Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da odredbe Pravilnika koje uslovljavaju overu zdravstvene knjižice izborom izabranog lekara nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ovim se neopravdano ograničava pravo na zdravstvenu zaštitu finansiranu iz doprinosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-780/2012
23.12.2014.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odredbe člana 16j Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 68/06, 49/07, 50/07 - ispravka, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11 , 91/11 - ispravka, 34/12, 78/12, 81/12 - ispravka, 96/12, 98/12 - ispravka, 114/12, 110/13 i 71/14), nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu su podnete dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 16j Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 68/06, 49/07, 50/07 - ispravka, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11 , 91/11 - ispravka, 34/12, 78/12, 81/12 - ispravka, 96/12, 98/12 - ispravka, 114/12, 110/13 i 71/14). U inicijativama se navodi da se osporenim Pravilnikom, kao podzakonskim aktom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, uslovljava i ograničava Ustavom garantovano pravo građana na zaštitu zdravlja (član 68.), jer se pružanje primarne zdravstvene zaštite uslovljava izborom izabranog lekara kao uslovom za naknadnu overu zdravstvene knjižice. Po mišljenju podnosilaca inicijativa, osporene odredbe člana 16j Pravilnika suprotne su odredbama čl. 21. i 68. Ustava, kojima je zabranjena diskriminacija i garantovano pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja svakog građanina, iz razloga što se licima koja nisu izvršila izbor lekara „obezbeđuje samo pravo na hitnu medicinsku pomoć, čime im se uskraćuje ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu u punom obimu, tj. obimu utvrđenom zakonom“. Time se, smatraju inicijatori, pravi razlika među osiguranicima, jer se oni dele na one koji su izabrali lekara i s tim u vezi ostvaruju puno pravo na zaštitu svog zdravlja, i na one koji nisu ili ne žele da izvrše izbor lekara, a uredno plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, pri čemu ostvaruju samo pravo na hitnu medicinsku pomoć. Inicijatori, takođe, smatraju i da su osporene odredbe Pravilnika nezakonite, jer su u suprotnosti sa odredbama člana 10. i člana 30. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju i odredbama čl . 2, 19, 20, 26. i 29. Zakona o zdravstvenoj zaštiti , kojima je garant ovano pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na dostupnost i pristupačnost zdravstvene zaštite, zabrana diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite, kao i pravo na slobodan izbor lekara i zdravstvene ustanove .

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je na osnovu ovlašćenja iz člana 112. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 109/05-ispravka), Upravni odbor Republičkog zavoda, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje , doneo Pravilnik o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 68/06, 49/07, 50/07 - ispravka, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11 , 91/11 - ispravka, 34/12, 78/12, 81/12 - ispravka, 96/12, 98/12 - ispravka, 114/12, 110/13 i 71/14). Ovim Pravilnikom uređuje se naziv, sadržaj i oblik isprave o zdravstvenom osiguranju i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite, njihova overa i druga pitanja od značaja za korišćenje tih isprava (član 1.). Prema članu 2. Pravilnika, "Isprava o zdravstvenom osiguranju je zdravstvena knjižica kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica", dok je "posebna isprava za korišćenje zdravstvene zaštite u određenim slučajevima potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite", s tim što zdravstvena knjižica i potvrda koje izdaje matična filijala, važe uz ličnu kartu samo za osigurana lica koja su na osnovu zakona obavezna da imaju ličnu kartu. Takođe, u članu 8. Pravilnika utvrđeno je da se zdravstvena knjižica periodično overava, a da matična filijala vrši overu na osnovu "raspoloživih podataka unetih u matičnu evidenciju, odnosno na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom".

Osporenim odredbama člana 16i Pravilnika, koji je Pravilnikom o izmenama i dopunama ovog pravilnika od 29. februara 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 34/12), preimenovan u član 16j, propisano je: da se naknadna overa zdravstvene knjižice, potvrde, odnosno kartice može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa opštim aktom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim se uređuje način i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (stav 1.); da je osigurano lice dužno da kod prve posete zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica, u skladu sa zakonom o zdravstvenom osiguranju, izvrši izbor izabranog lekara (stav 2.); da ako osigurano lice ima pravo na izbor izabranog lekara iz različitih grana medicine, u skladu sa opštim aktom Republičkog fonda kojim se reguliše način i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, smatra se da je ispunilo uslov za overu zdravstvene knjižice, potvrde, odnosno kartice ako je izvršilo izbor najmanje jednog izabranog lekara (stav 3.); da proveru podataka o izvršenom izboru izabranog lekara, kao uslovu za naknadnu overu zdravstvene knjižice, potvrde ili kartice vrši matična filijala po službenoj dužnosti na osnovu podataka iz matične evidencije osiguranih lica u koju se unosi i podatak o izboru izabranog lekara koji filijali dostavlja zdravstvena ustanova elektronskim putem (stav 4.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je Republika Srbija zasnovana, pored ostalog, na socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, te da se ona ostvaruje, između ostalog, na ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven (član 4. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinačnog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 2.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, kao i da su pri ograničenju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20 .); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, te da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1.); da svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja, a da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom (član 68. st. 1. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva (član 97. tačka 10.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. i 3.).

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05-ispravka, 106/06, 57/11, 110/12-Odluka US, 119/12, 99/14, 123/14 i 126/14 - Odluka US) propisano je : da je u Republici Srbiji zdravstveno osiguranje obavezno i dobrovoljno (član 2.); da je obavezno zdravstveno osiguranje, ono osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim ovim osiguranjem obezbeđuje, pre svega, pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene zakonom (član 4.); da se sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuju uplatom doprinosa za to osiguranje , kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom (član 8. stav 1.); da se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na sledećim načelima - na načelu solidarnosti i uzajamnosti , na načelu obaveznosti , na načelu javnosti , načelu zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa , načelu stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i načelu ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 5. i čl. 10. do 15.). Takođe, ovaj zakon propisuje : da se u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja primenjuju načela zdravstvene zaštite i ostvaruju prava pacijenta utvrđena zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita (član 5. stav 2.); da se načelo obaveznosti obezbeđuje obavezom plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obaveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom, što predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 10. stav 2.); da su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja – pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika, pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (član 30. stav 1.); da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da licu kojem je priznato svojstvo osiguranog lica matična filijala izdaje propisanu ispravu o zdravstvenom osiguranju (isprava o osiguranju) kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica, a da Republički fond propisuje sadržaj i oblik isprave o osiguranju, zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite ..., način njihove overe, ... kao i druga pitanja od značaja za korišćenje tih isprava (član 112. st. 1. i 9.); da se u ostvarivanju zdravstvene zaštite osiguranom licu obezbeđuje pravo na slobodan izbor zdravstvene ustanove i slobodan izbor lekara (u daljem tekstu: izabrani lekar) sa kojima je Republički fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite (član 141. stav 3.); da se ugovorom između matične filijale i davaoca zdravstvenih usluga određuju lekari pojedinci koji imaju ovlašćenja izabranog lekara, da je davalac zdravstvenih usluga iz stava 1. ovog člana dužan da na vidnom mestu istakne spisak lekara koje osigurano lice može da odabere za svog izabranog lekara, da izabrani lekar zaključuje poseban ugovor sa matičnom filijalom o obavljanju poslova izabranog lekara za potrebe obavezno osiguranih lica (član 147.).

Zakonom o zdravstvenoj zašti ti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09-dr.zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13-dr.zakon i 93/14 ) je propisano: da je z dravstvena zaštita, u smislu ovog zakona, organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice (član 2. stav 1.); da je zdravstvena delatnost – delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a koja obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba (član 5. stav 1.); da se načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite ostvaruje obezbeđivanjem odgovarajuće zdravstvene zaštite građanima Republike, koja je fizički, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zaštite na primarnom nivou (član 19.); da se načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite ostvaruje uključivanjem svih građana Republike u sistem zdravstvene zaštite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zaštite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju (član 21.); da se načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite ostvaruje ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja mora biti funkcionalno povezana i usklađena po nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu građanima Republike u svakom životnom dobu (član 22.); da se načelo efikasnosti zdravstvene zaštite ostvaruje postizanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvišeg nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak sredstava (član 24.); da svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja (član 25.); da svaki pacijent ima pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite (član 26.); da primarnu zdravstvenu zaštitu u domu zdravlja građani ostvaruju preko izabranog lekara (član 98. stav 1.); da izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta i da se zdravstvena zaštita preko izabranog lekara ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvenog osiguranja (član 99. st. 4. i 5.).

Ustavni sud je u postupku ocene ustavnosti u predmetu IUz-361/2012, na sednici od 9. oktobra 2014. godine, doneo Odluku kojom je utvrdio da odredbe člana 142. stav 4. i člana 146. st. 4. i 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 109/05, 106/06, 57/11, 110/12 i 119/12), nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima . Odluka Ustavnog suda IUz-361/2012 objavljena je u "Službenom glasnik u RS", br oj 126/14, od 19. novembra 2014. godine. U obrazloženju navedene Odluke, Ustavni sud je, u odnosu na odredbe Zakona prema kojima se naknadna overa isprava o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ocenio da se "osporenom odredbom člana 142. Zakona u znatnoj meri sužavaju, odnosno ograničavaju zakonom ustanovljena prava osiguranika na ostvarivanje zdravstvene zaštite, kako to navode i podnosioci inicijative, jer se osiguranicima bez ispunjenja propisanog uslova, obezbeđuje samo pravo na minimalnu zdravstvenu zaštitu u vidu pružanja hitne medicinske pomoći. Pri tome je važno napomenuti da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ex lege obezbeđuju unapred uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i da je izvršena uplata doprinosa 'prvotni i osnovni' uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pored toga, osporenim odredbama Zakona osiguranici koji nisu izabrali lekara stavljeni su u bitno različit položaj u odnosu na osiguranike koji su izvršili izbor izabranog lekara, budući da, osim hitne medicinske pomoći, ne mogu ostvariti druga prava po osnovu zdravstvenog osiguranja , bez obzira na potrebe izazvane njihovim zdravstvenim stanjem. Nadalje , navedenim osiguranicima se , prema osporenim odredbama Zakona, ne pružaju zdravstvene usluge koje su unapred plaćene, tj. koje su prema zakonu pokrivene obaveznim doprinosom za zdravstveno osiguranje, već su ti osiguranici u suštini dovedeni u isti položaj kao i lica za koja uopšte nije uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje ili nije uplaćen u celini". Po nalaženju Ustavnog sud a, "iako sloboda izbora zdravstvene ustanove i slobodan izbor lekara ne predstavlja Ustavom zajemčeno pravo pacijenta iz oblasti zdravstvene zaštite, već pravo ustanovljeno zakonom, pri propisivanju uslova i načina njegovog ostvarivanja, kao i eventualnih ograničenja u uživanju ovih prava i posledica neispunjavanja određenih zakonskih obaveza od strane osiguranika, pri uređivanju ovih pitanja zakonodavac mora imati u vidu Ustavom utvrđena osnovna jemstva ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. Naime, načela i garancije iz čl. 18. do 21. Ustava obavezuju sve bez izuzetka, a time i Narodnu skupštinu kad uređuje sistem u oblasti zdravstvene zaštite , a u okviru toga i način ostvarivanja prava osiguranika na zdravstvenu zaštit u". Ustavni sud je ocenio "da se izbor izabranog lekara ne može zakonom propisivati kao obaveza, odnosno uslov bez koga nema uživanj a prava po osnovu zdravstvenog osiguranja, s obzirom na to da se doprinosi za to osiguranje uplaćuju unapred, te da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao sistemskim zakonom u ovoj oblasti, garantovano pravo osiguranom licu da slobodno bira zdravstvenu ustanovu i lekara kod koga će ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu. Po oceni Ustavnog sud a, nema objektivnog i razumnog opravdanja da se osiguranom licu , koje nije izvršilo izbor izabranog lekara, zakonom uskrati (ograniči) pružanje zdravstvene zaštite u obimu koji odgovora obimu plaćene zdravstvene usluge i koja mu je neophodna s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, samo iz razloga što to lice nije izvršilo izbor izabranog lekara. Ustavni sud smatra da se time zadire u suštinu prava na zdravstvenu zaštitu koja je kao takva ustanovljena zakonom, a na temelju ustavne garancije prava na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja ". Po oceni Suda, osporenim odredbama Zakona, posmatranim u celini, odnosno u međusobnoj povezanosti i po posledicama, osigurana lica, koja nisu izabrala lekara, bez razumnog opravdanja su dovedena u bitno različit položaj u odnosu na ostala osigurana lica, protivno principu jednakosti iz člana 21. Ustava i člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Razmatrajući osporene odredbe člana 16j Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite, Ustavni sud je pošao od toga da se ovim podzakonskim aktom, koji je doneo Republički fond za zdravstveno osiguranje, na istovetan način propisuje izbor izabranog lekara kao obaveza, odnosno kao izričit uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i u odredbama čl. 142. i 146. Zakona o zdravstvenom osiguranju, čija je neustavnost i nesaglasnost sa potvrđenim međunarodnim ugovorima utvrđena Odlukom Ustavnog suda, pa je ocenio da odredbe člana 16j Pravilnika, iz istih ustavnopravnih razloga, nisu u saglasnosti sa odredbama čl. 18. do 21. Ustava, kao ni sa načelom jedinstva pravnog poretka Republike Srbije garantovan im odredbama člana 4. i člana 194. stav 1. Ustava u oblasti zdravstvene zaštite, jer su na ovaj način do vedena u pitanje osnovna načela zdravstvene zaštite i prava osiguranika utvrđena Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti . Stoga je Sud ocenio da osporene odredbe Pravilnika nisu u saglasnosti ni sa navedenim odredbama čl. 2, 4. i 5, čl. 10. do 15, člana 30. i člana 141. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju i odredbama člana 5. stav 1, čl. 19, 21. i 22 . i čl. 24. do 26. i člana 98. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojima su utvrđena načela zdravstvene zaštite osiguranika, koja predstavljaju osnov funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite u celini, a time i osnov i okvir za ostvarivanje pojedinačnih prava pacijenata na zdravstvenu zaštitu. Ova načela odnose se na pristupačnost, pravičnost, sveobuhvatnost, kontinuiranost, efikasnost i stalno unapređivanje kvaliteta zdravstvene zaštite. Ona se nalaze u osnovi svih zakonom ustanovljenih prava koja osiguranik uživa u oblasti zdravstvene zaštite. Naime, na temelju ovih načela svaki pacijent u oblasti zdravstvene zaštite ostvaruje svoja konkretna zakonom utvrđena prava, uključujući i zakonom ustanovljeno pravo pacijenata na slobodan izbor zdravstvene ustanove i doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, kao i na slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se inicijativama osporava ustavnost i zakonitost odredaba Pravilnika kojima se uređuju pitanja o kojima Ustavni sud već ima zauzet stav, kao i da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio kao u izreci, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br . 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tač . 1) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 16j Pravilnik a o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite zaštite navedenog u izreci prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti