Odluka o neustavnosti Uredbe o obradi podataka iz matičnih knjiga

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da Uredba Vlade o posebnom načinu obrade podataka iz matičnih knjiga za područje AP Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, jer se oblast zaštite podataka o ličnosti mora uređivati isključivo zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-222/2013
24.04.2014.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“ broj 86/11) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Uredbe iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe navedene u tački 1. izreke.

Inicijator ističe da se osporenom Uredbom omogućava obrada podataka o ličnosti protivno Ustavu, Konvenciji o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonu o matičnim knjigama, kao i prisustvo neovlašćenih lica obradi ličnih podataka, upotreba obrađenih ličnih podataka u neodređene i nezakonite svrhe, odnosno u svrhe za koje nisu ni prikupljeni ni obrađeni, te dostavljanje podataka o ličnosti građana Republike Srbije neovlašćenom organu, odnosno Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini da zajedno sa organima Evropske unije i Ujedinjenih nacija, naknadno odluči o daljoj upotrebi obrađenih ličnih podataka.

Ustavni sud je doneo Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti osporene Uredbe IUo-628/2011 24. oktobra 2012. godine, pri čemu je istog dana Ustavnom sudu dostavljen i predlog ovlašćenog predlagača za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti navedene Uredbe.

Predlog za ocenu ustavnosti osporene Uredbe podnet je od strane 25 narodnih poslanika Narodne skupštine, u skladu sa odredbom člana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predlagači takođe osporavaju Uredbu sa stanovišta njene usaglašenosti sa Ustavom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o matičnim knjigama.

Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je navedeno rešenje o pokretanju postupka dostavio Vladi na odgovor 14. novembra 2012. godine, a predlog ovlašćenog predlagača dostavio je na odgovor Vladi 27. novembra 2012. godine.

Ustavnom sudu se 13. decembra 2012. godine obratio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine dopisom 05 broj: 02-4212/12, sa predlogom da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti osporene Uredbe iz razloga što je u toku „izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija – u skladu sa članom 182. stav 2. Ustava Republike Srbije“, kao i sa obaveštenjem da je Ministarstvo pravde i državne uprave formiralo radnu grupu za izradu tog zakona.

Zatim se ministar pravde i državne uprave obratio Sudu 18. decembra 2012. godine dopisom broj: 010-04-145/2012-01, sa zahtevom za zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti osporene Uredbe i molbom da time „pruži mogućnost da se ova materija uredi na Ustavom propisani način“.

Vlada se, kao donosilac osporenog akta, obratila Ustavnom sudu dopisom broj: 110-00-6/2013 od 4. juna 2013. godine sa zahtevom da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti osporene Uredbe do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Odredbama člana 55. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti (stav 1.) i da će ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud nastaviti postupak (stav 2.).

Ustavni sud je 8. jula 2013. godine doneo Zaključak IU-222/2013 kojim je odlučio da se zastaje sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 86/11) i da se daje mogućnost Vladi da, u roku od šest meseci od dana prijema ovog zaključka, Uredbu usaglasi sa Ustavom, s tim što je donosilac akta dužan da u predviđenom roku obavesti Ustavni sud o postupanju po navedenom zaključku. Ustavni sud je, pri tome, posebno imao u vidu da je donošenje zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a na šta se Vlada pozvala u svom zahtevu, obaveza utvrđena odredbom člana 182. stav 2. Ustava. Navedeni zaključak Suda je dostavljen Vladi 26. septembra 2013. godine, pri čemu Vlada nije obavestila ovaj sud o postupanju po navedenom Zaključku u ostavljenom roku od šest meseci od dana njegovog prijema. Nakon proteka ostavljenog roka, a u skladu sa članom 55. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je nastavio postupak.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Uredbu donela Vlada, na sednici održanoj 14. novembra 2011. godine, da je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 86/11 od 18. novembra 2011. godine, da je stupila na snagu 26. novembra 2011. godine i da je na snazi. U pravnom osnovu za njeno donošenje navedeno je da se osporena Uredba donosi na osnovu člana 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije, u vezi sa čl. 7. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09 - dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11).

Osporenim odredbama Uredbe propisano je: da se ovom uredbom uređuje poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, matičnim knjigama venčanih i matičnim knjigama umrlih koje se vode za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, radi vođenja pouzdanih evidencija o ličnom stanju građana i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (član 1.); da se poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe sastoji u fotografisanju, skeniranju ili fotokopiranju tih podataka, da poslove obrade iz stava 1. ovog člana obavljaju gradske uprave gradova iz člana 6. stav 3. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, broj 20/09), koje izvršavaju poverene poslove vođenja matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, da obradi podataka iz stava 1. ovog člana mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija, i da se za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (član 2.); da fotografisane, skenirane ili fotokopirane podatke sadržane u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe nadležni organi iz člana 2. stav 2. ove uredbe dostavljaju Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini (član 3.); da se redosled obrade iz člana 2. stav 1. ove uredbe i dostavljanja fotografisanih, skeniranih ili fotokopiranih podataka sadržanih u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, određuje aktom Vlade, na predlog Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini (član 4.); da se podaci iz matičnih knjiga iz člana 1. ove uredbe koriste u skladu sa dogovorom Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija (član 5.); da ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 6.).

Odredbama Ustava Republike Srbije, između ostalog, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.), kao i da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tačka 3.).

Odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - Odluka US i 107/12), između ostalog, propisano je: da pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje – „1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak); 2) Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice); 3) Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada); 4) Organ vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja; 5) Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac); 6) Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju; 7) Korisnik podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke (u daljem tekstu: korisnik); 8) Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom (u daljem tekstu: obrađivač); 9) Pismeni oblik podrazumeva i elektronski oblik, pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis; 10) Centralni registar zbirki podataka (u daljem tekstu: Centralni registar) je evidencija koju čini registar zbirki podataka i katalog zbirki podataka koju vodi Poverenik“ (član 3.); da obrada nije dozvoljena ako – 1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, 2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona, 3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena, 4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade, 5) je način obrade nedozvoljen, 6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade, 7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade, 8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo (član 8.); da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica (član 13.); da lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome – 1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši, 2) koje podatke obrađuje o njemu, 3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka, 4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu, 5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu, 6) u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci o njemu, 7) ko su korisnici podataka o njemu, 8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste, 9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu, 10) po kom pravnom osnovu koristi podatke o njemu, 11) kome se podaci prenose, 12) koji podaci se prenose, 13) u koje svrhe se podaci prenose, 14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose, 15) u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju (član 19.); da se podaci mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, da se podaci mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom, te da prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje (član 53.).

Odredbama Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, broj 20/09), između ostalog, propisano je: da se matične knjige vode u dva primerka (član 15.); da se drugi primerak matične knjige vodi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka (član 33.); da izvornik matične knjige čuva matičar (član 38.); da će se uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliti licu na koje se ti podaci odnose, članu njegove uže porodice, usvojitelju ili staratelju, a drugim licima na način i pod uslovima utvrđenim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zakonom koji uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja, da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo, da posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite (član 41.); da radi sprovođenja odredaba ovog zakona, ministar donosi propise kojima bliže uređuje – 1) način vođenja matičnih knjiga u organima iz člana 6. st. 2. i 4. i člana 68. stav 1. ovog zakona, 2) čuvanje matičnih knjiga i spisa, 3) način vršenja uvida u matične knjige i spise, 4) način obnavljanja uništenih ili nestalih matičnih knjiga, 5) način izdavanja izvoda iz matičnih knjiga i uverenja o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, kao i izvoda iz matičnih knjiga namenjenih za upotrebu u inostranstvu, 6) sadržinu i način vođenja evidencije o izdatim izvodima iz matičnih knjiga i uverenjima o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, 7) sadržinu i način vođenja evidencije o dozvolama da se umrli sahrani pre nego što je činjenica smrti prijavljena matičaru, 8) program i način polaganja posebnog stručnog ispita za matičara, sadržinu i oblik stručnog usavršavanja matičara i program i način provere znanja koje je matičar stekao stručnim usavršavanjem; 9) sadržinu i način vođenja evidencije o datim ovlašćenjima za obavljanje poslova matičara, da ministar propisuje obrasce matičnih knjiga, registara matičnih knjiga, posebne evidencije o odloženim upisima, izvoda iz matičnih knjiga i uverenja o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, zapisnika o prijavi rođenja, zaključenja braka i smrti i obrasce prijava rođenja, zaključenja braka i smrti u inostranstvu, da ministar i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno propisuju postupak izdavanja prijave i obrazac prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi i postupak izdavanja potvrde i obrazac potvrde o smrti, da ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za porodičnopravnu zaštitu sporazumno propisuju način vođenja postupka o nalaženju deteta i sačinjavanju zapisnika o nalaženju deteta (član 86.).

III

Ustavni sud prvo konstatuje da je odredbom člana 42. stav 2. Ustava utvrđeno da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, pri čemu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i posebno Zakon o matičnim knjigama ne poznaju niti uređuju način obrade podataka o ličnosti sadržanih u matičnim knjigama kakav uređuje osporena Uredba. Naime, prema shvatanju Ustavnog suda, „poseban način obrade podataka“ sadržanih u matičnim knjigama ne može biti zasnovan samo na osporenoj Uredbi, jer su način obrade podataka, njihove svrhe i nadležnosti organa u izvršavanju ovih poslova državne uprave, uključujući i njihovo poveravanje jedinicama lokalne samouprave, već uređeni Zakonom o matičnim knjigama, u skladu sa sistemskim pravilima u ovoj oblasti koja su propisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, prema članu 42. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-Odluka US, 72/12, 74/12 – ispravka Odluke US i 7/14 – Odluka US), Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.

Polazeći od prethodno iznetog, a imajući u vidu da su pitanja koja se uređuju osporenom Uredbom u neposrednoj vezi sa ostvarivanjem Ustavom zajemčenog prava na zaštitu podataka o ličnosti, Ustavni sud ocenjuje da su ova pitanja predmet zakonskog uređivanja, iz čega sledi da je Vlada donošenjem osporenog akta izašla izvan okvira svoje Ustavom utvrđene nadležnosti, što Uredbu čini nesaglasnom sa odredbama člana 18, člana 42. stav 2. i člana 123. tačka 3. Ustava. Kako iz navedenog sledi da se osporenom Uredbom ne razrađuje podrobnije odnos uređen zakonom, već se određena pitanja koja se tiču obrade i korišćenja podataka o ličnosti samostalno uređuju, to Ustavni sud nalazi da Uredba u celini nije saglasna ni sa zakonom.

Ustavni sud podseća i da je svojom Odlukom IUz-41/2010 od 30. maja 2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 68/12, utvrdio da se samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti i utvrdio da pojedine odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje su ostavljale mogućnost uređivanja ovih pitanja i drugim propisima nisu saglasne sa Ustavom, što takođe ide u prilog iznetim stavovima Suda u ovoj odluci.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Imajući u vidu utvrđeni razlog neustavnosti, Ustavni sud se nije upuštao u ispitivanje saglasnosti pojedinačnih odredaba osporenog akta sa Ustavom, zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Pošto je doneo konačnu odluku, Sud je, saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev za obustavu od izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporene Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija navedena u tački 1. izreke prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o neustavnosti Uredbe o obradi podataka iz matičnih knjiga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti