Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti dvostrukog naplaćivanja administrativnih taksi

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da su odredbe gradske odluke o taksama neusaglašene sa zakonom. Jedinica lokalne samouprave ne može uvoditi lokalne takse za poslove državne uprave za koje je već propisana republička administrativna taksa, jer se time krši načelo jednokratne naplate.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-231/2015
11.01.2018.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe tar. br. 17. do 23. i tar. br. 25. i 26. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo Odluke o gradskim administrativnim taksama („Službeni glasnik grada Leskovca“, br. 2/10, 10/10, 13/10, 3/12, 23/14 i 5/15), nisu u saglasnosti sa zakonom.

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti tar. br. 24. i 27. Tarife koja je sastavni deo Odluke iz tačke 1.

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji donetih, odnosno preduzetih na osnovu osporenih odredaba Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba tar. br. 17. do 27. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo Odluke iz tačke 1. izreke. Inicijator smatra da su osporene odredbe Odluke u nesaglasnosti sa odredbama člana 9. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 i 125/14) i odredbom člana 17. stav 13. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13 i 142/14). Prema navodima inicijatora, osporenom Odlukom je u tar. br. 17. do 27. propisana je taksa za spise i radnje u upravnim postupcima koje organi gradske uprave vode vršeći poslove državne uprave koji su im povereni zakonom od strane Republike Srbije , i to: 1) u tar. br. 17, 18, 19, 21. i 24. za spise i radnje u oblasti vođenja matičnih knjiga i izdavanja javnih isprava na osnovu podataka unetih u matične knjige; 2) u tarifnom broju 20. za izdavanje uverenja o državljanstvu; 3) u tar. br. 22. i 23. za spise i radnje u postupku promene ličnog imena i 4) u tar. br. 25. i 26. za spise i radnje u postupku overe potpisa, rukopisa i prepisa.

Inicijator, takođe, navodi da je članom 17. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se taksa naplaćuje za neposredn o pruženu javnu uslugu, odnosno sprovedeni postupak ili radnju koju je pružio, odnosno sproveo nadležan organ, kao i da je stavom 13. istog člana propisano da se za jednu javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa. Inicijator dalje ističe da su tar. br. 13, 14, 17, 219, 220. i 221. Zakona o republičkim administrativnim taksama propisane republičke administrativne takse koje se naplaćuju za spise i radnje u postupcima za koje je Skupština grada Leskovca u osporenim tarifnim brojevima navedene Odluke propisala naplatu taksi. Prema mišljenju inicijatora , osporeni tarifni brojevi navedene Odluke su u suprotnosti sa odredbom člana 9. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojom je propisano da jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje ovih taksa. Budući da osporeni tarifni brojevi uvode gradske administrativne takse (označavajući ih kao naknadu troškova za spise i radnje) u postupcima koji se vode u poverenim poslovima državne uprave, a za koje je zakonom propisano plaćanje republičkih administrativnih taksa, to se, prema navodima inicijatora, direktno krši i odredba člana 17. stav 13. Zakona o budžetskom sistemu.

Inicijator predlaže Ustavnom sudu da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu odredaba osporenih tarifnih brojeva Tarife, koja je sastavni deo predmetne Odluke.

U odgovoru donosioca akta se, pored ostalog, ističe da u vršenju poslova iz svoje nadležnosti Odeljenje za opštu upravu i zajedničke poslove Gradske uprave grada Leskovca primenjuje Odluku o gradskim administrativnim taksama grada Leskovca i naplaćuje naknadu troškova za spise i radnje za koje je Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisano plaćanje republičke administrativne takse, i to u: 1) tar ifnom broju 17. – za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih; 2) tarifnom broju 18. – za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih na međunarodnom obrascu; 3) tarifnom broju 19. – za izdavanje uverenja na osnovu podataka iz matičnih knjiga; 4) tarifnom broju 20. – za izdavanje uverenja o državljanstvu; 5) tarifnom broju 22. – za izdavanje rešenja o promeni imena i prezimena i drugih rešenja iz oblasti matičnih knjiga i 6) tarifnom broju 23. – za žalbe protiv rešenja o promeni imena i prezimena i drugih rešenja iz oblasti matičnih knjiga. Pored ovoga, davalac odgovora ističe da Odeljenje naplaćuje naknadu troškova za spise i radnje za koje Zakonom o republičkim administrativnim taksama nije propisano plaćanje republičke administrativne takse, i to u: 1) tarifnom broju 24. – za prisustvovanje matičara činu zaključenja braka i 2) tar ifnom broju 27. – za izdavanje prepisa službenih akata koji se nalaze kod organa. U odgovoru se ističe da za izdavanje smrtovnica, za koje se naknada troškova naplaćiva la po tarifnom broju 21. nije propisano plaćanje republičke administrativne takse, ali se naknada troškova ne naplaćuje od početka primene Zakona o javnom beležništvu, jer su poslovi sastavljanja smrtovnice povereni javnom beležniku. Takođe, ističe se da se od 1. marta 2017. godine ne naplaćuje ni naknada troškova za overu potpisa, rukopisa i prepisa i overu ovlašćenja koja je naplaćivana po tar. br. 25. i 26, jer su i ovi poslovi povereni javnom beležniku. Davalac odgovora navodi da je osporena Odluka i dalje na snazi i da se po osporenim tarifnim brojevima naplaćuje naknada troškova koji su učinjeni za vršenje rada.

III

U sprovedenom postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je sledeće:

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15, 83/16, 91/16, 104/16 i 96/17 ) propisano je: da jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji među kojima su i lokalne administrativne takse (član 6. tačka 2)); da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuju skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom (član 7. stav 1.); da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti, a da jedinica lokalne samouprave ne može uvesti lokalnu administrativnu taksu za spise i radnje iz nadležnosti organa za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksa (član 9. st. 1. i 2.); da akt iz člana 9. stav 1. ovog zakona sadrži – spise i radnje za koje se uvodi lokalna administrativna taksa, nastanak taksene obaveze, obveznike, način plaćanja takse, oslobođenja i visinu takse, kao i da visina takse ne može biti veća od iznosa republičke administrativne takse propisane za odgovarajući, odnosno sličan spis ili radnju (član 10. st. 1. i 2.).

Relevantnim odredbama člana 17. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispr, 108/13, 142/14, 68/15 -dr. zakon, 103/15, 99/16 i 11 3/17) definisane su takse kao posebna vrsta javnih prihoda, tako što je propisano: da se naplaćuju za neposredn o pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo korisnik javnih sredstava (stav 3.); da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, osim ukoliko je zakonom drugačije propisano (stav 5.); da se za jednu javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa (stav 14.).

Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 43/03, 51/03-ispr, 61/05, 101/05-dr. zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13-dr. zakon, 57/14, 45/15, 83/15, 112/15, 50/16, 61/17 i 113/17) uređeno je plaćanje ove vrste taksa po odredbama ovog zakona, i to za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje kod organa, a iznosi taksa propisani su Tarifom, koja je sastavni deo navedenog Zakona.

Sud konstatuje da je tarifnim brojem 13. Tarife republičkih administrativnih taksa, koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama, predviđeno plaćanje republičkih administrativnih taksa za prepis akta, odnosno spisa, odnosno za overu prepisa, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, po polutabaku originala, kao i za prepis akta, odnosno spisa koje organ, na zahtev stranke vrši na stranom jeziku po polutabaku originala u iznosu od 410 dinara. Isto tako, tarifnim brojem 14. ove tarife je propisano plaćanje republičke administrativn e taks e za overu svakog potpisa, ako ovim zakonom nije drukčije propisano u iznosu od 410 dinara, a za overu autentičnosti rukopisa (od svakog polutabaka originala) u iznosu od 220 dinara, dok je tarifnim brojem 17. predviđena republička administrativna taksa za overu punomoćja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano , u iznosu od 270 dinara.

Kada su u pitanju spisi i radnje u vezi sa matičnim knjigama, Sud konstatuje da je tarifnim brojem 219. navedene Tarife predviđeno plaćanje republičkih administrativnih taksa za rešenje po zahtevu na naknadni upis činjenice smrti u matičnu knjigu, za rešenje po zahtevu za promenu ličnog imena i za rešenje po zahtevu za zaključenje braka preko punomoćnika u iznosu od 460 dinara. Takođe, tarifnim brojem 220. Tarife predviđeno je plaćanje republičke administrativne takse za uverenje iz matičnih knjiga, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, u iznosu od 460 dinara, a za uverenje iz matične knjige o slobodnom bračnom stanju republička administrativna taksa u iznosu od 830 dinara. Tarifnim brojem 221. Tarife predviđeno je plaćanje republičkih administrativnih taksa za izvode iz matičnih knjiga, i to: 1) na domaćem obrascu u iznosu od 120 dinara i 2) namenjenih inostranstvu u iznosu od 410 dinara.

Zakonom o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br. 20/99 i 148/14) propisana je nadležnost za vođenje matičnih knjiga i rešavanje u upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga, kao i izdavanje izvoda i uverenja na osnovu matičnih knjiga i druga pitanja u vezi sa vođenjem postupka koji prethodi upisu u matične knjige. Članom 6. ovog zakona propisano je da se poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga poveravaju opštinama, odnosno gradovima, a da ih izvršava opštinska uprava, odnosno gradska uprava. Pored ovoga, članom 83. istog zakona propisano je da se izvodi iz matičnih knjiga i uverenja izdaju na zahtev lica iz člana 41. ovog zakona, dok je članom 83. propisano da izvode iz matičnih knjiga i uverenja koji se izdaju na osnovu matičnih knjiga koje vode organi iz člana 6. st. 2. i 4. ovog zakona izdaje ovlašćeni matičar.

Kada je u pitanju izdavanje uverenja o državljanstvu, Ustavni sud konstatuje da je odredbama člana 46. st. 1. i 3. Zakona o državljanstvu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 130/04 i 90/07) propisano da se evidencija o državljanima Republike Srbije vodi u matičnih knjigama rođenih i da je vodi organ nadležan za vođenje matičnih knjiga kao povereni posao, dok je odredbom člana 48. stav 1. istog zakona predviđeno da je uverenje o državljanstvu javna isprava koja se izdaje samo na lični zahtev.

Razmatrajući ostale navode inicijatora, Ustavni sud konstatuje da su Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11-dr. zakon i 6/15) uređeni, pored ostalog, i postupci u vezi sa porodičnim odnosima i ličnim imenom, te da je odredbama člana 350. st. 1. i 2. Porodičnog zakona predviđeno da se zahtev za promenu ličnog imena podnosi opštinskoj upravi na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište, a opštinska uprava koja prihvati zahtev za promenu ličnog imena je dužna da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u matičnu knjigu rođenih i venčanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana.

Povodom osporavanja tar. br. 25. i 26. Tarife Odluke iz tačke 1. izreke, Sud konstatuje da je odredbama člana 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, br. 93/14 i 22/15) propisano: da je javni beležnik nadležan za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, ako zakonom nije drugačije određeno (stav 1.); da potpis, rukopis i prepis, pored javnog beležnika, može overiti i javnobeležnički pripravnik (stav 2.); da prepis javne isprave može overiti i njegov izdavalac, shodnom primenom odredaba ovog zakona (stav 3.). Odredbama člana 29. ovog zakona propisano je: da je javni beležnik nadležan i za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa za koje je posebnim zakonima koji se primenjuju pre stupanja na snagu ovog zakona propisano da ih overava sud, odnosno opštinska uprava (stav 1.); da osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine (stav 2.); da će izuzetno od stava 2. ovog člana, u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici potpise, rukopise i prepise overavati osnovni sudovi, sudske jedinice, kao i prijemne kancelarije osnovnih sudova, u skladu sa članom 13. st. 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), odnosno opštinske uprave kao povereni posao i posle 1. marta 2017. godine, a do imenovanja javnih beležnika (stav 3.); da posle stupanja na snagu ovog zakona, sudovi, odnosno opštinske uprave koje su zadržale nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, te poslove obavljaju shodnom primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost (stav 4.).

Sud dodatno ukazuje da je članom 30a stav 1. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95-dr. zakon , 18/05-dr. zakon, 85/12, 45/13-dr. zakon, 55/14 , 6/15 i 106/15 -dr. zakon) propisano da sud može javnom beležniku poveriti sprovođenje postupka za koji je po zakonu nadležan ili preduzimanje pojedinih vanparničnih radnji pod uslovima koji su predviđeni ovim zakonom, a odredbom člana 92. stav 3. istog zakona sastavljanje smrtovnice je povereno javnom beležniku na čijem se službenom području nalazilo poslednje prebivalište, odnosno boravište ostavioca, a ako ostavilac nije imao prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, sastavljanje smrtovnice se poverava javnom beležniku na čijem se službenom području nalazi zaostavština ili njen pretežni deo. Odredbom člana 92. stav 2. ovog zakona predviđeno je da ostavinski sud kada primi izvod iz matične knjige umrlih donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu, a odredbom člana 94. stav 1. je propisano da ako je ostavinskom sudu dostavljena nepotpuna smrtovnica, sud može, prema okolnostima, odlučiti da sam sastavi smrtovnicu u sudu ili da to učini sudijski pomoćnik van suda. Pored navedenog, Sud konstatuje i da je odredbama člana 58. Zakona o vanparničnom postupku propisano da je javni beležnik isključivo nadležan za sastavljanje i potvrđivanje isprava za koje je posebnim zakonima koji su počeli da se primenjuju pre početka primene Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 85/12 i 19/13) određeno da ih sastavlja, odnosno potvrđuje sud, dok će u gradovima, odnosno opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnih beležnika isprave sastavljati osnovni sudovi u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Iz navedenog proističe da Zakon o finansiranju lokalne samouprave izričito zabranjuje da se za isti takseni osnov može uvoditi i republička administrativna taksa i lokalna administrativna taksa, odnosno zabranjuje uvođenje lokalne administrativne takse za spise i radnje iz nadležnosti za koje je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse propisano plaćanje republičkih administrativnih taksi, a s druge strane i limitira visinu lokalne administrativne takse, tako što propisuje da ne može biti veća od iznosa republičke administrativne takse propisane za odgovarajući, odnosno sličan spis ili radnju.

Polazeći od principa izraženog u članu 17. stav 14. Zakona o budžetskom sistemu prema kome se za jednu javnu uslugu može plaćati samo jedna taksa, a imajući u vidu da je odredbama člana 9. st. 1. i 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi jedinice lokalne samouprave izdaju, odnosno obavljaju u okviru poslova iz svoje izvorne nadležnosti, Ustavni sud je ocenio da se u tar. br. 17. do 23. i tar. br. 25. i 26. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo osporene Odluke , ne radi o izvornim poslovima jedinica lokalne samouprave, već o poslovima čije je obavljanje povereno jedinicama lokalne samouprave, odnosno drugom nadležnom organu , relevantnim zakonom i za koje je predviđeno plaćanje republičkih administrativnih taksa, odnosno drugih naknada predviđenih Javnobeležničkom tarifom. Stoga je Sud ocenio da osporene odredbe tar. br. 17. do 23 . i tar. br. 25. i 26. Tarife, koja je sastavni deo osporene Odluke, nisu u saglasnosti sa zakonom, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da Ustavni sud već ima zauzet stav o spornim ustavnopravnim pitanjima, kao i da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje, to je Ustavni sud odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

Povodom osporavanja zakonitosti tar. br. 24. i 27. Tarife navedene Odluke, Ustavni sud nalazi da je skupština jedinice lokalne samouprave bila ovlašćena da uvede gradske administrativne takse za obavljanje poslova predviđenih ovim tarifnim brojevima, jer je reč o poslovima iz okvira izvorne nadležnosti jedinice lokalne samouprave, te za njihovo obavljanje nije propisano plaćanje republičkih administrativnih taksa, prema odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Stoga je Sud u ovom delu odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporenih tar. br. 24. i 27. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo osporene Odluke , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke

S obzirom na to da je doneo konačnu Odluku, Ustavni sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Odluke, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je rešio kao u tački 3. izreke.

Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava Republike Srbije, odredbe tar. br. 17. do 23. i tar. br. 25. i 26. Tarife gradskih administrativnih taksi za rad organa uprave, koja je sastavni deo Odluke navedne u tački 1. izreke, prestaju da važe danom objavljivanja ove odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti dvostrukog naplaćivanja administrativnih taksi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti