Rešenje o obustavi postupka za ocenu ustavnosti zbog prestanka važenja akta

Kratak pregled

Ustavni sud obustavlja postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Postupak je obustavljen jer je osporeni akt prestao da važi donošenjem novog pravilnika koji ne sadrži sporna, diskriminatorna rešenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-57/2023
14.11.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (dr. Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 7. st. 3, 4. i 9. i člana 14. stav 3, u delovima koji glase: „iz reda nastavnika“, člana 7. stav 5. i člana 14. stav 4. Pravilnika o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj 0101-1/15 od 20. septembra 2022. godine, sa izmenama i dopunama od 13. marta 2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu su podnete dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika navedenog u izreci, iz kojih proizlazi da se suštinski osporavaju delovi odredaba člana 7. st. 3, 4. i 9. i člana 14. stav 3. Pravilnika, kojima je propisano da o izboru i razrešenju šefa katedre, na predlog člana katedre „iz reda nastavnika“, odlučuju samo članovi katedre „iz reda nastavnika“, kao i odredbe člana 7. stav 4. i člana 14. stav 4. istog Pravilnika.

Iz sadržine prve inicijative proizlazi da inicijator osporava odredbe člana 7. st. 3, 4. i 9. (koje su u inicijativi pogrešno označene kao odredbe člana 7. st. 2, 3. i 8.) i odredbe člana 14. st. 3. i 4. Pravilnika, u odnosu na član 21. stav 3. Ustava, član 4. stav 1. tačka 7) Zakona o visokom obrazovanju, član 18. i član 20. stav 1. tačka 2) Zakona o radu i član 6, član 13. stav 1. tačka 6) i član 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pri čemu, pored ostalog, navodi: da su saradnici na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diskriminisani u pravnoj situaciji koja se odnosi na izbor ili razrešenje šefa katedre, odnosno da su nejednako tretirani u jednakim okolnostima u odnosu na nastavnike, bez bilo kakvog osnova za takav izuzetak; da se jednakost okolnosti ogleda u tome što su saradnici članovi katedri kao i nastavnici (član 2. stav 1. Pravilnika), što imaju pravo da prisustvuju sednicama, da iznose predloge odluka i da glasaju o svim pitanjima iz delokruga rada katedre (čl. 4. i 5. Pravilnika), a nejednako tretiranje u tome što nijedno od ovih prava nemaju u pogledu izbora ili razrešenja šefa katedre; da iz navedenog proizlazi diskriminacija saradnika u odnosu na nastavnike, po osnovu njihovog ličnog svojstva – akademskog zvanja, u vršenju prava iz radnog odnosa; da je Zakonom o visokom obrazovanju propisana zabrana svih vidova diskriminacije (član 4. stav 1. tačka 7)) a da se jezičkim, ciljnim i sistemskim tumačenjem osporenih odredbi Pravilnika nedvosmisleno dolazi do zaključka da se radi o diskriminaciji, te da se krše ljudska prava i građanske slobode saradnika u visokoškolskoj ustanovi, pri čemu ukazuje na odredbu člana 2. ovog zakona, prema kojoj je delatnost visokog obrazovanja od posebnog značaja za Republiku Srbiju, da je deo međunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naučnog, odnosno umetničkog prostora i obuhvata akademsko i strukovno obrazovanje; da je terminologija u Zakonu o visokom obrazovanju takva da se koristi zajednička sintagma „nastavno osoblje“ za nastavnike i saradnike (kao i za istraživače), što ukazuje na pretpostavku zakonodavčevog jednakog (ravnopravnog) pravnog tretmana nastavnika i saradnika u odredbama ovog zakona, osim izričito navedenih normi koje posebno važe za jednu od ove dve kategorije nastavnog osoblja; da su, polazeći od odredbe člana 89. stav 1. Zakona o obrazovanju koja, u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi, upućuje na primenu zakona kojim se uređuje rad, osporene odredbe Pravilnika suprotne članu 18. i članu 20. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, kojima je propisana zabrana neposredne i posredne diskriminacije lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, kao i zabrana diskriminacije u odnosu na sva prava iz radnog odnosa, smatrajući da navedenu odredbu Zakona treba tumačiti u svetlu odredaba člana 2. st. 1. i 2. osporenog Pravilnika, prema kojima su zaposleni u nastavi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom organizovani po katedrama, a katedru čine nastavnici i saradnici na Fakultetu koji su izabrani za užu naučnu oblast koja ulazi u sastav katedre; da su osporene odredbe Pravilnika u suprotnosti sa odredbama člana 6, člana 13. stav 1. tačka 6) i člana 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, jer se čini neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema saradnicima, na osnovu njihovog ličnog svojstva – akademskog zvanja, koje je saradničko, a ne nastavničko, u smislu Zakona o visokom obrazovanju, odnosno da je osporenim odredbama Pravilnika grupa lica – saradnici, zbog njihovog ličnog svojstva, u istim ili sličnim situacijama – učešća u radu katedri, Nastavno-naučnog veća i Saveta, stavljena u nepovoljniji položaj, zabranom prisustva sednici na kojoj se bira ili razrešava šef katedre i oduzimanjem prava glasa o tom pitanju.

Iz sadržine druge inicijative proizlazi da inicijator osporava odredbe člana 7. st. 4. i 5. Pravilnika (koje su u ovoj inicijativi pogrešno označene kao odredbe člana 7. st. 3. i 4.) u odnosu na član 21. stav 3. Ustava (u inicijativi pogrešno označen kao član 24. stav 3. Ustava) i u odnosu na član 65. stav 6. Zakona o visokom obrazovanju, pri čemu, pored ostalog, navodi: da su osporenom odredbom člana 7. stav 4. Pravilnika saradnici isključeni iz odlučivanja o izboru šefa katedre o čemu mogu da odlučuju samo nastavnici, čime je izvršena diskriminacija asistenata i drugih saradnika koji čine katedru; da saradnici mogu da odlučuju o svim pitanjima katedre, ali ne i o izboru šefa katedre, međutim ako katedra ne izabere šefa, onda ga bira Nastavno-naučno veće, pa isti saradnik ako je član tog veća ima pravo da bira šefa katedre; da prema Statutu Pravnog fakulteta u Novom Sadu u sastav Nastavno-naučnog veća ulaze tri saradnika i oni odlučuju o svim pitanjima iz nadležnosti Veća, kao i da saradnici koji su članovi Saveta imaju pravo da odlučuju o izboru dekana Fakulteta, kao o bilo kojem drugom pitanju iz nadležnosti organa u čijem su sastavu; da asistenti i drugi saradnici imaju sva prava koja proizlaze iz radnog odnosa i da isključivanje iz prava na odlučivanje o izboru šefa katedre predstavlja diskriminaciju.

Donosilac osporenog Pravilnika u odgovoru povodom prve inicijative i dopuni odgovora povodom druge inicijative, pored ostalog, navodi: da Zakon o visokom obrazovanju ne uređuje način i postupak izbora šefa katedre, niti prepoznaje katedre kao moguće naučno-nastavne celine, odnosno organizacione jedinice, pa samim tim ne uređuje ni pitanje izbora i razrešenja šefa katedre, odnosno krug lica koja učestvuju u izboru i razrešenju, sazivanje sednice i prisustvo sednici na kojoj se o ovim pitanjima odlučuje; da su navedena pitanja posredno uređena Statutom Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kao najvišim opštim aktom Fakulteta, pri čemu ni Statut Fakulteta ne uređuje detaljno navedena pitanja, već su sva ostala pitanja koja se odnose na delokrug i način rada katedre, uključujući izbor i razrešenje šefova katedri uređena posebnim opštim aktom Fakulteta – Pravilnikom o katedrama; da u prilog navedenom govore primeri drugih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i drugih univerziteta, koji imaju najrazličitija rešenja u pogledu vrste organizacionih jedinica, sastava i načina njihovog rada, a naročito u vezi sa izborom šefa katedre kao i sastavom katedri, i koji takođe autonomno uređuju da li će fakultet uopšte imati katedre u svojoj organizaciji, koji naziv će imati (npr. nastavno-naučne celine, katedre, departmani, odseci i sl.), kao i njihov delokrug rada i nadležnost, sastav, izbor šefa katedre i druga pitanja, te da navedeno jasno pokazuje da podnosilac inicijative ne poznaje i pogrešno tumači Zakon i druge relevantne propise navedene u inicijativi, posebno imajući u vidu da, u skladu sa Zakonom, prema opštim aktima nekih visokoškolskih ustanova saradnici nisu članovi Saveta, nastavno-naučnog veća, niti užih organizacionih jedinica visokoškolske ustanove; da Zakon o visokom obrazovanju i po pitanju odlučivanja u izbornom veću fakulteta daje visokoškolskoj ustanovi punu slobodu da opštim aktom uredi ovo pitanje, te da je članom 90. stav 2. Statuta Univerziteta u Novom Sadu izričito propisano da u radu izbornog veća saradnici ne mogu da glasaju za izbor nastavnika, odnosno da ne mogu da glasaju za izbor u zvanje docenta, vanrednog ili redovnog profesora, te da je nejasno zbog čega podnosilac inicijative ne smatra da u tom slučaju postoji diskriminacija, dok sa druge strane smatra da postoji diskriminacija pri izboru šefa katedre; da je osporenim odredbama Pravilnika pitanje izbora šefa katedre uređeno na zakonit način iz razloga što na Pravnom fakultetu u Novom Sadu katedre broje mali broj članova tako da su, po pravilu, nastavnici mentori saradnicima na katedri na master akademskim studijama, odnosno savetnici i mentori na doktorskim akademskim studijama, zbog čega bi moglo da se dogodi da, u slučaju neslaganja nastavnika oko kandidata za šefa katedre, saradnici dođu u situaciju da budu pod pritiskom svog savetnika ili mentora da glasaju na određeni način, te da postojeće rešenje štiti saradnike od takvih situacija i omogućava im napredovanje u karijeri nezavisno od ličnih odnosa; da u pogledu ocene osporenih odredaba Pravilnika u odnosu na odredbu člana 21. stav 3. Ustava podnosilac inicijative nije identifikovao grupu u odnosu na koju smatra da su saradnici Pravnog fakulteta u Novom Sadu različito tretirani, tim pre što se iz statuta svih ostalih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (ali i drugih fakulteta) na pouzdan način može utvrditi da saradnici uopšte ne učestvuju u izboru (i razrešenju) šefa katedre, te da u tom smislu ne postoji ni „početni element“ testa diskriminacije; da se osporenim odredbama Pravilnika ne dovodi u pitanje ni ustavna garancija iz člana 60. stav 3. Ustava o dostupnosti svih radnih mesta pod jednakim uslovima, s obzirom na to da poslovi i radni zadaci saradnika na fakultetu nisu na bilo koji način povezani sa njihovim navodnim „pravom“ da biraju i razrešavaju šefa katedre, te da svi saradnici Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koji učestvuju u radu svake katedre, ostvaruju sva prava iz radnog odnosa u punom obimu, uključujući i pravo na rad i zaradu; da su neprihvatljivi navodi podnosioca inicijative da su osporenim odredbama Pravilnika saradnici Pravnog fakulteta u Novom Sadu dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na saradnike na drugim fakultetima, odnosno na ranije važeće pravno rešenje, suprotno odredbi člana 16. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da svi saradnici Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koji učestvuju u radu svake katedre, ostvaruju sva prava iz radnog odnosa u punom obimu, pri čemu ne postoji zakonom (niti statutom) priznato „pravo“ saradnika da bira šefa katedre, već je navedeno slobodna, samostalna i autonomna odluka samog fakulteta, da se u tom smislu inicijativa svodi na ocenu adekvatnosti pravnih rešenja koja su u isključivoj nadležnosti svakog fakulteta; da se osporena odredba člana 7. stav 4. Pravilnika ni na koji način ne može dovesti u vezu sa članom 24. stav 3. Ustava kojim je utvrđena zabrana kloniranja ljudskih bića, na koji se poziva podnosilac inicijative, niti sa članom 24. Ustava u celini koji jemči pravo na život; da inicijator netačno interpretira član 36. stav 2. Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, u odnosu na koji osporava navedenu odredbu Pravilnika; da se iz sadržine inicijative vidi da podnosilac inicijative citira i osporava osnovne odredbe Pravilnika o katedrama od 20. septembra 2022. godine, zanemarujući da je isti menjan 13. marta 2023. godine, upravo u pogledu člana 7. i da je prečišćen tekst Pravilnika sa poslednjim izmenama i dopunama dostupan na internet stranici Pravnog fakulteta u Novom Sadu (a na koji tekst upućuje i sam podnosilac inicijative), kao i da u inicijativi nisu navedene odredbe zakona u odnosu na koje se osporavanje vrši, te da iz navedenih razloga inicijativa ne ispunjava pretpostavke da se po njoj postupa.

Podneskom od 10. septembra 2024. godine donosilac osporenog akta je obavestio Ustavni sud da je Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na predlog Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na sednici održanoj 9. septembra 2024. godine doneo nov Pravilnik o katedrama, broj 0101-1/24, koji je istog dana objavljen na oglasnoj tabli i da stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe osporenog Pravilnika o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj 0101-1/15 od 20. septembra 2022. godine. Uz podnesak, Sudu je dostavljen i novodoneti Pravilnik.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je Pravilnik o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu, čije se odredbe osporavaju u ovom ustavnosudskom predmetu, doneo Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na sednici održanoj 20. septembra 2022. godine, na osnovu člana 94. stav 2. Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu (del. br. 0101-1/5 od 17. oktobra 2018. godine, sa izmenama i dopunama od 3. juna 2020. godine, 14. juna 2021. godine, 22. februara 2022. godine i 7. aprila 2022. godine). Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na sednici održanoj 13. marta 2023. godine, doneo Odluku o izmenama i dopunama osporenog Pravilnika, kojom je, pored ostalog, u članu 7. posle stava 1. dodat novi stav 2, kojim je propisano da se šef katedre bira na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora, a da su dosadašnji st. 2. do 10. postali st. 3. do 11. (član 1. Odluke), što znači da su dotadašnji st. 2, 3. 4. i 8. člana 7. Pravilnika (koji se u inicijativama navode), u neizmenjenom tekstu postali st. 3, 4, 5. i 9. člana 7. Pravilnika.

Osporenim odredbama Pravilnika je bilo propisano: da se šef katedre bira i razrešava na sednici na predlog člana katedre iz reda nastavnika (član 7. stav 3, u kome se osporavaju reči: „iz reda nastavnika“); da se odluka o izboru šefa katedre donosi većinom glasova od ukupnog broja članova katedre iz reda nastavnika (član 7. stav 4, u kome se osporavaju reči: „iz reda nastavnika“); da ukoliko katedra nema šefa katedre, a ne donese se odluka o izboru šefa katedre zbog nedostatka kvoruma ili su predloženi kandidati dobili jednak broj glasova „ZA“ i „PROTIV“, odluku donosi Veće na predlog Dekana, osim ukoliko je Dekan i član predmetne katedre kada predlog daje Prodekan za nastavu (član 7. stav 5.); da se odluka o razrešenju šefa katedre donosi većinom glasova od ukupnog broja članova katedre iz reda nastavnika (član 7. stav 9, u kome se osporavaju reči: „iz reda nastavnika“); da je za odlučivanje o izboru ili razrešenju šefa katedre potrebno prisustvo više od polovine članova katedre iz reda nastavnika (član 14. stav 3, u kome se osporavaju reči: „iz reda nastavnika“); da članovi katedre iz reda saradnika ne prisustvuju sednici na kojoj se odlučuje o izboru ili razrešenju šefa katedre (član 14. stav 4.).

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je, nakon podnošenja inicijative, 17. septembra 2024. godine prestao da važi osporeni Pravilnik u celini, tj. stupanjem na snagu novog Pravilnika o katedrama, broj 0101-1/24 od 9. septembra 2024. godine. Uvidom u dostavljeni novodoneti Pravilnik, Ustavni sud je našao da navedeni opšti akt ne sadrži normativna rešenja koja su, prevashodno sa aspekta ustavnog načela o zabrani diskriminacije, bila predmet osporavanja u ovom ustavnosudskom postupku, čime su otklonjeni razlozi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenih odredaba prethodno važećeg Pravilnika pred Ustavnim sudom. Naime, novodoneti Pravilnik ne sadrži sporna rešenja kojima se saradnici u svojstvu članova katedre stavljaju u nejednak položaj u odnosu na druge članove katedre pri izboru i razrešenju šefa katedre, već je važećim opštim aktom predviđeno da svi članovi katedre bez izuzetka (nastavnici i saradnici u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na Pravnom fakultetu u Novom Sadu koji su izabrani za užu naučnu oblast koja ulazi u sastav katedre) ravnopravno učestvuju u postupku izbora i razrešenja inokosnog organa koji rukovodi katedrom (čl. 2, 7. i 14.).

Imajući u vidu da je u toku postupka pred Ustavnim sudom osporeni Pravilnik usaglašen sa Ustavom i zakonom, tako što je u celini prestao da važi stupanjem na snagu novog Pravilnika koji ne sadrži rešenja koja se osporavaju u ovom ustavnosudskom predmetu, odnosno koja bi sa stanovišta Ustavnog suda mogla da budu sporna, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 57. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) i člana 72. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/2013), obustavio postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj 0101-1/15 od 20. septembra 2022. godine, sa izmenama i dopunama od 13. marta 2023. godine, jer nije našao da postupak normativne kontrole treba pokrenuti radi otklanjanja posledica neustavnosti i nezakonitosti, smatrajući da u konkretnom slučaju osporena rešenja nisu nužno bila od uticaja na drugačiji personalni ishod pri izboru šefa katedre.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Rešenje o obustavi postupka za ocenu ustavnosti zbog prestanka važenja akta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti