Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe Vlade o posebnom načinu obrade podataka iz matičnih knjiga za Kosovo i Metohiju. Sporno je da li Vlada može uredbom da reguliše materiju zaštite podataka o ličnosti, koja je Ustavom rezervisana za zakon.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-628/2011
24.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti i neakonitosti Uredbe Vlade Republike Srbije o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija 05 broj 110-8578/2011 od 14. novembra 2011. godine („Službeni glasnik RS“, broj 86/11).

2. Rešenje dostaviti Vladi Republike Srbije radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema Rešenja.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

I

 

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe Vlade Republike Srbije o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija 05 broj 110-8578/2011 od 14. novembra 2011. godine („Službeni glasnik RS“, broj 86/11). Inicijator smatra da osporena Uredba nije u saglasnosti sa odredbama čl. 18, 19, 21. i 42. Ustava, čl. 5, 8. i 12. Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 98/08 i 12/10), člana 3 tačka 3), čl. 8, 13, 19. i 53. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09) i čl. 15, 33, 38, 41. i 86. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, broj 20/09).

Inicijator ističe da se osporenom Uredbom, protivno Ustavu, potvrđenim međunarodnim ugovorima i važećim zakonskim propisima omogućava obrada ličnih podataka protivno važećim propisima, prisustvo neovlašćenih lica obradi ličnih podataka, upotreba obrađenih ličnih podataka u neodređene i nezakonite svrhe, odnosno u svrhe za koje nisu ni prikupljeni ni obrađeni, dostavljanje podataka o ličnosti građana Republike Srbije neovlašćenom organu, odnosno Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini da zajedno sa organima Evropske unije i Ujedinjenih nacija, naknadno odluči o daljoj upotrebi obrađenih ličnih podataka.

Odredbom člana 2. stav 3. osporene Uredbe, navodi se u inicijativi, propisano je da će obradi podataka o ličnosti prisustvovati predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija, a odredbom člana 4. je određeno da će se redosled obrade podataka utvrditi aktom Vlade, na predlog Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samourpave u Prištini, dok je odredbom člana 5. predviđeno da će se podaci iz matičnih knjiga koristiti u skladu sa dogovorom Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Inicijator smatra da su odredbe člana 2. stav 3, čl. 4 i 5. Uredbe su u suprotnosti sa odredbom člana 42. Ustava.

Inicijator ističe da se osporenom Uredbom ne određuje ograničenje prava na zaštitu podataka o ličnosti izvan svrhe propisane Ustavom i Zakonom, već se određuje ograničenje Ustavom garantovanog prava u neopredeljene svrhe. Na ovaj način, tj. proširivanjem ograničenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, smanjuje se dostignuti nivo ljudskih prava, što je u suprotnosti sa odredbom člana 20. Ustava.

Dalje se navodi da odredbom člana 18. Ustava nije dato ovlašćenje Vladi Republike Srbije da uredbom, odnosno podzakonskim aktom, određuje način ostvarivanja zagarantovanog prava, da garantovano pravo ovim podzakonksim aktom ograničava, i to samo u odnosu na određeni deo građana Republike Srbije, odnosno na lica čiji su lični podaci sadržani u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Sadržina osporene Uredbe je u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 18. Ustava, kao i sa prirodom i svrhom prava na zaštitu podataka o ličnosti i u potpunosti negira suštinu prava na zaštitu podataka o ličnosti. Osporenom Uredbom, suprotno čl. 19. i 21. Ustava, određuje se poseban način obrade podataka samo u odnosu na podatke koji se vode u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, te se, u odnosu na navedene podatke, omogućava da obradi prisustvuju neovlašćena lica. Uredba, takođe, omogućava da se obrađeni podaci građana Srbije rođenih na području Kosova i Metohije koriste u neustavne i nezakonite svrhe i da se, konačno, dostave neovlašćenim organima. Na ovaj način, građani Srbije rođeni na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, čiji se lični podaci vode u matičnim knjigama za navedeno područje, stavljaju se u neravnopravni položaj u odnosu na ostale građane Srbije koji nisu rođeni na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, jer se samo delu građana Srbije uskraćuje osnovno pravo na zaštitu ličnih podataka i nejednako reguliše protok ličnih podataka, način obrade i sva prava vezana za prikupljanje i obradu ličnih podataka.

Inicijator navodi da su odredbe čl. 3 i 5. Uredbe u suprotnosti sa čl. 5, 8. i 12. Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka. Imajući u vidu da Konvencija zahteva da se lični podaci koji se obrađuju koriste samo u tačno određene i legitimne svrhe, najava korišćenja podataka u svrhe koje će kasnije odrediti organi i međunarodne institucije koji nisu ovlašćeni da utvrđuju svrhu upotrebe obrađenih ličnih podataka građana Srbije, suprotna je osnovnom načelu Konvencije iz člana 5. da se lični podaci ne koriste nenamenski i da se obrađuju u tačno određene i legitimne svrhe. Suprotno članu 8. Konvencije, osporenom Uredbom je omogućeno da se lični podaci obrađuju u neodređene svrhe, da se koriste u svrhe koje će naknadno biti određene, što, po mišljenju inicijatora, potpuno jasno ostavlja mogućnost zloupotrebe, zatim da se obrada podataka vrši bez obaveštavanja lica na koje se podaci odnose u postupku, na način i po redosledu koji će odrediti neovlašćeni organ – Tim za dijalog sa privremenim institucijama u Prištini, bez prava lica na koje se podaci odnose da zahteva potvrdu o postojanju obrađenih podataka koji se na njega odnose, ispravku ili brisanje podataka i bez prava da eventualno podnese žalbu ukoliko mu se neko od napred navedenih prava uskrati. Tim za dijalog se ne ograničava u pogledu upotrebe obrađenih podataka, već se određuje dostavljanje obrađenih podataka neovlašćenom organu koji tako obrađene podatke može koristiti u bilo koje svrhe, bez saglasnosti lica na koje se odnose, može dalje izmeniti, neodobreno obrađivati i dalje dostavljati drugim licima. Suprotno članu 12. Konvencije, osporenom Uredbom je propisano da će posebnoj obradi ličnih podataka prisustvovati organi Evropske unije i Ujedinjenih nacija, kao i da će Tim za dijalog zajedno sa nadležnim organima Evropske unije i Ujedinjenih nacija dogovorom odrediti korišćenje podataka čija se obrada Uredbom reguliše. Pored činjenice da Uredba omogućava da obradi ličnih podataka prisustvuju neovlašćena lica i organi, članom 5. Uredbe je propisano i to da će organi Evropske unije i Ujedinjenih nacija, koji nisu nadležni organi država članica i potpisnica Konvencije, odlučiti i o načinu korišćenja obrađenih podataka.

Po nalaženju inicijatora osporena Uredba je u suprotnosti sa članom 3 tačka 3), čl. 8, 13, 19. i 53. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je sa ciljem da se, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda. Ističe da su odredbe Uredbe su u suprotnosti sa članom 3. tačka 3) Zakona kojim je propisano da je obrada podataka svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način. Suprotno članu 8. Zakona, Uredbom se propisuje kopiranje, skeniranje i fotokopiranje podataka o ličnosti sadržanih u matičnim knjigama rođenih, venčanih i umrlih, koji su prikupljeni u svrhu vođenja pouzdane evidencije, i pravo da se ti podaci dostavljaju neovlašćenim organima koji imaju neograničenu mogućnost da tako kopirane, skenirane i fotografisane podatke dalje prenose. Suprotno članu 13. Zakona, i pored činjenice da se osporenom Uredbom određuje obrada podataka u svrhe koje su već ostvarene, a to je vođenje pouzdane evidencije o ličnim stanjima koja evidencija već postoji, određuje se i obrada podataka bez pristanka i obaveštavanja lica na koje se podaci odnose, i to suprotno zakonom određenim uslovima za obradu podataka bez pristanka lica. Suprotno članu 19. Zakona, Uredbom je propisana mogućnost obrade podataka bez obaveštavanja lica na koje se ti podaci odnose. Podnosioci inicijative ističu da je licima čiji se lični podaci nalaze u matičnim knjigama koje se vode za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, uskraćeno pravo na istinito i potpuno obaveštavanje o obradi ličnih podataka. Osporenom Uredbom, takođe, nije određeno koji se podaci sadržani u matičnim knjigama obrađuju. Kako se Uredbom određuje da će se redosled obrade podataka odrediti naknadno po predlogu nenadležnog organa - Tima za dijalog, a lica čiji se podaci obrađuju ne mogu dobiti ni obaveštenje na koji način, odnosno kojim redosledom će se podaci o njima obrađivati i u kojim će se zbirkama nalaziti podaci o njima. I, dalje, lica na koje se ti podaci odnose nemaju pravo ni da budu obaveštena o tome u koje se svrhe podaci obrađuju, ko su korisnici obrađenih podataka, po kom osnovu i u koje svrhe se koriste obrađeni podaci, kome se podaci prenose, po kom osnovu i u koje svrhe se podaci o njima prenose. Suprotno članu 53. Konvencije osporena Uredba predviđa mogućnost da postupku obrade ličnih podataka prisustvuju predstavnici Tima za dijalog i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Na ovaj način, ne samo da se neovlašćenim licima omogućava uvid u lične podatke, već se lični podaci čine dostupnim predstavnicima međunaronih organizacija za koje nije utvrđeno da li i na kom nivou imaju uvid u obezbeđenu zaštitu podataka. Takođe, osporena Uredba daje mogućnost Timu za dijalog da naknadno odredi svrhu korišćenja obrađenih podataka i da u skladu sa tim ovlašćenjem i u dogovoru sa organima Evropske unije i Ujedinjenih nacija, odredi da se obrađeni podaci dostave drugoj državi, međunarodnoj organizaciji ili bilo kom drugom pravnom ili fizičkom licu koje ne garantuje zaštitu podataka u skladu sa Konvencijom i Zakonom.

Po mišljenju inicijatora, osporena Uredba je protivna čl. 15, 33, 38, 41. i 86. Zakona o matičnim knjigama koji jasno određuju da se matične knjige vode u dva primerka, da izvornik čuva matičar, a da se drugi primerak koji se vodi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka čuva u Ministarstvu. Ni jedna od navedenih odredaba ne daje mogućnost da se pored dva Zakonom određena primerka, formira i treći primerak matičnih knjiga, za koji nije određeno na koji se način formira i gde će se i na koji način čuvati. Suprotno članu 41. Zakona, osporena Uredba predviđa da će obradi ličnih podataka prisustvovati predstavnici Tima za dijalog i predstavnici Evropske unije i Ujedinjenih nacija i time omogućava uvid u matične knjige licima koja, u skladu sa navedenim odredbama, nisu lica koja imaju pravo uvida u matičnim knjigama. Takođe, suprotno članu 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, predstavnici Tima za dijalog, Evropske unije i Ujedinjenih nacija nisu ovlašćeni da izvrše uvid u podatke koji su sadržani u matičnim knjigima, jer ove informacije po svojoj sadržini i ne predstavljaju informacije od javnog značaja. Osporena Uredba je u suprotnosti i sa članom 86. Zakona o matičnim knjigama. S obzirom na činjenicu da se osporenom Uredbom omogućava uvid u matične knjige neovlašćenim licima, da se određuje kopiranje, skeniranje i fotografisanje matičnih knjiga, čime se zapravo formira treći, nedozvoljeni primerak matične knjige, te kako je u skladu sa odredbama člana 86. Zakona Ministar nadležan za donošenje propisa kojima se uvid, čuvanje i vođenje bliže uređuju, jasno je da je osporenu Uredbu doneo nenadležni organ, suprotno članu 86. Zakona.

Inicijator zaključuje, imajući u vidu da se osprenom Uredbom, odnosno podzakonskim aktom, omogućava obrada ličnih podataka protivno važećim propisima Srbije, uz prisustvo neovlašćenih lica, zatim upotreba obrađenih ličnih podataka u neodređene i nezakonite svrhe, odnosno u svrhe za koje nisu ni prikupljeni, ni obređeni, zatim obrada ličnih podataka koji se tiču samo dela građana Srbije, dostavljanje podataka o ličnosti građana Srbije Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samourpave u Prištini, nezakonito formiranje trećeg primerka matičnih knjiga i promet ličnih podataka preko granica Srbije, jasno je da se odredbama osporene Uredbe povređuje osnovno ljudsko pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Inicijator traži da Ustavni sud pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporene Uredbe, da utvrdi da odredbe Uredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, važećim zakonima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunaronim ugovorima, i da odmah odloži primenu Uredbe ili da obustavi izvršenje svih pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Uredbe.

 

II

 

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Uredbu donela Vlada Republike Srbije, na 542. sednici održanoj 14. novembra 2011. godine, i da je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 86/11 od 18. novembra 2011. godine, a stupila na snagu 26. novembra 2011. godine i na snazi je.

Osporenim odredbama Uredbe propisano je: da se ovom uredbom uređuje poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, matičnim knjigama venčanih i matičnim knjigama umrlih koje se vode za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, radi vođenja pouzdanih evidencija o ličnom stanju građana i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (član 1.); da se poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe sastoji u fotografisanju, skeniranju ili fotokopiranju tih podataka, da poslove obrade iz stava 1. ovog člana obavljaju gradske uprave gradova iz člana 6. stav 3. Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, broj 20/09), koje izvršavaju poverene poslove vođenja matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, da obradi podataka iz stava 1. ovog člana mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija, kao i da se za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (član 2.); da fotografisane, skenirane ili fotokopirane podatke sadržane u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe nadležni organi iz člana 2. stav 2. ove uredbe dostavljaju Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini (član 3.); da se redosled obrade iz člana 2. stav 1. ove uredbe i dostavljanja fotografisanih, skeniranih ili fotokopiranih podataka sadržanih u matičnim knjigama iz člana 1. ove uredbe Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, određuje aktom Vlade, na predlog Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini (član 4.); da se podaci iz matičnih knjiga iz člana 1. ove uredbe koriste u skladu sa dogovorom Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija (član 5.); da ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 6.).

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporene Uredbe, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti, da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42.).

Odredbama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 1/92, "Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 11/05 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 98/08 i 12/10), u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti, propisano je: da se lični podaci koji se automatski obrađuju: (a) lojalno i zakonito dobijaju i obrađuju, (b) uneti su za tačno utvrđene i legitimne svrhe i ne koriste se nenamenski, (c) adekvatni su, relevantni i odgovarajućeg obima u odnosu na svrhe za koje su i uneti, (d) brižljivo su složeni i, kada je potrebno, blagovremeni, (e) pohranjeni su u obliku koji omogućuje identifikaciju zainteresovanih lica u periodu koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su i pohranjeni (član 5.); da svako lice mora biti u mogućnosti - (a) da bude obavešteno o postojanju automatizovane zbirke sa ličnim podacima, njenoj osnovnoj svrsi, kao i o identitetu i stalnoj adresi ili pak adresi sedišta firme u kojoj je zaposlen rukovalac zbirke, (b) da dobija u razumnim intervalima i bez preteranih rokova ili troškova potvrdu o postojanju ili ne, u automatizovanoj zbirci ličnih podataka koji se na njega odnose, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku, (c) da se, prema potrebi, izbori za ispravku tih podataka ili za njihovo brisanje kad su obrađeni protivno odredbama domaćeg zakonodavstva u kojim su sadržana osnovna načela propisana u čl. 5. i 6. ove konvencije, (d) da može podneti žalbu u slučaju da nije dobio odgovor na zahtev da mu se potvrdi ili, po potrebi, dostavi, ispravi ili izbriše neki podatak kao što je to naznačeno pod (b) i (c) ovog člana (član 8.); da se sledeće odredbe primenjuju na protok preko nacionalnih granica, bez obzira na medije koji se koriste, ličnih podataka koji su automatski obrađeni ili sakupljeni radi takve obrade, da jedna strana ugovornica ne može, samo radi zaštite privatnosti, da zabrani ili da uslovi izdavanje nekakve specijalne dozvole, prekogranični protok ličnih podataka na teritoriju neke druge strane ugovornice, međutim, svaka strana ugovornica ima mogućnost da odstupi od odredbe iz stava 2, i to - (a) ako u njenom zakonodavstvu postoje posebni propisi za neke kategorije ličnih podataka ili automatizovanih zbirki sa ličnim podacima, zbog karaktera tih podataka ili zbirki, osim u slučaju da je u propisima druge strane ugovornice istovetna zaštita već predviđena, (b) kad se protok vrši sa njene teritorije na teritoriju neke države koja nije potpisnica Konvencije posredstvom neke druge strane ugovornice radi obezbeđenja da se takav protok vrši mimo zakonodavstva te strane ugovornice, kao što je naznačeno na početku ovog stava (član 12.).

Odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/08 i 68/12 - Odluka US), u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti, propisano je: da pojedini izrazi u ovom zakonu imaju sledeće značenje: (1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak), (2) Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice), (3) Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada), (4) Organ vlasti je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, (5) Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke (u daljem tekstu: rukovalac), (6) Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju, (7) Korisnik podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke (u daljem tekstu: korisnik), (8) Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom (u daljem tekstu: obrađivač), (9) Pismeni oblik podrazumeva i elektronski oblik, pod uslovima iz zakona kojim se uređuje elektronski potpis, (10) Centralni registar zbirki podataka (u daljem tekstu: Centralni registar) je evidencija koju čini registar zbirki podataka i katalog zbirki podataka koju vodi Poverenik (član 3.); da obrada nije dozvoljena ako - (1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, (2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, (3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena, (4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade, (5) je način obrade nedozvoljen, (6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade, (7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade, (8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo (član 8.); da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica (član 13.); da lice ima pravo da zahteva da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome - (1) da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju radnju obrade vrši, (2) koje podatke obrađuje o njemu, (3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka, (4) u koje svrhe obrađuje podatke o njemu, (5) po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu, (6) u kojim zbirkama podataka se nalaze podaci o njemu, (7) ko su korisnici podataka o njemu, (8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste, (9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu, (10) po kom pravnom osnovu koristi podatke o njemu, (11) kome se podaci prenose, (12) koji podaci se prenose, (13) u koje svrhe se podaci prenose, (14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose, (15) u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju (član 19.); da se podaci mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope; da se podaci mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom, da prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik (za informacije od javnog značaja), utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje (član 53.).

Odredbama Zakona o matičnim knjigama ("Službeni glasnik RS", broj 20/09), u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti, propisano je: da se matične knjige vode u dva primerka (član 15.); da se drugi primerak matične knjige vodi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka (član 33.); da izvornik matične knjige čuva matičar (član 38.); da će se uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliti licu na koje se ti podaci odnose, članu njegove uže porodice, usvojitelju ili staratelju, a drugim licima na način i pod uslovima utvrđenim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti i zakonom koji uređuje prava na pristup informacijama od javnog značaja, da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo, da posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite (član 41.); da radi sprovođenja odredaba ovog zakona, ministar (nadležan za poslove uprave), donosi propise kojima bliže uređuje - (1) način vođenja matičnih knjiga u organima iz člana 6. st. 2. i 4. i člana 68. stav 1. ovog zakona, (2) čuvanje matičnih knjiga i spisa, (3) način vršenja uvida u matične knjige i spise, (4) način obnavljanja uništenih ili nestalih matičnih knjiga, (5) način izdavanja izvoda iz matičnih knjiga i uverenja o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, kao i izvoda iz matičnih knjiga namenjenih za upotrebu u inostranstvu, (6) sadržinu i način vođenja evidencije o izdatim izvodima iz matičnih knjiga i uverenjima o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, (7) sadržinu i način vođenja evidencije o dozvolama da se umrli sahrani pre nego što je činjenica smrti prijavljena matičaru, (8) program i način polaganja posebnog stručnog ispita za matičara, sadržinu i oblik stručnog usavršavanja matičara i program i način provere znanja koje je matičar stekao stručnim usavršavanjem i (9) sadržinu i način vođenja evidencije o datim ovlašćenjima za obavljanje poslova matičara, kao i da ministar propisuje obrasce matičnih knjiga, registara matičnih knjiga, posebne evidencije o odloženim upisima, izvoda iz matičnih knjiga i uverenja o činjenicama i podacima upisanim u matične knjige, zapisnika o prijavi rođenja, zaključenja braka i smrti i obrasce prijava rođenja, zaključenja braka i smrti u inostranstvu, da ministar (nadležan za poslove uprave) i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno propisuju postupak izdavanja prijave i obrazac prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi i postupak izdavanja potvrde i obrazac potvrde o smrti, da ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za porodičnopravnu zaštitu sporazumno propisuju način vođenja postupka o nalaženju deteta i sačinjavanju zapisnika o nalaženju deteta (član 86.).

 

III

 

Polazeći od sadržine navoda incijatora i od navedenih odredaba Ustava, međunarodnopravnih akata i zakona, Ustavni sud je ocenio da se u vezi osporavanja ustavnosti i zakonitosti navedene Uredbe Vlade, osnovano postavljaju kao sporna sledeća ustavnopravna pitanja:

1) da li pitanja uređena osporenom Uredbom po svom karakteru mogu predstavljati predmet uređivanja od strane Vlade, imajući u vidu da je odredbom člana 42. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno da se: „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje (se) zakonom“;

2) da li je Vlada, kao organ izvršne vlasti, s obzirom na to da je odredbom člana 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije uređeno da „Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršenja zakona“, donošenjem ove uredbe postupila saglasno Ustavu, odnosno da li je ovakvim svojim postupanjem izašla iz okvira svoje ustavom utvrđene nadležnosti.

 

IV

 

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje ustavnosti i zakonitosti Uredbe Vlade o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, te je, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti navedene Uredbe.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA   dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUz 123/2023: Odbacivanje inicijative protiv Zakona o arhivskoj građi
• IUz 21/2023: Zaštita podataka o ličnosti u Zakonu o popisu stanovništva
• Gž 1166/2025: Privremena mera zabrane emitovanja snimka sačinjenog veštačkom inteligencijom
• IUo 222/2013: Odluka o neustavnosti Uredbe o obradi podataka iz matičnih knjiga
• Gž 3386/2023: Presuda Apelacionog suda o zaštiti podataka o ličnosti na portalu sudova
• IUz 41/2010: Ustavni sud: Obrada podataka o ličnosti mora biti uređena isključivo zakonom
• Už 10320/2019: Povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti objavljivanjem adrese