Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti Pravilnika o listi lekova

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika o listi lekova. Osporene odredbe utvrđuju ograničenja u propisivanju lekova na osnovu godina života i pripadnosti populacionoj grupi, što postavlja pitanje moguće diskriminacije po osnovu starosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-515/2011
13.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 4. tač. 2) i 3) Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog osiguranja ("Službeni glasnik RS", broj 53/11).

2. Rešenje dostaviti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 4. tačka 2) Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog osiguranja ("Službeni glasnik RS", broj 53/11). Po mišljenju podnosioca inicijative, osporena odredba Pravilnika, kojom je propisano da se za određene lekove sa liste utvrđuju ograničenja u propisivanju u odnosu na godine života osiguranog lica, suprotna je odredbi člana 21. Ustava Republike Srbije, koja izričito propisuje zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu starosti. Osim toga, Pravilnik je u direknoj suprotnosti sa odredbama čl. 4, 6, 23. i 27. Zakona o zabrani diskrimacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) iz razloga što je ovim zakonom propisano da su svi jednaki i uživaju jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija na osnovu starosnog doba, odnosno da stari imaju prava na jednak pristup i zaštitu od uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih usluga. Takođe je predviđeno da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi od izvršenja sve radnje koje su preuzete na osnovu osporenog pravilnika.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja doneo Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na sednici održanoj 30. juna 2011. godine, a o na osnovu odredaba člana 43. stav 3, člana 46. i člana 221. stav 1. tačka 1) Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 109/05 – ispravka). Izmene i dopune Pravilnika objavljene su u "Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 74/11 i broj 92/11, ali njima nije menjana osporena odredba Pravilnika. Pravilnik je prestao da važi donošenjem novog Pravilnika koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 1/12).

Prema odredbama člana 4. Pravilnika, čija je tačka 2) osporena, za određene lekove sa liste lekova, utvrđuje se ograničenje u propisivanju u odnosu na: 1) medicinsku dijagnozu utvrđenu u skladu sa Međunarodnom klasifikacijom bolesti – Deseta revizija (MKB-10); 2) godine života osiguranog lica (osporena tačka 2)); 3) populacionu grupu; 4) mišljenje lekara odgovarajuće specijalnosti (koje važi do naredne kontrole kod lekara specijaliste); 5) mišljenje tri lekara odgovarajuće specijalnosti referentnoj zdravstvene ustanove (koje važi do naredne kontrole kod tih lekara specijalista u referentoj zdravstvenoj ustanovi); 6) mišljenje nadležne stručne komisije RZZO za odobravanje upotrebe određenog leka, koju obrazuje i imenuje direktor RZZO-a (u daljem tekstu: komisija RZZO); 7) broj pakovanja leka koji se mogu propisati na jedan lekarski recept.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskrimacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.), da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, da stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju ni drugi način, u skladu sa Zakonom, a zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuje se zakonom (član 68. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblastima zdravstva (član 97. tačka 10.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05, 106/06, 57/11, 110/12 i 119/12) propisano je: da pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata, pored ostalog pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: lista lekova), a Republički fond donosi opšti akt kojim se utvrđuju uslovi, kriterijumi, način i postupak za stavljanje lekova na listu lekova, izmene i dopune liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa liste lekova (član 43. stav 1. tačka 1. i stav 4.); da Upravni odbor donosi statut i druge opšte akte Republičkog fonda (član 221. stav 1. tačka 1.).

Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09) propisano je: da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, kao i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije (član 4.); da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeniu nepovoljan položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.); da je zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba, kao i da stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga (član 23.); da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe koja, s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica, a postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preuzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27.).

S obzirom na izneto, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zakonom bio ovlašćen da opštim aktom (pravilnikom) utvrdi uslove i kriterijume, način i postupak za stavljanje lekova na listu, odnosno za skidanje određenih lekova sa liste. Takođe je, u granicama zakonskih ovlašćenja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je i uvođenje određenih ograničenja u propisivanju lekova, vezanih pre svega, za postavljenu dijagnozu, mišljenje lekara odgovarajuće specijalnosti, mišljenje nadležne stručne komisije RZZO za odobravanje upotrebe određenog leka, kao i količinu leka koja se može propisati na jedan lekarski recept.

Polazeći od sadržine i razloga osporavanja u inicijativi, Ustavni sud je ocenio da se u vezi osporavanja ustavnosti navedenih odredaba Pravilnika, kao sporno postavlja pitanje, da li je Upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, propisujući ograničenje u propisivanju lekova sa liste iz razloga godina života osiguranog lica, povredio princip zabrane diskriminacije, iz člana 21. Ustava, s obzirom na nespornu činjenicu da navedeno ograničenje u propisivanju određenih lekova sa liste nije uslovljeno medicinskim razlozima koji su kao takvi navedeni u Pravilniku, već je vezano isključivo za lično svojstvo osiguranika.

Ustavni sud ukazuje da princip jednakosti iz člana 21. Ustava predstavlja jedan od temeljnih principa našeg ustavnog poretka i odnosi se na sva kako fizička, tako i pravna lica. Uvažavajući legitimni cilj osporenog Pravilnika, a to je intencija da se pravo na zdravstvenu zaštitu, koja obuhvata i pravo na lekove, ostvaruje korišćenjem sredstava uplaćenih doprinosa na načelima ekonomičnosti i efikasnosti, odnosno da ograničen iznos sredstava treba da obezbedi ostvarenje prava što većeg broja osiguranika kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj, nezavisno od toga koliki je bio njihov konkretni doprinos u obezbeđivanju sredstava, postavlja se osnovno sporno ustavnopravno pitanje da li se jedna kategorija starijih osiguranika, bez validnih medicinskih razloga, samo na osnovu ličnog svojstva, dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na ostale osiguranike, jer im se uskraćuje pravo na lekove, a time i pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu kao Ustavom zagarantovano pravo.

Takođe se postavlja pitanje da li je Upravni odbor Republičkog fonda prekoračio zakonska ovlašćenja iz člana 43. Zakona o zdravstvenom osiguranju iz razloga što nije na precizan način odredio uslove i kriterijume na osnovu kojih se osiguranicima određenog starosnog doba uvode ograničenja u propisivanju lekova.

Ustavni sud je, pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti i odredbe člana 4. tačka 3) Pravilnika, kojom je ograničenje u propisivanju lekova uslovljeno pripadnošću populacionoj grupi bez bližeg određenja na koju se populacionu grupu odnosi i bez navođenja razloga koje opravdavaju uvođenje navedenih ograničenja za pojedine populacione grupe, a koja je u pravnoj i logičnoj vezi sa osporenom odredbom Pravilnika.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. tač. 2) i 3) Pravilnika, te je saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 101/07 i 99/11) pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti navedenih odredaba Pravilnika.

Polazeći od izloženog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti Pravilnika o listi lekova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti