Odbacivanje ustavne žalbe zbog neispunjavanja procesnih pretpostavki za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu. Podnosilac nije naveo koje je Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo povređeno, već je samo ukazao na pogrešnu primenu zakona, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-379/2012
18.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 14. Pravilnika o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda ("Službeni glasnik RS", broj 70/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 14. Pravilnika navedenog u izreci, koji je donela Republička agencija za elektronske komunikacije. Inicijator osporava ustavnost člana 14. Pravilnika sa stanovišta odredaba člana 83. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno načelo da je preduzetništvo slobodno i da se može ograničiti zakonom samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Kao razlog neustavnosti osporenog člana 14. Pravilnika kojim je propisana obaveza ugovornih strana, od kojih je najmanje jedna operator sa značajnom tržišnom snagom, da ugovore koji su zaključeni, a koji regulišu međupovezivanje (interkonekciju), pristup i raščlanjeni pristup lokalnoj petlji, usklade sa standardnim ponudama koje su sačinjene u skladu sa ovim pravilnikom, u roku od 30 dana od dana početka primene odgovarajuće standardne ponude, inicijator navodi da takva obaveza nije predviđena zakonom, niti je to uopšte potrebno učiniti radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava ili bezbednosti Republike Srbije. Pored ovoga, u inicijativi se ističe da član 14. Pravilnika nije u saglasnosti sa Zakonom o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/10) i Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", broj 29/78 i "Službeni glasnik RS", broj 31/93), jer propisuje obavezu usklađivanja postojećih, odnosno već zaključenih ugovora o međupovezivanju i pristupu lokalnoj petlji između operatora sa značajnom tržišnom snagom i drugih telekomunikacionih operatora. Prema navodima inicijatora, osporena odredba člana 14. Pravilnika ima značenje obaveze usaglašavanja već zaključenih ugovora, što je suprotno Zakonu o elektronskim komunikacijama koji takvu obavezu ne propisuje, a suprotno je i "ne prati pravnu logiku i sistematiku koji su propisani odredbama čl. 26. do 41. Zakona o obligacionim odnosima u pogledu osnovnih pravnih instituta, kao što su ponuda, pregovori prihvatanja ponude, saglasnost volja za zaključenje ugovora i dr." U tom smislu, inicijator se poziva konkretno na odredbe člana 32. Zakona o obligacionim odnosima kojima je definisan pravni institut ponude i na član 33. istog zakona kojim je propisano da predlog za zaljučenje ugovora učinjen neodređenom broju lica koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Iz navedenih razloga, inicijator predlaže Ustavnom sudu da donese odluku kojom se utvrđuje da osporeni član 14. Pravilnika nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

U sprovodenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda ("Službeni glasnik RS", broj 70/11) donet na osnovu člana 8. stav 1. tačka 1), člana 23. stav 1. i člana 64. stav 6. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/10), člana 12. stav 1. tačka 1) i člana 16. stav 1. tačka 4) Statuta Republičke agencije za elektronske komunikacije ("Službeni glasnik RS", broj 59/10).

Osporeni član 14. Pravilnika nalazi se u okviru prelaznih i završnih odredaba i njime je propisano da su ugovorne strane, od kojih je najmanje jedna operator sa značajnom tržišnom snagom, u obavezi da ugovore koji su zaključeni, a koji regulišu međupovezivanje (interkonekciju), pristup i raščlanjeni pristup lokalnoj petlji, usklade sa standardnim ponudama koje su sačinjene u skladu sa ovim pravilnikom u roku od 30 dana od dana početka primene odgovarajuće standardne ponude.

Relevantnim odredbama Ustava Republike Srbije utvrđeno je: da je preduzetništvo slobodno i da se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (član 83.); da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. stav 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstvo tržišta, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, kao i naučno-tehnološki razvoj (član 97. tač. 6. i 12.).

Zakonom o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/10) uređeni su uslovi i način za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, položaj i rad Republičke agencije za elektronske komunikacije, a u okviru ovog uređivanja, pored ostalog, uveden je i pojam operatora sa značajnom tržišnom snagom i utvrđena su ovlašćenja Republičke agencije za elektronske komunikacije u odnosu na operatora sa značajnom tržišnom snagom, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji. Ovim zakonom, između ostalog, propisano je: da kada Republička agencija za elektronske komunikacije, na osnovu prethodno sprovedene analize tržišta, utvrdi nepostojanje delotvorne konkurencije na relevantnom tržištu (kao i na usko povezanom tržištu), rešenjem određuje operatora koji, pojedinačno ili zajedno sa drugim operatorima, na tom tržištu ima značajnu tržišnu snagu (član 62. stav 1.); da se ovim rešenjem određuju obaveze operatora sa značajnom tržišnom snagom među kojima su obaveza objavljivanja određenih podataka i obaveza nediskriminatornog postupanja (član 63.); da je operator sa značajnom tržišnom snagom kome je određena obaveza nediskriminatornog postupanja dužan da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, sačini i objavi standardnu ponudu za međupovezivanje i pristup (član 64. stav 2.); da je operator sa značajnom tržišnom snagom na relevantnom veleprodajnom tržištu pristupa elementima mreže u povezanim sredstvima dužan da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, sačini i objavi standardnu ponudu za raščlanjeni pristup lokalnoj petlji u skladu sa potrebama tržišta, te da standardna ponuda sadrži opis, tehničke i komercijalne uslove za međupovezivanje i pristup, odnosno raščlanjeni pristup lokalnoj petlji i mora biti raščlanjena na pojedinačne komponente u meri koja omogućava zainteresovanom operatoru izbor određene komponente ponude bez obaveze da prihvati druge komponente ponude koje mu nisu potrebne radi pružanja usluge koja je predmet međupovezivanja, odnosno pristupa (član 64. st. 3. do 5.); da Agencija bliže propisuje minimalni sadržaj, nivo detaljnosti i način objavljivanja standardne ponude iz st. 2. i 3. ovog člana (član 64. stav 6.).

Na osnovu iznete zakonske regulative u ovoj oblasti društvenih odnosa, Ustavni sud nalazi da je stupanjem na snagu Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/10) ne samo uveden pojam operatora sa značajnom tržišnom snagom, već su propisana i pravila za regulaciju tržišta elektronskih komunikacija, sa ciljem sprečavanja stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog položaja na tržištu, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Ustava kojom su zabranjeni svi akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija. Zakonsko obavezivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom, dakle operatora koji po svojoj snazi može biti u prilici da svim ostalim operatorima diktira uslove pristupa tržištu (pošto njihov pristup tržištu zavisi od međupovezivanja i pristupa tzv. "lokalnoj petlji"), da sačini i javno objavi standardnu ponudu za međupovezivanje i pristup (svojoj mreži), a u skladu sa propisom Agencije, upravo ima za cilj da obezbedi nediskriminatorsko i slobodno poslovanje na tržištu elektronskih komunikacija. Uspostavljanje ovakvog, novog pravnog režima u ovoj oblasti nužno ima za posledicu da se zatečeni odnosi usklade sa novodonetim propisima, a što i jeste predmet uređivanja osporene odredbe Pravilnika. U tom smislu nisu prihvatljive tvrdnje inicijatora da osporena odredba nema uporište u Zakonu o elektronskim komunikacijama.

Sa druge strane, Ustavni sud ukazuje da se osporena odredba, suprotno tvrdnjama inicijatora, ne može dovesti u pravnu vezu sa odredbama Zakona o oblikacionim odnosima na koje se podnosilac poziva, pošto se na uređivanje međusobnih odnosa telekomunikacionih operatora primenjuju odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama.

Konačno, Ustavni sud nalazi da se ne može prihvatiti stanovište inicijatora o nesaglasnosti osporene odredbe sa članom 83. Ustava, i to konkretno sa odredbom stava 2. ovog člana. Ovo stoga što je smisao navedene ustavne norme da se obavljanje delatnosti u određenoj oblasti ne može ograničiti, osim iz Ustavom utvrđenih razloga, a ne da se zakonom, u skladu sa članom 97. tačka 6. Ustava, ne može urediti (propisati) način obavljanja pojedinih delatnosti, te saglasno tome i zakonom ovlastiti, u konkretnom slučaju, Agencija da pojedina pitanja bliže uredi svojim aktom.

III

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 14. osporenog Pravilnika o minimalnom sadržaju, nivou detaljnosti i načinu objavljivanja standardnih ponuda, pa je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odbacio inicijativu.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neispunjavanja procesnih pretpostavki za odlučivanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti