Neustavnost odredaba Statuta Advokatske komore o izboru članova pravosudnih saveta

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da odredbe Statuta Advokatske komore Srbije koje uređuju postupak izbora kandidata za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, jer nakon ustavnih promena Komora više nema ovlašćenja u tom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-4/2021
18.01.2024.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5 . Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. januara 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da naziv glave IV. odeljka 11. koji glasi: „Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, naziv pododeljka 11.1. koji glasi: „Postupak i kriterijumi za izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, odredbe čl. 114-119, naziv pododeljka 11.2. koji glasi: „Prava i dužnosti izabranog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata“ i odredbe čl. 120. i 121. Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/11, 78/12, 86/13 i 10/23-Odluka US), nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 115. stav 6. tačka 1. Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/11, 78/12 i 86/13). U inicijativi se navodi da je osporena odredba, kojom je predviđeno da predloženi kandidati iz reda advokata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca pored uslova iz Ustava i Zakona o Visokom savetu sudstva, odnosno Zakona o Državnom veću tužilaca, treba da ispunjavaju i uslov da su pre kandidovanja najmanje jedan mandat radili u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, u suprotnosti sa odredbama člana 153. stav 4, člana 195. stav 1. i člana 21. Ustava, kao i sa odredbama člana 36. st. 1. i 2. Zakona o Visokom savetu sudstva. Kao razlog osporavanja navodi se da Ustav u članu 153. stav 4. utvrđuje da izborne članove Visokog saveta sudstva čine, između ostalog, dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat a drugi profesor pravnog fakulteta, da je navedena odredba preuzeta u član 5. stav 3. Zakona o Visokom savetu sudstva a da je članom 36. st. 1. i 2. tog zakona propisano da postupak predlaganja kandidata za člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije, na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova, te da se postupak kandidovanja, izbora i predlaganja sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije. Ističe se da su Ustav i Zakon o Visokom savetu sudstva propisali uslove za izbor članova Saveta i da Statutom Advokatske komore Srbije ne mogu biti propisivani dopunski uslovi , kao i da je Zakon jasno propisao nadležnost Komore da sprovodi proceduru kandidovanja, izbora i predlaganja kandidata iz reda advokata i da svojim aktom može da uredi samo tu proceduru. Dalje se ukazuje na zakonsku obavezu da se postupak predlaganja kandidata organizuje i sprovodi na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost članova i navodi se da su osporenom odredbom , suprotno ustavnom načelu zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, neopravdano favorizova ni advokat i koji čine usku „funkcionersku klasu“ u Komori . Ističe se da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da moraju imati iste mogućnosti, naročito kad je reč o stupanju na javne funkcije, koje pravo je posebno zajemčeno članom 53. Ustava, a da osporen a odredb a uskraćuje svim drugim advokatima pravo kandidovanja za funkciju izbornog člana Visokog saveta sudstva .

U odgovoru Advokatske komore Srbije na navode iz inicijative ističe se da su neosnovan i navodi da je osporenom odredbom Statuta propisan dodatni uslov za izbor , da je pojam „ugledan i istaknut pravnik“ nedefinisan i da osporena odredb a u suštini predstavlja objektiviziranje uslova koji je propisan U stavom i Zakonom. Poziva se na Odluku Ustavnog suda Už-2191/2009 od 17. septembra 2010. godine i ističe se da su svi advokati u istom pravnom položaju, da se o ispunjenosti uslova odlučuje u identičnom postupku za sve kandidate i da su naosnovani navodi o povredi ustavnog načela o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava i povredi prava iz člana 53. Ustava.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Skupština Advokatske komore Srbije donela Statut Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/11, 78/12 , 86/13 i 10/23 -Odluka US) kojim se uređuju zadaci i poslovi, unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije, izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu (član 1.). U okviru glave IV. „Izborni postupak, prestanak mandata i postupak opoziva za članove organa i nosioce funkcija Advokatske komore Srbije“, u odeljku 11. „Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, u pododeljku 11.1. sistematizovane su odredbe kojima su uređeni postupak i kriterijumi za izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (čl. 114-119.). O sporenim član om 115 . Statuta predviđeno je : da postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na kojim se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova (stav 1.); da odluku o utvrđivanju predloga za izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije (stav 2.); da Upravni odbor Advokatske komore Srbije, po prijemu odluke predsednika Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca o otpočinjanju postupka izbora, poziva advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da dostave predloge kandidata za ove funkcije (stav 3.); da javni poziv za dostavljanje predloga kandidata za izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca objavljuje Advokatska komora Srbije i o tome obaveštava advokatske komore u njenom sastavu (stav 4.); da pravo predlaganja kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca imaju advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ili najmanje 20 advokata (stav 5.); da predloženi kandidati, pored uslova iz Ustava Republike Srbije i Zakona o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca, treba da ispunjavaju i sledeće uslove: 1. da je pre kandidovanja najmanje 1 mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, 2. da nije disciplinski kažnjavan deset godina koje prethode podnošenju kandidature, 3. da nije osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom, 4. da nije član organa političke stranke (stav 6. čija je tačka 1. osporena). Pododeljkom 11.2. uređena su prava i dužnosti izabranog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata (čl. 120. i 121.).

III

Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, koji je Narodna skupština proglasila Odlukom od 9. februara 2022. godine, Amandmanom XIII zamenjeni su naziv člana 151. i član 151. Ustava Republike Srbije, tako da naziv glasi: „Sastav Visokog saveta sudstva“, a odredbama navedenog člana utvrđeno je: da Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda (stav 1.); da se izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje zakonom (stav 2.); da Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom (stav 4.); da ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova (stav 5.); da član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije (stav 7.); da član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke (stav 8.) i da se ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju zakonom (stav 9.).

Amandmanom XXV zamenjeni su naziv člana 163. i član 163. Ustava, tako da naziv glasi „Sastav Visokog saveta tužilaštva“, a navedenim članom je, između ostalog, utvrđeno: da Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta tužilaštva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom (stav 5.) ; da ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova (stav 6.); da se o stali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta tužilaštva kojeg bira Narodna skupština uređuju zakonom (stav 10.) .

Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije („ Službeni glasnik RS“, broj 115/21) propisano je: da se Amandmani I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani) primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština ako u pogledu primene pojedinih Amandmana ovim zakonom nije drugačije određeno (član 1.); da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana i da će se odredbe drugih zakona uskladiti sa Amandmanima u roku od dve godine (član 2.); da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, da članovi postojećeg saziva Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju funkciju kao članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u skladu sa Amandmanima, do isteka mandata na koji su izabrani, da se Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva konstituišu izborom ostalih članova u skladu sa Amandmanima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima i da se predsednik Visokog saveta sudstva i predsednik Visokog saveta tužilaštva biraju u roku od 15 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva (član 4 .).

Zakonom o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) propisano je: da se ovim zakonom uređuju položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet), uslovi i postupak za izbor izbornog člana Saveta, trajanje mandata i prestanak njegove funkcije i obezbeđivanje uslova i sredstava za rad Saveta (član 1.); da Narodna skupština bira četiri člana Saveta među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci od osam kandidata koje predloži odbor Narodne skupštine nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: Odbor), posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika (član 43 .); da kandidat za člana Saveta može biti lice koje, pored uslova iz člana 43. ovog zakona, ispunjava i sledeće uslove – 1) da ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, 2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na pravnom fakultetu u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine , 3) da ima iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa, 4) da je dostojno za obavljanje funkcije člana Saveta, 5) da nije navršilo 65 godina života , 6) da ne obavlja sudijsku ili javnotužilačku funkciju , 7) da nije izabrano na javnu funkciju neposredno od građana, da ne obavlja funkciju na koju ga bira Narodna skupština, odnosno da ne obavlja funkciju sudije Ustavnog suda ili državnog sekretara, 8) da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka , 9) da nije vršio neprimeren uticaj na rad sudije, suda ili nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva , 10) da u javnom istupanju nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudstva ili samostalnost javnog tužilaštva (član 44. stav 1.) ; da Narodna skupština bira člana Saveta među istaknutim pravnicima, posle sprovedenog javnog konkursa, na predlog Odbora, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, da Odbor predlaže Narodnoj skupštini dvostruko veći broj kandidata od broja članova Saveta koji se biraju (član 45. ); da prvi javni konkurs za izbor članova Saveta koje bira Narodna skupština, predsednik Narodne skupštine raspisuje narednog dana od dana objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 61. stav 1.); da se danom konstituisanja Saveta smatra dan kada je odluka o izboru svih članova Saveta koje bira Narodna skupština objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 62.); da danom konstituisanja Saveta prestaje da važi Zakon o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 101/10, 88/11, 106/15 i 76/21) (član 69 .); da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Saveta, izuzev odredaba čl. 43–53. i čl. 61–64. ovog zakona koje se primenjuju danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 70.).

Zakonom o Visokom savetu tužilaštva („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) propisano je: da se ovim zakonom uređuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta tužilaštva (u daljem tekstu: Savet), uslovi i postupak za izbor izbornog člana Saveta, trajanje mandata i prestanak njegove funkcije i obezbeđivanje uslova i sredstava za rad Saveta (član 1.); da Narodna skupština bira četiri člana Saveta među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci od osam kandidata koje predloži odbor Narodne skupštine nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: Odbor), posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika (član 43.); da kandidat za člana Saveta može biti lice koje, pored uslova iz člana 43. ovog zakona, ispunjava i sledeće uslove: 1) da ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima; 2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na pravnom fakultetu u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine; 3) da ima iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa; 4) da je dostojno za obavljanje funkcije člana Saveta; 5) da nije navršilo 65 godina života; 6) da ne obavlja javnotužilačku ili sudijsku funkciju; 7) da nije izabrano na javnu funkciju neposredno od građana, da ne obavlja funkciju na koju ga bira Narodna skupština, odnosno da ne obavlja funkciju sudije Ustavnog suda ili državnog sekretara; 8) da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka; 9) da nije vršio neprimeren uticaj na rad nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva ili sudije i suda; 10) da u javnim istupanjima nije zastupao stavove koji ugrožavaju samostalnost javnog tužilaštva ili nezavisnost sudstva (član 44. stav 1.); da prvi javni konkurs za izbor članova Saveta koje bira Narodna skupština, predsednik Narodne skupštine raspisuje narednog dana od dana objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 61. stav 1.); da se danom konstituisanja Saveta smatra dan kada je odluka o izboru svih članova Saveta koje bira Narodna skupština objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 62.); da danom konstituisanja Saveta prestaje da važi Zakon o Državnom veću tužilaca („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 101/10, 88/11 i 106/15) (član 69.); da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana konstituisanja Saveta, izuzev odredaba čl. 43–53. i čl. 61–64. koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 70.).

Iz navedenog normativnog okvira sledi da je ustavnim amandmanima izmenjen sastav i izbor Visokog saveta sudstva, koji je prethodno bio uređen članom 153. Ustava, prema kome je Savet imao 11 članova, od kojih je osam izbornih članova birala Narodna skupština, u skladu sa zakonom , i to šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta . Prema Amandmanu XIII (kojim je izmenjen član 151. Ustava), Visoki savet sudstva čini 11 članova, i to šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Saglasno amandmanu, članove Saveta iz reda istaknutih pravnika Narodna skupština bira posle sprovedenog javnog konkursa, na predlog nadležnog odbora, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom. A ko Narodna skupština u roku određenom zakonom ne izabere sva četiri člana, preostale članove bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, većinom glasova. Dakle, ustavnim odredbama više nije određeno iz kojih struktura se biraju članovi Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika, već je predviđeno da se radi njihovog izbora sprovodi javni konkurs , u skladu sa zakonom. Identično rešenje Amandmanom XXV predviđeno je u pogledu broja i načina izbora članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština (Visokim savetom tužilaštva zamenjeno je ranije Državno veća tužilaca , čiji je sastav bio uređen članom 164. Ustava).

U skladu sa ustavnim amandmanima i obavezom iz Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, Narodna skupština je donela novi Zakon o Visokom savetu sudstva, kojim su, između ostalog, propisani i uslovi i postupak za izbor članova Saveta koje bira Narodna skupština. Zakon je stupio na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, 9. februara 2023. godine, a primenjuje se od dana konstituisanja Saveta, osim odredaba čl. 43-53. i čl. 61-64. koje se primenjuju od dana objavljivanja, a kojima su uređeni izbor kandidata koje bira Narodna skupština, prvi izbor članova Saveta koje bira Narodna skupština, dan konstituisanja Saveta i prestanak funkcije člana postojećeg saziva Saveta. U skladu sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, prema kome se Visoki savet sudstva konstituiše izborom članova koje bira Narodna skupština, propisano je da se danom konstituisanja Saveta smatra dan kada je odluka o izboru svih članova Saveta koje bira Narodna skupština objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je Narodna skupština 20. aprila 2023. godine izabrala jednog člana Visokog saveta sudstva, a da je 10. maja 2023. godine objavljena Odluka o prvom izboru tri člana Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština (Službeni glasnik RS“, broj 38/23), iz čega sledi da je taj savet konstituisan 10. maja 2023. godine. Saglasno članu 69. navedenog Zakona, tog dana prestao je da važi Zakon o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 101/10, 88/11, 106/15 i 76/21), u odnosu na čije odredbe je osporena zakonitost odredbe člana 115. stav 6. tačka 1. Statuta Advokatske komore Srbije.

Pored toga, 9. februara 2023. godine stupio je na snagu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kojim su, između ostalog, propisani i uslovi i postupak za izbor članova ovog saveta koje bira Narodna skupština. I ovaj zakon se primenjuje od dana konstituisanja Saveta, osim odredaba čl. 43-53. i čl. 61-64. koje se primenjuju od dana objavljivanja, a kojima su uređeni izbor kandidata koje bira Narodna skupština, prvi izbor članova Saveta koje bira Narodna skupština, dan konstituisanja Saveta. Odluka o prvom izboru četiri člana Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština objavljena je u „Službenom glasnik u RS“, broj 38/23 , 10. maja 2023. godine, kada je prestao i da važi Zakon o Državnom veću tužilaštva („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 101/10, 88/11 i 106/15).

Polazeći od toga da prema Amandmanima XIII i XXV na Ustav članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz reda istaknutih pravnika Narodna skupština bira posle sprovedenog javnog konkursa i da se uslovi za njihov izbor uređuju zakonom, te da više nije predviđen član tih saveta iz reda advokata, a da je osporenom odredbom člana 115. stav 6. tačka 1. Statuta Advokatske komore Srbije predviđen uslov za kandidata iz reda advokata, da je pre kandidovanja najmanje jedan mandat radio u organima Advokatske komore Srbije ili advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, Ustavni sud je ocenio da navedena odredba nije u saglasnosti sa Ustavom.

Kako je inicijativom tražena i ocena zakonitosti osporene odredbe Statuta, Ustavni sud je utvrdio da, u skladu sa ustavnim amandmanima utvrđenom obavez om sprovođenja javnog konkursa za izbor svih članova saveta koje bira Narodna skupština, novi Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaštva ne predviđaju bilo kakva ovlašćenja Advokatske komore Srbije u vezi sa postupkom izbora članova tih saveta. Saglasno tome, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 115. stav 6. tačka 1. Statuta Advokatske komore Srbije nije u saglasnosti ni sa zakonom.

S obzirom na to da prema odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Sud nije ograničen zahtevom inicijatora, te kako su sa osporenom odredbom Statuta pravno i logički neposredno povezani naziv glave IV. odeljka 11. koji glasi: „Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“ i sve ostale odredbe unutar tog odeljka, sistematizovane u dva pododeljka, u čl. 114-121, Ustavni sud je ocenio da nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom ni naziv odeljka 11. koji glasi: „Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, naziv pododeljka 11.1. koji glasi: „Postupak i kriterijumi za izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, odredbe člana 114, člana 115. st. 1-5. i stav 6. tač. 2-4, čl. 116-119, naziv pododeljka 11.2. koji glasi: „Prava i dužnosti izabranog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata“ i odredbe čl. 120. i 121. Statuta Advokatske komore Srbije.

Budući da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, naziv glave IV. odeljka 11. koji glasi: „Izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, naziv pododeljka 11.1. koji glasi: „Postupak i kriterijumi za izbor kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, odredbe čl. 114-119, naziv pododeljka 11.2. koji glasi: „Prava i dužnosti izabranog člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda advokata“ i odredbe čl. 120. i 121. Statuta Advokatske komore Srbije , navedenog u izreci , prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Neustavnost odredaba Statuta Advokatske komore o izboru članova pravosudnih saveta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti