Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu podnosiocima. Utvrđeno im je pravo na naknadu materijalne štete u visini njihovih nenamirenih potraživanja iz radnog odnosa u dugotrajnom stečajnom postupku protiv preduzeća u društvenoj svojini.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-257/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje nezakonitosti odredbe člana 4. stav 1. u delu koji glasi: „Držanje više od dva psa ili dve mačke dozvoljeno je ukoliko vlasnik odnosno držalac pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti uslova, u skladu sa zakonom.“ Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Pančeva („Službeni list grada Pančeva“, br. 21/10 i 6/14).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti preostalog dela odredbe člana 4. stav 1. i odredbe stava 2. istog člana Odluke iz tačke 1.

3. Rešenje iz tačke 1. dostaviti Skupštini grada Pančeva radi davanja odgovora.

4. Rok za davanje odgovora je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. st. 1. i 2. Odluke navedene u tački 1. izreke. Inicijator smatra: da se odlukom lokalne samouprave ne može ograničiti broj životinja koje fizičko ili pravno lice može držati „jer je to u suprotnosti sa članom 58. Ustava Republike Srbije koji propisuje da se pravo svojine može ograničiti samo zakonom“; da Zakon o dobrobiti životinja, koji reguliše način držanja i postupanja prema životinjama, ne sadrži ograničenje broja pasa i mačaka koje pravno ili fizičko lice može da drži; da ni ovlašćenje jedinice lokalne samouprave, propisano Zakonom o lokalnoj samoupravi, da uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja, „ne obuhvata propisivanje ograničenja u pogledu broja životinja jer se takvo ograničenje može propisati samo zakonom“; da su uslovi za držanje životinja propisani Zakonom o dobrobiti životinja, te da lokalna samouprava ne može svojom Odlukom ustanovljavati manja prava fizičkim i pravnim licima usled čega je član 4. Odluke u suprotnosti sa odredbama čl. 1. i 6. navedenog zakona; da je zbog drugačijeg regulisanja broja životinja koje se mogu držati u dvorištu ili stambenoj zgradi u odnosu na to kako je ovo pitanje uređeno odlukom grada Beograda koja ne ograničava broj životinja koje se mogu držati, član 4. Odluke u suprotnosti sa čl. 21. i 36. Ustava jer je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred organima jedinice lokalne samouprave iz razloga što je „pravo uživanja svojine u različitim jedinicama lokalne samouprave rešeno na različit način“; da Odlukom nije definisan nadležni organ koji izdaje odobrenje u smislu člana 4. Odluke, te da „nijedan zakon ne predviđa bilo kakav nadležni organ koji procenjuje ispunjenost uslova za držanje većeg broja životinja, te je i ova odredba člana 4. Odluke u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu.“ Iz izloženih razloga, inicijator je predložio da Ustavni sud obustavi primenu člana 4. Odluke i da donese odluku kojom će utvrditi njegovu neustavnost.

Skupština grada Pančeva je u vezi sa navodima iz inicijative dostavila objedinjeni odgovor Sekretarijata za urbanizam, građevinske i stambeno-komunalne poslove, Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Sekretarijata za inspekcijske poslove i Sekretarijata za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj Gradske uprave grada Pančeva, „kao organizacionih jedinica nadležnih za izradu nacrta osporene Odluke“. U odgovoru se ističe: da je Skupština grada Pančeva osporenom Odlukom uredila „oblast koja se odnosi na držanje domaćih životinja“, a u smislu odredbe člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi; da je osporenim članom 4. Odluke propisan broj pasa i mačaka koje mogu da se drže na teritoriji grada Pančeva i „da je isto dozvoljeno ukoliko vlasnik, odnosno držalac pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti uslova, u skladu sa zakonom, a Zakonom o dobrobiti životinja su propisani uslovi koji moraju da se ispune da bi mogli da se drže psi i mačke“.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Pančeva („Službeni list grada Pančeva“, br. 21/10 i 6/14) donela 29. oktobra 2010. godine Skupština grada Pančeva na osnovu, pored ostalog, odredaba člana 20. tačka 26) i čl. 32. i 66. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) i odredaba člana 3. stav 2. i čl. 54. i 66. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 41/09). Odredbama člana 1. Odluke propisano je: da se ovom odlukom kao komunalna delatnost određuje držanje, hvatanje i postupanje sa domaćim životinjama na teritoriji grada Pančeva, kao i bliži uslovi za držanje, dobrobit i zaštitu, hvatanje, zbrinjavanje i neškodljivo uklanjanje uginulih životinja na teritoriji grada Pančeva (stav 1.), da se domaćim životinjama u smislu ove odluke smatraju životinje za društvo, krupna i sitna stoka, živina, golubovi i pčele (stav 2.), da se životinjama za društvo u smislu ove odluke smatraju psi, mačke i ukrasne egzotične ptice (stav 3.) i da se odredbe ove odluke koje se ne odnose na broj pasa i mačaka koje se mogu držati ne primenjuju na pravna i fizička lica koja su registrovana za obavljanje usluga u uzgoju i čuvanju ovih životinja (stav 4.). Saglasno odredbama člana 2. Odluke, držanje životinje jeste smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama (stav 1.), vlasnik životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, prevoza, korišćenja i prodaje životinja i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, u skladu sa zakonom (stav 2.), držalac životinja jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, prevoza i korišćenja životinja, kao i pravo prodaje životinja na osnovu pismenog odobrenja vlasnika i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobit životinja (stav 3.), kućni ljubimac jeste svaka životinja koja se drži radi druženja (stav 4.).

Odredbama Poglavlja II tačka 1. Odluke (čl. 3. do 8.) uređeno je držanje pasa i mačaka na teritoriji grada Pančeva. S tim u vezi, odredbama člana 3. Odluke propisano je: da je vlasnik, odnosno držalac psa i mačke dužan da se o životinjama za društvo brine, da ih neguje, hrani, obezbedi im potrebne sanitarno-higijenske uslove, redovnu vakcinaciju protiv besnila i lečenje (stav 1.), da je vlasnik, odnosno držalac psa dužan da izvrši upis i registraciju psa na način propisan zakonom (stav 2.), da je vlasnik, odnosno držalac psa dužan da psa starijeg od četiri meseca prijavi nadležnoj veterinarskoj službi radi registracije (stav 3.), da je vlasnik, odnosno držalac psa dužan da izvrši obeležavanje (mikročipovanje) psa u skladu sa posebnim propisima o obeležavanju pasa i vođenju evidencije o obeleženim psima (stav 4.) i da se pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može predstavljati opasnost za okolinu (u daljem tekstu: opasan pas) može držati pod uslovima propisanim u važećim zakonskim propisima (stav 5.). Osporenim odredbama člana 4. Odluke propisano je: da se u individualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu mogu držati dva psa i dve mačke i da je držanje više od dva psa ili dve mačke dozvoljeno ukoliko vlasnik, odnosno držalac, pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti uslova, u skladu sa zakonom (stav 1.) i da se u kolektivnim stambenim zgradama sa tri ili više stana, u stanu može držati samo jedan pas ili jedna mačka (stav 2.). Odredbama Poglavlja II tačka 1. Odluke je propisan i način držanja pasa u stambenim zgradama i njihovim dvorištima (član 5.); uslovi pod kojima vlasnici, odnosno držaoci, pasa mogu da ih izvode na javne i zelene površine (član 6.), odnosno uslovi pod kojima ih mogu uvoditi u javne objekte i sredstva javnog saobraćaja (član 7.) i propisana je obaveza vlasnika ili držaoca kućnog ljubimca da očisti javne površine ukoliko ih je pas zaprljao prilikom izvođenja i kretanja (član 8.).

Odredbama člana 28. stav 1. osporene Odluke je propisano da će se novčanom kaznom od 60.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ako postupka suprotno odredbama člana 3. (tačka 1.) i ako drži više pasa i mačaka, protivno članu 4. stavovima 1. i 2. (tačka 2.), a za isti prekršaj je propisana i novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu (stav 2.), za preduzetnika (stav 3.) i za fizičko lice (stav 4.).

Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07 i 83/14) propisano je: da opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja (član 20. tačka 26)) i da se odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinu, primenjuju i na grad, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 23. stav 4.).

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 41/09) uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja (član 1.). Saglasno odredbama člana 5. Zakona, dobrobit životinja jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolest i povrede (tačka 4)); držanje životinje je smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije (tačka 11)); kućni ljubimci su životinje čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka i koje se drže i reprodukuju u proizvodne svrhe (tačka 14)), odnosno kućni ljubimac je svaka životinja koja se drži radi druženja (tačka 26)). Prema jednom od pravila opšte zaštite dobrobiti životinja koje je propisano odredbom člana 6. stav 1. Zakona, pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom.

Odredbe Poglavlja III tačka 9. Zakona sadrže pravila u vezi sa posebnom zaštitom dobrobiti kućnih ljubimaca. S tim u vezi, pored ostalog, propisano je: da je vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca dužan da obezbedi kućnom ljubimcu brigu, negu i smeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca i da se psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju držati na način koji propisuje ministar nadležan za poslove veterinarstva (član 53.); da se kućni ljubimci obeležavaju i evidentiraju u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo (član 55. stav 1.); da vlasnik, odnosno držalac psa ne sme držati psa stalno vezanog na lancu ili na drugi sličan način vezanog, osim ako je vezan na produženu vodilicu (član 57. stav 2.).

Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, br. 91/05, 30/10 i 93/12) uređuje se zaštita i unapređenje zdravlja i dobrobiti životinja, utvrđuju se zarazne bolesti životinja i mere za sprečavanje pojave, otkrivanje, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja i bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarna kontrola i uslovi za proizvodnju i promet životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i uslovi za obavljanje veterinarske delatnosti (član 1.). Zakonom je takođe propisano da je obeležavanje i registracija životinja postupak označavanja životinja na trajan način radi identifikacije, registracije i prikupljanja svih podataka u jedinstveni informacioni sistem (član 3. tačka 33)) i da su vlasnici i držaoci životinja dužni da obeleže i registruju životinje, u skladu sa ovim zakonom (član 6. tačka 7)). Odredbama člana 84. Zakona propisano je obavezno obeležavanje i registracija goveda, svinja, ovaca, koza i kopitara na teritoriji Republike Srbije, kao i obavezna registracija podataka o njihovom obeležavanju i kretanju u Centralnu bazu podataka o obeležavanju životinja (stav 1.), a da je za eventualno propisivanje obaveze i načina obeležavanja i registracije drugih vrsta životinja ovlašćen ministar nadležan za poslove veterinarstva (st. 5. i 6.) koji je, u tom smislu, doneo Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka („Službeni glasnik RS“, broj 23/12). Prema odredbama člana 87. Zakona, identifikacioni dokument je pasoš koji mora da prati, pored ostalog, pse i mačke od rođenja do smrti i koji izdaje ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (st. 1. i 2.).

Razmatrajući navode inicijatora kojima se dovodi u pitanje ovlašćenje grada Pančeva da odredbama člana 4. st. 1. i 2. Odluke ograniči broj pasa i mačaka koji se mogu držati u stambenim zgradama i u dvorištima individualnih stambenih zgrada na teritoriji grada Pančeva, Ustavni sud je pošao od ovlašćenja jedinice lokalne samouprave iz odredbe člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja. Navedeno ovlašćenje opštine, odnosno grada kao jedinice lokalne samouprave, sadrži, prema shvatanju Ustavnog suda, i ovlašćenje da skupština grada svojim aktom bliže utvrdi uslove za držanje i zaštitu domaćih životinja i da u okviru toga odredi vrstu i broj domaćih životinja čije je držanje na teritoriji grada dozvoljeno. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Skupština grada Pančeva postupila u granicama navedenog zakonskog ovlašćenja kada je osporenim odredbama člana 4. Odluke odredila broj pasa i mačaka koje se mogu držati u individualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu, odnosno koje se mogu držati u kolektivnim stambenim zgradama sa tri ili više stana. S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da su neprihvatljivi navodi inicijatora o nepostojanju zakonskog ovlašćenja grada Pančeva da svojim aktom uredi pitanje broja pasa i mačaka čije je držanje dozvoljeno na području ovog grada.

Ustavni sud je kao očigledno neosnovane ocenio tvrdnje inicijatora da je odredbama člana 4. st. 1. i 2. Odluke povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred organima jedinice lokalne samouprave utvrđeno članom 36. Ustava jer je, zbog razlika u načinu na koji su jedinice lokalne samouprave regulisale pitanje broja životinja koje se mogu držati na njihovoj teritoriji, „pravo uživanja svojine u različitim jedinicama lokalne samouprave rešeno na različit način“, kao i tvrdnje da je ograničavanjem broja životinja koje se mogu držati na teritoriji grada Pančeva povređeno i pravo na imovinu utvrđeno članom 58. Ustava jer se „pravo svojine može ograničiti samo zakonom“. Ovo iz razloga što osporene odredbe Odluke ne uređuju pitanja oduzimanja, odnosno ograničavanja imovinskih prava vlasnika, odnosno držalaca, pasa i mačaka, nego određuju broj navedenih životinja čije je držanje na teritoriji grada Pančeva dozvoljeno, a saglasno ovlašćenju iz člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi. Kada su u pitanju navodi inicijatora da su jedinice lokalne samouprave različito uredile pitanje broja životinja čije je držanje dozvoljeno na njihovoj teritoriji, Ustavni sud ukazuje da je određivanje navedenog broja životinja, tj. pasa i mačaka, stvar procene koju nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši sa stanovišta značaja i potrebe uređivanja poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih životinja na njenoj teritoriji, a da celishodnost i opravdanost rešenja sadržanih u navedenim odlukama jedinice lokalne samouprave, Sud nije nadležan da ceni.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 4. stav 1. Odluke u delu kojim je određen broj pasa i mačaka čije je držanje dozvoljeno u individualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu, kao i da nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe stava 2. istog člana Odluke, pa je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), inicijativu u ovom delu odbacio i rešio kao u tački 2. izreke.

U vezi sa osporavanjem zakonitosti odredbe člana 4. stav 1. Odluke u delu kojim je dozvoljeno držanje više od dva psa ili dve mačke u individualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu ukoliko vlasnik, odnosno držalac, životinje pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti uslova, u skladu sa zakonom, iz razloga što, prema mišljenju inicijatora, Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu „ne predviđaju bilo kakav nadležni organ koji procenjuje ispunjenost uslova za držanje većeg broja životinja“, Ustavni sud je imao u vidu citirane odredbe navedenih zakona iz kojih proizlazi:

- da bliži uslovi za držanje i zaštitu domaćih životinja koje je, u smislu odredbe člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi, ovlašćena da svojim aktom propiše skupština grada moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonom;

- da uslovi za držanje kućnih ljubimaca određeni Zakonom o dobrobiti životinja, kao propisom kojim se uređuju pitanja koja su od značaja za dobrobit i zaštitu životinja, obuhvataju obavezu vlasnika, odnosno držaoca, životinje da je obeleži i evidentira u skladu sa odredbama Zakona o veterinarstvu, kao i obavezu da poštuje propisan način njenog držanja koji podrazumeva brigu, negu i smeštaj životinje u skladu sa njenom vrstom, rasom, polom, starošću, njenim fizičkim i biološkim specifičnostima, potrebama u ponašanju i zdravstvenim stanjem;

- da se izvršeno obeležavanje i evidentiranje pasa i mačaka, kao jedan od zakonskih uslova za njihovo držanje, dokumentuje pasošem za kućne ljubimce koji, saglasno odredbama Zakona o veterinarstvu, izdaje ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i koji služi za identifikaciju kućnog ljubimca;

- da Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu nije predviđeno da se ispunjenje ostalih zakonskih uslova za držanje pasa i mačaka, koji se odnose na način njihovog držanja koji podrazumeva adekvatnu brigu, negu i smeštaj životinje, dokumentuje određenim aktom državnog organa.

Polazeći od sadržine osporene Odluke, Ustavni sud smatra da odredbama člana 3. osporene Odluke utvrđena obaveza vlasnika, odnosno držalaca, pasa i mačaka da ih obeleže i registruju u skladu sa zakonom predstavlja osnovni uslov za držanje svih pasa i mačaka na teritoriji grada Pančeva nezavisno od toga da li se oni drže u stambenim zgradama ili dvorištima i u kom broju, a ispunjenje ovog uslova se dokazuje pasošem za kućnog ljubimca koji je izdao nadležni državni organ. S tim u vezi, propisivanje osporenom odredbom člana 4. stav 1. Odluke da vlasnik, odnosno držalac psa ili mačke može da drži i više od dva psa ili dve mačke u inidividualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu ukoliko pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti zakonskih uslova, ima, prema shvatanju Ustavnog suda, značenje posebnog uslova za dozvoljeno držanje pasa i mačaka u navedenom broju na čije propisivanje je, kao što je već istaknuto, Skupština grada Pančeva bila ovlašćena Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Međutim, kako uslovi za držanje životinja, u smislu odredbe člana 20. tačka 26) Zakona o lokalnoj samoupravi, moraju da budu propisani u skladu sa zakonom, Ustavni sud nalazi da se osnovano može postaviti kao sporno pitanje da li je osporenom odredbom člana 4. stav 1. Odluke Skupština grada Pančeva propisala poseban uslov za držanje više od dva psa ili dve mačke u individualnim stambenim zgradama u stanu ili dvorištu suprotno zakonu, imajući u vidu da Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu, osim pasoša za kućne ljubimce, ne predviđaju izdavanje i nekog drugog dokumenta od strane državnih organa o ispunjenosti zakonskih uslova za držanje psa ili mačke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su se stekli uslovi da Sud, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje nezakonitosti odredbe člana 4. stav 1. u delu koji glasi: „Držanje više od dva psa ili dve mačke dozvoljeno je ukoliko vlasnik odnosno držalac pribavi akt nadležnog organa o ispunjenosti uslova, u skladu sa zakonom.“ Odluke i da isto, primenom odredbe člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, dostavi donosiocu osporenog akta na odgovor, za čije davanje je određen rok od 60 dana. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je rešio kao u tač. 1, 3. i 4. izreke.

Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da „obustavi primenu“ osporenog člana 4. Odluke, kako je to zatraženo inicijativom, već da, saglasno odredbi člana 168. stav 4. Ustava, samo može obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenog člana Odluke, do donošenja svoje konačne odluke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 1) i 5) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti