Odbacivanje predloga i inicijative za ocenu zakonitosti urbanističkog plana

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje predlog i inicijativu za ocenu zakonitosti Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan–Ušće, jer nije nadležan da ceni sadržinu planskih dokumenata niti njihovu međusobnu usklađenost, već samo zakonitost postupka njihovog donošenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-74/2019
22.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Malo veće, u sastavu: sudija Vesna Ilić Prelić, predsednik veća, i sudije dr Jovan Ćirić i dr Dragana Kolarić, članovi veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2020. godine, doneo je

Z A K Lj U Č A K

Odbacuje se predlog za ocenu zakonitosti i inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd („Službeni list Grada Beograda“, broj 65/18).

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom ovlašćenog predlagača pokrenut je postupak za ocenu zakonitosti Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd („Službeni list Grada Beograda“, broj 65/18). Predlagač smatra da je osporeni akt, kojim se omogućava izgradnja kabinske žičare za transport lica – gondole, u celosti nesaglasan sa odredbom člana 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, koji propisuje da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja. Izneti stav predlagač obrazlaže navodima da Plan generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – grad Beograd (celine I – HIX) („Službeni list Grada Beograda“, br. 20/16, 97/16 i 69/17) – Tekstualni deo – zabranjuje postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima. Kako se, po navodima predlagača, osporenim aktom, „koji je urbanistički dokument užeg područja, predviđa i omogućava izgradnja gondole u području Beogradske tvrđave, a koja je urbanističkim dokumentom šireg područja izričito zabranjena, to je jasno da osporeni akt u celini nije u skladu sa odredbama člana 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji“. Ustavnom sudu se predlaže da donese odluku kojom će utvrditi da osporeni Plan u celosti nije u saglasnosti sa zakonom, a do donošenja konačne odluke da obustavi izvršenje akta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture br.350-02-00033/2019-14 od 14. februara 2019. godine -Lokacijski uslovi za izgradnju gondole u Beogradu, i Rešenja br.351-02-00063/2019-07 od 1. aprila 2019. godine, kojim se dozvoljava izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole „Kalemegdan“.

Takođe, Ustavnom sudu je podneta i inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti akta navedenog u izreci ovog zaključka. Inicijatori smatraju da je osporeni Plan u suprotnosti sa „odredbama Ustava i Zakona o planiranju i izgradnji“. Osporeni Plan, po navodima inicijatora, nije usklađen sa planom šireg područja, odnosno sa Planom generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – grad Beograd, a postoji neusklađenost i između navedenog plana i Generalnog urbanističkog plana, što je u suprotnosti sa odredbom člana 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Po mišljenju inicijatora, „Skupština grada Beograda pogrešno zasniva tekst osporenog Plana - PDR na Generalnom urbanističkom planu - GUP-u, a ne na Planu generalne regulacije – PGR, te je, stavljajući po strani taj neposredno viši plan, postupila suprotno odredbi člana 33. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji“. Po navodima inicijative, nadležna urbanistička inspekcija „nije svojim rešenjem utvrdila navedenu neusklađenost planova, niti je predložila ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta, što Ustavni sud treba da ima u vidu prilikom razmatranja osnovanosti ove inicijative“. Inicijatori navode da im je poznato da Ustavni sud nije nadležan da ceni međusobnu saglasnost planskih dokumenata, ali smatraju da „u konkretnom slučaju nema mesta primeni takve prakse, jer se u ovom slučaju radi o očiglednom nepostupanju u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji“. Nadalje iznose tvrdnju da se, u Izveštaju o obavljenom javnom uvidu u Nacrt plana, nadležni organ netačno poziva na to da zabrana izgradnje podzemnih i nadzemnih objekata u celokupnom obuhvatu parka „Ušće“ ne važi za infrastrukturne objekte od javnog značaja, a da u osporenom Planu, poglavlje – Smernice za sprovođenje Plana, u spisku obaveznih alata za sprovođenje Plana, nedostaje odredba o obavezi izrade urbanističkog projekta. Predlažu da Ustavni sud utvrdi da odredbe osporenog Plana nisu u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom o planiranju i izgradnji i da obustavi od primene pojedinačna akta doneta na osnovu osporenog Plana. Podnosioci inicijative ne navode odredbe Ustava Republike Srbije sa kojima bi osporeni Plan bio nesaglasan, niti navode razloge neustavnosti, pa se inicijativa, zapravo, odnosi na zahtev za ocenu zakonitosti osporenog planskog dokumenta.

Polazeći od navedene sadržine predloga i razloga osporavanja, Ustavni sud je zaključio da se podnetim predlogom dovodi u pitanje usklađenost Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd („Službeni list Grada Beograda“, broj 65/18) sa Planom generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – grad Beograd (celine I – HIX) („Službeni list Grada Beograda“, br. 20/16, 97/16 i 69/17), koji, u smislu odredaba člana 11. stav 1. i stav 3. tač. 2) i 3) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr. zakon i 9/20), predstavljaju planske dokumente, odnosno urbanističke planove. Sud, takođe, nalazi da se i podnetom inicijativom dovodi u pitanje usklađenost planskih dokumenata, odnosno osporenog Plana sa planskim dokumentom šireg područja, kao i sadržina osporenog Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da planski dokumenti ne sadrže opšte pravne norme kojima se na opšti način i u odnosu na neodređeni broj slučajeva uređuju pravni odnosi, te da stoga, prema dugogodišnjoj praksi i zauzetom stavu Ustavnog suda (Videti npr. Zaključak IUz- 84/2013 od 11. juna 2013. godine, Zaključak IUo-808/2012 od 24. juna 2014. godine, Zaključak IUo-273/2014 od 3. novembra 2015. godine, i Zaključak IUo-8/2018 od 11. juna 2019. godine), Ustavni sud nije nadležan da u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti ceni sadržinu ovih akata, proveru opravdanosti konkretnih planskih rešenja, kao ni usklađenost planskih dokumanata. Naime, predmet ocene u postupku pred Ustavnim sudom može biti samo ispitivanje zakonitosti postupka u kome je određeni planski dokument donet, a što nije predmet podnetog predloga i inicijative, dok je provera celishodnosti i opravdanosti planskih rešenja i provera usklađenosti plana sa Zakonom o planiranju i izgradnji i sa planovima šireg područja, Zakonom poverena stručnom telu – komisiji za planove, čiji predsednik i članovi se imenuju iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Napomene radi, Ustavni sud ukazuje da planska dokumenta, pre izlaganja na javni uvid, podležu stručnoj kontroli koja, saglasno odredbama člana 49. Zakona o planiranju i izgradnji, obuhvata proveru usklađenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja, a da stručnu kontrolu vrši komisija koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti o kom se planskom dokumentu radi. Po izvršenoj stručnoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenoj kontroli, sa svim primedbama i mišljenjima nadležnog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.

Ustavni sud naglašava da eventualne nesankcionisane utvrđene neusaglašenosti planskih dokumenata, „očigledno nepostupanje i neaktivnost nadležnih organa ovlašćenih za podnošenje predloga za ocenu zakonitosti planskih akata“ ne mogu biti osnov za zasnivanje nadležnosti Ustavnog suda.

S obzirom na to da je odbacio podneti predlog i inicijativu, Ustavni sud je konstatovao da je bespredmetno razmatranje zahteva za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu osporenog akta.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-US, 40/15-dr. zakon i 103/15), podneti predlog i inicijativu odbacio zbog nenadležnosti da po njima postupa.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42 v stav 1. tačka 2) i člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Zaključak kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

SUDIJA

Vesna Ilić Prelić

Odbacivanje predloga i inicijative za ocenu zakonitosti urbanističkog plana

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti