Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti kumulativnog propisivanja doplatne karte i prekršajne kazne

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da nisu u saglasnosti sa zakonom odredbe opštinske odluke koje za isto postupanje korisnika parkinga (korišćenje suprotno pravilima) propisuju i plaćanje doplatne karte i novčanu kaznu za prekršaj. Inicijativa protiv doplatne karte je odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-546/2014
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnov u člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 35. stav 1. tač. 1. i 2. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opštine Sokobanja“, broj 2/10) nisu u saglasnosti sa zakonom.

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 22. Odluke iz tačke 1. i za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 34. iste odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 22. Odluke navedene u tački 1. izreke i za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti čl. 34. i 35. iste odluke. Pozivajući se na stavove Ustavnog suda zauzete u predmetima I Ul-101/2008, IUl-16/09 i IUo-114/2011, inicijator je osporio ustavnost i zakonitost člana 22. Odluke u odnosu na odredbe člana 90, člana 91. stav 1, člana 92. stav 1, člana 97. tač. 6. i 7. i člana 190. stav 1. tačka 1. Ustava, odredbe Zakona o komunalnim delatnostima koji je bio pravni osnov za donošenje Odluke, odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o finansiranju lokalne samouprave i Zakona o obligacionim odnosima, uz navode: da odredba člana 22. stav 1. Odluke kojom je predviđena obaveza korisnika komunalne usluge parkiranja koji postupa suprotno odredbama Odluke da plati doplatnu kartu, ima značenje propisa koji obavezuje davaoca i korisnika navedene usluge pri uređivanju njihovog međusobnog odnosa; da odredba člana 22. stav 1. Odluke nije u saglasnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima na osnovu koga je doneta, jer ovaj zakon „uopšte ne uređuje doplatnu kartu, odnosno ne određuje je kao naknadu za korišćenje parkirališta suprotno propisanim, odnosno ugovorenim uslovima“; da je posebna cena komunalne usluge parkiranja, tj. doplatna karta, određena nezavisno od Zakonom o komunalnim delatnostima propisanih kriterijuma za obrazovanje cena ove usluge i da prvenstveno ima značenje sankcije za povredu Odlukom predviđenog načina korišćenja javnog parkirališta, a ne naknade za uslugu; da su osporenom odredbom člana 22. stav 1. Odluke prava i obaveze davaoca i korisnika usluge parkiranja uređeni na način kojim se dovodi u pitanje načelo utvrđeno Zakonom o obligacionim odnosima prema kome se u zasnivanju dvostranih ugovora polazi od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja; da propisana doplatna karta ima elemente ugovorne kazne koja se, saglasno Zakonu o obligacionom odnosima, ne može propisivati za neizvršenje novčane obaveze. Pored navedenog, inicijator je takođe istakao da se korisniku usluge parkiranja za postupanje suprotno odredbama čl. 17. do 19. Odluke pored doplatne karte, a na osnovu odredaba čl. 34. i 35. Odluke, može izreći i novčana kazna za prekršaj što je „ustavnopravno neprihvatljivo da se korisniku utvrđuje više (različitih) novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta“.

Skupština opštine Sokobanja, kao donosilac osporenog akta, je obavestila Ustavni sud da je osporena Odluka izmenjena Odlukom koja je objavljena u „Službenom listu opštine Sokobanja“, broj 2/15, ali se nije posebno izjašnjavala o navodima iznetim u inicijativi.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je konstatovao da se osporenom Odlukom o javnim parkiralištima („Službeni list opštine Sokobanja“, broj 2/10), koju je Skupština opštine Sokobanja donela na osnovu odredaba Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), uređuju uslovi i način organizovanja poslova u vršenju komunalne delatnosti korišćenja, uređenja i održavanja javnih parkirališta, način uklanjanja nepropisno parkiranih vozila na javnim parkiralištima i ostalim javnim površinama, nadzor nad sprovođenjem ove odluke i prekršajne mere i bliže su određena pitanja koja su naročito predmet regulisanja Odluke (član 1.). Odlukom je, između ostalog, propisano: da komunalnu delatnost korišćenja, uređenja i održavanja javnih parkirališta i uklanjanje nepropisno parkiranih vozila na javnim parkiralištima i ostalim javnim površinama obavlja javno preduzeće, privredno društvo ili preduzetnik kome je odlukom Skupštine opštine Sokobanja povereno obavljanje ove delatnosti (u daljem tekstu: Preduzeće) (član 2.); da su javna parkirališta, u smislu odredaba ove odluke, javne površine određene za parkiranje vozila, sa propisanim režimom korišćenja i plaćanja naknade za korišćenje (član 4. stav 1.); da se javna parkirališta koriste za parkiranje vozila pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: Korisnik) i da se korisnikom parkirališta, u smislu odredaba ove odluke koje se odnose na naplatu naknade za korišćenje parkirališta, smatra vozač ili vlasnik vozila ako vozač nije identifikovan (član 13. st. 1. i 2.). Odredbe čl. 17, 18. i 19. Odluke sistematizovane su u Poglavlju III osporene Odluke kojim je uređeno korišćenje javnih parkirališta. S tim u vezi, odredbama člana 17. Odluke propisano je da Preduzeće odlukom može odobriti rezervaciju parking mesta na javnom parkiralištu državnim organima, organima opštinske uprave, javnim službama, stranim predstavnicima, drugim pravnim i fizičkim licima, preduzetnicima i za osobe sa invaliditetom u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta, vremena korišćenja i drugih okolnosti od značaja, po važećem cenovniku (stav 1.), da uslove rezervacije svojim aktom utvrđuje Preduzeće (stav 2.) i da je nepostupanje po odredbama ovog člana kažnjivo članom 35. st. 1. do 3. ove odluke (stav 3.). Članom 18. Odluke predviđeno je da je za korišćenje javnog parkirališta korisnik dužan da plati odgovarajuću naknadu koju utvrđuje Preduzeće za određeno vreme korišćenja (stav 1.), da je korišćenje obeleženog mesta za osobe sa invaliditetom besplatno (stav 2.), da saglasnost na cenovnik i uslove korišćenja javnih parkirališta Preduzeća daje Skupština opštine Sokobanja (stav 3.) i da je nepostupanje po odredbama ovog člana kažnjivo članom 34. ove odluke (stav 4.). Odredbama člana 19. stav 1. Odluke propisane su obaveze korisnika javnog parkirališta, i to: da plati korišćenje parking mesta prema vremenu zadržavanja na propisan način i prema važećem cenovniku po započetom času (tačka a)), da postupa u skladu sa ograničenjem vremena korišćenja parking mesta utvrđenim aktom iz člana 18. ove odluke (tačka b)), da koristi parking mesto u skladu sa postavljenom saobraćajnom signalizacijom, vertikalnom i horizontalnom kojom je označeno parking mesto (tačka v)), da u momentu zaustavljanja vozila na parkiralištu plati korišćenje parking mesta prema vremenu zadržavanja na propisan način i prema važećem cenovniku po započetom času ili da ukloni vozilo sa parkirališta (tačka g)), da do isteka plaćenog vremena parkiranja ukloni vozilo sa parkirališta (tačka d)), da je prilikom parkiranja vozač dužan da vozilo parkira na jednom parking mestu predviđenom za parkiranje te vrste vozila (tačka đ)), te da je, saglasno odredbi stava 2. ovog člana Odluke, nepostupanje po odredbama ovog člana kažnjivo članom 35. st. 1. do 3. ove odluke.

Osporenim članom 22. Odluke propisano je da je korisnik koji postupa suprotno odredbama čl. 17, 18. i 19. ove odluke, dužan da kao naknadu štete Preduzeću plati kaznene penale u vidu doplatne karte prema važećem cenovniku Preduzeća (stav 1.), da se korisniku iz stava 1. ovog člana može izdati samo jedna doplatna karta u jednom danu (stav 2.), da Preduzeće ima pravo da za vozilo za koje po svojoj evidenciji ima neplaćenu doplatnu kartu izvrši postavljanje uređaja kojim se sprečava odvoženje vozila korisnika do izmirenja dospelih obaveza prema Preduzeću (stav 3.), određeni su uslovi pod kojima se mogu ukloniti uređaji koji su postavljeni na vozilu, odnosno pod kojima se ovo vozilo može „paukom“ prebaciti na za to određeno mesto (st. 4. i 5.), propisano je da nalog za plaćanje doplatne karte izdaje ovlašćeni kontrolor i uručuje ga korisniku (stav 6.), da kada kontrolor nije u mogućnosti da uruči nalog korisniku pričvršćuje ga za vozilo i da će se dostavljanje naloga na ovaj način smatrati urednim, a docnije oštećenje ili uništenje naloga nema uticaja na valjanost i ne odlaže plaćanje doplatne parking karte (st. 7. i 8.), predviđena je obaveza korisnika parkiranja da postupi po primljenom nalogu i plati doplatnu kartu u roku od osam dana na način naznačen u nalogu (stav 9.) i određeno je da u slučajevima da kontrolor Preduzeća nije u mogućnosti da korisniku uruči nalog za plaćanje doplatne karte ili da ga pričvrsti na vozilo korisnika, da će se dobijanjem opomene po nalogu smatrati da je korisnik obavešten o tome da su se stekli uslovi za primenu odredaba člana 22. stav 6. ove odluke (stav 10.). Prema osporenom članu 34. Odluke, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj Preduzeće ako Preduzeće ili njegov ovlašćeni radnik ne postupa ili postupa suprotno odredbama člana 3. stav 1, člana 11, člana 13. st. 3. i 4, čl. 16, 18, 21, 24, 28, 29, 30. i 32. ove odluke. Osporenim odredbama člana 35. stav 1. Odluke propisano je da će se novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniti privredno društvo ili drugo pravno lice, ako koristi javno parkiralište suprotno odredbama člana 17. (tačka 1.) i ako koristi javno parkiralište suprotno odredbama člana 19. (tačka 2.). Navedenim članom 35. Odluke je takođe predviđena i mogućnost kažnjavanja odgovornog lica u pravnom licu (stav 2.), preduzetnika (stav 3.) i fizičkog lica (stav 4.) za prekršaje iz osporenog stava 1. tog člana Odluke.

Navedena Odluka o javnim parkiralištima je pretrpela izmene nakon iniciranja postupka za ocenu njene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, ali se te izmene ne odnose na osporene odredbe Odluke, već, pored ostalog, na citirane odredbe Odluke kojima je bio uređen predmet njenog regulisanja (član 1.) i određen vršilac komunalne delatnosti parkiranja (član 2.). S tim u vezi, a u cilju celovitog razmatranja zakonitosti osporenih čl. 34. i 35. Odluke, Ustavni sud konstatuje da je članom 1. Odluke o izmenama Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opštine Sokobanja“, broj 2/15), odredba člana 2. osporene Odluke izmenjena na način da je sada kao vršilac komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima određeno Javno komunalno preduzeće „Napredak“ Sokobanja (u daljem tekstu: Preduzeće), koje je osnovala opština Sokobanja i uređene su obaveze ovog preduzeća u vezi sa plaćanjem naknade opštini Sokobanja po osnovu obavljanja navedene komunalne delatnosti.

Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98) koji je bio pravni osnov za donošenje osporene Odluke i u odnosu na čije odredbe se inicijativom traži ocena zakonitosti osporenih odredaba Odluke, prestao je da važi 2. decembra 2011. godine stupanjem na snagu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11).

Odredbama Zakona o komunalnim delatnostima koji je na snazi i u odnosu na koji Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava Republike Srbije, vrši ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke, upravljanje javnim parkiralištima je određeno kao komunalna delatnost od opšteg interesa (član 2. stav 2. i stav 3. tačka 7)) kojom se stvaraju i održavaju uslovi za korišćenje javnih saobraćajnih površina i posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa (član 3. tačka 7)). Zakonom je takođe propisano: da jedinica lokalne samouprave, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj, kao i da uređuje, u skladu sa zakonom, uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti (član 4. st. 1. i 3.); da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju, kao i da se odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga, kao opšti uslovi poslovanja (član 13. st. 1. i 2.); da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost (član 25. stav 3.).

Razmatrajući navode inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 22. stav 1. Odluke kojom je propisana obaveza korisnika komunalne usluge parkiranja da plati doplatnu kartu, Ustavni sud prethodno konstatuje da je u postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti istovrsnih opštih akata jedinica lokalne samouprave, koji su vođeni u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima iz 1997. godine na osnovu koga je doneta i osporena Odluka, donosio odluke kojima je utvrđivao da propisivanje doplatne karte koju je dužan da plati korisnik parkiranja ako ne koristi parking mesto na način predviđen tim opštim aktom, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom (npr. odluke Ustavnog suda na koje se pozvao i podnosilac inicijative: IUl-101/2008 od 24. novembra 2011. godine i IUl-16/2009 od 27. oktobra 2011. godine). Ocena Ustavnog suda bila je zasnovana na odredbama tada važećeg zakona kojim se uređuje oblast komunalnih delatnosti i pružanje komunalnih usluga, a kojima nije bila predviđena mogućnost naplate posebne cene za korišćenje komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se ta komunalna delatnost uređivala. Međutim, kako je navedeni Zakon o komunalnim delatnostima prestao da važi stupanjem na snagu novog Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine, Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o osnovanosti inicijativom iznetih razloga za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 22. stav 1. Odluke od značaja odredba člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima koji je na snazi, saglasno kojoj jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je osporenom odredbom člana 22. stav 1. Odluke doplatna karta, kao posebna cena za korišćenje komunalne usluge, predviđena upravo za slučajeve kada se komunalna usluga javnog parkiranja koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanom odredbama čl. 17. do 19. Odluke, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog opšteg akata nije izašao izvan Zakonom utvrđenih granica svog ovlašćenja da uređuje način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 22. stav 1. Odluke sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima. Kako je zakonitost preostalih odredaba člana 22. Odluke inicijator osporio samo iz razloga što su ove odredbe u pravnoj i logičkoj vezi sa odredbom stava 1. tog člana Odluke, bez navođenja posebnih ustavnopravnih razloga o njihovoj nesaglasnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima, Ustavni sud je kao neprihvatljive ocenio i navode inicijatora o nezakonitosti odredaba člana 22. st. 2. do 10. Odluke.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 22. Odluke, pa je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbacio inicijativu u ovom delu i rešio kao u prvom delu tačke 2. izreke.

Ustavni sud ukazuje da nije imao osnova da se upusti u ispitivanje saglasnosti člana 22. Odluke sa odredbama člana 90, člana 91. stav 1, člana 92. stav 1, člana 97. tač. 6. i 7. i člana 190. stav 1. tačka 1. Ustava i sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07), Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 i 47/11) koje su navedene u inicijativi, s obzirom na to da inicijator nije naveo ustavnopravne razloge zbog kojih član 22. Odluke smatra nesaglasnim sa navedenim ustavnim i zakonskim odredbama. S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio i inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 22. Odluke i odlučio kao u odnosnom delu tačke 2. izreke.

Kada su u pitanju navodi inicijatora o nesaglasnosti člana 22. Odluke sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-USJ, 57/89 i „Službeni list SRJ“, broj 31/93), Ustavni sud ukazuje da su za ocenu zakonitosti odredaba osporene Odluke od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje se poziva inicijator, s obzirom na to da se navedenom Odlukom bliže uređuju odnosi u oblasti obavljanja jedne od komunalnih delatnosti. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 23. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da se na obligacione odnose koji se utvrđuju drugim saveznim zakonima primenjuju odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom, upravo proizlazi da se Zakon o obligacionim odnosima ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonom.

Ocenjujući osnovanost navoda inicijatora u vezi sa čl. 34. i 35. Odluke kojima su propisani prekršaji i novčane kazne za postupanje suprotno odredbama Odluke, Ustavni sud podseća da je odlukama IUl-101/2008 i IUl-16/2009 na koje se poziva podnosilac inicijative, utvrdio neustavnost i nezakonitost propisane doplatne karte i konstatovao da se za istu povredu odlukom jedinice lokalne samouprave određenog načina korišćenja parkirališta, korisniku komunalne usluge javnog parkiranja, pored doplatne karte, mogla izreći i novčana kazna za prekršaj, „te da je u tom smislu ustavnopravno neprihvatljivo da se korisniku utvrđuje više (različitih) novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta“. Ustavni sud je navedeni stav zauzeo u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti odluka jedinica lokalne samouprave kojima je bila uređena komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima, koji su vođeni u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima iz 1997. godine kojim nije bila uređena „doplatna karta“, ni kao način ugovoranja plaćanja cene, ni kao naknada za povredu odlukom jedinice lokalne samouprave predviđenog načina korišćenja parkirališta. Međutim, kako je odredbom člana 25. stav 3. važećeg Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine uređeno plaćanje „doplatne karte“, i to kao posebne cene za slučaj kada se komunalna usluga koristi na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost, Ustavni sud smatra da je stupanjem na snagu ovog zakona otklonjena mogućnost da se postupanje korisnika parkiranja suprotno odlukom jedinice lokalne samouprave propisanom načinu korišćenja javnog parkirališta, za koje je određeno plaćanje „doplatne karte“, predvidi i kao protivpravna radnja za koju se može izreći prekršajna kazna.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim članom 34. Odluke kao protivpravna radnja za koju se može izreći prekršajna kazna određeno, pored ostalog, nepostupanje ili postupanje suprotno odredbama člana 18. Odluke Preduzeća, odnosno vršioca komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima na teritoriji opštine Sokobanja, ili ovlašćenog radnika Preduzeća, a ne korisnika komunalne usluge parkiranja, u smislu odredaba člana 13. st. 1. i 2. Odluke, kako to inicijator pogrešno smatra. S obzirom na izneto, Ustavni sud je zaključio da je očigledno neosnovan navod inicijatora da se korisniku usluge parkiranja za postupanje suprotno odredbama člana 18. Odluke može, pored doplatne karte, izreći i novčana kazna za prekršaj, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 34. Odluke i odlučio kao u drugom delu tačke 2. izreke.

Međutim, kada je u pitanju član 35. Odluke, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama stava 1. tač. 1. i 2. tog člana Odluke Skupština opštine Sokobanja za postupanje privrednog društva ili drugog pravnog lica, tj. korisnika javnog parkirališta, suprotno odredbama čl. 17. i 19. Odluke, za koje je odredbom člana 22. stav 1. Odluke odredila obavezu plaćanja doplatne karte, predvidela i novčanu kaznu za prekršaj. Imajući u vidu da je, u smislu odredbe člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima, korišćenje komunalne usluge javnog parkiranja uz plaćanje posebne cene, odnosno „doplatne karte“, dozvoljeno, te da stoga ovakav način korišćenja navedene komunalne usluge ne može da bude određen i kao radnja prekršaja, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 35. stav 1. tač. 1. i 2. Odluke nisu u saglasnosti sa Zakonom, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da se inicijativom osporava zakonitost odredaba člana 35. Odluke kojima je regulisano pitanje o kome Ustavni sud već ima zauzet stav iznet u Odluci IUo-273/2011 od 20. novembra 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 140/14), Sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Polazeći od izloženog, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 4), člana 46. tačka 5) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 35. stav 1. tač. 1. i 2. Odluke iz tačke 1. izreke prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• IUo 273/2011: Ustavni sud o zakonitosti opštinske odluke i pravilnika o javnim parkiralištima
• IUo 87/2017: Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti odredbe o javnim parkiralištima
• IUl 16/2009: Neustavnost i nezakonitost odredbe o doplatnoj karti za parkiranje
• IUo 1541/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu zakonitosti odluke o parkiranju
• IUo 114/2011: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti doplatne parking karte