Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika o izboru sudija
Kratak pregled
Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu zakonitosti Pravilnika o izboru sudija i privremeno obustavio izvršenje akata donetih na osnovu njega. Sporno je da li se osposobljenost kandidata može ocenjivati testom sa unapred poznatim pitanjima i da li postoji ovlašćenje za ocenjivanje razgovora.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUo-215/2017
21.12.2017.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Pokreće se postupak za utvrđivanje nezakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira („Službeni glasnik RS“, broj 94/16).
2. Ovo rešenje dostaviti Visokom savetu sudstva, radi davanja odgovora.
3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja.
4. Obustavlja se izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Pravilnika iz tačke 1.
O b r a z l o ž e nj e
I
Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 10, člana 11. st. 1. i 2. i člana 23. st. 5, 6, 7, 8. i 9. Pravilnika navedenog u izreci. Inicijator smatra da su osporene odredbe člana 10. i člana 11. st. 1. i 2. Pravilnika u suprotnosti sa odredbama čl. 45. i 45a Zakona o sudijama, kojima se kao uslovi za izbor sudije propisuju stručnost, osposobljenost i dostojnost, definiše da stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije, a da osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta, te da se oba uslova proveravaju na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva. Navodi se da se osporenim odredbama Pravilnika ne propisuje mehanizam za ocenu kriterijuma osposobljenosti, već samo stručnosti, jer je predviđeno da se ispit na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira sastoji od pisanog testa – pitanja, te da pitanja sastavlja Ispitna komisija iz jedinstvene baze pitanja koju vodi i koja se objavljuje na internet stranici Visokog saveta sudstva. Po mišljenju inicijatora, testom se može vršiti jedino procena znanja, odnosno prisećanja određenih informacija, a ne i provera osposobljenosti kako je ona definisana zakonskom odredbom. Takođe, inicijator smatra da osporena odredba člana 11. Pravilnika ne sadrži ni valjan mehanizam za ocenu stručnosti, budući da se rešava test sa pitanjima koja su unapred objavljena i poznata.
Povodom osporavanja odredaba člana 23. st. 5, 6, 7, 8. i 9. Pravilnika, inicijator navodi da je Visoki savet sudstva prekoračio ovlašćenje iz čl. 45. i 45a Zakona da ocenjuje jedino stručnost i osposobljenost kandidata, jer je osporenim odredbama predviđeno da se u razgovoru sa kandidatima ocenama od 1 do 5 vrednuju odgovori na pitanja koja se odnose na motivisanost kandidata za rad u sudstvu, dosadašnji rad i vrstu poslova koje je obavljao nakon položenog pravosudnog ispita, komunikativnost i sposobnost predstavljanja i poznavanja Etičkog kodeksa za sudije, i to bez ikakvih objektivnih kriterijuma.
Naknadno podnetim podneskom inicijator je predložio da Ustavni sud, na osnovu člana 56. Zakona o Ustavnom sudu, obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenog Pravilnika, navodeći da su po raspisanom oglasu za izbor sudija viših i privrednih sudova Narodnoj skupštini predloženi kandidati za izbor, te da bi stupanjem na sudijsku funkciju na osnovu nezakonitog Pravilnika nastale neotklonjive štetne posledice.
U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je inicijativu dostavio Visokom savetu sudstva, radi davanja odgovora. U odgovoru na navode iz inicijative Visoki savet sudstva ističe da jedinstvena baza pitanja, koja su formulisali izborni članovi Saveta iz reda sudija, sadrži pitanja iz oblasti krivičnog prava, građanskog prava, upravnog prava, privrednog prava, prekršajnog prava i pitanja iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pitanja se sastoje iz oblasti materijalnog prava, na osnovu kojih se ceni stručnost kandidata, i iz oblasti procesnog prava, na osnovu kojih se ceni osposobljenost kandidata. Pitanja iz oblasti procesnog prava, po svojoj prirodi, odnose se na postupanje suda i ostvarivanje procesnih prava stranaka i davanjem odgovora na ova pitanja ceni se osposobljenost kandidata. Dalje se navodi da se trenutno jedinstvena baza pitanja sastoji od 782 pitanja, a da pisani test – pitanja sadrži ukupno 50 pitanja i sastavlja ga Ispitna komisija, za svaki raspisani oglas, za svaki stepen i vrstu suda, te da na osnovu testa Savet može da oceni stručnost i osposobljenost svakog kandidata. Potom se navodi da kandidati koji polažu pisani test – pitanja već poseduju određene godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita, i da je pisani test – pitanja provera njihovog teorijskog i praktičnog znanja. Povodom osporavanja odredaba člana 23. Pravilnika, u odgovoru se ističe da su neosnovani navodi inicijatora da se ocenom od 1 do 5 mogu ocenjivati jedino kriterijumi stručnosti i osposobljenosti kandidata i da Savet nema ovlašćenja da numerički ocenjuje ni jedan drugi kriterijum, te da su te odredbe u skladu sa članom 50. stav 3. Zakona o sudijama, koji propisuje da će pre predlaganja sudija koji se prvi put biraju Visoki savet sudstva obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. Još se ukazuje na uporednopravna rešenja koja propisuju razgovor sa kandidatima za sudiju i ocenjivanje razgovora, kao i na odredbe čl. 153. i 154. Ustava i ističe da je izbor sudija koji se prvi put biraju i izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud primarna funkcija Saveta, i da je Savet ovlašćen da, u skladu sa zakonom, normativno uređuje ovu oblast. Uz odgovor su dostavljena i sva pitanja sadržana u jedinstvenoj bazi pitanja.
II
U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je, pozivajući se na ovlašćenje iz čl. 45. i 45a Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 15. novembra 2016. godine, doneo osporeni Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira („Službeni glasnik RS“, broj 94/16). Pravilnikom se utvrđuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira, program i način polaganja ispita na kome se ocenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju, organi nadležni za organizaciju i sprovođenje ispita, način bodovanja i ocenjivanja kandidata, postupak utvrđivanja konačne liste kandidata, kao i druga pitanja od značaja za predlaganje kandidata za sudiju koji se prvi put bira (član 1.). Osporenim odredbama Pravilnika predviđeno je: da se ispit na kome se ocenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira sastoji od pisanog testa – pitanja (član 10.); da pisani test - pitanja sastavlja Ispitna komisija iz jedinstvene baze pitanja koju vodi i koja se objavljuje na internet stranici Saveta, da jedinstvena baza pitanja sadrži do 200 pitanja iz svake oblasti iz koje se polaže pisani test – pitanja, da pisani test - pitanja sadrži 50 pitanja, i to: za osnovni i prekršajni sud i Prekršajni apelacioni sud 21 pitanje iz oblasti krivičnog prava, 21 pitanje iz oblasti građanskog prava, pet pitanja iz prekršajnog prava i tri pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, za viši sud 22 pitanja iz oblasti krivičnog prava, 23 pitanja iz oblasti građanskog prava i pet pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, za apelacioni sud 20 pitanja iz oblasti krivičnog prava, 24 pitanja iz oblasti građanskog prava i šest pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, za Upravni sud 45 pitanja iz oblasti upravnog prava i pet pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, za privredni i Privredni apelacioni sud 45 pitanja iz oblasti privrednog prava i pet pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, za Vrhovni kasacioni sud 12 pitanja iz oblasti krivičnog prava, 13 pitanja iz oblasti građanskog prava, deset pitanja iz oblasti upravnog prava, deset pitanja iz oblasti privrednog prava i pet pitanja iz oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda predviđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (član 11.); da Komisija Visokog saveta sudstva, pre razgovora sa kandidatima, utvrđuje pitanja koja se postavljaju svim kandidatima, po istom redosledu, da se pitanja odnose na motivisanost kandidata za rad u sudstvu, dosadašnji rad i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita, komunikativnost i sposobnost predstavljanja i poznavanje Etičkog kodeksa za sudije, da svaki član Komisije Visokog saveta sudstva ocenjuje odgovore kandidata na pitanja koja su mu postavljena ocenom od 1 do 5, da se ocena kandidata na razgovoru dobija tako što se izračunava prosečna vrednost ocena koju je dao svaki član Komisije Visokog saveta sudstva, da Komisija Visokog saveta sudstva vodi zapisnik o obavljenom razgovoru, u koji se unosi ocena ostvarena na razgovoru (član 23. st. 5-9.).
III
Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09 - Odluka US, 104/09, 101/10, 8/12 – Odluka US, 121/12, 124/12 – Odluka US, 101/13, 111/14 - Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15 – Odluka US, 106/15, 63/16 – Odluka US i 47/17) propisano je: da za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije (član 43.); da je posle položenog pravosudnog ispita potrebno radno iskustvo u pravnoj struci dve godine za sudiju prekršajnog suda, tri godine za sudiju osnovnog suda, šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Prekršajnog apelacionog suda, deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda, 12 godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda (član 44.); da su ostali uslovi za izbor sudije stručnost, osposobljenost i dostojnost, da stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije, da osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta, a da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama, da su moralne osobine koje sudija treba da poseduje poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a da ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti, da kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom (član 45.); da se stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva, da se uspeh na ispitu izražava ocenama od 1 do 5, da kandidat za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji, da Visoki savet sudstva propisuje program i način polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju (član 45a); da izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (član 47. stav 1.); da se prijave za izbor podnose Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 48. stav 1.); da Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda, u koje kandidat ima pravo uvida pre izbora (član 49.); da će prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva posebno ceniti i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita, da se za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno pribavlja ocena rada, da će pre predlaganja, Visoki savet sudstva obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima, da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto (član 50.); da Narodna skupština bira sudiju, koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Visoki savet sudstva (član 51. stav 1.). Ustavni sud konstatuje da je, nakon iniciranja postupka pred Sudom, Narodna skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, broj 47/17), čije odredbe nisu od značaja za ovaj ustavnosudski predmet.
IV
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o sudijama, Ustavni sud konstatuje da Visoki savet sudstva ima dvojaku ulogu u domenu izbora sudija. Ovaj savet je, na jednoj strani, predlagač kandidata za izbor sudija koje se prvi put biraju na tu funkciju, za čiji izbor je nadležna Narodna skupština, dok, sa druge strane, samostalno bira sudije za trajno obavljanje te funkcije. Zakonom su određeni i uslovi za sudije, među kojima su i stručnost, osposobljenost i dostojnost za obavljanje sudijske funkcije. Zakonom je definisano šta podrazumeva svaki od navedenih uslova, tako da: stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije; osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta; dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Visoki savet sudstva je ovlašćen da, u skladu sa zakonom, propiše kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
Kada je reč o predlaganju i izboru kandidata za sudijsku funkciju, Zakonom su ustanovljena pravila radi sprovođenja što objektivnijeg i transparentnijeg postupka izbora. Nosilac celog postupka je Visoki savet sudstva. Visoki savet sudstva je obavezan da, bez obzira na to da li predlaže ili bira kandidate, oglasi izbor sudija, njemu se podnose prijave na oglas, on pribavlja podatke i mišljenja o kandidatima od organa i organizacija u kojima su kandidati radili u pravnoj struci. Kada je u pitanju izbor sudija koji se prvi put biraju na funkciju, postupak ima određene specifičnosti. Naime, u tom postupku stručnost i osposobljenost kandidata proveravaju se na ispitu čiji program i način polaganja propisuje Visoki savet sudstva, koji i organizuje ispit, a uspeh kandidata na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5. Visoki savet sudstva je obavezan da, pre predlaganja kandidata, obavi razgovor sa prijavljenim kandidatima. Savet predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. Prilikom predlaganja kandidata za sudije koje se prvi put biraju Visoki savet sudstva, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.
Dakle, kada je u pitanju postupak predlaganja kandidata za sudiju koji se prvi put bira, Zakon u tom postupku sve nadležnosti i obaveze vezuje isključivo za Visoki savet sudstva. Savet oglašava izbor sudija, njemu se podnose prijave na oglas, on pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom i predlaže kandidata za izbor Narodnoj skupštini. Konačno, pri predlaganju kandidata, Savet, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. Sa druge strane, zakonodavac je ovlastio Visoki savet sudstva da propiše kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, da organizuje ispit za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju i da propiše program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira. Iz navedenog sledi da je svrha ispita koji treba da uredi, a potom organizuje Visoki savet sudstva da se njime proveri, sa jedne strane, posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije (stručnost), a sa druge strane posedovanje veština koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta (osposobljenost).
Polazeći od navedenog, za Ustavni sud se kao sporna postavljaju sledeća ustavnopravna pitanja:
- da li osposobljenost kandidata može da se proverava putem testa-pitanja kako je to predviđeno osporenim odredbama čl. 10. i 11. Pravilnika, i to zaokruživanjem samo jednog od više ponuđenih odgovora (član 14. stav 1. Pravilnika), a imajući u vidu da prema članu 45. stav 3. Zakona o sudijama osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta;
- da li ocena sa ispita koji je uređen na način kako je to predviđeno osporenim Pravilnikom uopšte može da bude merilo osposobljenosti kandidata za obavljanje sudijske funkcije ili ona zapravo predstavlja samo ocenu stručnosti kandidata;
- da li Pravilnik sadrži kriterijume i merila za ocenu osposobljenosti kandidata, saglasno ovlašćenju i obavezi iz člana 45. stav 6. Zakona o sudijama, ili su u suštini propisana samo merila za ocenu stručnosti kandidata.
S obzirom na to da se zakonske odredbe koje se tiču numeričkog vrednovanja stručnosti i osposobljenosti kandidata (ocenama od 1 do 5) odnose samo na ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, za Ustavni sud se kao sporna postavljaju i sledeća pitanja:
- da li ocenjivanje kandidata na osnovu razgovora ima uporište u odredbi člana 50. stav 3. Zakona, kojom je propisano da će Visoki savet sudstva, pre predlaganja, obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima, odnosno da li je Visoki savet sudstva ovlašćen da ocenjuje razgovor sa kandidatom;
- da li su odredbama o razgovoru sa kandidatima uvedeni dodatni kriterijumi vrednovanja kandidata, a imajući u vidu da prema odredbi člana 50. stav 1. Zakona, prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti Visoki savet sudstva posebno ceni još samo vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.
V
Kako iz prethodno navedenog proizlazi da su za Ustavni sud ustavnopravno sporne odredbe Pravilnika kojima se uređuju pojedine faze u postupku predlaganja kandidata za izbor sudija koje se prvi put biraju, a da bez tih faza uopšte nije moguće sprovesti postupak budući da su osporene odredbe u pravnoj i logičkoj vezi sa celinom postupka predlaganja kandidata, to je Ustavni sud ocenio da je osnovano pokrenuti postupak za utvrđivanje nezakonitosti osporenog akta u celini. Stoga je Ustavni sud, na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), rešio kao u tački 1. izreke.
Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio da ovo rešenje dostavi Visokom savetu sudstva kao donosiocu osporenog akta, na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja, kao u tač. 2. i 3. izreke.
VI
Uvidom u informacije objavljene na veb sajtu Visokog saveta sudstva, Ustavni sud ima saznanja da su objavljeni oglasi za izbor jednog broja sudija. Sprovođenje izbora podrazumeva da se na osnovu odredaba Pravilnika u odnosu na koji je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu njegove saglasnosti sa zakonom, sprovodi ceo postupak rangiranja kandidata za prvi izbor na funkciju i utvrđuje predlog kandidata koji se dostavlja Narodnoj skupštini radi izbora. S obzirom na to da se povodom osporenog Pravilnika postavlja više spornih ustavnopravnih pitanja, a da će preduzimanje radnji i donošenje pojedinačnih akata na osnovu tog pravilnika imati za direktnu posledicu donošenje odluke Narodne skupštine o izboru sudija, Ustavni sud je utvrdio da bi preduzimanjem radnji na osnovu osporenog Pravilnika nastupile neotklonjive štetne posledice. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešio da, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom sporu, obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog Pravilnika.
VII
Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 46. tač. 1) i 3) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Vesna Ilić Prelić