Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu zakonitosti Pravilnika RATEL-a

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu zakonitosti Pravilnika Republičke agencije za elektronske komunikacije. Utvrđeno je da je Agencija imala zakonsko ovlašćenje da se pozove na međunarodne standarde i da vrši provere postupanja operatora u okviru svoje nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-518/2011
28.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 2. i 16. Pravilnika o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RS“, broj 73/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba čl. 2. i 16. Pravilnika o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija („Službeni glasnik RS“, broj 73/11). Inicijator nije naveo razloge zbog kojih smatra da su osporene odredbe Pravilnika nesaglasne sa Ustavom, već navodi samo razloge njihove nezakonitosti. Pri takvom stanju, Ustavni sud je podnetu inicijativu tretirao kao inicijativu za ocenu zakonitosti.

Inicijator smatra da je Republička agencija za elektronske komunikacije, kao donosilac Pravilnika, osporenim odredbama prekoračila ovlašćenja koja su joj utvrđena Zakonom o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/10), kao i da je, prilikom uređivanja odnosa, osporenim odredbama povredila odredbe Zakona o standardizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 36/09), Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 41/09) i Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti („Službeni glasnik RS“, broj 36/09). Podnosilac izražava shvatanje da osporeni član 2. Pravilnika „treba da sadrži isključivo upućivanje na Srpske standarde (SRP), a nikako da upućuje na međunarodne standarde“ što član 2. Pravilnika čini propisujući da osnovu za utvrđivanje parametara kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i za kontrolu obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija čine nabrojani međunarodni standardi, kao i odgovarajući nacionalni standardi. S obzirom da odredbe čl. 42. do 48. Zakona o elektronskim komunikacijama „ne poznaju standard“ već predviđaju donošenje tehničkih propisa od strane nadležnog ministarstva, a član 44. Zakona propisuje da Ministarstvo, na predlog Agencije, donosi tehnički propis kojim se propisuju zahtevi za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, inicijator zaključuje da je donošenjem Pravilnika, Agencija preuzela nadležnosti Ministarstva. Zaključak o nezakonitosti ove odredbe Pravilnika inicijator izvodi i iz odredaba Zakona o standardizaciji, odredaba Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, te ukazuje da je Ministarstvo i donelo šest pravilnika koji se pozivaju na domaće SRP standarde u pogledu tehničkih i drugih zahteva. Iz svega navedenog inicijator zaključuje da ni Ustav niti ijedan zakon ne propisuju direktnu primenu međunarodnih standarda već je dopušteno, da se usvajanjem domaćeg SRP standarda za njegovu osnovu uzme međunarodni standard. U razlozima osporavanja člana 16. Pravilnika, inicijator navodi da je u suprotnosti sa Zakonom o elektronskim komunikacijama jer po odredbama tog zakona Agencija nema ovlašćenje da vrši kontrolu ispunjenosti tehničkih i drugih uslova, odnosno, da Agencija ne može svojim aktom sebe proglasiti za telo za kontrolu tehničkih i drugih uslova iz člana 44. Zakona. U prilog svojih tvrdnji, inicijator ukazuje i na to da prema članu 132. Zakona o elektronskim komunikacijama, inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa kojima se uređuje delatnost elektronskih komunikacija, kao i međunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija, obavlja ministarstvo, preko inspektora elektronskih komunikacija.

U odgovoru Republičke agencije za elektronske komunikacije istaknuto je, pored ostalog, da je Agencija osnovana Zakonom o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/10), da je nadležnost Agencije kao imaoca javnih ovlašćenja uređena članom 8. Zakona, da je, prema odredbama navedenog zakona Agencija dužna da pre objavljivanja opštih akata kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije, pribavi od nadležnog ministarstva za poslove telekomunikacija i informacionog društva mišljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo je dužno da Agenciji dostavi obrazloženi predlog kako da opšti akt usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava, u kom smislu se poziva i na odredbe člana 57. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), koji uređuje nadzor nad zakonitošću propisa imalaca javnih ovlašćenja. Navodi se da je Pravilnik donet na osnovu člana 8. stav 1. tačka 1), člana 23. stav 1. i člana 109, a u vezi sa članom 131. Zakona o elektronskim komunikacijama, te ukazuje iz odredaba člana 109. i člana 131. stav 1. Zakona, sledi neposredno ovlašćenje Agencije da uredi odnose koji su predmet osporenih odredbi Pravilnika. Ukazuje se i na to da je odredbama člana 37. st. 2. i 3. Zakona utvrđena sadržina opštih uslova za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i ovlašćenje Agencije da bliže propiše opšte uslove koji važe za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, na osnovu kojih je Upravni odbor Agencije doneo i Pravilnik o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RS“, broj 38/11) kojim se uređuje, pored ostalog, na šta se odnosi „obezbeđivanje ispunjenosti propisanih tehničkih i drugih zahteva“, „obavezni minimum tehničkih zahteva“ i „kontrola ispunjenosti propisanih tehničkih i drugih zahteva“ (član 14. Pravilnika). U odgovoru na razloge osporavanja odredaba člana 16. Pravilnika, ukazuje se da je svrha tih normi - sačinjavanje izveštaja Agencije o kontroli ispunjenosti tehničkih i drugih uslova, te da, kao takav, ne može ni biti u suprotnosti sa članom 44. Zakona o elektronskim komunikacijama koji reguliše tehničke propise, u cilju izdavanja isprave o usaglašenosti u smislu člana 9. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.

Uvidom u osporeni Pravilnik i dokumentaciju o postupku njegovog donošenja utvrđeno je da je donet na osnovu odredaba člana 8. stav 1. tačka 1) , člana 23. stav 1. i člana 109 . u vezi sa članom 131. Zakona o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/10), kao i člana 12. stav 1. tačka 1) i člana 16. tačka 4. Statuta Republičke agencije za elektronske komunikacije („Službeni glasnik RS“, broj 59/10), od strane Upravnog odbora Agencije, 28. jula 2011. godine.

Odredbom osporenog člana 2. Pravilnika propisano je da su osnova za utvrđivanje parametara kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, kao i za kontrolu obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija – tehnički propisi, standardi i tehničke specifikacije Evropskog instituta za telekomunikacione standarde (ETSI), Evropskog odbora za normizaciju (CEN), Evropskog odbora za elektrotehničku normizaciju (CENELEC), Internet Engineering Task Force-Request for Comments (IETF-RFC), kao i norme, odluke i preporuke Međunarodnog saveza za telekomunikacije (ITU), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC) i Evropske konferencije poštanskih i telekomunikacionih uprava (CERT) kao „međunarodni standardi“, kao i odgovarajući nacionalni standardi.

Odredbama osporenog člana 16. Pravilnika, pod naslovom „Kontrola ispunjenosti tehničkih i drugih uslova“ propisuje se: da je cilj kontrole –obezbeđivanje uslova za pružanje usluga propisanog kvaliteta i nesmetanog funkcionisanja elektronskih komunikacionih mreža, a da Agencija obavlja odgovarajuće kontrole, odnosno provere, putem upoređivanja: 1.tehničkih karakteristika i performansi elektronskih komunikacionih mreža sa propisanim parametrima za tu mrežu; 2. izmerenih, odnosno utvrđenih parametara kvaliteta održavanja elektronskih komunikacionih mreža sa propisanim parametrima; da se kontrola odnosno provera može obaviti i na zahtev lica koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, pre puštanja u rad elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme ili u drugim slučajevima, kada ono to proceni i podnese zahtev Agenciji; te da se o obavljenoj kontroli iz ovog člana, sačinjava Izveštaj o kontroli ispunjenosti tehničkih i drugih uslova, čiji obrazac je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Po sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Opšti okvir položaja i rada javnih agencija utvrđen je odredbama Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), čije odredbe propisuju da se pojedini poslovi državne uprave zakonom mogu poveriti imaocima javnih ovlašćenja u koje spadaju i javne agencije, da pri vršenju poverenih poslova državne uprave imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave, da kad je imaocima javnih ovlašćenja povereno donošenje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi državne uprave, a donosilac je dužan da ih objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te da se pravilnikom razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade (član 4, član 15. stav 2, član 51. stav 1. i član 53). Osim toga, odredbama Zakona o javnim agencijama („Službeni glasnik RS“, br. 18/05 i 81/05), propisano je da je javna agencija organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg interesa, da se posebnim zakonom javnoj agenciji mogu poveriti poslovi državne uprave, i to: donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija (čl. 1 i 3.).

Zakonom o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/ 10) propisano je: da se ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju, pored ostalog, i na usklađivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima; obezbeđivanju stalnog unapređenja kvaliteta usluga elektronskih komunikacija; osiguravanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga (član 3. tač. 3), 10) i 13)); da Ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva , u skladu sa zakonom, vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega (član 6. tačka 1)); da je Republička agencija za elektronske komunikacije osnovana ovim zakonom samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega, da posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama, a da nadzor nad zakonitošću i svrsishodnošću rada Agencije vrši Ministarstvo (član 7. stav 1, 3. i 4.); da Agencija u skladu sa zakonom, u okviru poslova koje obavlja kao poverene poslove: donosi podzakonske akte, odlučuje o pravima i obavezama operatora i korisnika, sarađuje se nadležnim regulatornim i stručnim telima država članica Evropske unije i drugih država radi usaglašavanja prakse primene propisa iz oblasti elektronskih komunikacija i podsticanja razvoja prekograničnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga i dr. (član 8.); da Upravni odbor Agencije donosi pravilnike, odluke i druge akte kojima se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije, da je Agencija dužna da pre objavljivanja opštih akata pribavi od Ministarstva mišljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo da Agenciji dostavi obrazloženi predlog kako da opšti akt usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava (član 23.); da se opštim uslovima, koje bliže propisuje Agencija u skladu sa ovim zakonom, uređuju, pored ostalog i pitanja koja se odnose na : obaveštavanje Agencije o otpočinjanju, promeni i okončanju delatnosti elektronskih komunikacija; izgradnju, postavljanje, korišćenje i održavanje, kao i zajedničko korišćenje elektronskih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, kontrolu izloženosti stanovništva elektromagnetskim poljima uzrokovanih radom elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i opreme, obezbeđivanje ispunjenosti propisanih tehničkih i drugih zahteva, primenu mera za sprečavanje i suzbijanje zloupotreba i prevara u vezi sa korišćenjem elektronskih komunikacionih mreža i usluga i primenu mera za očuvanje bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i sprečavanja elektromagnetskih smetnji između elektronskih komunikacionih mreža i usluga (član 37. stav 2. tač. 1), 3), 4), 5), 15) i 16) i stav 3.); da je Agencija ovlašćena da, radi obezbeđivanja kvaliteta u pružanju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i zaštite interesa korisnika bliže propiše parametre kvaliteta određenih javno dostupnih usluga, kao i način obaveštavanja potrošača o ponuđenom kvalitetu usluga i da odredi minimalni kvalitet pružanja određenih usluga operatoru javne komunikacione mreže (član 109.); da su operatori dužni da delatnost elektronskih komunikacaja obavljaju u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama određenim operatorima sa „znatnom tržišnom snagom“, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, a da je Agencija ovlašćena da traži od operatora podatke i informacije koji su joj potrebni radi provere da li u obavljanju delatnosti postupaju u skladu sa navedenim obavezama, kao i da vrši merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, da u slučaju utvrđenja da postupanje operatera nije u skladu sa propisanim uslovima, Agencija o tome obaveštava operatora i određuje rok za izjašnjenje o utvrđenim nepravilnostima, odnosno, za otklanjanje istih, te da u slučaju nepostupanja operatora, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva (član 131. st. 1, 2, 4. i 6.).

Iz odredaba člana 8. stav 1. tačka 1) i člana 23. stav 1. Zakona proizlazi opšte zakonsko ovlašćenje Agencije da, u skladu sa zakonom, donosi podzakonske akte u vršenju poverenih javnih ovlašćenja., odnosno ovlašćenje Upravnog odbora Agencije donosi pravilnike, odluke i druge akte kojima se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije. Iz odredaba člana 109. Zakona sledi i neposredno zakonsko ovlašćenje Agencije da bliže propiše parametre kvaliteta određenih javno dostupnih usluga, odnosno, da odredi minimalni kvalitet pružanja određenih usluga operatoru javne komunikacione mreže. Isto tako, iz odredaba člana 131. st. 1. i 2. Zakona (Glava „XVIII. Provere postupanja operatora i inspekcijski nadzor“) sledi neposredno i izričito ovlašćenje Agencije da vrši provere – da li operatori obavljaju delatnost elektronskih komunikacaja u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama određenim operatorima sa „znatnom tržišnom snagom“, uslovima propisanim dozvolama za korišćenje numeracije, pojedinačnim dozvolama za korišćenje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrđenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, kao i da u cilju tih provera traži od operatora potrebne podatke i informacije i da vrši merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je zaključio da je osporeni Pravilnik donet od strane Republičke agencije za telekomunikacije kao zakonom ovlašćenog donosioca i da predmet uređivanja sadržan u odredbama čl. 2. i 16. Pravilnika jeste određen u granicama zakonskih ovlašćenja. U pogledu materijalnopravnih razloga osporavanja zakonitosti odredaba čl. 2. i 16. Pravilnika datih u inicijativi, Ustavni sud je konstatovao sledeće:

Odredba člana 2. Pravilnika u funkciji je izvršavanja dva različita zakonska ovlašćenja koja se odnose na : (1) utvrđivanje parametara kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, i (2) kontrolu obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija. S obzirom na to da je kao razlog osporavanja navedeno to da je za oba navedena posla, Agencija kao donosilac propisa u osporenoj normi utvrdila da će pri njihovom obavljanju koristiti, pored nacionalnih standarda i „međunarodne standarde“ i kao takve navela „tehničke propise, standarde i tehničke specifikacije“ taksativno nabrojanih evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju, Ustavni sud je, radi ocene osnovanosti podnete inicijative, razmotrio saglasnost sporne regulative kako sa stanovišta zakona za čije je izvršavanje podzakonski akt donet, tako i sa aspekta drugih zakona na čiju se povredu ukazuje u inicijativi.

Polazeći od odredaba Zakona o elektronskim komunikacijama koji kao poseban zakon određuje specijalna ovlašćenja Agencije, Ustavni sud smatra da sadržina zakonom datog ovlašćenja Agencije da bliže propiše parametre kvaliteta određenih javno dostupnih usluga (član 109.), mora biti tumačena u kontekstu opšteg zakonskog određenja da se ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija, zasnivaju, pored ostalog, i na usklađivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima (član 3. tačka 3)), što znači da navedeno pravilo važi i u onom segmentu normativnog uređivanja odnosa koji su Zakonom stavljeni u nadležnost Agencije. Navedene odredbe čine zakonski okvir ovlašćenja koji, po shvatanju Ustavnog suda, dopušta da se aktom Agencije, kojim se bliže propisuju parametri kvaliteta određenih javno dostupnih usluga propiše, odnosno, upućujućom normom predvidi, da će, u obavljanju tog poverenog posla Agencija primenjivati, osim nacionalnih standarda i tehničke propise, standarde i tehničke specifikacije donete od strane nabrojanih evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju.

U pogledu drugog dela osporene norme koja sadrži isto određenje - da će i u postupku obavljanja poverenih poslova provere („kontrole“) postupanja operatora, u smislu odredaba člana 131. st. 1. i 2. Zakona, Agencija takođe primenjivati, osim nacionalnih standarda i tehničke propise, standarde i tehničke specifikacije donete od strane nabrojanih evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju, Ustavni sud nalazi da se njome, u cilju izvršavanja poverenog ovlašćenja, i u njegovim granicama, normativno bliže određuje način na koji će Agencija vršiti zakonom povereni posao provere postupanja operatora. Takvo samoodređenje i samoobvezivanje nosioca javnog ovlašćenja o načinu na koji će isto obavljati, nema karakter prinudnog propisa, već je norma deklarativnog karaktera. To iz razloga što se, shodno odredbi člana 131. stav 6. Zakona, ovlašćenja Agencije pri sprovođenju provere postupanja operatora iscrpljuju podnošenjem prijave nadležnom inspekcijskom organu, kojem pripada odlučivanje o osnovanosti prijave u svim segmentima, uključujući i odlučivanje o tome koji se standardi, tehnički propisi i tehničke specifikacije imaju, kao obavezni, primeniti u svakom konkretnom slučaju.

Pri činjenici da je, u smislu prethodno izloženog, osnov za član 2. Pravilnika sadržan u odredbama čl. 109. i 131. Zakona o elektronskim komunikacijama, Ustavni sud nije prihvatio kao pravno relevantno ukazivanje inicijatora na sadržinu odredaba čl. 42. do 44. tog zakona koje utvrđuju pravila projektovanja, gradnje, postavljanja, korišćenja i održavanja elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava i s tim u vezi, ovlašćenja Ministarstva da na predlog Agencije donosi akt o tehničkim i drugim zahtevima, odnosno tehničke propise, budući da se radi o različitim ovlašćenjima koja se međusobno ne isključuju. Sud je takođe konstatovao da je neosnovana tvrdnja inicijatora o povredi odredaba drugih zakona navedenih u inicijativi, s obzirom na to da oni, u okviru svog predmeta uređivanja, upravo isključuju primenu sopstvenih odredaba u slučaju da je posebnim zakonima određeni odnos drugačije uređen (član 2. Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i član 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda), dok Zakon o standardizaciji, koji uređuje donošenje srpskih standarda, utvrđuje da je primena srpskih standarda i srodnih dokumenata dobrovoljna, osim u slučaju kada se, za potrebe ocenjivanja usaglašenosti (proizvoda, procesa, usluga), zbog svojstava samog tehničkog propisa, srpski standard primenjuje kao tehnički propis (član 17.).

Odredbe osporenog člana 16. Pravilnika koje bliže određuju način na koji će se vršiti merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, odgovaraju ovlašćima Agencije propisanim navedenim odredabama člana 131. st. 1. i 2. Zakona koje inače, kao predmet provere od strane Agencije, obuhvataju znatno širi domen postupanja operatora u obavljanju delatnosti. Činjenica da se umesto zakonskog pojma „provere“ u Pravilniku ovi poslovi nazivaju „kontrolom“, ne daje osnova za zaključak da je u pitanju samovlasno konstituisanje ovlašćenja na vršenje kontrole. Isto tako, po shvatanju Ustavnog suda, odredbama člana 16. Pravilnika se ne povređuju ni odredbe člana 132. Zakona koje uređuju inspekcijski nadzor, jer, ne samo da iz njihove sadržine to ne proizlazi, već iz drugih odredaba Pravilnika (član 23. stav 2.) nesporno sledi da ishod kontrole koju vrši Agencija jeste ograničen na podnošenje prijave inspekciji ministarstva nadležnog za oblast elektronskih komunikacija u slučaju da operator nije, u ostavljenom roku, otklonio nepravilnosti utvrđene u postupku provere, a radi sprovođenja inspekcijskog nadzora i izricanja mera predviđenih zakonom, u postupku propisanom odredbama čl. 132. do 135. Zakona.

Konstatujući u smislu izloženog da su osporene odredbe Pravilnika donete na osnovu i u okviru Zakona o elektronskim komunikacijama, Ustavni sud je našao da je inicijativa neprihvatljiva, to jest da u njoj izneti razlozi ne potkrepljju tvrdnju da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti, zbog čega je inicijativa odbačena, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje o odbacivanju inicijative za ocenu zakonitosti Pravilnika RATEL-a

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti