Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da su odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, kojima se kao uslov za upis u imenik advokata uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred tom komorom, nisu u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom o advokaturi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-74/2022
18.05.2023.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. maja 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda broj 4235/2022 od 7. juna 2022. godine, broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine i broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine, ni su u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

I

Ustavnom sudu su podnete dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Advokatske komore Beograda, broj 4235/2022, od 7. juna 2022. godine, kojom se uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda.

Prvom inicijativom navedena Odluka osporena je u odnosu na odredbe člana 6. Zakona o advokaturi, čl. 9. i 10. Statuta Advokatske komore Srbije, čl. 73. i 74. Statuta Advokatske komore Beograda i člana 4. Pravilnika o advokatskom ispitu. U inicijativi se citiraju odredbe navedenih akata i ističe da ni u jednom od tih akata nema uslovljavanja da se advokatski ispit za kandidate koji se upisuju u imenik advokata Advokatske komore Beograd polaže samo pred Komisijom za polaganje advokatskog ispita Advokatske komore Beograd, već je kandidatima ostavljeno pravo izbora između komisije navedene komore i komisije Advokatske komore Srbije. Ističe se da je osporena Odluka nezakonita i suprotna citiranim opštim aktima. Predloženo je i da Ustavni sud do okončanja postupka po inicijativi obustavi od izvršenja osporenu Odluku.

Drugom inicijativom Odluka je osporena u odnosu na odredbe člana 21, člana 194. stav 3. i člana 195. stav 1. Ustava, odredbe čl. 6, 65. i 87. Zakona o advokaturi, čl. 6, 8. i 133. Statuta Advokatske komore Srbije, člana 73. Statuta Advokatske komore Beograda i člana 4. Pravilnika o advokatskom ispitu. U inicijativi se navodi da su osporenom Odlukom, koja ima karakter opšteg pravnog akta, diskriminisani kandidati za upis u imenik advokata koji su advokatski ispit položili pred komisijom Advokatske komore Srbije i drugih advokatskih komora u njenom sastavu i da ne postoji legitiman cilj na osnovu koga bi se grupa kandidata za upis u imenik advokata koji su advokatski ispit položili pred Advokatskom komorom Beograda favorizovala u odnosu na kandidate koji su taj ispit položili pred Advokatskom komorom Srbije ili nekom od komora u njenom sastavu. Ističe se da su odredbama člana 6. stav 1. Zakona o advokaturi propisani uslovi za upis u i menik advokata, između ostalog položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji (tačka 2) ), da propisane uslove nije moguće menjati i dopunjavati aktima advokatskih komora, da su ovlašćenja advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije propisana članom 65. Zakona o advokaturi, a da je članom 87. tog zakona propisano da se program advokatskog ispita, izdavanje uverenja o položenom ispitu, način obrazovanja komisije za polaganje, izbor članova, način rada i odlučivanja komisije propisuju statutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije, te da advokatske komore u njenom sastavu ne mogu svojim aktima da uređuju advokatski ispit. Kako ni Zakon o advokaturi ni Statut Advokatske komore Srbije ne propisuju da ispit položen pred komisijom jedne advokatske komore proizvodi pravno dejstvo samo na teritoriji te komore, zaključuje se da osporena Odluka diskriminiš e kandidat e koji su taj ispit položili pred Advokatskom komorom Srbije ili drugi m komorama. Dalje se navodi da Statut Advokatske komore Srbije (član 133.) i Statut Advokatske komore Beograda (član 73.) sadrže odredbe o uslovima za upis u imenik advokata istovetne zakonskim odredbama, te da je nesporno da je osporena Odluka nesaglasna Ustavu, Zakonu o advokaturi, Statutu Advokatske komore Srbije (član 133.) i Statutu Advokatske komore Beograda (član 73.) jer propisuje poseban uslov za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda. Pozivajući se ponovo na odredb e člana 65. stav 1. tačka 11 ) i člana 87. Zakona o advokaturi , ističe se da je Advokatska komora Srbije isključivo nadležna za vršenje javnog ovlašćenja: „donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita“ i ukazuje da je saglasno zakonskom ovlašćenju ta komora svojim Statutom i Pravilnikom o advokatskom ispitu propisala program i uredila organizaciju i način polaganja ispita, tako da advokatski ispit položen pred jednom od advokatskih komora važi na teritoriji cele Republike Srbije bez ikakvog ograničenja. Predloženo je i da Ustavni sud do okončanja postupka po inicijativi obustavi od izvršenja osporenu Odluku.

U odgovoru Advokatske komore Beograda na navode iz podnetih inicijativa najpre se ukazuje da je nakon donošenja osporene Odluke Upravni odbor te komore doneo još dve odluke , kojima je precizirao postupanje po osporenoj Odluci kao i dan početka primene iste, a iz kojih se vidi da će se svim kandidatima koji su ispit položili do 30. juna 2022. godine, bez obzira pred kojom komisijom, kao i onima koji su do tog datuma prijavili polaganje ispita, položeni ispiti priznati, a da samo oni kandidati koji posle navedenog datuma budu prijavljivali polaganje ispita isti moraju da polažu pred komisijom Advokatske komore Beograda, ako se upisuju u imenik te komore. Ističe se da je iz samog teksta osporene Odluke jasno da se njom ne pravi nikakva razlika u odnosu na bilo koje lice ni po kom osnovu, da se primenjuje na sve buduće slučajeve i na sve kandidate za upis u imenik te komore, te da je Odluka upravo i doneta radi otklanjanja diskriminacije. Navodi se da je članom 18. stav 2. Pravilnika o advokatskom ispitu predviđeno koji se propisi ispituju prilikom polaganja ispita, između ostalog Statut Advokatske komore Srbije i statut advokatske komore pred kojom se ispit polaže , što znači da se pred kom isijom Advokatske komore Srbije ispituje samo poznavanje statuta te komore a izostaje ispitivanje poznavanja statuta komore u čiji i menik će kandidat biti upisivan, čime se ti kandidati stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na kandidate koji ispit polažu pred drugim komorama, a da se spornom Odlukom ujednačava položaj svih kandidata koji se upisuju u imenik Advokatske komore Beograda. Dalje se navodi da se osporenom Odlukom ne postavlja nikakav nov uslov za upis u imenik, već se samo precizira postojeći zakonski uslov, kao i da se tom odlukom zapravo na posredan način odlučuje o zahtevima za upis u imenik advokata, što jeste ovlašćenje advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, te da Odluka nije u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o advokaturi.

II

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Upravni odbor Advokatske komore Beograda, na sednici održanoj 7. juna 2022. godine, pozivajući se na član 23. Statuta Advokatske komore Beograda, doneo osporenu Odluku broj 4235/2022, kojom je predviđeno da se uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda. Navedena Odluka dopunjena je Odlukom broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine , kojom je predviđeno da će se Odluka broj 4235/2022 primenjivati od 1. jula 2022. godine, kao dana objavljivanja na sajtu Advokatske komore Beograda (stav 1.), kao i da će kandidati za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda koji su advokatski ispit položili do 1. jula 2022. godine moći da se upišu u imenik advokata ove komore bez obzira da li su advokatski ispit položili pred Advokatskom komorom Beograda ili Advokatskom komorom Srbije i bez obzira na datum predaje zahteva za upis u imenik advokata, a nakon 1. jula 2022. godine samo ukoliko su advokatski ispit položili pred Advokatskom komorom Beograda (stav 2 .). Nakon toga, Upravni odbor je doneo Odluku broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine , kojom je predviđeno : da se menja Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine u stavu 2, tako da glasi: „Kandidatima za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda koji su advokatski ispit položili pred Advokatskom komorom Srbije do 1. jula 2022. godine, kao i kandidatima koji su zahtev za polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Srbije predali do 30. juna 2022. godine priznaće se položen advokatski ispit, bez obzira na datum podnošenja zahteva za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda . Kandidatima za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda koji advokatski ispit prijave za polaganje nakon 1. jula 2022. godine priznaće se položen advokatski ispit samo ukoliko su advokatski ispit položili pred Advokatskom komorom Beograda . U preostalom delu Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograda broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine ostaje neizmenjena. “.

III

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1-3.); da u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. st. 1-3.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.) .

Zakonom o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12 ) propisano je: da se ovim zakonom uređuju advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora (član 1.); da se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, da se postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata (član 5.); da su uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja, 2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji, 3) državljanstvo Republike Srbije, 4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost, 5) nepostojanje radnog odnosa, 6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, 7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije, 8) dostojnost za bavljenje advokaturom, 9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije, 10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen, da se smatra da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled, da ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana advokatska komora ceni po slobodnoj oceni, da kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, ne polaže advokatski ispit (član 6.); da ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. ovog zakona, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata, da će advokatska komora odbiti zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedan ili više uslova propisanih u članu 6. stav 1. ovog zakona (član 8. st. 2. i 3.); da se advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona (član 13. stav 1.); da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom (član 63. stav 1.); da advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja: 1) odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera, 2) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokatskih ortačkih društava, kao i odlučivanje o zahtevima za promenu sedišta društva i vođenje imenika advokatskih ortačkih društava, 3) odlučivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, 4) odlučivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na bavljenje dvokaturom, 5) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, 6) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije, 7) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera, 8) uređivanje sadržine i načina vođenja imenika iz tač. 1) i 2) ovog stava i njihovo jedinstveno vođenje za celu teritoriju Republike Srbije, 9) vođenje imenika iz tačke 1) ovog stava, 10) izdavanje i produžavanje važenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika, 11) donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita, 12) donošenje kodeksa, 13) donošenje tarife, 14) određivanje visine troškova upisa u imenik advokata, 15) određivanje visine redovnih obaveza prema nadležnoj advokatskoj komori za njenu teritoriju, da je Advokatska komora Srbije nadležna za javna ovlašćenja iz stava 1. tačka 2) i tač. 11) do 14) ovog člana, a kao drugostepeni organ i za javna ovlašćenja iz stava 1. tačka 1), tač. 3) do 10) i tačka 15) ovog člana, da su advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadležne za javna ovlašćenja iz stava 1. tačka 1), tač. 3) do 10) i tačka 15) ovog člana, da su imenici iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana javne knjige i da su izvodi iz ovih imenika i potvrde izdate na osnovu podataka iz imenika javne isprave (član 65.); da se advokatski ispit sastoji od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu, da pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom, da se advokatski ispit polaže pred komisijom za advokatski ispit, da se program advokatskog ispita, izdavanje uverenja o položenom ispitu, način obrazovanja komisije za polaganje advokatskog ispita, izbor članova, način rada i odlučivanja komisije propisuju statutom i drugim aktima Advokatske komore Srbije (član 87.) .

IV

Iz odredaba Zakona o advokaturi sledi da se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, da su uslovi za upis u imenik advokata propisani tim zakonom, te da je jedan od uslova i položen advokatski ispit u Republici Srbiji. Zahtev za upis u imenik advokata kandidati podnose advokatskoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije , kojoj je povereno javno ovlašćenje da u prvom stepenu odlučuje o podnetom zahtevu. Uz zahtev se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova za upis u imenik advokata, između ostalog i dokaz o položenom advokatskom ispitu. Saglasno Zakonu, advokatski ispit polaže se pred komisijom za advokatski ispit, a sastoji se od provere poznavanja domaćih i međunarodnih propisa i pravnih akata koji se odnose na advokaturu. Donošenje programa i uređenje organizacije i načina polaganja advokatskog ispita je javno ovlašćenje povereno Advokatskoj komori Srbije, koja svojim statutom i drugim aktima propisuje program advokatskog ispita, izdavanje uverenja o položenom ispitu, način obrazovanja komisije za polaganje advokatskog ispita, izbor članova, način rada i odlučivanja komisije. Iz zakonskih odredaba o javnim ovlašćenjima Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu sledi da su uređivanje programa , organizacije i načina polaganja advokatskog ispita u isključivoj nadležnosti Advokatske komore Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je, izvršavajući navedeno zakonsko ovlašćenje , Advokatsk a komora Srbije svojim Statutom („ Službeni glasnik RS“, br. 85/11, 78/12, 86/13 i 10 /23 – Odluka US) i Pravilnikom o advokatskom ispitu broj 755/2012 od 23. aprila 2012. godine uredila pitanja programa, organizacije i načina polaganja advokatskog ispita. Saglasno navedenim aktima, komisije za polaganje advokatskog ispita obrazuju Upravni odbor Advokatske komore Srbije i upravni odbori advokatskih komora u sastavu Advokatske komore (član 289. stav 1. Statuta), odnosno ispit se polaže pred komisijom advokatske komore na čijoj teritoriji nadležnosti kandidat ima prebivalište ili pred komisijom Advokatske komore Srbije (član 4. stav 1. Pravilnika).

Razmatrajući osporenu Odluku, Ustavni sud je, polazeći od njene sadržine, utvrdio da se navedenom Odlukom, kao uslov za upis u imenik advokata Advokatske komore Beograda, uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred tom komorom. Sud je takođe utvrdio da, iako osporena Odluka formalnopravno nije sačinjena kao opšti pravni akt i ne sadrži odredbu o objavljivanju i stupanju na pravnu snagu, s obzirom na pitanje koje uređuje, ona po svojoj pravnoj prirodi jeste opšti pravni akt, a njeno pravno dejstvo uređeno je naknadno donetim odluk ama. Tako je Odlukom broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine dopunjena osporena Odluka, i to tako što je predviđeno da se prime njuje od 1. jula iste godine , kao dana kada je objavljena na sajtu Advokatske komore Beograda (stav 1.), kao i da će kandidati za upis u imenik Advokatske komore Beograda koji su advokatski ispit položili do 1. jula 2022. godine moći da se upišu u taj imenik bez obzira na to pred kojom komorom su pol ožili ispit (stav 2.). Odlukom broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine izmenjen je stav 2. prethodno donete odluke, tako da je krug onih kojima se priznaje advokatski ispit položen pred Advokatskom komorom Srbije proširen i na one koji su toj komori podneli prijave za polaganje ispita do 30. juna 2022. godine, a u slučaju prijava podnetih posle 1. jula 2022. godine ispit se priznaje samo ako je položen pred Advokatskom komorom Beograda.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da su Zakonom o advokaturi propisani uslovi za upis u imenik advokata (član 6.) i da je jedan od uslova položen advokatski ispit u Republici Srbiji (tačka 2) stava 1. člana 6.) , te da Zakonom nije propisano pred kojom komorom se ispit polaže već je Advokatska komora Srbije ovlašćena da svojim aktima uredi i organizaciju ispita ( član 65. stav 1. tačka 11) i stav 2. Zakona) , što nesporno obuhvata i pitanje obrazovanja komisija za polaganje ispita , Ustavni sud je utvrdio da osporena Odluka nije u saglasnosti sa Zakonom. Budući da su Zakonom decidno propisana javna ovlašćenja i Advokatske komore Srbije i komora u njenom sastavu, za Ustavni sud nisu prihvatljivi navodi iz odgovora donosioca akta da se osporenom Odlukom samo precizira zakonski uslov u pogledu advokatskog ispita . Iz istih razloga neprihvatljivi su i navodi iz odgovora da se osporenom Odlukom na posredan način odlučuje o zahtevima za upis u imenik advokata u skladu sa ovlašćenjem te komore.

Pored toga, budući da Ustavni sud u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, saglasno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS “, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), nije ograničen zahtevom inicijatora, a kako su odluke broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine i broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine u neposrednoj pravnoj vezi sa osporenom Odlukom i sa njom čine celinu, jer se njima dopunjuje osporena Odluka i uređuje njeno pravno dejstvo, Sud je utvrdio da ni navedene odluke nisu u saglasnosti sa zakonom .

Budući da je ocenio da Odluka broj 4235/2022 od 7. juna 2022. godine, sa dopunama u odlukama broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine i broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine, nije u saglasnosti sa zakonom, a da prema odredbi člana 195. stav 1. Ustava, svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu, Ustavni sud je utvrdio da navedene odluke nisu u saglasnosti ni sa Ustavom.

Sud nije ulazio u ocenu osnovanosti ostalih navoda i razloga iznetih u inicijativama budući da, prema oceni Suda, ne mogu imati uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari.

Povodom zahteva da do okončanja postupka po inicijativama obustavi od izvršenja osporenu Odluku, Ustavni Sud ukazuje da, saglasno odredbi člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, a ne i izvršenje opšteg akta.

S obzirom na to da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, br oj 4235/2022 od 7. juna 2022. godine, broj 5268/2022 od 4. jula 2022. godine i broj 5945/2022 od 15. jula 2022. godine, prestaju da važ e danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Slični dokumenti

• Už 8577/2022: Odluka o suđenju u razumnom roku i troškovima upisa u advokatski imenik
• U 893/2025: Odbacivanje tužbe protiv odluke Advokatske komore Srbije o obustavi rada
• IUo 684/2012: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti visine troškova upisa u imenik advokata
• Už 14266/2018: Odluka Ustavnog suda o primatu međunarodnog ugovora nad domaćim zakonom
• IUo 104/2015: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijativa za ocenu ustavnosti odluke Advokatske komore
• IUo 235/2016: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Statuta Advokatske komore Beograda
• U 17804/2015: Poništaj odluke Advokatske komore o odbijanju upisa bivšeg predsednika Vrhovnog suda