Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Statuta Udruženja kardiologa Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da su neustavne odredbe Statuta Udruženja kardiologa Srbije koje omogućavaju glasanje putem punomoćnika i koje propisuju stupanje Statuta na snagu danom usvajanja. Glasanje putem punomoćnika krši ličnu prirodu slobode udruživanja, a stupanje na snagu bez objavljivanja je protivno Ustavu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-232/2011
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odredbe člana 13. u delu koji glasi: „kao i putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu,“ i člana 25. Statuta Udruženja kardiologa Srbije od 7. marta 2011. godine, nisu u skladu sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 13. i 25. Statuta Udruženja kardiologa Srbije od 7. marta 2011. godine. Pozivajući se na odredbe čl. 21. i 22. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09) i odredbe člana 7. alineja 2. i člana 12. st. 1, 7, 8, 9. i 10. samog Statuta Udruženja kardiologa Srbije, podnosioci inicijative smatraju da osporena odredba člana 13. Statuta, kojom je predviđeno da član Skupštine (Udruženja) može učestvovati i glasati u odlučivanju pisanim putem i korišćenjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, kao i putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu, tako da se smatra da su sva lica koja na ovaj način učestvuju na sednici lično prisutna, nije u saglasnosti sa odredbom člana 21. Zakona o udruženjima, kao ni sa članom 55. Ustava zajemčenom slobodom udruživanja i ustavnim principom hijerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. stav 1. Ustava. Inicijatori navode da se omogućavanjem glasanja preko drugog lica, tzv. punomoćnika, odredba koja bi trebalo da bude samo „tehničke“ prirode (glasanje pisanim putem ili korišćenjem savremenih tehničko-tehnoloških sredstava, ali u svakom slučaju lično), odnosno čiji cilj treba da bude samo da stvori uslove za efikasan rad Skupštine, imajući u vidu brojnost članova Udruženja, krši zakonski princip da članovi udruženja upravljaju udruženjem neposredno ili preko izabranih predstavnika u organima udruženja, čime se suštinski „poništavaju“ sve prethodne odredbe Statuta kojima je ovaj najviši pravni akt Udruženja usaglašen sa Zakonom kojim se uređuje način ostvarivanja slobode udruživanja zajemčene članom 55. Ustava. Inicijativom se takođe ukazuje da osporena odredba člana 25. Statuta, kojom je predviđeno da Statut stupa na snagu i primenjuje se danom usvajanja na skupštini Udruženja, nije u skladu sa odredbama člana 196. Ustava kojima se utvrđuje način stupanja na snagu opštih pravnih akata.

U toku sprovedenog prethodnog postupka, donosilac osporenog opšteg akta je na zahtev Ustavnog suda dostavio osporeni akt i odgovor na navode izložene u inicijativi. U odgovoru se navodi da je osporenom odredbom člana 13. Statuta bliže uređen način ostvarivanja neposrednog učešća i odlučivanja članova Skupštine kako bi im se omogućilo i olakšalo ostvarivanje prava neposrednog učešća i odlučivanja, a što je bilo potrebno s obzirom na specifičnost profesije lica koja u najvećem delu čine članstvo Udruženja. U odnosu na učešće u radu Skupštine i glasanje putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu, donosilac osporenog akta navodi da je „uzeto u obzir da Zakon o udruženjima ne sadrži odredbu kojom je to zabranjeno“, te se stoga stalo na stanovište da se na ovo pitanje „analogno“ mogu primeniti rešenja propisana Zakonom o obligacionim odnosima koja se odnose na „režim ličnog zastupanja preko punomoćnika“, zakonima koji uređuju lične, porodične, svojinske odnose i nasleđivanje, kao i rešenja propisana Zakonom o privrednim društvima koja izričito predviđaju mogućnost davanja punomoćja za učestvovanje u radu skupštine, uključujući i punomoćje za glasanje „u različitim formama privrednih društava“. Dajući svoje tumačenje odredaba Zakona o udruženjima, donosilac osporenog akta zaključuje da „neposredno učešće i odlučivanje članova Skupštine ne podrazumeva njihovo lično učešće i odlučivanje“, te smatra da sporna odredba predstavlja samo „razradu, odnosno konkretizaciju“ zakonskih odredaba da se statutom udruženja može odrediti način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja (član 22. stav 3. Zakona). Vezano za osporavanje odredbe člana 25. Statuta, donosilac akta najpre obrazlaže zašto je bilo potrebno da Statut stupi na snagu danom usvajanja, a zatim ističe kako je u svim fazama postupka pripreme Statuta bila obezbeđena „potpuna obaveštenost članova Udruženja, pa tako i mogućnost njihovog aktivnog učešća u postupku usaglašavanja Statuta sa Zakonom o udruženjima“, zaključujući da je time „ostvarena svrha odredbe člana 196. Ustava“. U prilog tvrdnje da osporena odredba nije nesaglasna sa Ustavom, donosilac akta navodi i da odredba člana 12. Zakona o udruženjima, kojom je propisano koja se pitanja obavezno uređuju statutom udruženja, ne predviđa obavezu da statut sadrži odredbu o danu stupanja na snagu, danu početka primene i načinu objavljivanja. Na kraju odgovora donosilac akta je predložio da „ukoliko se Ustavni sud ne složi sa navedenom argumentacijom, taj organ zastane sa postupkom u smislu člana 55. Zakona o Ustavnom sudu i naloži Skupštini Udruženja kardiologa Srbije da odredbu člana 25. Statuta izmeni u roku koji odredi Ustavni sud“.

Ustavni sud je utvrdio da je Statut Udruženja kardiologa Srbije donela Skupština ovog udruženja, na sednici održanoj 7. marta 2011. godine, pozivajući se na odredbe čl. 12. i 78. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09).

Osporenim odredbama Statuta, kao i odredbama koje su od značaja za ocenu spornih ustavnopravnih pitanja predviđeno je: da je Udruženje kardiologa Srbije nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti prevencije i smanjenja štetnog uticaja kardiovaskularnih bolesti u Srbiji (član 1.); da redovni član Udruženja može biti svako domaće fizičko i pravno lice, uključujući, ali ne ograničavajući se na kardiologe i druge lekare koji su uključeni u prevenciju, detekciju i lečenje bolesti srca i krvnih sudova, zatim drugo profesionalno osoblje, lekare svih profila, medicinske sestre, tehničare, istraživače, kao i druga udruženja i organizacije (član 5. stav 2.); da je jedno od prava članova Udruženja da neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini, kao i preko organa Udruženja (član 7. alineja 2.); da su organi Udruženja - Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Predsednički savet (član 11.); da Skupštinu Udruženja čine svi njegovi članovi, da se Skupština redovno sastaje jednom godišnje, po mogućstvu u oktobru mesecu, a da se iz opravdanih razloga godišnja Skupština može održati i kasnije, i to najkasnije u decembru mesecu, da Skupština usvaja plan i program rada na predlog Upravnog odbora, usvaja Statut i izmene i dopune Statuta, usvaja druge opšte akte Udruženja, razmatra i usvaja, najmanje jednom godišnje, izveštaj Upravnog odbora, razmatra i usvaja finansijski plan i izveštaj, bira i razrešava članove Upravnog i Nadzornog odbora, odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada Udruženja, odlučuje o osnivanju, ukidanju i drugim pitanjima od značaja za rad radnih grupa, asocijacija i podružnica, odlučuje o udruživanju u saveze i druge asocijacije u zemlji i inostranstvu i odlučuje o predlogu za izbor redovnih i dopisnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, o predlogu kandidata za Akademiju medicinskih nauka i o predlogu kandidata za druge naučno-društvene institucije, da Skupština punopravno odlučuje ako je prisutno najmanje 50% od ukupnog broja članova, da Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih članova, a da je u slučaju jednake podele glasova, glas predsednika Skupštine odlučujući, da svaki član Skupštine – fizičko lice, ima pravo na jedan glas, da svakom članu Skupštine – udruženju, organizaciji ili drugom pravnom licu, svakih 50 članova daje pravo na jedan glas u Skupštini Udruženja, a da je maksimalan broj glasova člana Udruženja – pravnog lica ostvarenih na ovaj način - pet (član 12. st. 1, 5, 7, 8, 9, 10. i 11.); da član Skupštine može učestvovati i glasati u odlučivanju pisanim putem i korišćenjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, kao i putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu, tako da se smatra da su sva lica koja na ovaj način učestvuju na sednici „kao lično prisutna“ (član 13.); da ovaj statut stupa na snagu i primenjuje se danom usvajanja na Skupštini Udruženja (član 25.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da su ljudska i manjinska prava neotuđiva i da služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.); da zakoni i svi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.); da se zakoni i svi drugi opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu i da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja (član 196. st. 1. i 4.).

Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09) je propisano: da osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička lica ili pravna lica (član 10. stav 2.); da svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim ovim zakonom da postane član udruženja (član 19. stav 1.); da članovi upravljaju udruženjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u organima udruženja (član 21.); da je skupština najviši organ udruženja, da skupštinu čine svi članovi udruženja, da se statutom može odrediti način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja (član 22. st. 1, 2. i 3.).

Ocenjujući osnovanost podnete inicijative u odnosu na osporenu odredbu člana 13. Statuta, a polazeći od navedenih odredaba Ustava i Zakona o udruženjima, kao i odredaba samog osporenog opšteg akta, Ustavni sud najpre ukazuje na sledeće:

Ustavom zajemčena sloboda političkog i svakog drugog udruživanja predstavlja jednu od temeljnih političkih sloboda, koja je, saglasno načelu iz člana 19. Ustava neotuđivo pravo svakog pojedinca i koja je, kada je reč o udruživanju fizičkih lica, po svojoj prirodi, lična sloboda, što znači da se ostvaruje putem neposredno (lično) izražene volje pojedinca da učestvuje u osnivanju nekog udruženja, da mu pristupi kao član, da učestvuje u njegovom radu i odlučivanju, da istupi iz udruženja, kao i da ostane izvan svakog udruženja. U tom smislu, kroz rad i odlučivanje skupštine udruženja, kao zakonom ustanovljenog najvišeg organa udruženja koga čine svi njegovi članovi, članovi neposredno upravljaju udruženjem čije je osnivanje i delovanje institucionalizovani način ostvarivanja njihove Ustavom zajemčene slobode. Stoga se, po oceni Ustavog suda, i odredbe Zakona o udruženjima mogu i moraju tumačiti isključivo u skladu sa suštinom zajemčene slobode udruživanja.

Upravo polazeći od prethodno navedenog i Statut Udruženja, koji je predmet ocene Ustavnog suda, kao jedno od prava svakog člana Udruženja predviđa neposredno učešće u odlučivanju na Skupštini Udruženja (član 7. alineja 2. Statuta), istovremeno određujući da svaki član Skupštine – fizičko lice, ima pravo na jedan glas (član 12. stav 10.).

Sa druge strane, Zakon o udruženjima je dao mogućnost udruženju da samostalno, statutom, kao svojim najvišim pravnim aktom, odredi način predstavljanja članova udruženja u skupštini. Ova zakonska odreba posledica je opredeljenja zakonodavca da osnivači i članovi udruženja mogu biti ne samo fizička, već i pravna lica. Naime, ukoliko je član udruženja pravno lice, skupština može biti nefunkcionalna ako u njen sastav ulaze i svi članovi pravnog lica koje je član udruženja, te je stoga samo udruženje slobodno da odredi na koji način će takav njegov član – pravno lice, biti predstavljeno u skupštini, i to ne samo vezano za to da li takvog člana udruženja predstavlja njegov zakonski ili statutarni zastupnik ili neko drugo/druga lica, već i za broj glasova koji pravno lice kao član udruženja prilikom odlučivanja ima u skupštini. U tom smislu, pojam „predstavljanja“ iz člana 22. stav 3. Zakona se može odnositi samo na članove udruženja – pravna lica, jer su članovi udruženja – fizička lica, prema odredbi stava 2. člana 22. Zakona, neposredno članovi skupštine udruženja. Ustavni sud konstatuje da je zakonsku mogućnost iz člana 22. stav 3. Zakona Udruženje kardiologa Srbije delimično iskoristilo, predvidevši odredbama člana 12. stav 11. Statuta da svakom članu Skupštine – udruženju, organizaciji ili drugom pravnom licu, svakih 50 članova daje pravo na jedan glas u Skupštini Udruženja, a da je maksimalan broj glasova člana Udruženja – pravnog lica ostvarenih na ovaj način – pet (član 12. st. 10. i 11. Statuta), pri čemu nije određeno ko u ime ovakvog člana Udruženja može da učestvuje u radu i odlučivanju na Skupštini.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da fizičko prisustvo člana udruženja – fizičkog lica na sednici skupštine, samo po sebi, nije neophodno, ako se njegovo lično (neposredno) učešće u radu i odlučivanju skupštine može obezbediti korišćenjem savremenih audio ili video sredstava. Međutim, prema oceni Ustavnog suda, priroda Ustavom zajemčene slobode udruživanja isključuje mogućnost da se ona ostvaruje posredno – davanjem punomoćja (ovlašćenja) drugom licu, bilo ono član istog udruženja ili ne, da u ime i za račun člana udruženja učestvuje u radu i odlučivanju njegovih organa. Ovo iz istih razloga iz kojih se ni ostvarivanje izbornog prava, slobode mišljenja i izražavanja, slobode okupljanja, slobode misli, savesti i veroispovesti i drugih političkih sloboda i prava zajemčenih Ustavom ne može prenositi na punomoćnika. Stoga, Ustavni sud nalazi da nije ustavnopravno prihvatljivo pozivanje donosioca osporenog Statuta na analogiju osporene statutarne odredbe sa situacijama u kojima se volja nekog fizičkog lica u pojedinim građanskopravnim odnosima (imovinskim, ličnim, naslednim, bračnim i dr.) može izraziti i preko punomoćnika.

Imajući u vidu iznetu ocenu, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba člana 13. Statuta Udruženja kardiologa Srbije, u delu koji glasi: „kao i putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu,“, nije u saglasnosti sa odredbom člana 21. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09), kao ni sa odredbama člana 19, člana 55. stav 1, člana 194. stav 3. i člana 195. stav 1. Ustava.

U odnosu na osporenu odredbu člana 25. Statuta, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 196. st. 1. i 4. Ustava sledi da opšti akt, pod Ustavom utvrđenim uslovima, može da stupi na snagu pre isteka sedmog dana od dana njegovog objavljivanja, ali nikada ne može da stupi na snagu pre nego što je objavljen, odnosno samim usvajanjem. Takođe, Ustavni sud ističe da objavljivanje opšteg akta ne znači da je on u postupku pripreme i donošenja bio učinjen dostupan javnosti, te su stoga bez ustavnopravnog značaja navodi donosioca osporenog akta vezani za postojanje naročito opravdanih razloga za ranije stupanje na snagu Statuta Udruženja. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da ni osporena odredba člana 25. Statuta nije u saglasnosti sa Ustavom.

Pošto neustavnost odredbe o objavljivanju i stupanju na snagu opšteg akta nije moguće otkloniti naknadnim izmenama tog akta, nije bilo osnova da Ustavni sud razmatra zahtev donosioca Statuta da se, u smislu člana 55. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), zastane sa postupkom kako bi se osporena odredba člana 25. Statuta izmenila. Ovo iz razloga što je Sud utvrdio da je Statut objavljen na internet stranici Udruženja kardiologa Srbije, što znači da je, prema odrebama samog Ustava, stupio na snagu osmog dana od dana kada je objavljen, te nesaglasnost osporene odredbe sa Ustavom proizvodi pravne posledice samo na opšte i pojedinačne akte eventualno donete u periodu od dana donošenja Statuta do isteka sedmog dana od dana njegovog objavljivanja.

Budući da je pravno stanje u toku prethodnog postupka potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Saglasno odredbi člana 168. stav 3. Ustava, danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ prestaju da važe odredbe člana 13. u delu koji glasi: „kao i putem punomoćja/ovlašćenja datog drugom licu,“ i člana 25. Statuta Udruženja kardiologa Srbije od 7. marta 2011. godine.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Statuta Udruženja kardiologa Srbije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti