Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke grada Užica o visini lokalne komunalne takse za isticanje firme za delatnost osiguranja. Sud je utvrdio da se donosilac akta kretao u granicama svojih zakonskih ovlašćenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-728/2012
20.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarin a Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratisl av Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inici jativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ta rifnog broja 6. stav 1. tačka 1. Taksene tarife, koja je sastavni deo Odluke o lokalnim komunalnim taksama („Službeni list grada Užica“, br. 6/09, 20/09, 26/10 i 19/11) .

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje preduzete na osnovu Tarifnog broja 6. stav 1. tačka 1. Taksene tarife Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke navedene u tački 1. izreke. Podnosilac inicijative smatra da osporena Odluka u delu Taksene tarife , Tarifni broj 6. stav 1. tačka 1, kojim je utvrđena visina lokalne komunalne takse za isticanje firme za pravna lica koja obavljaju delatnost osigu ranja imovine i lica u godišnjem iznosu od 450.000 dinara, nije u saglasnosti sa odredbama čl. 21. i 91. Ustava i član a 15. Zakona o fina nsiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 i 47/11). U inicijativi se navodi da iako član 91. Ustava koji obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina ve zuje za ekonomsku moć obveznika ne definiše kriterijume za utvrđivanje ove obaveze, to ne daje ovlašćenje jedinicama lokalne samouprave da pozivom na odredbe čl. 6. i 11. Zakona propis uju enormno visoke iznose takse bez prethodno ispunjenih zakonskih uslova , te da se aktima j edinica lokalne samouprave koji određuju ove takse u različitom iznosu, od kojih pojedini dostižu i rekordne iznose do milion i po dinara , narušava i princip jednakosti i zabrane disk riminacije iz člana 21. Ustava. Kako je osporena Odluka doneta iako za njeno donošenje, po mišljenju podnosioca inicijative, nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 15. stav 2. Zakona, jer je osporenom Odlukom određena visina lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, a da Vlada , saglasno navedenoj odredbi Zakona, prethodno nije utvrdila najviše iznose ovih lo kalnih komunalnih taksi, to osporen a Odluka nije u saglasnosti ni s a zakonom jer se , kako navodi , ne može utvrditi da li su iznosi koji su određeni Odlukom viši od najviših iznosa koji bi bili definisani odlukom Vlade. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je Odl uka o lokalnim komunalnim taksama („Službeni list grada Užica“, br. 6/09, 20/09, 26/10 i 19/11) suprotna Ustavu i zakonu i da usvo ji predlog za obustavu primene rešenja br. 04-434-2/265/2012 od 27. marta 2012. godine, br. 04 - 434-2/375/2011 od 17. maja 2011 godine, br. 04-434-2/750/2010 od 12.05. 2010. godine i br. 04-434-6/184/2009 od 5. avgusta 2009. godine, koja su doneta od strane Gradske uprave za poslove finansija, računovodstva i privredu grada Užica - Odeljenja za lokalnu poresku administraciju.

U odgovoru donosioca akta se navodi da Vlada nije utvrdila najviši iznos lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru kako je to predviđeno članom 15. Zakona o finansiranju lokalne samouprave i da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o fina nsiranju lokalne samouprave ovaj član Zakona izmenjen tako što nije više predviđeno utvrđivanje najvišeg iznosa, već je to pitanje regulisano na drugačiji način.

U sprovedenom prethodnom postupku , U stavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o lokalnim komunalnim taksama („Službeni list grada Užica“, br. 6/09, 20/09, 26/10 i 19/11) donela Skupština grada Užica, na osnovu odredaba čl. 11. i 18. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 62/06) i člana 41. Statuta grada Užica („Službeni list grada Užica“, broj 11/08). Taksenom tarifom koja je sastavni deo Odluke u Tarifnom broju 6. stav 1. tačka 1. koji je inicijativom osporen, propisano je da se za delatnost bankarstva, osiguranja imovine i lica, duvanske industrije, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga i elektroprivrede za isticanje firme na poslovnom prostoru taksa utvrđuje srazmerno vremenu provedenom u obavljanju delatnosti po zonama i to: u prvoj A zoni - 450.000,00 dinara, u prvoj zoni -286.000,00 dinara, u drugoj zoni - 214.500,00 dinara, u trećoj zoni - 143.000,00 dinara, u četvrtoj zoni - 114.400,00 dinara, u petoj zoni - 57.200,00 i u šestoj zoni - 50.050,00 dinara. Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o lokalnim komunalnim taksama („Službeni list grada Užica“, broj 17/12), koja je doneta na osnovu čl. 11. i 18. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 i 47/11), člana 15a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 93/12) i člana 41. stav 1. tačka 3. Statuta grada Užica („Službeni list grada Užica“, broj 11/08), u Tarifnom broju 6. u napomeni dodata je tačka 6. kojom je u stavu 3. propisano da pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica i preduzetnike, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica...plaćaju firmarinu na godišnjem nivou ''najviše do 10 prosečnih zarada, od 01. 01. 2013. godine''.

Odredbama Ustava Republike Srbije sa kojima osporena Odluka, po mišljenju podnosioca inicijative, nije u saglasnosti, utvrđeno je : da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, kao i da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91.). Ustavom je utvrđeno i da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem lokalne samouprave (član 97. tačka 3.) i da se poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom (član 188. stav 4.).

Zakonom o fina nsiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06 i 47/11), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporene Odluke i u odnosu na koji je podnetom inicijativom osporena zakonitost Odluke, je propisano : da su lokalne komunalne takse jedan od izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (član 6. tačka 3 )); da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinica lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom (član 7. stav 1.); da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje prava, predmeta i usluga (član 11. stav 1.); da se lokalne komunalne takse, između ostalog, mogu uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru (član 15. stav 1. tačka 1) i da će Vlada utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog član a, na predlog Ministarstva finasija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalane samouprave (član 15. stav 2.); da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u raličitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata i po delovima teritorije, odnosno zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse (član 17.); da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave kojim se uvodi lokalna komunalna taksa utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse (član 18.). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o fina nsiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 93/12), koji je do net nakon podnošenja inicijative, brisan je stav 2. u članu 15. Zakona kojim je Vlada bila ovlašćena da utvrdi najviši iznos lokalnih komunalnih taksa za isticanje firm e na poslovnom prostoru (član 2.), a novododatim članom 15 a Zakona određen je najviši iznos firmarine na godišnjem nivou i to , pored ostalog, za pravna lica koja obavljaju delatnost bankarstva, osiguranja imovine i lica , najviše do iznosa deset prosečnih zarada (stav 4 .), s tim da se pod prosečnom zaradom smatra prosečna zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji jedinice lokalne samouprave u periodu januar - avgust godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje firmarina, prema podacima republičkog organa nadležnog z a poslove statistike (stav 5 .), i da jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, u z prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija (stav 6 .).

Polazeći od toga da je odredba člana 15. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u odnosu na koju je podnosilac inicijative tražio ocenu zakonitosti osporene odredbe Tarife koja je sastavni deo Odluke o lokalnim komunalnim taksama grada Užica , brisana, za ocenu zakonitosti osporene odredbe Tarifnog broja 6. stav 1. tačka 1 , saglasno odredbama člana 167. Ustava, od značaja su odredbe Zakona o fina nsiranju lokalne samouprave koje su na snazi, a kojima je određen najviši iznos do koga jedinica lokalne samouprave svojim aktom može da odredi lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme. Imajući u vidu odredabe člana 15a st. 4. i 5 . Zakona o finasiranju lokalne samouprave koje određuju najviši iznos lokalne komunalne takse za isticanje firme pravnih lica koja obavljaju delatnost osiguranja imovine i lica i podatak Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne zarade koja po zaposlenom u gradu Užicu za januar-avgust 2012. godine iznosi 53.096 dinara, a da je najviši iznos lokalne komunalne takse za isticanje firme za ova pravna lica osporenim Tarifnim brojem 6. tačka 1. u A zoni određen u iznosu od 450.000 dinara, kao i novododatu tačku 6. stav 3. u napomeni uz ovaj tarifni broj, Ustavni sud nalazi da se donosilac akta određujući visinu lokalne komunalne takse za isticanje firme za pravna lica u oblasti osiguranja imovine i lica, kretao u granicama svojih zakonskih ovlašćenja. S obzirom na to da se, saglasno Ustavu, sistem finansiranja lokalne samouprave uređuje zakonom , kao i da je osporenom odredbom Tarifnog broja 6 . stav 1. tačka 1. Taksene tarife, osporena taksa određena u granicama Zakonom utvrđenog ovlašćenja jedinice lokalne samouprave, Ustavni sud smatra da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporene odluke pa je inici jativu odbacio , saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji koje su preduzete na osnovu osporene odredbe tarifnog broja 6. tačka 1. navedene Odluke, Ustavni sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, jer je doneo konačnu odluku u ovoj pravnoj stvari, kao u tački 2. izreke.

Povodom navoda inicijatora da je osporena Odluka u suprotnosti sa odredbama čl. 21. i 91. Ustava, te sa odredbom člana 15. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave koji je bio na snazi u vreme podnošenja inicijative, Ustavni sud ukazuje i da u ranije vođenim postupcima za ocenu ustavnosti i zakonitosti akata jedinica lokalne samouprave kojima su bile određene lokalne komunalne takse za isti canje firme nije prihvatao inicijative kojima je iz u osnovi istih razloga osporena ustavnost i zakonitost tih akata , jer je ocenio da se donosilac akta kretao u granicama svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Naime, po shvatanju Suda izraženom u tim odlukama (Rešenje IUo-1445/2010 i dr.), ustavni principi utvrđeni odredbama čl. 21. i 91. Ustava u oblasti lokalnih komunalnih taksa ne mogu se tumačiti u apsolutnom smislu, a primena jednog ili više zakonskih kriterijuma za određivanje visine lokalnih komunalnih taksa iz člana 17. Zakona, upravo je u funkciji realizacije ustavnog principa iz člana 91. stav 2. Ustava , budući da je skupština jedinice lokalne samouprave ovlašćena da na osnovu ovih kriterijuma procenjuje nivo ekonomske moći taksenih obveznika, kao i da u skladu sa tim po kazateljima određuje obveznike, olakšice, rokove i način plaćanja lokalnih komunalnih taksa. Takođe, činjenica da Vlada, do donošenja odluke jedinice lokalne samouprave nije realizovala zakonsko ovlašćenje iz člana 15. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, tako što nije utvrdila najviši iznos za lokalne komunalne takse, među kojima je i lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru, po shvatanju Suda izraženom u ranije donetim odlukama, ne čini te akt e nezakonitim, budući da je visina ovog lokalnog javnog prihoda predmet samostalnog uređivanja od strane skupštine jedinice lokalne samouprave (kao njenog izvornog javnog prihoda), te da bi stoga upuštanje Ustavnog suda u ocenu adekvatnosti visine osporene lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru određene taksenom tarifom, predstavljalo ocenu celishodnosti, što je izvan nadležnosti Ustavnog suda utvrđene članom 167. Ustava.

Polazeći od izloženog Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b s tav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti