Odluka Ustavnog suda o sukobu nadležnosti u postupku izbora sudija

Kratak pregled

Ustavni sud rešava negativni sukob nadležnosti između Upravnog suda i Ustavnog suda povodom žalbe na odluku Visokog saveta sudstva o izboru sudije. Utvrđuje se da je za odlučivanje o pravnom sredstvu protiv navedene odluke nadležan Upravni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-70/2017
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. i čl. 11. i 12. Odluke o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni list opštine Novi Pazar“, broj 14/08) nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 11. i 12. Odluke navedene u izreci. Predlagač navodi da je osporenim odredbama Odluke zaposlenima i izabranim i postavljenim licima utvrđeno dodatno pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, što je u suprotnosti sa odredbama člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kojima je, između ostalog, propisano da koeficijent za obračun i isplatu plata sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima. Time je, po mišljenju predlagača, povređena i odredba člana 195. stav 2. Ustava, prema kojoj svi opšti akti jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom. Ustavnom sudu se predlaže da u sprovedenom postupku utvrdi da osporene odredbe Odluke nisu saglasne sa odredbama člana 195. stav 2. Ustava i člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i da, do donošenja konačne odluke , obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba.

Postupajući po podnetom predlogu, Ustavni sud je, u spro vedenom postupku, utvrdio da je osporeni akt, Odluku o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni list opštine Novi Pazar“, broj 14/08), donela Skupština grada Novog Pazara, na sednici održanoj 29. avgusta 2008. godine , kao i da je Odluka na snazi. Kao pravni osnov donošenja Odluke naveden je član 46. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07). Odlukom je predviđeno: da se njome utvrđuju visina, uslovi i način isplate određenih naknada i drugih primanja zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica (član 1. stav 1 .); da se naknadama i drugim primanjima smatraju naknade za službeno putovanje, naknada za prevoz na rad i sa rada, dodatak na platu za ishranu u toku rada, dodatak na platu za regresiranje godišnjeg odmora, naknada za odvojen život od porodice i naknada za selidbene troškove (član 1. stav 2 .). Osporenim odredbama Odluke određeno je: da se mesečni dodatak za ishranu u toku rada isplaćuje u visini od 20% prosečne mesečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, da se dodatak iz stava 1. isplaćuje za dane provedene na radu i da se dnevni iznos dodatka obračunava deljenjem iznosa mesečnog dodatka sa brojem radnih dana u mesecu za koji se do datak isplaćuje (član 11.); da se visina dodatka na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđuje u visini prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 20 radnih dana, a srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, kao i da se regres isplaćuje, u principu, pri odlasku zaposlenog na godišnji odmor, a najkasnije do 31. d ecembra tekuće godine (član 12.).

Ispitujući zakonitost osporenih odredaba predmetnog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, Ustavni sud najpre konstatuje da odredba člana 46. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07), na koju se donosilac pozvao, nije mogla biti materijalnopravni osnov za uređivanje spornih dodataka na platu za ishranu u toku rada i za regresiranje godišnjeg odmora, budući da se navedenom zakonskom normom samo propisuje nadležnost opštinskog veća da predlaže (skupštini jedinice lokalne samouprave) statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. Naprotiv, pitanja koja se tiču utvrđivanja kako plata, tako i dodataka, naknada i ostalih primanja, između ostalog izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, uređena su Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01, 62/06-dr. zakon, 116/08-dr. zakon, 92/11, 99/11-dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14 i 21/16- dr. zakon), saglasno članu 1. tačka 2) tog zakona, koji je još uvek u pr imeni. Naime, Ustavni sud ukazuje da je prelaznim odredbama člana 39. Zakona o o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS “, br. 18/16 i 108 /16) predviđeno donošenje posebnih zakona kojima se uređuju plate i druga primanja pojedinih kategorija zaposlenih u javnom sektoru, odnosno usaglašavanje postojećih zakona kojima su ta pitanja uređena, te da je, saglasno prethodnim odredbama, završnom odredbom člana 40. Zakona njegova primena odložena .

Odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti osporene Odluke i drugim relevantnim odredbama tog zakona, propisano je: da se plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih iz člana 1. ovog zakona utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom (član 2. stav 1 .); da osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih iz člana 1. ovog zakona čini proizvod osnovice i koeficijenta, osim za zaposlene iz člana 1. tačka 4) ovog zakona (član 2. stav 3.); da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu (član 4. stav 1 .); da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4. st av 2 .).

Ustavni sud dodatno napominje da je i Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS “, broj 21/16 ) predviđeno da f unkcioner (član 11. stav 1.), službenik (član 27.), kao i n ameštenik (član 186. stav 4.) imaju pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se uređuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Iz navedenog zakonskog okvira proizlazi da se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih i izabranih i postavljenih lica u organima jedinica lokalne samouprave i dalje primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Prema odredbama tog zakona, osnovnu platu izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih čini proizvod osnovice za obračun plate i koeficijenta (član 2. stav 3.), pri čemu, koeficijent, kao jedan od dva elementa za obračun plate, ne samo da izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, već je u njemu, kako je to izričito propisano članom 4. stav 2. Zakona, sadržan i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godiš njeg odmora. Takođe, Ustavni sud ističe da iz odredaba člana 9. Zakona sledi da jedinica lokalne samouprave jeste ovlašćena da svojim aktom utvrdi koeficijente za obračun i isplatu plate kako izabranih i postavljenih lica, tako i zaposlenih u organima te jedinice lokalne samouprave, ali da ovo ovlašćenje trpi dva zakonska ograničenja. Prvo, da se k oeficijenti za obračun i isplatu plate ne mogu utv rđivati u visini koja je iznad Zakonom propisane visine za tačno određene kategorije lica, prema Zakonom propisanim kriterijumima i, drugo, da se ne može predvideti uvećanje plate po osnovu bilo kog dodatka za koji je Zakonom propisano da je već sadržan u koeficijentu.

Imajući u vidu da je donosilac osporenog opšteg akta odredbama čl. 11. i 12. Odluke uredio, kao posebno primanje zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica u toj jedinici lokalne samouprave, dodatke na platu po osnovu mesečnog dodatka za ishranu u toku rada i dodat ak na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a da su dodaci po ovim osnovima, saglasno izričitoj odredbi člana 4. stav 2. Zakona, već sadržani u koeficijentu na osnovu koga se vrši obračun i isplata plata izabranim i postavljenim licima i zaposlenima u organima grada Novog Pazara, to je Ustavni sud ocenio da odredbe čl. 11. i 12. Odluke nisu saglasne sa odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Pored toga, Ustavni sud je konstatovao da su odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. Odluke u neposrednoj pravnoj vezi sa osporenim odredbama čl. 11. i 12. Odluke, jer je tim odredbama predviđeno da se naknadama i drugim primanjima smatraju, pored ostalih, dodatak za ishranu u toku u rada i dodatak na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, te je na osnovu njih potom, odredbama čl. 11. i 12. Odluke, određena visina ovih dodataka. Polazeći od navedenog, a s obzirom na to da Ustavni sud u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, saglasno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS “, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15 ), nije ograničen zahtevom predlagača, Sud je utvrdio da nisu u saglasnosti sa z akonom ni odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. Odluke.

Budući da je ocenio da odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. i čl. 11. i 12. Odluke nisu u saglasnosti sa zakonom, a da prema odredbi člana 195. stav 2. Ustava Republike Srbije, statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom , Ustavni sud je utvrdio da navedene odredbe Odluke nisu u saglasnosti ni sa Ustavom.

S obzirom na to da je doneo konačnu odluku, Ustavni sud je zahtev predlagača za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Odluke odbacio , na osnovu odredbe člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS “, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. i čl. 11. i 12. Odluke o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica , navedene u izreci, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o sukobu nadležnosti u postupku izbora sudija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti