Neustavnost i nezakonitost Pravilnika o radu javne zdravstvene ustanove

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da Pravilnik o radu Zavoda za javno zdravlje Valjevo nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Sud je istakao da su plate zaposlenih u javnim službama uređene zakonom, a ne opštim aktima poslodavca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-68/2009
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da Pravilnik o radu Zavoda za javno zdravlje Valjevo od 15. decembra 2008. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke direktora Zavoda za javno zdravlje Valjevo, broj 5193 od 11. decembra 2008. godine i Odluke Upravnog odbora Zavoda za javno zdravlje Valjevo, broj 62/09-3 od 15. januara 2009. godine.

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Pravilnika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti čl. 53. do 61. Pravilnika o radu Zavoda za javno zdravlje Valjevo, od 15. decembra 2008. godine, Odluke direktora Zavoda za javno zdravlje Valjevo broj 5193 od 11. decembra 2008. godine i Odluke Upravnog odbora Zavoda za javno zdravlje Valjevo, broj 62/09-3 od 15. januara 2009. godine. U inicijativi se navodi da su odredbe čl. 53. do 61. Pravilnika, koje regulišu zarade i naknade zarada u suprotnosti sa odredbama čl. 1. do 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01) i člana 1. i člana 2. tačka 13. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, jer je način uređivanja plata zaposlenih u javnim službama propisan Zakonom o platama i ne može se na drugačiji način urediti opštim aktom, a Uredbom su utvrđeni koeficijenti koji se primenjuju za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. U inicijativi se, takođe, navodi da su osporene odredbe Pravilnika u suprotnosti i sa odredbama čl. 104, 106, 107. i 111. Zakona o radu. Odlukama direktora i Upravnog odbora Zavoda utvrđeni su različiti iznosi zarada za zaposlene prema organizacionoj jedinici kojoj pripadaju, a ne prema radu svakog zaposlenog, što je po mišljenju inicijatora, suprotno Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o radu iz razloga što nije u nadležnosti navedenih organa da uređuju zarade zaposlenih, već se one uređuju opštim aktom. Predloženo je da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje ugovora o radu, odnosno isplatu zarada koje su posledica akata čija se ustavnost i zakonitost osporava.

U odgovoru donosioca akta navodi se, pored ostalog, da su osporene odredbe Pravilnika donete u skladu sa Zakonom o radu, a odluke Upravnog odbora i direktora u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o radu i Pravilnika. Što se tiče navoda u inicijativi da su osporene odredbe Pravilnika suprotne Zakonu o platama i Uredbi o koeficijentima, u odgovoru se ističe da navedeni propisi ni jednom odredbom ne garantuju da zaposlenima pripada zarada prostim množenjem koeficijenata sa cenom rada. Pošto Zakonom o platama i Uredbom o koeficijentima nije utvrđen način vrednovanja rada i doprinosa u radu zaposlenih, donosilac akta smatra da se u tom slučaju nužno moraju primeniti odredbe Zakona o radu.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Pravilnik o radu doneo Upravni odbor Zavoda za javno zdravlje Valjevo na sednici održanoj 15. decembra 2008. godine, a na osnovu odredaba člana 1. st. 1. i 2. i člana 3. st. 2. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) i člana 25. Statuta Zavoda za javno zdravlje. Ovim pravilnikom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u Zavodu za javno zdravlje, a naročito: zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmori i odsustva, bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zarade, naknade zarada, i druga primanja, zabrana konkurencije, naknada štete, prestanak radnog odnosa, udaljenje zaposlenog sa rada, rešavanje viška zaposlenih, ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih, uslovi za rad sindikata i pravo na štrajk (član 1.).

Osporenim odredbama čl. 53. do 61. Pravilnika, koje su sistematizovane u odeljku „VI ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANjA“ predviđeno je sledeće:

- da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom, Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, ovim pravilnikom i ugovorom o radu, da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, a zarade se isplaćuju jednom mesečno u novcu i prilikom svake isplate zarade zaposlenog se dostavlja obračun koji sadrži iznos zarade i iznose plaćenih poreza i doprinosa i ostale obustave (član 53.);

- da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak, uvećane zarade i drugih primanja koja imaju karakter zarade (član 54.);

- da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu, da se radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema svojim radnim obavezama, dok se osnovna zarada utvrđuje na nivou minimalne zarade, s tim da se obračunava i isplaćuje do nivoa utvrđenog Zakona o platama i Uredbom (član 55.);

- da je ugovorom o radu moguće utvrditi osnovnu zaradu u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata o utvrđenoj osnovnoj zaradi zaposlenog, kao i da će se u slučaju promene koeficijenata po osnovu izmene Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, zaposlenom zarada obračunati po novom koeficijentu bez izmene ugovora o radu i bez donošenja posebnog rešenja (član 56.);

- da zaposleni ima prava na uvećanu zaradu na dan praznika koji je neradan dan, za rad noću, za prekovremeni rad i na osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu, a osnovicu za obračun uvećane zarade čini ostvarena zarada zaposlenog (član 57.);

- da se zaposlenom može uvećati zarada najviše 30% za izuzetne rezultate postignute u radu i unapređenju poslovanja, a osnovicu za obračun uvećane zarade čini ostvarena zarada zaposlenog (član 58.);

- da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme u skladu sa zakonom (59.);

- da se mesečna zarada zaposlenog utvrđena u čl. 54. do 56. Pravilnika može uvećati, odnosno umanjiti do 20% kao stimulacija, odnosno destimulacija za pokazane nadprosečne rezultate rada, odnosno za ispoljenu nedovoljnu angažovanost u radu, neažurnost i nedovoljan kvalitet u radu, s tim da se prilikom ocenjivanja radnog angažovanja zaposlenog naročito ceni obim i kvalitet izvršenih poslova i njihov efekat, pokazana stručnost u radu, tačnost, odnosno blagovremenost u izvršavanju poslova, ispoljena disciplina za vreme rada, ispoljen odnos prema pacijentima ili strankama, ispoljen odnos prema pretpostavljenim i saradnicima, ispoljen odnos prema zaštiti imovine zdravstvene ustanove, pokazan ukupan odnos prema radu, uredno i redovno prisustvovanje na radu, preduzimljivost i inicijativa u obavljanju radnih naloga, ažurnost u obavljanju poslova, vođenju evidencije u poštovanju rokova i sl, da odluku o uvećanju, odnosno umanjenju mesečne zarade zaposlenog direktor donosi samostalno navodeći obrazoloženje jednog ili više kriterijuma, odnosno razloga za uvećanje, odnosno umanjenje mesečne zarade zaposlenog, s tim da direktor Zavoda neposredno ocenjuje radno angažovanje pomoćnika direktora i načelnika službi, a ostalih zaposlenih na predlog načelnika službe, odnosno odgovornih zaposlenih (član 60.);

- da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjih odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme odsustvovanja sa rada za vreme privremene sprečenosti za rad do 30 dana u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, za vreme privremene sprečenosti za rad prouzrokovane povredom na radu ili profesionalnom bolešću u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što takva naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade, kao i za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica u visini od 80% prosečne zarade u prethodna tri meseca (član 61.)

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) na osnovu koga je donet osporeni Pravilnik, propisano je: da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno (član 1.); da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno ( član 2. stav 2.)

Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama ("Službeni glasnik RS", br. 34/01 i 62/06) uređen je način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, pored ostalih i za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave, kao i za zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (član 1. tač. 3) i 4)), a plate se određuju množenjem osnovice sa koeficijentom sa mogućnošću dodatka na platu. Prema članu 3. Zakona, osnovicu za obračun plata utvrđuje Vlada, a saglasno članu 4. Zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Odredbom člana 8. stav 1. ovog zakona, Vlada je ovlašćena da svojim aktom utvrđuje koeficijente za obračun i isplatu plata, pa je u realizaciji ovog zakonskog ovlašćenja donela Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama ("Službeni glasnik RS", br. 44/01, 15/02, 30/02, 32/02, 69/02, 78/02, 61/03, 121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06, 82/06, 106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/08, 31/08, 44/08, 54/08, 108/08, 79/09, 25/2000, 91/2000, 20/11 i 65/11). U odredbi člana 2. tačka 13. Uredbe utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Iz izloženih odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama proizlazi, po oceni Ustavnog suda, da Upravni odbor Zavoda za javno zdravlje Valjevo nije imao ovlašćenje za donošenje osporenog Pravilnika, budući da Zakon o platama u državnim organima i Uredba, koja je doneta na osnovu ovog zakona, predviđaju da zaposleni u zdravstvenim ustanovama primaju za svoj rad plate, a ne zarade, a što znači da se plate kao naknade za rad zaposlenima ne mogu isplaćivati prema pravilnicima, već isključivo na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i odgovarajuće uredbe (identičan stav o spornim ustavno-pravnim pitanjima Ustavni sud je šire obrazložio u svojoj Odluci broj IUo-62/2008 od 8. decembra 2011. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporeni Pravilnik u celini nesaglasan sa zakonom, a time i sa ustavnim principom hijerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. stav 1. Ustava Republike Srbije.

S obzirom na to da je u toku prethodnog postupka pravno stanje u predmetu potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, kao i da se inicijativom osporava ustavnost i zakonitost odredaba Pravilnika kojima se regulišu pitanja o kojima Ustavni sud već ima zauzet stav, Ustavni sud je u ovoj pravnoj stvari odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Osporenim odlukama direktora i Upravnog odbora Zavoda za javno zdravlje Valjevo utvrđena je metodologija obračuna prihoda i rashoda i zarada zaposlenih u zavisnosti od visine ostvarenih prihoda Zavoda koji se sastoje od prihoda Ministarstva zdravlja i prihoda koje Zavod ostvari prodajom usluga na tržištu. Kako osporeni akti po svojoj pravnoj prirodi ne predstavljaju opšte pravne akte za čiju je ocenu ustavnosti i zakonitosti nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. Ustava, već se radi o aktima poslovne politike Zavoda, Ustavni sud je u ovom delu odbacio inicijativu zbog nenadležnosti.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenog Pravilnika, jer je doneo konačnu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, Pravilnik naveden u izreci prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neustavnost i nezakonitost Pravilnika o radu javne zdravstvene ustanove

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti