Odbacivanje inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Sud je utvrdio da propisivanje nesuspezivnog dejstva prigovora na rešenje o izvršenju na osnovu menice, kao i poveravanje odlučivanja izvršitelju u postupcima za naplatu komunalnih usluga, spada u ovlašćenje zakonodavca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-782/2012
27.11.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. februara 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 49. stav 2. i čl. 251. do 256. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11).

Inicijator koji je osporio odredbe člana 49. stav 2. i člana 251. do 256. Zakona smatra da izuzetak od opšteg pravila, propisan, u delu odredbe člana 49. stav 2. Zakona, da prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ne odlaže izvršenje u slučaju kad je rešenje doneto na osnovu menice, nije u skladu sa odredbama čl. 21. i 36. Ustava, budući da je zakonodavac neosnovano privilegovao te poverioce i time izvršio diskriminaciju ostalih poverilaca. Isti inicijator smatra da prema odredbama čl. 251. do 256. Zakona kojima je uređen posebni postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i prema kojima se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju, a ne sudu (član 252.), a izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje (član 253.), izvršitelj preuzima ulogu suda, što je suprotno odredbama čl. 21. i 36. Ustava, budući da o inicijalnom aktu ne odlučuje sud, već izvršitelj. Takođe, smatra da su u ovom postupku poverioci, javna preduzeća, izuzetno privilegovani zbog dejstva prigovora koji, prema članu 254. stav 3. ne odlaže izvršenja čime su povređene ne samo odredbe čl. 21. i 36. Ustava već i odredbe člana 32. stav 1. i člana 86. Ustava o ravnopravnosti svih oblika svojine.

Drugom inicijativom kojom je osporena odredba člana 254. stav 3. Zakona prema kojoj prigovor protiv zaključka izvršitelja koji je odlučio o predlogu za izvršenje u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga ne odlaže izvršenje, postavlja se pitanje: "Ako je ova odredba legalna, zbog čega se uopšte izjavljuje prigovor, kako je neka strana zaštićena bez sudskog postupka", ukazuje se na mogućnost "silnih hoštapleraja", a od Ustavnog suda traži "da se ovaj član proglasi neustavnim, a ceo Zakon pošalje na doradu".

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku konstatovao: da se inicijativama osporavaju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koje se odnose na postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu verodostojne isprave, odnosno menice, odnosno izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge, koje se, kao izvršne isprave u smislu člana 18. stav 2. tač. 1) i 4) Zakona smatraju verodostojnim ispravama i povodom kojih je, u delu osporene odredbe člana 49. stav 2. Zakona uređeno dejstvo prigovora na rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice – kad prigovor ne odlaže izvršenje, i osporene odredbe čl. 251. do 256. Zakona kojima je uređeno da izvršitelj preduzima radnje sprovođenja izvršenja u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga.

Polazeći od toga da je, prema odredbama člana 97. tačka 2. i člana 99. tačka 7. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština ovlašćena da zakonom uredi, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, te postupak pred sudovima, Ustavni sud nalazi da je u okviru ovog ustavnog ovlašćenja, sadržano i ovlašćenje zakonodavca da uredi postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja, a samim tim i koji će organ sprovoditi izvršenje, kada će se i u kojoj formi odlučivati, te da propiše i pravna sredstva u tom postupku.

U izvršnom postupku se odlučuje o prinudnom izvršenju obaveze utvrđene izvršnom ili verodostojnom ispravom. Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ustanovljeno je pravilo da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije. Takođe, ni prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je zakonom drugačije propisano (član 6. i član 40. stav 4.). Menica je hartija od vrednosti koja svom imaocu pruža sigurnost da će se najbrže i najjeftinije naplatiti. Stoga Ustavni sud nalazi da je zakonodavac, polazeći od prirode, ciljeva i meničnih načela, ovlašćen da propiše izuzetak od pravila za ostale verodostojne isprave da prigovor odlaže izvršenje, a da povodom menice prigovor ne odlaže izvršenje. Ovo tim pre što je odredbom člana 47a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), uspostavljen javni registar menica (sa podacima o serijskom broju menice, identifikaciji dužnika, poverioca, datumu izdavanja menice, datumu dospeća menice, iznosa na menici, datumu i vremenu registrovanja menice) koji je dostupan javnosti na internet strani Narodne banke Srbije i propisano da zahtev za registraciju menice podnosi sam dužnik svojoj banci, a za čiju tačnost i verodostojnost odgovara banka. Pored toga i odredbom člana 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju taksativno su propisani razlozi za prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave (da potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo, da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, da potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo, da je obaveza izvršena ili je na drugi način prestala, da je potraživanje zastarelo).

Stoga Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno neprihvatljiva tvrdnja inicijatora da se izuzetkom propisanim u delu odredbe člana 49. stav 2. Zakona povređuju ustavne garancije iz čl. 21. i 36. Ustava.

U odnosu na inicijativom osporene odredbe čl. 251. do 256. Zakona, Ustavni sud nalazi da se ustavna garancija utvrđena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, ne može tumačiti kao obaveza suda da o pravima i obavezama fizičkog ili pravnog lica odlučuje u svim fazama postupka.

Ovakvo stanovište Ustavni sud je zauzeo, povodom sličnog pravnog pitanja, a u postupku ocene ustavnosti Zakona o prekršajima u predmetu IUz-1577/2010 od 25. aprila 2013. godine. I Evropski sud za ljudska prava je u pogledu prava na sudsku zaštitu iz člana 6. stav 1. Konvencije izrazio stav da se ne traži od država da svaki "spor o civilnim pravima i obavezama" podvrgnu postupku čiji bi se svaki stadijum odvijao pred sudskim telima. Ako se jedan stadijum postupka odvija pred nekim drugim telom, zahtevima te odredbe udovoljeno je ako se naknadni stadijum odvija pred sudom u sporu pune jurisdikcije (presuda u predmetu Albert i Le Compte protiv Belgije od 10. februara 1983. godine)".

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano je da izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena tim zakonom (član 312. stav 1.), da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 4. stav 1.). Iz osporenih odredaba čl. 251. do 256. Zakona proizlazi da se u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, po pravilu, shodno primenjuju, odredbe ovog zakona, ako ovim odredbama nije drugačije propisano (član 251.). Izvršitelj zaključkom nalaže izvršnom dužniku da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja (član 253. st. 1. i 4.). Protiv tog zaključka može se izjaviti prigovor iz zakonom propisanih razloga uz dostavu odgovarajućih dokaza (član 254. st. 1. i 2.). O prigovoru odlučuje veće suda na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca (član 256. stav 1.). Stoga, Ustavni sud nalazi da je, i kada o predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelj, osigurana sudska zaštita u skladu sa članom 22. stav 1. i članom 36. Ustava, kojim se utvrđuje da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, odnosno jemči jednaka zaštita prava, i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Otuda, po nalaženju Ustavnog suda, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisana mogućnost da izvršitelj sprovodi posebni postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, nije ustavnopravno sporna. Na zakonodavcu je da, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, a polazeći od zakonodavne politike i procene celishodnosti, propiše ko će i za koje postupke i po kojim pravilima voditi izvršni postupak, a što je i učinio pored ostalih odredbama člana 251. do 254. stav 2. i čl. 255. i 256. Zakona. S obzirom na navedeno Ustavni sud je našao da je podneta inicijativa u ovom delu, očigledno neosnovana.

I povodom odredbe člana 254. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojom je propisano da prigovor protiv zaključka kojim se odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga ne odlaže izvršenje, Ustavni sud konstatatuje da ova odredba sama po sebi nije ustavnopravno sporna. Ustavno jemstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, ne podrazumeva obavezno suspenzivno dejstvo izjavljenog pravnog sredstva na svaku odluku protiv koje je izjavljeno. Odredbama tač. 1) do 4) člana 254. stav 1. Zakona propisani su razlozi za prigovor, a odredbama člana 256. st. 2. i 3. Zakona propisan je postupak po prigovoru uz shodnu primenu odredaba čl. 48. i 49. Zakona. Ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje sud stavlja van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i određuje da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga (član 49. st. 2. i 4.). Osim toga, odredbama čl. 78. i 79. Zakona uređen je postupak protivizvršenja u slučaju da je izvršenje sprovedeno. Stoga, Ustavni sud nalazi da izneti navodi u inicijativama ne predstavljaju ustavnopravno prihvatljive razloge za osnovanost tvrdnje da se odredbom člana 254. stav 3. Zakona krše ustavne garancije zajemčene odredbama čl. 21, 32. i 36. Ustava.

Ustavni sud, takođe, nalazi da je u nadležnosti zakonodavca da u okviru zakonodavne politike koju vodi, a u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg okončanja izvršnog postupka koji se odnosi na namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, propiše da prigovor protiv zaključka kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje ne odlaže izvršenje.

Ustavnopravno su neprihvatljivi i navodi inicijatora da su odredbom člana 254. stav 3. Zakona povređene odredbe člana 86. Ustava o ravnopravnosti svih oblika svojine. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 88/11), propisano je da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Stoga, Ustavni sud nalazi da u postupku namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga poverioci nisu samo javna preduzeća, već to mogu biti i privatno pravni subjekti. Otuda se navedena odredba ne odnosi samo na javnu, već i na privatnu svojinu.

Pitanje celishodnosti zakonskih rešenja kao i pitanje očigledne pravno tehničke nedoslednosti u članu 49. stav 2. i članu 254. stav 3. Zakona ne može biti predmet ustavno sudske kontrole utvrđene u članu 167. Ustava. Ustavni sud ukazuje da se pitanje, da li su određenim, konkretnim postupanjem ili odlučivanjem o prigovoru na rešenje o izvršenju povređena ustavna prava nekog lica određuje, in concreto u postupku po ustavnoj žalbi protiv pojedinačnog akta ili radnje, s obzirom na sve okolnosti slučaja, a ne in abstracto u odnosu na zakonsku normu.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud nalazi da iznetim razlozima inicijative nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 254. stav 3. Zakona, zato je saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, inicijativa u ovom delu odbačena.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 36. stav 1. tačka 5), člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13) i odredbe člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

SUDIJA

Vesna Ilić Prelić

Odbacivanje inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti