavisna i samostalna služba pravne pomoći, pokreće direktnim obraćanjem zainteresovanog lica advokatu radi zastupanja ili odbrane, da advokat prihvata zastupanje ili odbranu samo kad to od njega zatraži ovlašćeno lice, izuzev kada je kao zastupnik ili branilac postavljen odlukom nadležnog organa, da se kad advokat prihvati da pruža zainteresovanom licu pravnu pomoć, njihov odnos zasniva na pisanom punomoć ju koje je ovlašćenje za zastupanje, da prava i dužnosti zastupnika ili branioca traju dok je na snazi punomoćje, da su opozivanje i otkaz punomoćja jednostrane izjave volje do kojih može doći bez navođenja razloga, u svako doba, da dejstvuju od saopštenja adresatu i ne mogu biti odbijene, da punomoćje opoziva davalac, a otkazuje punomoćnik, odnosno branilac, da se razlika između opoziva i otkaza punomoćja sastoji u tome što je u slučaju otkaza advokat, po pravilu, dužan da nastavi sa pružanjem pravne pomoći još 30 dana nakon otkaza. U oba slučaja (i kod opoziva i kod otkaza punomoćja) advokat je dužan da nakon prestanka zastupanja preda stranci, na njen zahtev, sve spise i isprave.

Takođe, iz navedenih odredaba Zakona proizlazi da je pravo advokata koje ima iz zastupanja – pravo na nagradu za svoj rad te pravo na naknadu troškova u vezi sa obavljenim radom saglasno Advokatskoj tarifi, a na osnovu izdatog računa za izvršene usluge. Ovaj obračun o nagradi i naknadi troškova advokata, kao što je već navedeno, u smislu Zakona o advokaturi predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

Ustav garantuje svakome pravo na pravnu pomoć pod uslovima propisanim zakonom.

Kako navedeni zakoni ne prave razliku u pogledu ostvarivanja prava na pravnu pomoć zavisno od toga da li lice ima ili je imalo advokata u istom postupku, a da pravo stranke na slobodan izbor advokata, po shvatanju Ustavnog suda, podrazumeva i slobodu menjanja advokata, i da je osporenim odredbama Kodeksa profesionalne etike advokata Advokatska komora Srbije propisala dužnost advokata da odbije zastupanje ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu ima ili je imala advokata, a ne prikaže mu posebnu potvrdu tog advokata da od nje ne potražuje nakna du (osporena odredba 22.5.13.), odnosno dužnost advokata od koga stranka zahteva da preuzme zastupanje u kome je zastupa drugi advokat da obavesti stranku da zastupanje ne može preuzeti pre nego što je advokatu koji zastupa otkazana punomoć i pre nego što stranka od tog advokata pribavi i prikaže potvrdu da mu ne duguje naknadu za zastupanje (osporena odredba 33.1.2.), odnosno propisana dužnost advokata da pre nego što prihvati da zastupa stranku koja tvrdi da je u istoj stvari prestao da je zastupa drugi advokat da se uvidom u potvrdu kolege koji je ranije zastupao uveri da mu stranka ne duguje naknadu za zastupanje (osporena odredba 33.2.2.), Ustavni sud je utvrdio da se ovim odredbama Kodeksa mimo zakona uvodi jedan uslov za ostvarivanje prava na pravnu pomoć, i to – namirenje duga prethodnom advokatu. S obzirom na to da nerešeni imovinskopravni odnosi između vlastodavca i punomoćnika ne mogu da predstavljaju uslov za ostvarivanje prava na pravnu pomoć, jer se ovi odnosi rešavaju na osnovu relevantnih zakonskih propisa pred nadležnim sudovima, Sud je utvrdio da se osporenim odredbama Kodeksa narušava Ustavom utvrđeno pravo na pravnu pomoć iz člana 67. Ustava koje se jemči svakome pod uslovima određenim zakonom.

Imajući u vidu da je u toku prethodnog postupka pravno stanje i povodom osporenih odredaba Kodeksa profesionalne etike potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje, to je Ustavni sud, saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

S obzirom na to da odredbe 22.5.13, 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata, nisu u saglasnosti sa Ustavom, to je Ustavni sud odlučio kao u tački 2. izreke.

Saglasno iznetom i odredbama člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4), člana 47. stav 1. tačka 11) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 1. stav 1. u delu koji glasi: „disciplinska odgovornost i“, odeljak 10. u delu naslova koji glasi: „Disciplinska odgovornost i“, pododeljak sa naslovom „a) Disciplinska odgovornost“ i odredbe čl. 97, 98. 101. i 102. Statuta Advokatske komore Vojvodine („Službeni list APV“, br. 36/12, 23/13, 52/15, 50/17, 22/19 i 44/20) i odredbe 22.5.13 . i 33.1.2. i 33.2.2. Kodeksa profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12) prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o zakonitosti Statuta AK Vojvodine i ustavnosti Kodeksa etike

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti