Odluka Ustavnog suda o neustavnosti i nezakonitosti sindikalnog pravilnika o rehabilitaciji zaposlenih

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je Pravilnik o prevenciji radne invalidnosti i rehabilitaciji, koji je doneo sindikat, neustavan i nezakonit u celini. Sud je zaključio da sindikalna organizacija nije nadležna za donošenje takvog opšteg akta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-75/2016
08.11.2018.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tatjana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja zaposlenih u JP EPS Beograd – ogranak HE „Đerdap“ Kladovo, na prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju, broj 01-631 , od 23. marta 2016. godine, koji je doneo Izvršni odbor Organizacije sindikata PD „ HE Đerdap“ d.o.o. Kladovo, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 15. opšteg akta navedenog u izreci.

Podnosioci inicijative navode da se osporenim odredbama Pravilnika kojima je predviđen različit procenat učešća zaposlenih u utvrđenoj ceni usluge korišćenja rehabilitacije, u zavisnosti od toga da li su zaposleni članovi Organizacije Sindikata ili nisu, kao i da se učešće zaposlenih odbija od zarade korisnika rehabilitacije u tri mesečne rate koje se uplaćuju na namenski račun Organizacije Sindikata, povređuje Ustavom utvrđeno načelo zabrane diskriminacije, jer se u povoljniji položaj dovode zaposleni koji su članovi Organizacije sindikata, u odnosu na zaposlene koji nisu članovi Organizacije sindikata. U inicijativi se takođe ističe da su osporene odredbe Pravilnika nesaglasne sa odredbom člana 27. stav 5. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, imajući u vidu da je navedenom odredbom propisana visina sredstava koje je poslodavac u obavezi da mesečno uplati na poseban račun Sindikata, odnosno sindikalnih organizacija u sastavu Sindikata, za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih, iz čega sledi da je za inicijatora sporno postojanje bilo kakvog učešća zaposlenih u ceni usluge rehabilitacije, jer primenom osporenih odredaba Organizacija sindikata ostvaruje prihod bez pravnog osnova.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja zaposlenih u JP E PS Beograd – ogranak HE „Đerdap“ Kladovo, na prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju, broj 01-631 (u daljem tekstu: Pravilnik), doneo Izvršni odbor Organizacije sindikata PD „HE Đerdap“ d.o.o. Kladovo , 23. marta 2016. godine, u skladu sa članom 27. Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“, broj: 11-673/2015-2 , od 28. januara 2015. godine. Ovim pravilnikom uređeni su uslovi i način upućivanja zaposlenih na prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju, predviđeni su kriterijumi za utvrđivanje reda prvenstva, kao i postupak utvrđivanja reda prvenstva. Osporenim odredbama člana 15. Pravilnika predviđeno je : da zaposleni koji su članovi Organizacije Sindikata u „HE Đerdap“, prilikom korišćenja rehabilitacije, a u skladu sa objavljenim oglasom, plaćaju učešće u iznosu od 10% od utvrđene cene usluga (stav 1.); da zaposleni koji nisu članovi Organizacije Sindikata, plaćaju učešće u iznosu od 30% od utvrđene cene usluga (stav 2.); da će se sredstva za ovu namenu odbijati od zarade korisnika rehabilitacije u tri mesečne rate, koje će se uplaćivati na namenski račun Sindikata (član 3.).

Kako iz navedenog sledi da je osporeni Pravilnik doneo organ sindikalne organizacije, za Ustavni sud se kao prethodno sporno postavilo ustavnopravno pitanje nadležnosti za donošenje osporenog Pravilnika. Imajući u vidu da Ustavni sud u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti nije vezan zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora, saglasno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik PC“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15- dr. zakon i 103/15) , to je Sud najpre razmotrio navedeno sporno pravno pitanje. Ustavni sud nalazi da su za odgovor na navedeno pitanje relevantne sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 -Odluka US i 113/17 ) je propisano: da zaposleni ima pravo na, između ostalog, bezbednost i zdravlje na radu, kao i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (član 12. stav 1.); da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija zaposlenih po bilo kom osnovu, među kojima je i članstvo u sindikalnoj organizaciji (član 18.); da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom (član 80. stav 1.); da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštima aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste (član 192. stav 1. tačka 1)).

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09-dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13-dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15 , 113/17-dr. zakon i 105/17-dr. zakon) propisano je: da se d ruštvena briga za zdravlje stanovništva ostvaruje, između ostalog, na nivou poslodavca, kao i da se u okviru društvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog člana obezbeđuje zdravstvena zaštita koja obuhvata , pored ostalog, pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih (član 8. stav 2. tačka 3)); da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koje obuhvata, između ostalog, sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanje povreda na radu, kao i druge preventivne mere, u skladu sa opštim aktom poslodavca (član 14. stav 1. tač. 2) i 7)).

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 91/15 i 113/17-dr. zakon ) propisano je : da se p rava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu (član 3.); da obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu (član 8.) .

Posebnim kolektivnim ugovorom za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 15/15), koji su zaključili Vlada i Sindikat radnika EPS-a, predviđeno je da se prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija zaposlenih obezbeđuje na način koji unapređuje zaštitu zdravlja zaposlenih i da se sprovodi uz učešće Sindikata, kao i da je poslodavac u obavezi da na poseban račun Sindikata odnosno sindikalnim organizacijama u sastavu Sindikata radnika EPSa, uplati sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih, mesečno, najmanje u visini 0,59% od mase sredstava isplaćenih za zarade zaposlenima kod Poslodavca (član 27. st. 1. i 5.)

Iz navedenih zakonskih odredaba nedvosmisleno proizlazi da sindikalna organizacija nije nadležna da donosi opšte akte kojima se uređuje bilo koje pravo zaposlenih iz rada i po osnovu rada. Iznetu ocenu Ustavnog suda potkrepljuju i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, prema kojima se prevencija radne invalidnosti, rekreacija i rehabilitacija samo sprovodi uz učešće Sindikata. Takođe, nesporno je da prevencija radne invalidnosti i rehabilitacija spadaju u mere bezbednosti i zdravlja na radu, te saglasno Zakonu, predstavljaju pravo zaposlenog po osnovu rada.

S obzirom na to da je osporeni Pravilnik kojim se uređuje ostvarivanje određenog prava koje zaposleni ima po osnovu rada kod poslodavca doneo Izvršni odbor organizacije sindikata, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik doneo nenadležni subjekt , što Pravilnik u celini čini nesaglasnim sa zakonom.

Polazeći od odredbe člana 195. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj zakonitost opšteg akta istovremeno predstavlja i uslov njegove ustavnosti, Ustavni sud je ocenio da osporeni Pravilnik nije u saglasnosti ni sa Ustavom.

Imajući u vidu da je utvrdio neustavnost i nezakonitost osporenog Pravilnika u pogledu ovlašćenja donosioca da ovim aktom uredi određena prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih od redaba Pravilnika. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se prilikom uređivanja ovih, kao i svih drugih prava zaposlenih mora imati u vidu i izričita zabrana bilo kakve diskriminacije zaposlenih po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji, koja je predviđena članom 18. Zakona o radu.

Kako je u toku postupka ocene ustavnosti i zakonitosti osporenog Pravilnika pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač. 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja zaposlenih u JP EPS Beograd – ogranak HE „Đerdap“ Kladovo , na prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju, broj 01-631 , od 23. marta 2016. godine, koji je doneo Izvršni odbor Organizacije sindikata PD „HE Đerdap “ d.o.o. Kladovo , prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti i nezakonitosti sindikalnog pravilnika o rehabilitaciji zaposlenih

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti