Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 14 godina. Sud je konstatovao neažurnost sudova kao glavni razlog dugog trajanja, dok je deo žalbe protiv meritorne odluke odbacio.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-279/2016
21.12.2017.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5 . Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredba člana 4. Odluke o utvrđivanju svojstva osiguranika i obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 43/11) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 2. stav 2. Odluke iz tačke 1, pod uslovom da se ona tumači i primenjuje na način da Fond obračunava doprinose iz stava 1. člana 2. Odluke i obaveštava osiguranika o rešenju kojim je utvrđena obaveza plaćanja doprinosa, iznos doprinosa, rok za plaćanje i račun na koji se vrši uplata, na način predviđen odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom ovlašćenog predlagača pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 2. stav 2. i člana 4. Odluke navedene u izreci.

U predlogu se navodi da je osporenom odredbom člana 2. stav 2. Odluke, kojom je propisano da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje vrši obračun doprinosa i obaveštava osiguranika o iznosu, roku i računu javnih prihoda na koji treba da se izvrši uplata, uređen postupak utvrđivanja obaveze osiguranika, i to suprotno odredbi člana 98. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kojoj organ Fonda određen njegovim opštim aktom donosi rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu, kao i odredbi člana 192. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je propisana obaveza organa nadležnog za rešavanje da na osnovu odlučnih činjenica donese rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka. Po mišljenju predlagača, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama Fond je u obavezi da prilikom utvrđivanja obaveze plaćanja doprinosa u situacijama kada su za to ispunjeni propisani uslovi, u svakom konkretnom slučaju donese odgovarajući upravni akt – rešenje, kojim će utvrditi visinu obaveze i obrazložiti način utvrđivanja obaveze. U predlogu se dalje navodi da je uređivanje zakonske materije podzakonskim aktom, i to suprotno odredbama zakona i mimo ovlašćenja iz člana 138. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u suprotnosti i sa načelom vladavine prava utvrđenim članom 3. stav 2. Ustava, koje se između ostalog ostvaruje i kroz povinovanje vlasti Ustavu i zakonu, kao i sa odredbom člana 195. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svi opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja moraju biti saglasni zakonu. Takođe se navodi da je propisivanjem da se o utvrđenoj obavezi stranka obaveštava, umesto da joj se izdaje upravni akt, strankama onemogućeno da koriste Ustavom i zakonom garantovano pravo na pravno sredstvo, odnosno žalbu protiv odluke kojom se odlučuje o njihovim obavezama, čime je povređena odredba člana 36. stav 2. Ustava, kojom se jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Predlagač potom navodi da je osporenom odredbom člana 4. Odluke predviđeno da se Odluka primenjuje i na osiguranike kojima doprinos i dodatni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje nije utvrđen ili nije utvrđen i nije naplaćen u skladu sa zakonom, čime je Fond izašao iz okvira ovlašćenja koje mu je dato odredbom člana 138. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i odredbom člana 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, po mišljenju predlagača, utvrđivanje nadležnosti organa podzakonskim aktom u suprotnosti je i sa odredbama člana 136. stav 2. i člana 137. stav 3. Ustava, kojima je propisano da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom i da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. Predlagač još navodi da navedena odredba Odluke nije u saglasnosti ni sa članom 69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, prema kome kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, kao ni sa članom 19. Zakona o opštem upravnom postupku.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je predlog dostavio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi davanja odgovora. U odgovoru na navode iz predloga donosilac osporenog akta se najpre poziva na odredbu člana 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojom je predviđeno da, u slučaju kada nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje utvrđuje svojstvo osiguranika zato što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga u skladu sa zakonom, istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa, pa ističe da, saglasno tome, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđuje svojstvo osiguranika i istovremeno utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa. Dalje se navodi da se , u skladu sa odredbama čl. 14, 136, 137, 138. i 140. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, svojstvo osiguranika utvrđuje na dva načina: jedan je podnošenjem prijave na osiguranje, odjave osiguranja ili prijave promena u toku osiguranja, drugi način je donošenjem pismenog rešenja, ako prijava na osiguranje, odjava osiguranja ili promena u toku osiguranja nije podneta ili nije blagovremeno podneta. Kada se svojstvo osiguranika utvrđuje podnošenjem prijave na osiguranje, Fond ne utvrđuje obavezu plaćanja doprinosa. Ako se svojstvo osiguranika utvrđuje rešenjem, a ustanovi se da za period za koji se to svojstvo utvrđuje nisu plaćeni doprinosi, Fond istim rešenjem utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa, to jest iznos doprinosa, rok za plaćanje i račun javnih prihoda na koji se vrši uplata. Potom se navodi da se „iznos doprinosa utvrđuje u skladu sa osporenom Odlukom, i to sa odredbama člana 2. kada je razlog utvrđivanja svojstva osiguranika nepodnošenje ili neblagovremeno podnošenje prijave na osiguranje, a sa odredbom člana 4. u svim ostalim slučajevima“, te da je „upravo zbog takvih slučajeva utvrđivanja svojstva osiguranika, kada se ono utvrđuje naknadno, za neki raniji period, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i dato ovlašćenje da uz utvrđivanje svojstva osiguranika utvrde i obavezu plaćanja doprinosa“. Dalje se ističe da se o svojstvu osiguranika može odlučivati i u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, posebno kada su u pitanju pojedine kategorije osiguranika koji sami plaćaju doprinose, a imaju neplaćene dospele iznose doprinosa. Iznos duga Fond tada po pravilu utvrđuje na osnovu uverenja Poreske uprave, a ako ona nije utvrdila obavezu plaćanja doprinosa i ne može da utvrdi, Fond prvo preispituje postojanje svojstva osiguranika, pa ako je ono postojalo, utvrđuje obavezu plaćanja doprinosa po članu 4. Odluke. O iznosu obaveze, roku za plaćanje i računu za uplatu Fond sačinjava obaveštenje i dostavlja ga stranci. Ako stranka ne postupi po obaveštenju, iznos obaveze, rok i uplatni račun unose se u rešenje kojim se priznaje pravo na penziju, tako da je i za ove osiguranike obaveza plaćanja doprinosa utvrđena rešenjem o priznavanju prava na penziju.

Saglasno navedenom, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje smatra da osporene odredbe Odluke nisu nesaglasne Ustavu i zakonu, te da su neosnovani navodi iz predloga. U odnosu na navode predlagača posebno ističe da ne postoji obaveza Fonda da o obavezi plaćanja doprinosa odlučuje posebnim rešenjem, a iz napred prikazanog očito je da se ta obaveza utvrđuje rešenjem. Ukazuje se i da je članom 99. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da se protiv prvostepenog rešenja može izjaviti žalba , u roku od 15 dana od dana prijema, te da je netačan zaključak predlagača da je strankama uskraćeno pravo na žalbu. U odnosu na odredbu člana 4. Odluke ističe se još da je Fond dužan da istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika utvrdi i obavezu plaćanja doprinosa, da je to zakonska obaveza i da njena primena ne zavisi od donošenja podzakonskog akta niti može tim aktom biti ograničena . Na kraju donosilac osporenog akta ističe da je prema članu 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje , Fond ovlašćen i dužan da u svim slučajevima kada utvrđuje svojstvo osiguranika utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa, a „Odlukom (čl. 2. i 4.) samo je uređen način na koji Fond to treba da uradi“.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, na sednici od 24. februara 2011. godine, doneo osporenu Odluku o utvrđivanju svojstva osiguranika i obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 43/11), pozivajući se na odredbe čl. 138. i 160. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, člana 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 14. stav 1. tačka 4) Statuta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Odluka je stupila na snagu 22. juna 2011. godine. Odlukom je propisano: da se njom uređuje način utvrđivanja svojstva osiguranika i obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje , da se osiguraniku kome se svojstvo osiguranika utvrđuje po isteku roka za podnošenje prijave na osiguranje, odnosno za koga prijava na osiguranje nije podneta, utvrđuje obaveza plaćanja doprinosa (član 1.); da se o siguraniku iz člana 1. ove odluke doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava prema najnižoj mesečnoj osnovici doprinosa i stopi doprinosa koja važi na dan uplate doprinosa, prema zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (član 2. stav 1.); da se o siguraniku za koga je doprinos obračunat i uplaćen u skladu sa članom 2. ove odluke, u matičnu evidenciju kao osnovica osiguranja unosi iznos od 35% prosečne zarade u Republici za godinu za koju je izvršena uplata doprinosa, odnosno 35% srazmernog iznosa te zarade ako se uplata doprinosa ne vrši za celu godinu (član 3.). Osporenom odredbom člana 2. stav 2. Odluke propisano je da obračun doprinosa iz stava 1. tog člana vrši Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i obaveštava osiguranika o iznosu, roku i računu javnih prihoda na koji treba da se izvrši uplata. Osporenom odredbom člana 4. Odluke propisano je da se ta odluka primenjuje i na osiguranike kojima doprinos i dodatni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje nije utvrđen, odnosno nije utvrđen i naplaćen u skladu sa zakonom.

III

Odredbama Ustava Republike Srbije u odnosu na koje predlagač osporava ustavnost osporenih odredaba Odluke, kao i odredbama Ustava za koje Ustavni sud nalazi da su od značaja za sagledavanje spornih ustavnopravnih pitanja na koja ukazuje predlagač, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom (član 70. stav 1.); da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom (član 136. stav 2.); da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima (član 137. stav 2.); da se j avna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. stav 3 .); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/ 14) propisano je: da su obavezno osigurana lica u smislu tog zakona zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici (član 10. stav 1.); da se obaveze za plaćanja doprinosa po osnovu osiguranja utvrđuju u skladu sa ovim zakonom (član 10. stav 3.); da se svojstvo osiguranika stiče danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (član 14. stav 1.); da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se uključe u obavezno osiguranje i obezbede prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom (član 15. stav 1); da se svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana stiče danom podnošenja zahteva, a izuzetno, na zahtev lica, najranije 30 dana pre podnošenja zahteva (član 15. stav 2 .); da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se č injenice koje se, u skladu sa zakonom, ne utvrđuju u matičnoj evidenciji, a koje su od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuju u postupku rešavanja o tim pravima (član 91.); da r ešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda i da p rvostepeno rešenje iz stava 1. ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda (član 98 .); da protiv prvostepenog rešenja može da se izjavi žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (član 99.); da Fond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (član 125. stav 1.); da se p odaci unose u matičnu evidenciju na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima koje se mogu dostavljati i putem sredstava za elektronsku obradu podataka, odnosno u elektronskoj formi, u skladu sa zakonom (član 126. stav 3.); da se m atična evidencija ustrojava unošenjem podataka o osiguraniku na osnovu prijave na osiguranje (član 127.); da se s vojstvo osiguranika za lice za koje je podnesena prijava na osiguranje utvrđuje uvođenjem u matičnu evidenciju izdavanjem potvrde o prijemu prijave na osiguranje (član 136. stav 1.); da se p rilikom prijema prijave na osiguranje vrši provera podataka sadržanih u prijavi i zahtevaju dokazi na kojima se ti podaci zasnivaju (član 136. stav 2.); da se o dredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju i prilikom odjave osiguranja (član 136. stav 3.); da l ice za koje obveznik podnošenja prijava nije podneo prijavu na osiguranje može podneti zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika (član 137. stav 1.); da z ahtev iz stava 1. ovog člana može podneti i obveznik podnošenja prijave (član 137. stav 2.); da će Fond pokrenuti postupak za utvrđivanje svojstva osiguranika i kada, prilikom kontrole ili na drugi način, utvrdi da prijava na osiguranje nije podnesena za lice koje ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje (član 137. stav 3.); da u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana Fond donosi pismeno rešenje o utvrđivanju svojstva osiguranika (član 137. stav 4.); da je o bveznik podnošenja prijave dužan da, na osnovu rešenja iz stava 4. ovog člana kojim je utvrđeno svojstvo osiguranika, podnese prijavu na osiguranje (član 137. stav 5.); da i zuzetno od stava 5. ovog člana, Fond sačinjava prijavu na osiguranje kada je ne može podneti obveznik podnošenja prijave (član 137. stav 6.); da se o dredbe st. 1. do 6. ovog člana primenjuju i u slučaju kad obveznik podnošenja odjave osiguranja nije podneo odjavu osiguranja (član 137. stav 7.); da se l icu kome svojstvo osiguranika nije utvrđeno u rokovima određenim za podnošenje prijave na osiguranje, to svojstvo može utvrditi najranije od 1. januara 1965. godine, na način utvrđen ovim zakonom i opštim aktom Fonda (član 138 . stav 1.); da n a akt iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada (član 138. stav 2.) ; da upravni odbor Fonda utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika, uz saglasnost Vlade Republike Srbije (član 160. stav 1. tačka 3)).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/ 11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 i 112/15 ) propisano je: da se ovim zakonom uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi), obveznici doprinosa, osnovice doprinosa, stope doprinosa, način obračunavanja i plaćanja doprinosa, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje doprinosa (član 1.); da a ko su doprinosi koji su uređeni ovim zakonom na drukčiji način uređeni drugim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona (član 5.); šta predstavlja osnovice doprinosa za pojedine kategorije obavezno osiguranih lica (čl. 13-35b); da o snovica doprinosa za lica uključena u obavezno socijalno osiguranje su osnovice propisane aktom organizacije za obavezno socijalno osiguranje, na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije (član 29.); da z a preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, samostalne umetnike koji ostvaruju prihod od umetničke delatnosti, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike iz člana 27. stav 3. ovog zakona, izuzev lica iz člana 65b ovog zakona, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava (član 58.); da u tvrđivanje obaveze doprinosa za lica koja su se uključila u obavezno socijalno osiguranje vrši nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa svojim aktom (član 61.); da u slučaju kada nadležna organizacija za obavezno socijalno osiguranje utvrđuje svojstvo osiguranika iz razloga što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga, u skladu sa zakonom, istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa (član 63.) .

Ustavni sud konstatuje da je u toku postupka pred ovim sudom, 1. juna 2017. godine, počeo da se primenjuje novi Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS “, broj 18/16 ) i da je saglasno članu 216. tog zakona, danom početka njegove primene prestao da važi Zakon o opštem upravnom postupku ( „Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10) . Odredbama ranije važećeg Zakona, u odnosu na koje je Odluka osporena, bilo je propisano: da o rgan ne može preuzeti određenu upravnu stvar iz nadležnosti drugog organa i sam je rešiti, osim ako je to zakonom predviđeno i pod uslovima propisanim tim zakonom, da organ nadležan za rešavanje u određenoj upravnoj stvari može na osnovu zakonskog ovlašćenja preneti rešavanje u toj stvari na drugi organ (član 19 .); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (član 192. stav 1.). Odredbama važećeg Zakona propisano je: da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim organ, neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima, da su upravni akti rešenja i zaključci, da rešenja i zaključci mogu imati i drugi naziv, ako je to posebnim zakonom predviđeno (član 16.); da o rgan može da preuzme postupanje u određenoj upravnoj stvari iz nadležnosti drugog organa ili da postupanje u određenoj upravnoj stvari prenese na drugi organ, samo kad je to zakonom određeno (član 36. stav 3.); da je obaveštavanje radnja kojom organ na pogodan način izveštava stranku i drugog učesnika o postupanju u upravnoj stvari; da se stranka obaveštava elektronskim putem, putem pošte, dostavljanjem ili na drugi pogodan način, ili usmeno – ako je prisutna (član 66. st. 1. i 4.); da o baveštavanje elektronskim putem može da bude neformalno i formalno, da se formalno obaveštavanje elektronskim putem izjednačava sa dostavljanjem (član 70. st. 1. i 3); da se o baveštavanje putem pošte vrši običnom ili preporučenom poštom, da se obaveštavanje preporučenom poštom izjednačava sa dostavljanjem (član 71. st. 1. i 4.); da dostavljanje, kao vid obaveštavanja, može biti lično, posredno i javno (član 72. stav 1.); da je l ično dostavljanje obavezno kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži, ako zakonom nije drukčije predviđeno (član 75. stav 1.); da se rešenjem odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke (član 136); da r ešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv ( izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti, da dispozitiv sadrži kratku i jasnu odluku i p o potrebi, može da se podeli u više tačaka, da se u posebne tačke unose rok, uslov ili nalog, kad ih rešenje, u skladu sa zakonom, sadrži, naznaka da žalba ne odlaže izvršenje rešenja i odluka o troškovima postupka (član 141. st. 1. i 3.).

Iz navedenih zakonskih odredaba sledi da u sistemu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja postoje dve kategorije osiguranih lica – obavezno osigurana lica i lica koja su uključena u taj sistem na osnovu njihovog zahteva. Obavezno osigurana lica su zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici. S vojstvo osiguranika obavezno osigurana lica stiču danom početka, a ono im prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Lica koja se uključuju u sistem obaveznog osiguranja svojstvo osiguranika stiču danom podnošenja zahteva, a na njihov zahtev najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond) vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, koja se ustrojava na osnovu podataka iz prijava na osiguranje. Obavezno osigurana lica svojstvo osiguranika mogu steći na dva načina: prvi način je podnošenjem prijave na osiguranje, u kom slučaju se izdaje samo potvrda o prijemu prijave; drugi način je donošenjem rešenja, u slučaju kada prijava na osiguranje nije podneta ili je neblagovremeno podneta. Licu kome svojstvo osiguranika nije utvrđeno u rokovima određenim za podnošenje prijave na osiguranje, to svojstvo može se utvrditi najranije od 1. januara 1965. godine, na način utvrđen Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i opštim aktom Fonda, na koji saglasnost daje Vlada. Sa druge strane, Fond ima obavezu da, u slučaju kada utvrđuje svojstvo osiguranika iz razloga što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga, u skladu sa zakonom, istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika utvrdi i obavezu plaćanja doprinosa. Kada Fond utvrđuje svojstvo osiguranika iz razloga što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga, on postupa po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i donosi rešenje kao upravni akt. Istim rešenjem Fond utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa.

Dakle, ovlašćenja Fonda su dvojaka – normativnopravna, da donosi opšte pravne akte i upravnopravna, da u upravnom postupku odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama. Normativna ovlašćenja Fonda su da svojim aktom, u skladu sa zakonom, uredi način utvrđivanja svojstva osiguranika licu kome to svojstvo nije utvrđeno u rokovima propisanim za podnošenje prijave na osiguranje ili iz drugih razloga, i, sa druge strane, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika (prema odredbama člana 29. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje , Fond utvrđuje osnovice za lica koja se uključuju u obavezno osiguranje na lični zahtev) .

Analizom osporene Odluke Ustavni sud je konstatovao da se Odlukom uređuje način obračunavanja doprinosa, radi utvrđivanja obaveze plaćanja doprinosa, i to u dve različite situacije: prva je kada Fond utvrđuje svojstvo osiguranika po isteku roka za podnošenje prijave na osiguranje, odnosno kada prijava nije podneta; druga situacija je kada iz bilo kog drugog razloga doprinos i dodatni doprinos nije utvrđen, odnosno nije utvrđen i naplaćen u skladu sa zakonom. To dalje znači da se u drugom slučaju, koji je uređen osporenim članom 4. Odluke, zapravo radi o licima koja su stekla svojstvo osiguranika, ali im iz nekog razloga doprinos nije utvrđen, odnosno nije utvrđen i naplaćen. Polazeći od napred navedenih normativnih ovlašćenja Fonda, Ustavni sud nalazi da Fond nije ovlašćen da svojim aktom uređuje pitanje utvrđivanja doprinosa van slučajeva kada utvrđuje svojstvo osiguranika. Saglasno tome, Ustavni sud je ocenio da odredba člana 4. osporene Odluke nije u saglasnosti sa zakonom. Kako prema članu 195. stav 1. Ustava, svi podzakonski opšti akti Republike Srbije i, između ostalog, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, moraju biti saglasni zakonu, to odredba člana 4. Odluke posledično nije saglasna ni sa Ustavom, pa je Ustavni sud odlučio kao u tački 1. izreke. S obzirom na navedeno, Sud se nije posebno upuštao u ocenu saglasnosti osporene odredbe člana 4. Odluke sa odredbama člana 136. stav 2. i člana 137. stav 3. Ustava, u odnosu na koje je predlagač osporava.

Razmatrajući osporenu odredbu člana 2. stav 2. Odluke i navode i razloge predlagača, Ustavni sud je pošao od odredaba člana 84. stav 2. i člana 137. stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, iz kojih nedvosmisleno sledi, kao što je napred već navedeno, da o utvrđivanju svojstva osiguranika kada prijava na osiguranje nije podneta ili je neblagovremeno podneta, Fond odlučuje u upravnom postupku, rešenjem kao upravnim aktom. Ustavni sud je dalje imao u vidu da, prema odredbi člana 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u slučaju kada Fond utvrđuje svojstvo osiguranika iz razloga što prijava na osiguranje nije podneta u roku ili iz drugih razloga, u skladu sa zakonom, istovremeno sa utvrđivanjem svojstva osiguranika on utvrđuje i obavezu plaćanja doprinosa. Dakle, obaveza plaćanja doprinosa utvrđuje se isključivo rešenjem, kao upravnim aktom. Sa druge strane, osporenom odredbom člana 2. stav 2. Odluke propisano je da Fond vrši obračun doprinosa i obaveštava osiguranika o iznosu, roku i računu javnih prihoda na koji treba da se izvrši uplata. Analizirajući sadržinu osporene odredbe, Ustavni sud je konstatovao da se njome ne uređuje izričito vrsta akta kojom Fond utvrđuje obavezu plaćanja doprinosa, kako to tvrdi predlagač i na čemu zasniva razloge osporavanja ustavnosti i zakonitosti navedene odredbe, već postupanje Fonda u vezi sa utvrđivanjem obaveze. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da novi Zakon o opštem upravnom postupku u „Delu III“ sadrži posebno poglavlje kojim je, odredbama čl. 66-78, uređeno obaveštavanje stranke. Prema odredbama tog zakona, obaveštavanje je radnja kojom organ upoznaje stranku sa postojanjem i sadržinom određenog pismena donetog u postupku ili povezanog sa postupkom, a način obaveštavanja može biti formalan ili neformalan, pri čemu u formalne načine obaveštavanja spadaju dostavljanje, formalno obaveštavanje elektronskim putem i obaveštavanje putem preporučene pošte. Dakle, stranka se obaveštava o donetom pismenu, što bi, u konkretnom slučaju, saglasno članu 63. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, značilo – o rešenju kojim je utvrđena obaveza plaćanja doprinosa i o sadržaju tog rešenja. Posmatrana u navedenom kontekstu, a s obzirom na izričitu zakonsku obavezu Fonda da rešenjem utvrdi obavezu plaćanja doprinosa, odredba člana 2. stava 2. Odluke, po shvatanju Ustavnog suda, podrazumeva da Fond obračunava doprinos i preduzima radnju kojom će stranku upoznati sa rešenjem kao aktom u kome je na osnovu sačinjenog obračuna utvrđen iznos doprinosa, rok za plaćanje i račun za uplatu. Saglasno tome, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 2. stav 2. Odluke nije nesaglasna sa Ustavom i zakonom, ako se tumači i primenjuje na način da Fond obračunava doprinose iz stava 1. člana 2. Odluke i obaveštava osiguranika o rešenju kojim je utvrđena obaveza plaćanja doprinosa, iznos doprinosa, rok za plaćanje i račun na koji se vrši uplata , na način predviđen odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Polazeći od svega navedenog, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1), 4) i 14) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, član 4. Odluke o utvrđivanju svojstva osiguranika i obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, navedene u izreci, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti