Odbacivanje inicijative za ocenu zakonitosti pravilnika o radu privatnog društva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o radu privatnog društva, jer opšti akti poslodavaca koji nemaju javna ovlašćenja ne spadaju u krug akata čiju je ustavnost i zakonitost Ustavni sud nadležan da ocenjuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-638/2011
18.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti postupka donošenja i odredba člana 51. Pravilnika o radu Društva sa ograničenom odgovornošću Eurofil Bor-fabrika poliestera folija, broj 530 od 16. maja 2011. godine.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Pravilnika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti postupka donošenja i člana 51. Pravilnika o radu Društva sa ograničenom odgovornošću Eurofil Bor-fabrika poliester folija, broj 530 od 16. maja 2011. godine. U inicijativi se navodi da je osporeni Pravilnik donet suprotno odredbama čl. 3. i 4. Zakona o radu, budući da, po mišljenju podnosioca inicijative , nisu b ili ispunjeni zakonski uslovi za donošenje osporenog Pravilnika. Odredbe člana 51. Pravilnika, koj ima je utvrđena cena rada za naj jednostavniji rad, kao i uvećanje utvrđene osnovne zarade za rad na dan državnog i verskog praznika, za prekovremeni rad i po osnovu vremena provedenog na radu, suprotn e su odredbama člana 107. st. 3. i 4. Zakona o radu , iz razloga što Pravilnikom nisu utvrđeni elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka.

U odgovoru donosioca akta navodi se da je osporeni Pravilnik doneo direktor, saglasno osnovnom aktu Društva, kao i da su u svemu bili ispunjeni zakonski uslovi za njegovo donošenje.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o radu doneo direktor Društva sa ograničenom odgovornošću Eurofil Bor-fabrika poliester folija , na osnovu člana 3. st. 2. i 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05). Ovim pravilnikom o radu uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u D.O.O. Eurofil Bor-fabrika poliester folija (u daljem tekstu: zaposleni) i Društva sa ograničenom odgovornošću Eurofil-fabrika poliester folija, Bor, Save Kovačevića bb (u daljem tekstu: poslodavac) (član 1.).

Osporenim članom 51. Pravilnika predviđeno je : da se cena rada za naj jednostavniji rad utvrđuje na nivou minimalne cene rada koju utvrđuje socijalno-ekonomski savet, važeće za mesec u kome se vrši isplata (stav 1.); da se mesečna zarada zaposlenog utvrđuje tako što se važeća minimalna cena rada po času množi sa ostvarenim brojem radnih sati u datom mesecu (stav 2.); da se tako utvrđena osnovna zarada uvećava za - rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan - 110%, prekovremeni rad - 26%, rad noću i rad u smenama - 26%, te po osnovu vremena provedenog na radu za svaku prvu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - minuli rad 0,4%.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, kao i da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovor i moraju biti saglasni zakonu (član 194. stav 3. i član 195. stav 1.).

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je: da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebenim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu samo kada je to ovim zakonom određenom (član 1.); da se pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora (član 3. stav 2. tačka 3.)); da su u slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni da nastave pregovore u dobroj volji (član 3. stav 3.); da pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor) , a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik) (član 3. stav 4.); da su učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni da pregovoraju (član 254. stav 1.); da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade (član 106 .); da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu, da se radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog poslova, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, da se opštim aktima utvrđuje elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka, kao i da ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta (član 107.); da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to - 1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - najmanje 110% od osnovice, 2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice, 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku prvu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 0,4% od osnovice (član 108. stav 1.); da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom (član 111. stav 1.); pa ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odredbom iz člana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vrši isplata (član 111. stav 2.), da se minimalna zarada utvrđuje odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovnog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: socijalno-ekonomski savet) (član 112. stav 1.); da se minimalna zarada utvrđuje po radnom času za period od najmanje šest meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene odlukom iz st. 1. i 2. ovog člana za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada (član 112. stav 4.).

Iz navedenog nesumnjivo sledi da pravilnik o radu, kao opšti akt, zamenjuje kolektivni ugovor kod poslodavca u slučaju nastupanja razloga propisanog članom 3. stav 2. tačka 3) Zakona o radu ili drugih zakonom predviđenih smetnji za zaključivanje kolektivnog ugovora. Naime, kada nema uslova za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca, što znači ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom, ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog uvovora, ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora i ako sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora ne prihvati inicijativu poslodavca, Zakon o radu predviđa da se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca uređuju pravilnikom o radu. Pri tome je važno istaći da je pravilnik o radu, kao supsidijerni opšt i akt u odnosu na kolektivni ugovor, izraz volje samo jedne strane – poslodavca i i ma privremeni karakter , čije donošenje ima za cilj da se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca urede, dok se ne steknu uslovi za donošenje kolektivnog ugovora, koji predstavlja rezultat pregovoranja predstavnika zaposlenih i poslodavca kao socijalnih partnera.

Imajući u vidu da prema navodima podnosioca inicijative nije postignuta saglasnost za zaključivanje novog kolektivnog ugovora, da je direktor društva bio ovlašćen za donošenje osporenog Pravilnika na osnovu odredbe člana 15. Ugovora o organizovanju Društva sa ograničenom odgovornošću D.O.O. Eurofil, Bor, broj 121. od 18. januara 2010. godine, prema kojoj poslove koji po Zakonu o privrednim društvima spadaju u delokrug Upravnog odbora i direktora Društva, obavlja direktor Društva kao i da je članom 125. Pravilnika predviđeno da se donosi na određeno vreme, odnosno do postizanja saglasnosti i potpisivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca između reprezentativnih sindikata i poslodavca, sledi da je Pravilnik u formalno-pravnom smislu zakonit, tako da je inicijativa u ovom delu neprihvatljiva.

Razmatrajući odredbe člana 51. Pravilnika koj ima je utvrđena osnovna zarada i uvećanje osnovne zarade , Ustavni sud je konstatovao da su osporen e odredb e saglasn e odredbama čl. 108. i 111. Zakona o radu.

Neprihvatljivi su navodi podnosioca inicijative da Pravilnikom nisu utvrđeni elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka, što je suprotno odredbama člana 107. st. 3. i 4. Zakona o radu, imajući u vidu da su odredbama čl. 53. do 55. Pravilnika utvrđeni kriterijumi na osnovu kojih se vrši ocena radnog učinka, kao i ocena doprinosa u radu zaposlenog po osnovu radnog učinka, čime su u potpunosti poštovane citirane odredbe Zakona o radu.

Takođe su neprihvatljivi navodi u inicijativi da su donošenjem osporenog Pravilnika povređena prava reprezentativnih sindikata na kolektivno pregovaranje garantovana Konvencijom MOR -a broj 98 o pravima radnika na organizovanje i kolektivno pregovoranje (ratifikovana i objavljena u "Službenom listu FNRJ", broj 11/58), budući da je osporeni Pravilnik privremenog karaktera, odnosno njegovo važenje prestaje postizanjem saglasnosti i potpisivanj em kolektivnog ugovora između reprezentativnih sindikata i poslodavaca.

Imajući u vidu da je inicijativom tražena i ocena ustavnosti osporenog Pravilnika, Ustavni sud je našao da osporeni m Pravilnikom ka ko u formalnom, tako i u materijalnom smislu nije učinjena povred a principa hijerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. Ustava.

Kako je Ustavni sud našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenog Pravilnika, inicijativu je odbacio, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), rešavajući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, takođe, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog akta, jer je odbacio inicijativu kao neprihvatljivu , rešavajući kao u tački 2. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• IUo 275/2018: Odluka o neustavnosti Uredbe o energetski zaštićenom kupcu
• IUo 302/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu zakonitosti Pravilnika o radu
• Už 1837/2011: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u sporu o isplati razlike u zaradi
• IUo 184/2011: Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku