Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu zakonitosti odredbe Pravilnika o osnovici poreza na imovinu. Sud je konstatovao da je već odlučivao o istom pitanju i utvrdio da je određivanje koeficijenta lokacije u skladu sa zakonskim ovlašćenjem.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-38/2011
28.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije Zakona o Ustavnom sudu na sednici Veća održanoj 28. februara 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 5. stav 3. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 38/01 i 45/04).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 5. stav 3. Pravilnika navedenog u izreci. Iz sadržine navoda inicijative proističe da se osporava zakonitost navedene odredbe Pravilnika u odnosu na Zakon o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09 i 101/10). Po mišljenju podnosioca inicijative, osporenom odredbom člana 5. stav 3. Pravilnika, koja je uvedena članom 1. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", broj 45/04), utvrđen je koeficijent lokacije za nepokretnosti koje se nalaze u ekstra zoni u iznosu od 2,00, te je na taj način enormno uvećano poresko zaduženje poreskim obveznicima, s obzirom na to da je članom 11. Zakona o porezima na imovinu propisana progresivna stopa oporezivanja. Prema navodima inicijatora, imajući u vidu da Zakonom o porezima na imovinu nije predviđeno nikakvo ograničenje u pogledu gornje granice navedenog koeficijenta, proizlazi da se određivanje enormnog iznosa koeficijenta lokalcije nepokretnosti može višestruko povećati vrednost nepokretnosti kao poreske osnovice, čime se suštinski menja i sam smisao Zakona o porezima na imovinu, što dovodi do pravne nesigurnosti poreskih obveznika.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je osporenom odredbom člana 5. stav 3. Pravilnika bilo propisano da izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, za nepokretnosti koje se nalaze u ekstra zoni, na području naselja gradskog karaktera za koje su doneti propisi kojima je uređeno plaćanje zakupnine za korišćenje stambenog, odnosno poslovnog prostora po zonama, koeficijent lokacije iz stava 2. tačka 1) ovog člana iznosi 2,00. Osporena odredba Pravilnika je delimično izmenjena članom 3. Pravilnika o izmenama Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", broj 27/11), koji je stupio na snagu 21. aprila 2011. godine, tako što je umanjen iznos koeficijenta lokacije sa 2,00 na 1,40.

Ustavni sud nalazi da je predmet uređivanja osporene odredbe navedenog pravilnika bliže uređivanje načina utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja koje je bilo sadržano u odredbi člana 9. Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09). Sadržinom osporene odredbe Pravilnika ne menjaju se zakonska rešenja u ovoj oblasti, odnosno ne uređuju se, niti se menjaju prava i obaveze građana ustanovljene navedenim zakonom. Lokacija objekta u kombinaciji sa drugim (osnovnim i korektivnim) elementima propisanim odredbama člana 6. navedenog zakona je jedan od Zakonom utvrđenih elemenata koji utiče na visinu vrednosti nepokretnosti, u smislu dimenzionisanja osnovice poreza na imovinu. Ustavni sud je izrazio pomenuto pravno stanovište i u ranije vođenim postupcima pred ovim sudom. Naime, Ustavni sud je, na sednici održanoj 15. septembra 2005. godine , u predmetu IU-239/04 razmatrao ustavnost i zakonitost odredaba člana 5. st. 1. do 3. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 38/01 i 45/04), te je tačkom 1. svoje Odluke odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti navedenih odredaba Pravilnika. Takođe, Ustavni sud je, na sednici održanoj 13. aprila 2006. godine , u predmetu IU-412/05 doneo Rešenje kojim je odbacio zahtev za ocenjivanje ustavnosti odredaba člana 5. st. 1. i 3. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima, kao "presuđenu stvar".

Ustavni sud konstatuje da je nakon podnošenja inicijative ovom sudu donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS ", broj 101/10), kojim su izmenjene odredbe člana 5. st. 1. do 3. ovog zakona tako što je predviđeno da visinu vrednosti nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, s tim što se ona, osim za zemljište, istekom svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, umanjuje za amortizaciju po stopi od 08% primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%, dok je formulacija stava 3. istog člana delimično izmenjena, tako što je brisana reč: "tržišne" (vrednost), a dodate su reči: "utvrđena u skladu sa ovim zakonom". Pored toga, Sud je konstatovao da je članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS ", broj 101/10) dodat stav 3. člana 7. kojim je predviđeno da je za nepokretnost koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, odnosno stekne, u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza njena vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika. Ovim zakonom izvršene su i određene korekcije člana 9. Zakona o porezima na imovinu, ali Sud nalazi da sve navedene izmene ne mogu biti od uticaja na drugačiji ishod odlučivanja u ovoj pravnoj stvari.

Kako je Ustavni sud našao da je inicijativa neprihvatljiva jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti osporene odredbe Pravilnika , inicijativu je rešenjem odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) .

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUz 155/2014: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na imovinu
• U 3974/2015: Odbijanje tužbe u predmetu utvrđivanja poreza na imovinu fizičkih lica
• IU 238/2004: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o porezima na imovinu
• IUz 155/2014: Utvrđena neustavnost odredbe Zakona o porezima na imovinu o amortizaciji
• U 1455/2015: Sud odbio tužbu za poništaj rešenja o porezu na imovinu
• U 5177/2019: Presuda Upravnog suda o poništaju rešenja o porezu na imovinu
• U 8523/2017: Odbijanje tužbe u sporu o retroaktivnom utvrđivanju poreza na imovinu za 2013. godinu