Rešenje Ustavnog suda o statutarnom ograničenju broja članova u organima komore

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Statuta Advokatske komore Beograda. Ograničenje broja članova iz ortačkih društava u organima komore predstavlja pitanje unutrašnje organizacije i celishodnosti, a ne diskriminacije ili povrede biračkog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-244/2016
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 22. stav 2, člana 30. stav 2, člana 44, člana 90. stav 3. i člana 91. stav 4. Statuta Advokatske komore Beograda ("Službeni list grada Beograda", broj 93/16).

2. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1. izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneto više inicijativa identične sadržine kojima se traži pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 22. stav 2, člana 30. stav 2, člana 34. stav 2, stav 4. u delu koji glasi: „i drugih prikupljenih podataka“ i stav 5, člana 44, člana 90. stav 3. i člana 91. stav 4. Statuta Advokatske komore Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 93/16). S obzirom na to da se osporenim odredbama Statuta uređuju zapravo dva pitanja, i to pitanje prava advokata, članova Advokatske komore Beograda, da biraju i da budu birani u organe ove Komore (odredbe člana 34.) i pitanje sastava organa Komore (ostale osporene odredbe), a koja su po svojoj pravnoj prirodi različita, Ustavni sud je povodom podnetih inicijativa formirao dva ustavnosudska predmeta. U predmetu IUo- 244/2016 Ustavni sud će razmatrati inicijative u delu kojim se osporava ustavnost i zakonitost odredaba člana 22. stav 2, člana 30. stav 2, člana 44, člana 90. stav 3. i člana 91. stav 4. Statuta.

U inicijativama se navodi da su navedene odredbe Statuta, kojima se ograničava broj članova iz ortačkih društava u organima Advokatske komore Beograda, u suprotnosti sa članom 52. stav 2. Zakona o advokaturi, kojim je propisano da se prava i dužnosti koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose i na advokate koji su članovi ortačkih društava, jer se osporenim odredbama Statuta, prema shvatanju inicijatora, ograničava pasivno biračko pravo advokatima koji su članovi advokatskih ortačkih društava u odnosu na ostale advokate koji su se opredelili za samostalan rad, odnosno rad u zajedničkoj advokatskoj kancelariji. Iz tih razloga, inicijatori smatraju da su osporene odredbe Statuta u suprotnosti i sa načelom zabrane diskriminacije utvrđenim članom 21. stav 3. Ustava. Pored navedenog razlikovanja, podnosioci inicijativa smatraju da se osporenim odredbama Statuta u nejednak položaj dovode i sami članovi ortačkih advokatskih društava po teritorijalnom principu, imajući u vidu da Statut Advokatske komore Srbije, kao ni statuti drugih komora u sastavu Advokatske komore Srbije ne poznaju bilo kakva razlikovanja ili ograničenja prava pojedinih advokata. U inicijativama se dalje navodi da osporene odredbe Statuta nisu u saglasnosti ni sa članom 53. Ustava, jer se "onemogućavanjem samo jednoj kategoriji advokata da bude birana u organe Advokatske komore Beograda (po osnovu toga za koji oblik rada su se opredelili), posredno povređuje i pravo na učestvovanje u javnim poslovima". U pogledu osporavanja odredaba člana 44. Statuta, podnosioci inicijativa dodatno ukazuju da se na predviđeni način "posredno unosi i nejednaka vrednost izraženog glasa advokata", imajući u vidu da će se glasovi svih advokata koji su glasali za članove advokatskih ortačkih društava koji su osvojili manji broj glasova od jedinog dozvoljenog člana za učešće u organima Advokatske komore, smatrati nepostojećim, čime će se "značaj njihovog glasa potpuno obezvrediti".

Svi inicijatori su zatražili od Ustavnog suda da, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, obustavi od izvršenja pojedinačne akte i radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Statuta.

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je, na osnovu ovlašćenja iz člana 66. stav 1. tačka 1. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), osporeni Statut Advokatske komore Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 93/16), donela Skupština ove Komore na sednici održanoj 24. septembra 2016. godine. Statut je stupio na snagu 8. oktobra 2016. godine. Ovim statutom se, pored ostalog, uređuju unutrašnja organizacija i delokrug organa Advokatske komore Beograda (u daljem tekstu: Komora), kao i postupak izbora i opoziva organa Komore.

Osporenim odredbama Statuta je predviđeno: da Upravni odbor ne može imati više od jednog člana iz ortačkih društava (član 22. stav 2.); da Nadzorni odbor ne može imati više od jednog člana iz ortačkih društava (član 30. stav 2.); da će se ako je za članove Upravnog odbora izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova, da će se ako je za članove Nadzornog odbora izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova, da će se ako je za disciplinske tužioce izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova, da će se ako je za disciplinske sudije izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkih društava, izabranim smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova (član 44.); da Disciplinski tužilac i njegovi zamenici u svom sastavu ne mogu da imaju više od od jednog člana iz ortačkih društava (član 90. stav 3.); da Disciplinski sud u svom sastavu ne može da ima više od jednog člana iz ortačkih društava (član 91. stav 4.).

Ustavni sud nalazi da prilikom razmatranja osnovanosti navoda inicijatora treba imati u vidu i sledeće odredbe Statuta: da Komora obavlja poslove i zadatke određene zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim statutom preko svojih organa (član 12.); da su organi Komore: Skupština, Upravni odbor, predsednik, potpredsednik, Nadzorni odbor, disciplinski tužilac i Disciplinski sud (član 13.); da je Skupština najviši organ Komore, da Skupštinu čine svi advokati upisani u imenik advokata (član 14. st. 1. i 2.); da je Upravni odbor izvršni organ Skupštine komore, koji vrši prava i dužnosti utvrđene Zakonom o advokaturi i ovim statutom (član 21.); da kontrolu raspolaganja sredstvima komore vrši Nadzorni odbor (član 30. stav 1.); da se izbori organa komore vrše na izbornoj sednici Skupštine komore (član 33. stav 1.); da se izbor članova organa i nosilaca funkcija komore vrši neposredno, tajnim glasanjem, glasačkim listićima (član 41. stav 1.); da su Disciplinski tužilac i Disciplinski sud disciplinski organi komore koji imaju prava i dužnosti prvostepenih disciplinskih organa saglasno odredbama zakona i Statuta komore (član 89. stav 1.); da je Disciplinski sud samostalan i nezavisan organ komore koji odlučuje po optužnicama disciplinskog tužioca (član 90. stav 1.).

III

Za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Statuta, prema oceni Ustavnog suda, od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.) i da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.).

Radi celovitijeg sagledavanja spornih ustavnopravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je imao u vidu i pojedine odredbe Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12), kojim se uređuje advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora (član 1. Zakona). Ovim zakonom je propisano: da se advokat bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva (član 44.); da se prava i dužnosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose i na advokate koji su članovi društva (član 52. stav 2.); da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom (član 63. stav 1.); da su organi advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, disciplinski sud, disciplinski tužilac i drugi organi utvrđeni statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, da se način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva, trajanje mandata, delokrug rada i sastav organa iz stava 1. ovog člana uređuje statutom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije (član 69. st. 1. i 2.); da statut advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije (član 70. stav 2.); da se organizacija, sastav, nadležnost, način odlučivanja disciplinskih organa i disciplinski postupak bliže uređuju statutom advokatske komore (član 76. stav 5.).

Statutom Advokatske komore Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/11, 78/12 i 86/13) predviđeno je: da advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije svojim statutima i opštim aktima uređuju unutrašnju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom (član 12. stav 4.); da advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Advokatske komore Srbije i organe advokatske komore u sastavu ove Komore čiji je član u skladu sa njihovim statutima, da advokat ima pravo da, u skladu sa ovim statutom, učestvuje u radu organa Advokatske komore Srbije i advokatske komora u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima komore (član 260.)

Iz navedenih odredaba Zakona o advokaturi sledi da su ovim zakonom određeni organi Advokatske komore Srbije i organi advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: advokatska komora). Organi advokatske komore utvrđeni Zakonom su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, disciplinski sud i disciplinski tužilac. Pored navedenog, zakonodavac je ostavio i mogućnost da svaka advokatska komora svojim statutom samostalno predvidi i neki drugi organ, osim onih pobrojanih u Zakonu. Jedine obaveze koje su Zakonom propisane u pogledu rada organa advokatske komore odnose se na obavezu da se skupština advokatske komore mora sazvati najmanje jednom godišnje i da jedno lice ne može obavljati više od jedne funkcije u organima advokatske komore, osim ako to ne dozvoljava Zakon o advokaturi, Statut Advokatske komore Srbije ili statut advokatske komore. Uređenje svih ostalih pitanja koja se tiču organa advokatske komore, nisu predmet zakonske regulative, već statuta advokatske komore, a što sledi iz odredbe člana 69. stav 2. Zakona, kojom je propisano da se način predlaganja i izbora kandidata, razlozi i način njihovog opoziva, trajanje mandata, delokrug rada i sastav organa advokatske komore uređuju statutom advokatske komore. Saglasno navedenoj odredbi Zakona, sastav organa advokatske komore, osim skupštine koju čine svi advokati upisani u imenik određene advokatske komore, je pitanje koje samostalno uređuje svaka advokatska komora svojim aktom, tj. statutom i koji se stoga može razlikovati od jedne do druge advokatske komore.

Saglasno navedenom ovlašćenju, Skupština Advokatske komore Beograda, koju inače čine svi advokati upisani u imenik ove komore, se donošenjem osporenog Statuta opredelila da u sastavu upravnog i nadzornog odbora, kao i disciplinskog tužioca i suda ne može biti više od jednog člana iz ortačkog društva. Navedenim rešenjem, prema shvatanju Ustavnog suda, nije povređen ustavni princip zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, niti pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, jer je svakom članu ortačkog društva omogućeno da bira i da bude biran u organe advokatske komore na isti način kao i samostalnim advokatima i advokatima u zajedničkim kancelarijama, bez obzira na broj predstavnika u tim organima. Pitanje broja predstavnika članova ortačkog društva u organima komore je stvar unutrašnje organizacije svake advokatske komore, tako da veća ili manja zastupljenost predstavnika pojedinih oblika rada advokature u organima komore, predstavlja pitanje celishodnosti, tj. opredeljenja skupštine komore prilikom određivanja sastava svojih organa. Iz istih razloga, Ustavni sud ne nalazi da su predviđena rešenja o određivanju broja članova ortačkih društava u organima Advokatske komore Beograda u suprotnosti sa odredbom člana 52. stav 2. Zakona o advokaturi, kojom je predviđeno da se prava i dužnosti koja su ovim zakonom propisani za advokate, odnose i na advokate koji su članovi društva, imajući u vidu da se određivanjem sastava organa komore ne dovodi u pitanje pravo nijednog člana ortačkog društva da bira i da bude biran u organe advokatske komore.

Povodom osporavnja člana 44. Statuta, kojim je predviđeno da će se u slučaju ako je za članove organa komore izabrano više od jednog kandidata, koji su članovi ortačkog društva, izabranim smatrati kandidat sa najvećim brojem glasova, Ustavni sud ukazuje da je ovo rešenje neposredno vezano za osporena rešenja koja se odnose na broj predstavnika članova ortačkih društava u organima komore, kao i da su način predlaganja i izbora kandidata, pitanja koja se saglasno članu 69. stav 2. Zakona o advokaturi uređuju statutom advokatske komore. U pogledu navoda inicijatora da se na predviđeni način "posredno unosi i nejednaka vrednost izraženog glasa advokata", imajući u vidu da će se glasovi svih advokata koji su glasali za članove advokatskih ortačkih društava koji su osvojili manji broj glasova od jedinog dozvoljenog člana za učešće u organima Advokatske komore, smatrati nepostojećim, čime će se "značaj njihovog glasa potpuno obezvrediti", Ustavni sud ističe da navedeni razlozi osporavnja nisu ustavnopravnog karaktera, već pitanja koja se odnose na primenu osporenog rešenja, za čiju ocenu, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan Ustavni sud.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nije stao na stanovište da su podnetim inicijativama potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 22. stav 2, člana 30. stav 2, člana 44, člana 90. stav 3. i člana 91. stav 4. Statuta Advokatske komore Beograda, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da su podnete inicijative neprihvatljive.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u ovom ustavnosudskom predmetu doneo konačnu odluku, to je saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud odbacio zahteve podnosilaca inicijativa za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Statuta, kao je to rešeno u tački 2. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Rešenje Ustavnog suda o statutarnom ograničenju broja članova u organima komore

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti