Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Odluke o javnim parkiralištima

Kratak pregled

Ustavni sud obustavlja postupak ocene ustavnosti odredaba o doplatnoj parking karti, jer su osporene odredbe prestale da važe. Odbacuje inicijativu o neustavnosti povlašćenih parking karata za stanare, nalazeći da različit tretman nije diskriminatoran, već zasnovan na različitoj faktičkoj situaciji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-31/2012
14.03.2013.
Beograd

Ustavni sud Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 15. st. 1. i 2, člana 16. tačka a) i člana 19. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda“, br. 18/03, 3/06 i 42/09).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 13. Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneto više inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 19. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda, br. 18/03 i 3/06). Po mišljenju podnosilaca inicijative, doplatna karta predviđena osporenim članom Odluke, po svojoj pravnoj prirodi predstavlja ugovornu kaznu koja se prema odredbi člana 270. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima ne može ugovarati za neizvršenje novčane obaveze. Ovaj član Odluke, kako navode podnosioci inicijativa, nije u saglasnosti ni sa odredbama člana 277. Zakona o obligacionim odnosima na osnovu koga se za zadocnjenje u plaćanju novčane obaveze može naplatiti samo zatezna kamata. Naplata doplatne karte, posebno njena visina osporena je i u odnosu na član 13. Zakona o komunalnim delatnostima jer se, po mišljenju inicijatora, saglasno navedenom Zakonu, cena može odrediti prema odgovarajućoj usluzi, dok cena doplatne karte nema „nikakve veze sa pruženom uslugom“. Navedeni član Odluke osporen je i navodom da nije u saglasnosti sa odredbama glave V Zakona o opštem upravnom postupku kojima je uređen način dostavljanja pismena. Podnosioci inicijativa zahtevali su i da Sud odredi privremenu meru kojom će „obustaviti primenu“ osporenog člana 19. Odluke.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda“, br. 18/03 i 3/06) donela Skupština grada Beograda, na osnovu člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98) i člana 27. Statuta grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, br. 18/95-prečišćen tekst i 20/95, 21/99 i 2/2000). Odlukom su uređeni uslovi i način organizovanja poslova u obavljanju komunalne delatnosti održavanja javnih parkirališta, kao i uslovi korišćenja javnih parkirališta na teritoriji grada Beograda (član 1.). a osporenim člana 19. Odluke je propisano: da je korisnik koji postupa suprotno odredbama čl. 16. i 17. stav 2. ove odluke dužan da plati doplatnu kartu, da nalog za plaćanje doplatne parking karte izdaje ovlašćeni kontrolor i uručuje ga korisniku i da kada kontrolor nije u mogućnosti da uruči nalog korisniku, pričvršćuje ga na vozilu, da se dostavljanje naloga za plaćanje doplatne karte na ovaj način smatra urednim i da docnije oštećenje ili uništenje naloga nema uticaj na valjanost dostavljanja i ne odlaže plaćanje doplatne parking karte.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, Rešenjem pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenog člana 19. Odluke jer se, po shvatanju Suda, kao osnovano, postavilo pitanje da li doplatna karta, polazeći od načina na koji je uređena osporenim članom 19. Odluke, ima značenje opštim uslovima predviđene naknade za posebnu uslugu, odnosno opštim uslovima predviđenog (ugovorenog) načina plaćanja cene za izvršenu uslugu ili ima eventualno elemente (ugovorne) kazne za postupanje korisnika suprotno opštim uslovima ugovorenog načina korišćenja usluge, ta da li se za isto ponašanje korisnika može (istovremeno) propisati obaveza plaćanja naknade davaocu komunalne usluge i kazna za prekršaj, kako je to predviđeno osporenom Odlukom. Povodom podnetih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenog člana 19. Odluke, Ustavni sud je navedenim rešenjem pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti i odredaba člana 15. st. 1. i 2. i člana 16. tačka a) Odluke iz tačke 1. izreke, polazeći od toga da se kao otvoreno postavilo pitanje da li davalac komunalne usluge, na osnovu navedenih odredaba Odluke, naplatom nakanade za korišćenje javnih parkirališta, eventualno stiče prihod i po osnovu korišćenja obeleženih prostora za parkiranje, koje saglasno Zakonu o finansiranju lokalne samouprave predstavlja osnov za uvođenje lokalne komunalne takse kao izvornog prihoda jedinice lokalne samouprave.

Imajući u vidu da je obaveza plaćanja doplatne karte na u osnovi isti način uređena i osporenim aktima drugih jedinica lokalne samouprave, Ustavni sud je, radi razjašnjenja stvari, 29. marta 2011. godine održao i konsultativni sastanak o navedenim spornim ustavnopravnim pitanjima, uz učešće donosilaca tih akata, predstavnika pojedinih nadležnih organa, te pojedinih naučnih radnika, na kome su izražena različita stanovišta o pravnoj prirodi propisane obaveze plaćanja doplatne karte.

Na zahtev donosioca osporenog akta, Ustavni sud je na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo Zaključak da zastane sa postupkom, kako bi dao mogućnost donosiocu da u ostavljenom roku otkloni uočene neustavnosti i nezakonitosti. Postupajući po navedenom Zaključku Suda, donosilac osporenog akta dostavio je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda“, broj 37/11). Ustavni sud je konstatovao da su tom odlukom ranije osporene odredbe prestale da važe, odnosno da su u celini izmenjene, i da je umesto ranije predviđene doplatne karte, propisana mogućnost korišćenja i plaćanja usluge parkiranja po započetom satu ili u dnevnom trajanju.

Ustavni sud je konstatovao i da je u toku postupka Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), na osnovu koga je osporena Odluka doneta i u odnosu na koji je rešenjem Suda pokrenut postupak za ocenu zakonitosti, a saglasno odredbi člana 195. Ustava Republike Srbije i za ocenu ustavnosti, prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11). Polazeći od toga da su osporeni članovi Odluke izmenjeni, odnosno prestali da važe u onom tekstu koji je osporen, kao i da je prestao da važi Zakon o komunalnim delatnostima na osnovu koga je osporena Odluka doneta i u odnosu na koji je Ustavni sud rešenjem pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, da se, saglasno odredbama člana 167. Ustava, ocena ustavnosti i zakonitosti opštih akata vrši u odnosu na zakon koji je na snazi, kao i da Zakon o komunalnim delatnostima koji je na snazi, u odnosu na ranije važeći istoimeni zakon, sadrži drugačija rešenja u vezi sa ovlašćenjem jedinice lokalne samouprave da svojim aktom uređuje prava i obaveze davaoca i korisnika komunalne usluge, Ustavni sud je ocenio da su prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), postupak obustavio, rešavajući kao u tački 1. izreke.

Budući da je obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 19. Odluke, Ustavni sud nalazi i da je zahtev za „obustavu primene osporene Odluke“ postao bespredmetan.

Ustavnom sudu je, nakon donošenja Rešenja o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 15, 16. i 19, podneta i inicijativa kojom je osporena ustavnost člana 13. Odluke iz tačke 1. izreke. Ova inicijativa, na osnovu odredaba člana 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojena je sa ranije podnetim inicijativama, radi vođenja jedinstvenog postupka. Po mišljenju podnosica inicijative, osporeni član Odluke kojim je propisano da fizička lica (stanari) i korisnici poslovnog prostora mogu javna parkirališta koristiti kao povlašćeni korisnici za koje im se izdaje povlašćena parking karta, nije u saglasnosti sa članom 21. Ustava. Ovo iz razloga što su stavljanjem u povoljniji položaj povlašćenih korisnika javnih parkirališta ostali građani - korisnici, suprotno navedenoj odredbi Ustava, diskriminisani, a javna parkirališta kao javno dobro moraju biti dostupna svim građanima-korisnicima pod jednakim uslovima.

Osporenim članom 13. Odluke je propisano da fizička lica, preduzetnici i pravna lica (stanari, invalidi, korisnici poslovnog prostora) na prostorima i pod uslovima koje gradski organ uprave nadležan za poslove saobraćaja utvrdi mogu javna parkirališta koristiti kao povlašćeni korisnici, da povlašćenim korisnicima preduzeće izdaje povlašćenu kartu, da se fizičkom licu može izdati najviše jedna povlašćena parking karta, a pravnom licu i preduzetniku najviše tri i da se povlašćena parking karta može koristiti isključivo za vozilo za koje je izdata. Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda“, broj 37/11) osporeni član Odluke je brisan, s tim da je u osnovi istovetno rešenje u pogledu „povlašćenih korisnika“ predviđeno i novododatim članom 11b Odluke.

Odredbama člana 21. Ustava, na čiju povredu podnosilac inicijative ukazuje, je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (st. 1. do 3.). Ustavom je utvrđeno i da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti (član 97. tačka 6.) i da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (član 190. stav 1. tačka 1.). Zakonom o komunalnim delatnostima, koji je na snazi, određene su komunalne delatnosti i uređeni opšti uslovi i način njihovog obavljanja (član 1.), te propisano ovlašćenje skupštine jedinice lokalne samouprave da uredi način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge (član 13. stav 1.).

Polazeći od navedenog, kao i da podnosilac inicijative osporova ustavnost člana 13. Odluke u odnosu na odredbe člana 21. Ustava, Ustavni sud nalazi da nisu osnovani navodi inicijative da se korisnici parkirališta, suprotno navedenoj odredbi Ustava, dovode u različit položaj, jer Ustavom zajemčena jednakost, po shvatanju Suda, nema značenje apsolutne jednakosti, već podrazumeva jednakost u propisanim istim pravnim situacijama. Imajući u vidu da se lica koja stanuju, odnosno imaju poslovni prostor u tzv. zoniranom području u pogledu korišćenja parking prostora ne nalaze u istoj faktičkoj situaciji kao i lica koja taj prostor koriste povremeno, odnosno po potrebi, Ustavni sud ne nalazi da se određivanjem stanara i korisnika poslovnog prostora koji su zbog stanovanja, odnosno obavljanja delatnosti upućeni da stalno koriste taj prostor kao „povlašćenih korisnika“, te s tim u vezi predviđenog plaćanja „povlašćene parking karte“, ova lica, kako to navodi podnosilac, suprotno navedenoj odredbi Ustava, dovode u različit, odnosno povoljniji položaj u odnosu na ostale korisnike javnih parkirališta. Naime, različit tretman korisnika javnih parkirališta na koje se odnose osporene odredbe Odluke, nije zasnovan na bilo kom osnovu utvrđenom odredbom člana 21. Ustava, već na stvarno različitom položaju, odnosno situaciji u kojoj se ova lica nalaze u korišćenju komunalne usluge javnog parkiranja, a što je osporenim odredbama Odluke i pravno iskazano. Stoga Sud, povodom podnete inicijative nije našao osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenog člana 13. Odluke, pa je inicijativu u ovom delu, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbacio, u tački 2. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46) tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Odluke o javnim parkiralištima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti