Odluka o neustavnosti odredaba Pravilnika Narodne banke Srbije o stambenim pitanjima

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da odredbe Pravilnika Narodne banke Srbije o rešavanju stambenih pitanja nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Osporene odredbe o vrednovanju stručne spreme i postupku po prigovoru suprotne su Uredbi Vlade kao aktu više pravne snage.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-60/2011
25.04.2013.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 1 6. stav 2. tačka 7) al. 1. i 2. i člana 30. stav 3. Pravilnika o rešavanju stambenih pitanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije G. br. 9173 od 12. oktobra 2006. godine, G. br. 2472 od 3. februara 2009. godine, G. br. 11243 od 21. decembra 2009. godine i G. br. 2956 od 28. januara 2010. godine, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Pravilnika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Povodom podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 10, 13, 16. i 30. Pravilnika o rešavanju stambenih pitanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije G. br. 9173 od 12. oktobra 2006. godine, G. br. 2472 od 3. februara 2009. godine, G. br. 11243 od 21. decembra 2009. godine i G. br. 2956 od 28. januara 2010. godine, Ustavni sud je na sednici održanoj 19. decembra 2012. godine doneo Rešenje IUo-60/2011, kojim je pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 16. stav 2. tačka 7) al. 1. i 2. i člana 30. stav 3. navedenog pravilnika. Istim rešenjem odbačena je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 10. i 13. Pravilnika. Rešenje Ustavnog suda dostavljeno je na odgovor Narodnoj banci Srbije, sa rokom od 30 dana za davanje odgovora. U odgovoru Narodne banke Srbije, koji je Ustavnom sudu dostavljen 6. marta 2013. godine navodi se, pored ostalog, da je osporeni Pravilnik donet na osnovu ranije važećeg Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96 – ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 – dr. zakon) i Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 55/04 i 85/05). Posebno je napomenuto da Narodna banka Srbije, u smislu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, nije navedena kao državni organ, za razliku od Zakona o javnoj svojini, u kome se Narodna banka Srbije označava kao korisnik sredstava u javnoj svojini. Polazeći od ustavnopravnog položaja Narodne banke Srbije utvrđenog članom 95. Ustava Republike Srbije, odnosno da je Narodna banka Srbije centralna banka Republike Srbije, da je samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara, da njom rukovodi guverner koga bira Narodna skupština i da se o njoj donosi poseban zakon, logično je, po mišljenju davaoca odgovora, da je pribavljanje, upravljanje, korišćenje i raspolaganje imovinom Republike Srbije koju ona koristi uređeno Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Prema navedenom zakonu, guverner donosi akte o pribavljanju, sprovođenju, korišćenju i raspolaganju imovinom, osim o otuđenju nepokretnih stvari. Stoga se Pravilnikom, kako se navodi u odgovoru, pitanja koja se odnose na stanove u državnoj svojini, koje koristi Narodna banka Srbije , mogu urediti na način koji se razlikuje od načina predviđenog Uredbom Vlade o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 41/02, 76/02, 125/03, 88/04, 10/07, 107/07 i 68/09). Polazeći od navedenog, u odgovoru se predlaže da Ustavni sud odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 16. stav 2. tačka 7) al. 1. i 2. i člana 30. stav 3. Pravilnika, jer i Pravilnik i Uredba Vlade, kao podzakonski akti, imaju svoj poseban, nezavisan osnov u zakonima, i to Uredba iz 2002. godine u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, a Pravilnik u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Nadalje, Narodna banka Srbije smatra da formulacijom člana 30. Pravilnika nije uskraćeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, niti je onemogućeno ostvarivanje svrhe ustavnih jemstava iz člana 19. Ustava, budući da je Pravilnikom predviđena mogućnost podnošenja prigovora, a konačnu listu reda prvenstva donosi guverner, a ne stambena komisija. Posebno je ukazano na okolnost da postojanje prigovora nije isključivalo mogućnost da nezadovoljna strana nakon donošenja odluke guvernera pokrene postupak pred nadležnim sudom. Osim toga, po mišljenju davaoca odgovora, Ustavni sud je morao da ima u vidu da je novi Zakon o javnoj svojini ostavio na snazi podzakonske propise donete na osnovu ranije važećeg Zakona o imovini SRJ, uključujući i Uredbu Vlade iz 2010. godine, do donošenja podzakonskih akata na osnovu novog Zakona, ako nisu bili u suprotnosti sa njim, i da je članom 89. Zakona o javnoj svojini dat rok od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu za donošenje podzakonskih propisa. Imajući u vidu da je zakonski rok za donošenje nove uredbe istekao i da je u primeni uredba koja nije usklađena sa tim zakonom, Narodna banka Srbije predlaže da Ustavni sud zastane sa postupkom do donošenja nove uredbe koja će biti usklađena sa Zakonom o javnoj svojini i sa kojom će Narodna banka Srbije uskladiti svoj Pravilnik.

Prema članu 55. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) u toku postupka, na zahtev donosioca osporenog akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti (stav 1.), a ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak (stav 2.).

Imajući u vidu da je Ustavni sud Rešenje o pokretanju postupka u predmetu IUo-60/2011 zasnovao, pored ostalog, i na Uredbi o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 102/10) koja je doneta na osnovu čl. 9. i 29. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05), koji je prestao da važi, a li koja se primenjuje na osnovu člana 86. Zakona o javnoj svojini u delu koji nije u suprotnosti sa novim zakonom, sledi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni procesni uslovi iz člana 55. Zakona o Ustavnom sudu za zastajanje sa postupkom s obzirom na to da je postojeća Uredba i dalje u primeni. S tim u vezi, Ustavni sud je nastavio postupak ocene ustavnosti i zakonitosti osporenog Pravilnika.

III

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u Narodnoj banci Srbije G. br. 9173 od 12. oktobra 2006. godine, G. br. 2472 od 3. februara 2009. godine, G. br. 11243 od 21. decembra 2009. godine, G. br. 2956 od 28. januara 2010. go dine doneo guverner Narodne banke Srbije, na osnovu člana 74. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 73/03 i 55/04 ). Ovim pravilnikom se u Narodnoj banci Srbije uređuju uslovi i način rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica, osnovi i merila za utvrđivanje reda prvenstva, utvrđivanje liste reda prvenstva, organi i postupak odlučivanja i druga pitanja značajna za rešavanje stambenih potreba tih lica (član 1.).

Osporenim odredbama Pravilnika predviđeno je: da se značaj radnog mesta vrednuje sa 250 bodova (član 16. stav 1.) , a po osnovu značaja radnog mesta zaposlenom pripada sledeći broj bodova, i to - 1) guverneru – 250 , 2) viceguverneru – 230, 3) generalnom direktoru u sedištu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: sedište), generalnom sekretaru, generalnom direktoru specijalizovane organizacije Narodne banke Srbije Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider (u daljem tekstu: Zavod) – 220, 4) zameniku generalnog sekretara, zameniku generalnog direktora u sedištu, zameniku generalnog direktora u Zavodu, direktoru organizacione jedinice u Sedištu i direktoru filijale – 200 , 5) šefu Kabineta guvernera, pomoćniku direktora samostalne organizacione jedinice u sedištu, pomoćniku generalnog direktora Sektora za ekonomske analize i istraživanja, pomoćniku generalnog direktora Zavoda i pomoćniku direktora filijale – 190 , 6) direktoru odeljenja i šefu protokola u sedištu, direktoru Direkcije, direktoru centra i direktoru odeljenja u Zavodu – 180 , 7) zaposlenima u Narodnoj banci Srbije raspoređenim na poslovima za čije je obavljanje predviđena visoka stručna srpema - 150, viša stručna sprema - 120, srednja stručna sprema - 80, ostali zaposleni – 60 , 8) zaposlenom koji rukovodi samostalnom, odnosno užom organizacionom jedinicom u Narodnoj banci Srbije, a nije obuhvaćen tač . 1) do 6), pored bodova iz tačke 7. stav 2. ovog člana pripada i dodatni broj bodova za visoku stručnu spremu – 20, za višu stručnu spremu - 10 i za srednju stručnu spremu - 5 (član 16. stav 2. tač. 1) do 7) ); da na predlog liste reda prvenstva podnosilac zahteva može stambenoj komisiji da podnese prigovor u roku od 15 dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva (član 30. stav 2.), da nakon što Stambena komisija proveri navode u podnetom prigovoru i utvrdi činjenično stanje, guverner donosi konačnu listu reda prvenstva, koju stambena komisija objavljuje na način iz stava 1. ovog člana (član 30. stav 3.), kao i da se protiv konačne liste reda prvenstva ne može ostvarivati pravna zaštita (član 30. stav 4.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarivanju pune slobode jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. i stav 2.); da je Narodna banka Srbije centralna banka Republike Srbije, da je samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj odgovara, da Narodnom bankom rukovodi guverner koga bira Narodna skupština, kao i da se o Narodnoj banci Srbije donosi zakon (član 95.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/03, 55/04, 85/05, 44/10, 76/12 i 106/12 ) propisano je: da guverner donosi propise, opšte i pojedinačne akte iz nadležnosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta (član 18. stav 1. tačka 3)); da imovinu Republike Srbije koju koristi Narodna banka Srbije čine dinarski i devizni kratkoročni i dugoročni plasmani, devizna sredstva, hartije od vrednosti, ostala lična i imovinska prava u posedu Narodne banke Srbije, pokretne i nepokretne stvari i novčana sredstva na žiro-računu Narodne banke Srbije, te da o pribavljanju i korišćenju imovine iz stava 1. ovog člana, kao i o upravljanju i raspolaganju tom imovinom, izvršni odbor donosi opšte akte, a guverner ili lice koje on ovlasti donosi pojedinačne akte i u ime i za račun Narodne banke Srbije zaključuje pravne poslove (član 73. st . 1. i 3.).

Zakonom o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 77/11) propisano je: da se stambenim zgradama, u smislu ovog zakona, smatraju stambene zgrade, stanovi, garaže i poslovni prostor u stambenim zgradama koji su izgradnjom, kupovinom ili po drugom osnovu pribavljeni u svojinu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za potrebe organa Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 54. stav 1.); da se uredbom Vlade uređuju kriterijumi i postupak davanja stanova u javnoj svojini u zakup i njihove kupovine, kao i kriterijumi i postupak dodeljivanja stambenih zajmova zaposlenima u organima iz stav 1. ovog člana (član 54. stav 2.); da za zaposlene u Narodnoj banci Srbije kriterijume i postupak davanja stanova u zakup i njihove kupovine i dodeljivanja stambenih zajmova, u skladu sa Uredbom iz stava 2. ovog člana, opštim aktom utvrđuje guverner Narodne banke Srbije (član 54. stav 5.); da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važe Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96-ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05- dr. zakon) i Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 41/93, 50/93-dr.zakon, 24/94-dr. zakon, 28/96 dr.zakon, 30/96 i 30/00-US), a podzakonski akti doneti na osnovu ovih zakonskih propisa primenjivaće se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 86.).

Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 102/10) , koja je doneta na osnovu čl. 9. i 29. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05) , koji je prestao da važi na osnovu člana 86. Zakona o javnoj svojini, a koja se primenjuje na osnovu navedene odredbe Zakona o javnoj svojini, propisano je: da se stambene potrebe zaposlenih lica mogu rešavati na jedan od načina , i to - 1) davanjem stanova u zakup na određeno vreme i 2) davanjem stanova za slu žbene potrebe (član 6. stav 1.); da korisnik državnih sredstava određuje način rešavanja stambenih potreba zavisno od sredstava kojima raspolaže (član 6. stav 3.); da ukoliko zaposleno lice ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini neodgovarajući stan ili porodičnu stambenu zgradu u smislu ove uredbe, može da dobije stan u zakup u skladu sa ovom uredbom, pod uslovom da stan, odnosno porodičnu stambenu zgradu koju ono ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima ili stekne u svojinu, prenese u svojinu Republike Srbije, što se uređuje ugovorom o susvojini (član 7. stav 1.); da ukoliko zaposleno lice podnese zahtev za kupovinu dela stana iz stava 1. ovog člana koji koristi po osnovu zakupa, cena tog dela stana utvrdiće se ugovorom po tržišnim uslovima (član 7. stav 2.); da se za utvrđivanje reda prvenstva određuju kao osnovi - 1) značaj radnog mesta s obzirom na složenost poslova i zadataka, uslove rada i stručnu spremu (u dalj em tekstu: značaj radnog mesta), 2) stambena ugroženost, 3) radni staž, 4) rezultat rada i kvalitet obavljenog posla, 5) zdravstveno stanje, 6) invalidnost, 7) telesno oštećenje i 8) broj članova porodičnog domaćinstva (član 12. stav 1.); da se značaj radnog mesta vrednuje sa 250 bodova (član 13. stav 1); da prema značaju radnog mesta koji se utvrđuje na osnovu akta o izboru, postavljenju i raspoređivanju zaposlenom licu u državnom organu i organi zaciji pripada broj bodova, i to - 1) predsedniku Republike, Narodne skupštine, Vlade, potpredsedniku Narodne skupštine, Vlade, predsedniku Ustavnog suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, ministru, Republičkom tužiocu i sudiji Ustavnog suda – 250 bodova, 2) direktoru Bezbednosno-informativne agencije, direktoru policije, tužiocu za ratne zločine i tužiocu za organizovani kriminal – 220 bodova, 3) predsedniku Privrednog apelacionog suda, stalnog radnog tela Narodne skupštine, poslaničke grupe, sudiji Vrhovnog kasacionog suda, zameniku Republičkog javnog tužioca, predsedniku Upravnog suda, sudiji Privrednog apelacionog suda, Republičkom javnom pravobraniocu, direktoru posebne organizacije, Generalnom sekretaru predsednika Republike, sekretaru Narodne skupštine, Generalnom sekretaru Vlade i državnom sekretaru, zameniku direktora Bezbednosno-informativne agencije, zameniku direktora policije, zameniku tužioca za ratne zločine, zameniku tužioca za organizovani kriminal – 200 bodova, 4) zameniku predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, zameniku poslaničke grupe, narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini, predsedniku apelacionog i višeg suda, apelacionom i višem javnom tužiocu, zameniku republičkog javnog pravobranioca, zameniku sekretara Narodne skupštine, zameniku Generalnog sekretara Vlade, zameniku direktora posebne organizacije, direktoru organa uprave u sastavu ministarstva – 180 bodova, 5) predsedniku Privrednog suda, predsedniku Višeg prekršajnog suda, sekretaru ministarstva, pomoćniku ministra, pomoćniku direktora organa uprave u sastavu ministarstva, pomoćniku direktora posebne organizacije , direktoru uprave za zajedničke poslove republičkih organa, načelniku sektora u MUP-u, načelniku operative i načelniku logistike u Bezbednosno-informativnoj agenciji – 170 bodova, 6) sudiji apelacionog, višeg suda, sudiji Višeg prekršajnog suda, sudiji Upravnog suda, predsedniku i sudiji prekršajnog suda, zameniku apelacionog i višeg javnog tužioca, predsedniku osnovnog suda, osnovnom javnom tužiocu, sudiji privrednog suda, sudiji osnovnog suda i zameniku osnovnog javnog tužioca, zameniku načelnika sektora u MUP-u, zameniku načelnika operative i zameniku načelnika logistike u Bezbednosno-informativnoj agenciji – 160 bodova, 7) svim ostalim postavljenim licima 140 bodova, 8) ostalim zaposlenim licima u državnim organima i organizacijama raspoređenim na poslovima za čije obavljanje je predviđena visoka stručna sprema - 130 bodova, viša stručna sprema - 100 bodova, srednja stručna sprema – 80 bodova, ostalim zaposlenim licima – 60 bodova (član 13. stav 2.); da zaposlenim licima iz stava 2. tačka 8) ovog člana po osnovu rukovođenja pripada broj bodova za visoku stručnu spremu – 20 bodova, za višu stručnu spremu – 10 bodova, za srednju stručnu spremu – 5 bodova (član 13. stav 3.); da se na zaposlena lica kod drugih korisnika državnih sredstava iz ove uredbe, zavisno od značaja radnog mesta koje se utvrđuje na osnovu akta o izboru, postavljanju i raspoređivanju, shodno primenjuje broj bodova za zaposlena lica navedena u st. 1. i 2. ovog člana, što se bliže utvrđuje aktom izvršnog , odnosno upravnog organa korisnika državnih sredstava (član 13. stav 4.); da o rešavanju stambenih potreba zaposlenih lica u skladu sa ovom uredbom, odlučuju stambene komisije korisnika državnih sredstava iz ove uredbe, kod kojih su ta lica zaposlena (u daljem tekstu: stambena komisija), a o prigovorima na odluku stambene komisije odlučuje izvršni organ, odnosno upravni odbor korisnika državnih sredstava, osim prigovora na odluke stambene komisije državnog organa i organizacije predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade, Ustavnog suda, ministarstva i posebne organizacije, sudova, javnih tužilaštva i Republičkog javnog pravobranilaštva o kojima odlučuje Stambena komisija Vlade (član 22. st. 1. i 2.); da Stambena komisija objavljuje predlog liste reda prvenstva na način dostupan svim zainteresovanim zaposlenim licima (na oglasnoj tabli i sl.), da na predlog liste reda prvenstva podnosilac zahteva može uložiti prigovor u roku od 15 dana od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva, da izvršni organ, odnosno upravni odbor korisnika državnih sredstava, odnosno Stambena komisija Vlade, posle provere navoda u prigovoru i utvrđenog činjeničnog stanja donosi konačnu listu reda prvenstva koju Stambena komisija objavljuje na način iz stava 1 . ovog člana, kao i da se protiv konačne liste reda prvenstva ne može ostvariti pravna zaštita (član 26. st . 1. do 4.).

Polazeći od izloženog, a posebno od odredaba čl. 18. i 73. Zakona o Narodnoj banci Srbije, proizlazi da je guverner Narodne banke bio zakonom ovlašćen za donošenje osporenog Pravilnika kojim su utvrđeni uslovi i način rešavanja stambenih potreba zaposlenih u Narodnoj banci.

Kada je u pitanju odredba člana 16. Pravilnika, kojom je vrednovan kriterijum "značaj radnog mesta", donosilac osporenog akta je kao korisnik državnih sredstava bio ovlašćen da svojim aktom (pravilnikom) utvrdi radna mesta koja se, prema svom značaju, mogu upodobiti kategorijama zaposlenih u smislu odredaba člana 13. navedene uredbe i da utvrdi odgovarajući broj bodova, s tim da ukupan broj bodova po navedenim osnovama ne može preći iznos od 250 bodova kako je to propisano Uredbom. Međutim, u pogledu vrednovanja značaj a visoke i više stručne spreme, na način kako je to predviđeno u osporen im odredb ama člana 16. stav 2. tačka 7) al. 1. i 2. Pravilnika, Ustavni sud je konstatovao da je visokoj i višoj stručnoj spremi dat veći bodovni značaj, protivno odredbi člana 13. Uredbe.

Tačno je da se na Narodnu banku Srbije u vreme donošenja Pravilnika nije primenjivao Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, imajući u vidu da tim zakonom Narodna banka Srbije nije bila definisana kao korisnica sredstava u svojini Republike , kao i da donosilac akta ne spori da se na njega primenjuje Zakon o javnoj svojini, koji u prelaznim odredbama propisuje da će se za donošenje novih podzakonskih akata primenjivati postojeći podzakonski akti, ako nisu u suprotnosti sa novim zakonom. Međutim, kako je odredbom člana 54. stav 2. Zakona o javnoj svojini izričito propisano da se uredbom Vlade uređuju kriterijumi i postupak davanja stanova u javnoj svojini u zakup i njihove kupovine, kao i kriterijumi i postupak dodeljivanja stambenih zajmova zaposlenima, postojeća Uredba Vlade o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini jeste akt koji obavezuje Narodnu banku Srbije. Takođe je Ustavni sud ocenio nesaglasnom sa Ustavom i zakonom i odredbu člana 30. stav 3. Pravilnika , iz razloga što se iz dikcije osporene odredbe ne može sa sigurnošću zaključiti da li stambena komisija odlučuje o prigovoru ili samo proverava navode iz prigovora i utvrđuje činjenično stanje, a zatim guverner donosi konačnu rang listu, odnosno da li stambena komisija prethodno donosi odluku o prigovoru , nakon što razmotri navode u prigovoru. Polazeći od toga da se na osnovu osporene odredbe Pravilnika ne može pouzdano utvrditi ko donosi odluku o prigovoru, drugim rečima da li se uopšte i donosi odluka o prigovoru, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju dovode u pitanje ustavna jemstva o pravu na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je odlučeno kao u tački 1. izreke.

Što se tiče navoda donosioca akta da Pravilnikom predviđena mogućnost podnošenja prigovora na predlog liste prvenstva ne isključuje mogućnost da nezadovoljna strana nakon donošenja odluke guvernera pokrene postupak pred nadležnim sudom, Ustavni sud ukazuje da se protiv konačne liste reda prvenstva ne može ostvariti sudska zaštita i da je upravo zbog te činjenice bitno da postoji prigovor kao pravno sredstv o, kao i organ koji će odlučivati o osnovanosti prigovora, jer konačna lista reda prvenstva predstavlja osnov za donošenje odluke o rešavanju stambenih potreba zaposlenih.

Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akta i radnji preduzetih na osnovu osporenog Pravilnika, jer je doneo konačnu odluku , kao u tački 2. izreke.

Polazeći od izloženog Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br, 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 16. stav 2. tačka 7) al. 1. i 2. i člana 30. stav 3. Pravilnika navedenog u tački 1 . izreke prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije ".

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o neustavnosti odredaba Pravilnika Narodne banke Srbije o stambenim pitanjima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti