Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Statuta Advokatske komore Beograda

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da su odredbe člana 34. Statuta Advokatske komore Beograda, koje uskraćuju izborno pravo advokatima zaposlenim u advokatskom ortačkom društvu a koji nisu članovi, neustavne i nezakonite, jer narušavaju načelo jednakosti i pravo na upravljanje javnim poslovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-235/2016
02.03.2017.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec, dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan , na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 34. stav 2, stav 4, u delu koji glasi : „i drugih prikupljenih podataka“ i stav 5. Statuta Advokatske komore Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 93/16), nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Ukida se mera obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu navedenih odredaba Statuta iz tačke 1, određena Rešenjem Ustavnog suda IUo-235/2016 od 24. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Ustavnog suda IUo-235/2016 od 24. novembra 2016. godine pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 34. stav 2, stav 4, u delu koji glasi : „i drugih prikupljenih podataka“ i stav 5. Statuta Advokatske komore Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 93/16). Donoseći navedeno rešenje, Ustavni sud je ocenio da se kao sporna mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:

- da li postoji zakonski osnov da se bilo kom advokatu, članu advokatske komore Beograda, koja je u sastavu Advokatske komore Srbije, uskrati pravo da učestvuje u izboru organa te komore, odnosno da bude biran u organe komore;

- da li je advokatska komora ovlašćena da, uređujući način predlaganja i izbora kandidata za organe komore, propisuje ko od članova komore ima, odnosno nema pravo da bira i da bude biran u organe te komore;

- da li se uskraćivanjem prava pojedinim članovima Skupštine da učestvuju u vršenju nekih nadležnosti ovog organa i uskraćivanjem prava da budu birani u druge organe Komore, tim licima uskraćuje Ustavom Republike Srbije zajemčeno pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava;

- da li se osporenom odredbom člana 34. stav 2. Statuta, kojom se pravo člana Skupštine da bira i da bude biran u druge organe Komore uslovljava načinom bavljenja advokaturom, narušava načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu, utvrđeno odredbama člana 21. st. 1. i 3.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), navedeno rešenje dostavio Skupštini Advokatske komore Beograda na odgovor 18. novembra 2016. godine.

Polazeći od odredaba člana 67. stav 2. Ustava i člana 4. tač. 1) i 2) Zakona o advokaturi, u odgovoru Skupštine Advokatske komore Beograda se navodi da bi se neko lice smatralo advokatom nije dovoljno da je upisano u imenik advokata i da je položilo advokatsku zakletvu, već je neophodno da ispunjava i treći uslov, predviđen Zakonom o advokaturi, a to je bavljenje advokaturom kao samostalnom i nezavisnom službom. To dalje, prema navodima donosioca osporenog Statuta, znači da ono lice koje se bavi advokaturom, a u tome nije samostalno i nezavisno, ne može da se smatra advokatom u smislu odredbe člana 4. tačka 1) Zakona o advokaturi. Stoga, donosilac osporenog akta smatra da je pravljenje razlike između onih lica koja se bave advokaturom, kao samostalnom i nezavisnom službom i onih lica koja u tom bavljenju nisu ni samostalna ni nezavisna jeste opravdano, pa je iz tih razloga, odredbama člana 34. Statuta i napravljena razlika između onih lica koja se bave advokaturom na samostalan i nezavisan način i onih koja to ne čine na taj način, ali samo u pogledu izbornih prava. U odgovoru se dalje navodi da su advokati koji su u radnom odnosu u advokatskom ortačkom društvu, a nisu njegovi članovi, u podređenom položaju u odnosu na advokate članove tog društva kao i u odnosu na samo ortačko društvo, i zbog toga imaju drugačiji položaj u odnosu na ostale advokate, van tog društva, koji se bave advokaturom na samostalan i nezavisan način. Naime, saglasno Zakonu o radu, ugovor o radu sadrži odredbe po kojima advokat u svom radu i ostvarivanju svojih prava i obaveza u potpunosti zavisi od svog poslodavca – advokatskog ortačkog društva i da nije samostalan u određivanju poslova koje treba da obavlja, odnosno da postojeća radna subordinacija između advokatskog ortačkog društva kao poslodavca i advokata kao zaposlenog dovodi advokata u podređen položaj. Stoga, donosilac osporenog akta zaključuje da predviđene razlike u pogledu utvrđivanja prava glasa iz člana 34. Statuta nisu napravljene na osnovu oblika rada advokature, već isključivo zbog položaja advokata u pogledu njihove samostalnosti i nezavisnosti. U odgovoru se dalje ističe da je neosnovan stav podnosilaca inicijativa da su st. 2, 4. i 5. člana 34. Statuta suprotni odredbi člana 69. stav 2. Zakona o advokaturi, jer se tom odredbom Zakona ne propisuje koje oblasti rada advokatske komore treba i mogu da budu regulisane statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, već se samo propisuje da se način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva i trajanje mandata, kao i delokrug rada i sastav ograna advokatske komore uređuju statutom komore. Kako, prema shvatanju donosioca osporenog Statuta, navedena zakonska norma nije imperativne prirode i ne postavlja nikakva, a naročito ne izričita ograničenja u daljem autonomnom uređivanju izbornih prava u advokaturi, to donosilac Statuta zaključuje da advokatura, u ovom slučaju Advokatska komora Beograda ima pravo da svoja izborna prava uredi prema svom sopstvenom, profesionalnom interesu. U pogledu osporavanja odredaba člana 34. Statuta u odnosu na odredbu člana 53. Ustava, u odgovoru se navodi da advokatura u svojoj osnovnoj ustavnoj konstituciji nije javni posao, kao i da upravljanje javnim poslovima u okviru advokature, preko nekih njenih organa, predstavlja tek jedan manji deo njenih ukupnih nadležnosti, te kako advokatura nije ni javna služba ni javna funkcija, to advokatura kao nezavisna i samostalna služba i profesija ima pravo da, u vezi sa učestvovanjem u upravljanju javnim poslovima u okviru advokature uspostavi posebne kvalifikatorne okolnosti, pogotovo ako su one zasnovane na razlici u statusu između advokata. Povodom osporenog dela odredbe člana 34. stav 4. Statuta, u odgovoru se ističe da ta odredba određuje da Izborna komisija, prilikom utvrđivanja jedinstvenog biračkog spiska advokata, ima pravo da koristi i druge dostupne i autentične podatke, a ne da to čini na „drugi način“, pa se stoga, prema mišljenju donosioca osporenog Statuta, navedenom statutarnom odredbom ne narušava princip pravne sigurnosti, niti ugrožava princip vladavine prava, a ponajmanje omogućava bilo kakva zloupotreba prava.

Povodom odgovora Skupštine Advokatske komore Beograda, Ustavni sud konstatuje da donosilac osporenog akta, u najvećem delu ovog podneska, daje odgovore na navode podnosilaca inicijativa, a ne i odgovore na sporna ustavnopravna pitanja koje je Ustavni sud postavio u svom rešenju o pokretanju postupka normativne kontrole. S tim u vezi, Ustavni sud ističe i činjenicu da se u odgovoru iznosi stav donosioca akta povodom osporavnja člana 34. Statuta u odnosu na odredbe člana 52. Ustava (izborno pravo), iako je Ustavni sud u svom rešenju povodom pokretanja postupka normativne kontrole u ovom ustavnosudskom predmetu izričito naveo da se ustavne garancije iz člana 52. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa pravom učešća u izborima za organe advokatske komore, te da ove odredbe, iako je u odnosu na njih tražena ocena ustavnosti, Ustavni sud ne smatra ustavnopravno relevantnim za ovaj ustavnosudski spor. Tim povodom, Ustavni sud je ukazao i na to da je u više svojih odluka izrazio stav da se izborno pravo zajemčeno odredbama člana 52. Ustava odnosi na jemstva građanima Republike Srbije kao nosiocima suverenosti iz člana 2. Ustava, dakle na pravo izbora organa vlasti preko kojih se ostvaruje suverenost građana.

III

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio:

Skupština Advokatske komore Beograda donela je osporeni Statut, na sednici održanoj 24. septembra 2016. godine, na osnovu ovlašćenja iz člana člana 66. stav 1. tačka 1) Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) . Osporeni Statut Advokatske komore Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 93/16) stupio je na snagu 8. oktobra 2016. godine. Ovim statutom se, pored ostalog, uređuju unutrašnja organizacija i delokrug organa Advokatske komore Beograda (u daljem tekstu: Komora), kao i postupak izbora i opoziva organa Komore.

Članom 34. Statuta propisano je: da pravo da bira i da bude biran (u organe Komore) ima svaki advokat upisan u imenik advokata (stav 1.), da prava iz odredbe stava 1. ovog člana nema advokat koji ima zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nije njegov član (stav 2 , koji je osporen u celini), da se prava iz odredbe stava 1. ovog člana utvrđuju u jedinstvenom biračkom spisku advokata (stav 3.), da jedinstveni birački spisak advokata utvrđuje Izborna komisija, na osnovu podataka iz službene evidencije komore i drug ih prikupljenih podataka (stav 4, koji je osporen u delu da se birački spisak utvrđuje na osnovu „i drugih prikupljenih podataka“), te da su advokatska ortačka društva dužna da na zahtev Izborne komisije odmah dostave spisak advokata koji imaju zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nisu njegovi članovi (stav 5 , koji je osporen u celini).

Ustavni sud nalazi da prilikom razmatranja spornih ustavnopravnih pitanja treba imati u vidu i sledeće odredbe Statuta: da Komora obavlja poslove i zadatke određene zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim statutom preko svojih organa (član 12.); da su organi Komore – Skupština, Upravni odbor, predsednik, potpredsednik, Nadzorni odbor, disciplinski tužilac i Disciplinski sud (član 13.); da je Skupština najviši organ Komore, da Skupštinu čine svi advokati upisani u imenik advokata (član 14. st. 1. i 2.); da Skupština Komore, pored ostalog, donosi statut Komore, poslovnik o svom radu i druga opšta akta, da odlučuje o statusnim pitanjima vezanim za Komoru, da odlučuje o saglasnosti za osnivanje novih advokatskih komora na svom području, da odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Komore, da prati rad, razmatra izveštaje i donosi odluke kojima se nalaže otklanjanje nepravilnosti uočenih u radu organa Komore, da bira i opoziva predsednika i potpredsednika Komore, članove Upravnog odbora i Nadzornog odbora, Disciplinskog tužioca i njegove zamenike, predsednika Disciplinskog suda, njegovog zamenika i sudije Disciplinskog suda Komore, kao i da bira i opoziva predstavnike Komore u Skupštini Advokatske komore Srbije i Upravnom odboru Advokatske komore Srbije i predlaže kandidate za članove stalnih i povremenih radnih tela Advokatske komore Srbije (član 16. al. 1, 4, 5, 6, 10, 11, 12. i 13.); da se izbori organa Komore vrše na izbornoj sednici Skupštine Komore, da se o izbornoj sednici Skupštine obaveštavaju svi advokati članovi Komore, opštim pozivom preko veb -sajta Komore, preko oglasne table Komore, preko …(član 33. st. 1. i 5.). Odredbama dela šestog Statuta uređen je upis u imenik advokata (odeljak 1.), upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija (odeljak 2.), upis u imenik advokata stranih državljana (odeljak 3.), upis u imenik advokata stranih državljana – upisnik A (odeljak 4.), upis u imenik advokata stranih državljana – upisnik B (odeljak 5.), upis u imenik advokatskih pripravnika (odeljak 6.). Povodom navedenih odredaba dela šestog Statuta, Ustavni sud primećuje da ovim aktom nisu uređena pitanja koja se odnose na upis u imenik advokatskih ortačkih društava.

Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba člana 34. Statuta, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.). Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12-Odluka US), kojim se uređuje advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora (član 1. Zakona). Ovim zakonom je propisano: da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: da je „advokat“ lice koje je upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom; da je „imenik advokata“ imenik advokata državljana Republike Srbije; da je „imenik zajedničkih advokatskih kancelarija“ imenik upisanih zajedničkih advokatskih kancelarija; da je „imenik advokatskih ortačkih društava“ imenik upisanih advokatskih ortačkih društava (član 4. tač. 2), 10), 12) i 13)); da se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve (član 5. stav 1.); da advokat (strani državljanin) koji je upisan u upisnik A i upisnik B (imenik advokata stranih državljana) nema pravo, između ostalog, da bira i da bude biran za člana organa i nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije niti u nadležnoj advokatskoj komori (član 26. tačka 1)); da se advokat bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva (član 44.); da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom (član 63. stav 1.); da su organi advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije – skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, disciplinski sud, disciplinski tužilac i drugi organi utvrđeni statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, da se način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva, trajanje mandata, delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog člana uređuje statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije (član 69. st. 1. i 2.). Kada je reč o advokatskom ortačkom društvu, koje zakonodavac definiše kao jedan od oblika bavljenja advokaturom, Zakonom je propisano da dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo (u daljem tekstu: društvo) (član 47. stav 1.). Ako su ispunjeni Zakonom taksativno navedeni uslovi, društvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava, koji isključivo vodi Advokatska komora Srbije (član 48. st. 1. i 3. Zakona ).

Iz navedenih odredaba Zakona o advokaturi sledi da se svojstvo advokata, iz koga proističe pravo na bavljenje advokaturom, stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve. Prema članu 65. Zakona, advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije, među kojima je i Advokatska komora Beograda, dato je javno ovlašćenje da u prvom stepenu odlučuju o zahtevima za upis u imenik advokata i da vode imenik advokata. Saglasno Zakonu, advokat ima mogućnost da se advokaturom bavi samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva (član 44.). Iz zakonskih odredaba dalje sledi da je imenik advokata javna knjiga u koju su upisani svi advokati koji su državljani Republike Srbije, bez obzira na oblik bavljenja advokaturom i da u imeniku advokata ostaju upisani i ako tokom bavljenja advokaturom promene oblik bavljenja, kao i da Zakon ne pravi razliku u pravima, obavezama i odgovornostima advokata u zavisnosti od oblika bavljenja advokaturom, jer Zakon ne sadrži nijednu odredbu kojom se prava, obaveze i odgovornosti advokata uređena tim zakonom dovode u vezu sa oblicima bavljenja advokaturom. Osim toga, iako Zakon ne sadrži izričitu odredbu da advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Advokatske komore Srbije i organe advokatske komore u njenom sastavu na čijem području se bavi advokaturom, iz zakonskog ograničenja da advokati koji su strani državljani nemaju pravo da biraju i da budu birani za člana organa i nosioca funkcije u Advokatskoj komori Srbije niti u nadležnoj advokatskoj komori, po oceni Ustavnog suda, nesporno sledi da ovo pravo pripada svim advokatima koji su državljani Republike Srbije.

Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da Zakon o advokaturi ne poznaje kategoriju advokata koji ima zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a da nije član tog društva. Za razliku od Zakona, Statut Advokatske komore Beograda uvodi ovu kategoriju advokata i u svom odgovoru definiše njihov pravni položaj kao lice koje se „ne bavi advokaturom na samostalan i nezavisan način“, odnosno kao lice koje „nije samostalno u određivanju poslova koje treba da obavlja“. Ne ulazeći ovom prilikom u postojanje zakonskog osnova da se advokat bavi advokaturom u advokatskom ortačkom društvu a da nije član tog društva, Ustavni sud konstatuje da je i za donosioca osporenog Statuta nesporno da su lica kojima se osporenom odredbom člana 34. stav 2. Statuta (advokati koji imaju zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nisu njegovi članovi) uskraćuje pravo da biraju i da budu birani u organe Advokatske komore Beograda – advokati upisani u imenik advokata te komore, čime su stekli svojstvo člana Komore. Polazeći od navedenog, kao i od činjenice da Zakonom o advokaturi, kojim su, pored ostalog uređena prava, obaveze i odgovornost advokata, nisu propisana nikakva ograničenja u pogledu učešća svih advokata upisanih u imenik advokata Komore u postupku izbora organa te komore, a naročito ne u odnosu na stepen samostalnosti advokata u obavljanju advokatskih poslova, Ustavni sud je ocenio da ne postoji zakonski osnov da se bilo kom advokatu, članu advokatske komore koja je u sastavu Advokatske komore Srbije, uskrati pravo da učestvuje u izboru organa te komore, odnosno da bude biran u organe komore.

Ustavni sud dalje ukazuje da je odredbom člana 69. stav 2. Zakona o advokaturi određen krug pitanja koja se uređuju statutom advokatske komore koja je u sastavu Advokatske komore Srbije, a koja se odnose na organe te komore, pa je tako propisano da se ovim aktom uređuju način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva, trajanje mandata i delokrug i sastav organa komore. Polazeći od ovako definisanog predmeta uređivanja statuta komore u pogledu organa komore, Ustavni sud je ocenio da je Skupština Advokatske komore Beograda (koja je u sastavu Advokatske komore Srbije) prekoračila svoje zakonsko ovlašćenje na taj način što je uređujući način predlaganja i izbora kandidata za organe komore, propisala ko od članova komore ima, odnosno nema pravo da bira i da bude biran u organe te komore, imajući u vidu da je uređivanje ovog pitanja materia legis, odnosno da spada u domen uređivanja pitanja kojima su regulisana prava advokata, a ne način predlaganja i izbora kandidata.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je odredbama Statuta utvrđeno da Skupštinu advokatske komore čine svi advokati upisani u imenik komore, iz čega sledi da sve nadležnosti koje su Statutom određene kao nadležnosti Skupštine vrše svi članovi Komore. U tom smislu, a posebno imajući u vidu da advokatska komora preko svojih organa vrši Zakonom poverene poslove, Ustavni sud je ocenio da se uskraćivanjem prava pojedinim članovima Skupštine da učestvuju u vršenju nekih nadležnosti ovog organa i uskraćivanjem prava da budu birani u druge organe Komore, tim licima uskraćuje Ustavom zajemčeno pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima iz člana 53. Ustava.

Budući da, saglasno Zakonu o advokaturi, svaki advokat ima ista prava, obaveze i odgovornosti, nezavisno od toga na koji način se bavi advokaturom, i budući da su svi advokati upisani u imenik advokata koji vodi Advokatska komora Beograda članovi Skupštine te komore, sledi da se svi članovi Skupštine nalaze u istom pravnom položaju. Ovakav zaključak Ustavnog suda potvrđuju statutarne odredbe koje se odnose na Skupštinu Komore i izbor drugih organa Komore, kada se posmatraju sistemski. Naime, Statut najpre određuje Skupštinu kao najviši organ Komore koju čine svi advokati upisani u imenik Komore, zatim propisuje nadležnosti Skupštine (koje vrše članovi tog organa), da bi, uređujući postupak izbora organa, propisao da se izbori organa Komore vrše na izbornoj sednici Skupštine Komore, o kojoj se obaveštavaju svi advokati članovi Komore. Saglasno navedenom, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 34. stav 2. Statuta, kojom se pravo člana Skupštine da bira i da bude biran u druge organe Komore uslovljava načinom bavljenja advokaturom, narušava načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu, utvrđeno odredbama člana 21. st. 1. i 3. Ustava, jer se pojedinim članovima Skupštine, po osnovu načina bavljenja advokaturom, uskraćuje pravo da učestvuju u vršenju nekih nadležnosti organa čiji su članovi. Prema oceni Ustavnog suda, povreda navedenog ustavnog načela postoji i u odnosu na ostale „izborne nadležnosti“ Skupštine, a koja pripadaju svim članovima Skupštine, uključujući i advokate iz osporenog člana 34. stav 2. Statuta. Ovo iz razloga što advokati koji imaju zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nisu njegovi članovi, nemaju pravo da biraju i da budu birani u organe Advokatske komore Beograda, ali zajedno sa ostalim članovima Skupštine biraju predstavnike te komore u Skupštini Advokatske komore Srbije i Upravnom odboru Advokatske komore Srbije, odnosno predlažu kandidate Advokatske komore Beograda za članove stalnih i povremenih radnih tela Advokatske komore Srbije, iz čega sledi da i sami mogu biti birani, odnosno predloženi za predstavnike svoje komore u organima i telima Advokatske komore Srbije, ali ne i u organima i telima svoje advokatske komore.

Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 34. stav 2. Statuta, kojom je predviđeno da pravo da bira i da bude biran u organe Komore nema advokat koji ima zasnovan radni odnos u advokatskom ortačkom društvu, a nije njegov član, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da su osporene odredbe člana 34. stav 4, u delu koji glasi: „i drugih prikupljenih podataka“ i stava 5. istog člana u pravnoj i logičkoj vezi sa odredbom stava 2. člana 34. Statuta, to Ustavni sud konstatuje da ni ove osporene odredbe Statuta iz istih razloga nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

S obzirom na to da je Ustavni sud u ovom ustavnosudskom predmetu doneo konačnu odluku i utvrdio neustavnost i nezakonitost osporenih odredaba člana 34. stav 2, stav 4, u delu koji glasi : „i drugih prikupljenih podataka“ i stav 5. Statuta Advokatske komore Beograda, kao u tački 1. izreke, Sud je ocenio da su prestali razlozi zbog kojih je odredio meru obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu navedenih odredaba Statuta. S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, navedenu meru obustave izvršenja ukinuo i rešio kao u tački 2. izreke.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odreda ba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe 34. stav 2, stav 4, u delu koji glasi : „i drugih prikupljenih podataka“ i stav 5. Statuta Advokatske komore Beograda, navedenog u tački 1. izreke, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Statuta Advokatske komore Beograda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti