Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti delova Pravilnika o upućivanju na lečenje u inostranstvo. Sud je utvrdio da propisivanje liste oboljenja za koja se ne može odobriti lečenje u inostranstvu nije u suprotnosti sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-830/2010
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, i na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odeljka I. do III. Liste oboljenja, stanja i povreda za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo u delovima koji se odnose na listu oboljenja ili stanja kada se osigurano lice ne može uputiti na lečenje u inostranstvo u okviru Priloga 1. Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo ("Službeni glasnik RS", broj 44/07).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podneta je 7. aprila 2010. godine inicijativa, koja je precizirana na zahtev Suda 17. januara 2011. godine, za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti Odeljka I. do III. Liste oboljenja, stanja i povreda za upućivanje osiguranih lica na lečenje u inostranstvo u delovima koji se odnose na listu oboljenja ili stanja kada se osigurano lice ne može uputiti na lečenje u inostranstvo u okviru Priloga 1. Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo ("Službeni glasnik RS", broj 44/07). Inicijator smatra da su osporene odredbe Pravilnika nesaglasne odredbama člana 68. Ustava Republike Srbije i odredbama člana 26. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 88/10, 99/10 i 57/11), navodeći da se građanima-osiguranim licima Republike Srbije za određene oblasti koje su navedene u ovom Pravilniku "osporava pravo upućivanja na lečenje u inostranstvo".

U sprovedenom prethodnom postupku utvrđeno je da osporeni deo Pravilnika predstavlja listu oboljenja, odnosno stanja iz oblasti kardiologije i kardiohirurgije, hematoonkologije, nefrologije i urologije za koja se osigurano lice ne može uputiti na lečenje u inostranstvo. Sud je ocenio da osporeni deo regulative, iako je označen kao Prilog 1. uz navedeni Pravilnik, predstavlja sastavni deo ovog opšteg pravnog akta i da je kao takav podoban za ocenu ustavnosti i zakonitosti u postupku pred Ustavnim sudom. Navedeni Pravilnik doneo je Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pozivom na odredbu člana 72. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 109/05) kojim je utvrđeno ovlašćenje Republičkog zavoda za donošenje opšteg akta kojim bliže uređuje uslove, način i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu.

Ustav Republike Srbije u članu 68. utvrđuje: da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (stav 1.); da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom (stav 3.); da Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture (stav 4.). Članom 97. tačka 10. Ustava utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti zdravstva.

Ustavni sud je ocenio da odredbama člana 68. Ustava nije utvrđeno pravo na vrstu i obim zdravstvene zaštite, već je ovlašćena Republika Srbija da uređujući sistem u oblasti zdravstva donese zakone kojima će urediti zdravstveno osiguranje, zdravstvenu zaštitu i osnivanje zdravstvenih fondova. Kada zakonodavac donosi zakone iz oblasti zdravstvenog osiguranja, onda se ti zakoni ne mogu temeljiti samo na formalnom ovlašćenju sadržanom u članu 97. tačka 10. Ustava, već i na obavezi da se njima osigura svakog lica na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, bez diskriminacije.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 57/11) je, pored ostalog, propisano: da se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na načelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 5. stav 1.); da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (član 8. stav 1.); da se načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidanosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a takođe i uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvneog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa srazmerno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj (član 11.); da se načelo ekonomičnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz što manje finansijskih sredstava, a načelo efikasnosti postizanjem najvišeg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najniži utrošak finansijskih sredstava (član 15.); da se pod sadržinom zdrvstvene zaštite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju postupci i metodi dijagnostike, lečenja i rehabilitacije radi sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i lečenja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, a koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem (član 52. stav 1.); da se osiguranom licu može izuzetno odobriti lečenje u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspešno lečiti u Republici, a u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje tog obolenja, stanja ili povrede, a da Republički zavod donosi opšti akt koji bliže uređuje uslove, način i postupak, vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu, na koji Vlada daje saglasnost i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 72.).

Prema članu 25. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 88/10, 99/10 i 57/11), svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja, a svako dete do navršenih 18 godina života ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite. U članu 26. Zakona na čiju se povredu poziva inicijator, propisuje da svaki pacijent ima pravo na dostupnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa zdravstvenim stanjem i u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite (stav 1.), a u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj službi (stav 2.).

Iz navedenih odredaba zakona proizilazi da je pravo na zdravstvenu zaštitu obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem i da sadržina pojma zdravstvene zaštite suštinski podrazumeva da osiguranik u svakom konkretnom slučaju dobije zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem uz poštovanje odgovarajućih standarda, vodeći računa o tome da se obavezno zdravstveno osiguranje, pa time i korišćenje prava iz zdravstvene zaštite, ostvaruje primenom načela obaveznog zdravstvenog osiguranja, među kojima su i načela efikasnosti i ekonomičnosti. Na osnovu izričitog ovlašćenja iz odredbe člana 72. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osporenim Pravilnikom su uređeni uslovi, način i postupak, kao i vrste oboljenja, stanja ili povreda za koje se može odobriti lečenje u inostranstvu. Pored toga, osporenim Pravilnikom predviđena je i lista oboljenja kod kojih je isključena mogućnost upućivanja na lečenje u inostranstvo, budući da je mogućnost upućivanja na lečenje u inostranstvo Zakonom propisana kao izuzetna mera, u uslovima ograničenih finansijskih sredstava, koja se primenjuje tek ukoliko ne postoji mogućnost adekvatnog lečenja u zemlji u smislu primene odgovarajućih metoda i postupaka lečenja uz odgovarajuće terapijske procedure. Ustavni sud smatra da propisivanjem liste oboljenja zbog kojih se osigurana lica ne mogu uputiti na lečenje u inostranstvo nije povređeno pravo pacijenata na dostupnost zdravstvene zaštite iz člana 26. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Naime, lečenje u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja dostupno je lečenje svakom osiguraniku, bez diskriminacije, ukoliko se oboljenje, stanje ili povrede ne mogu lečiti u Republici Srbiji i ako u zemlji u koju se osigurano lice upućuje postoji mogućnost za uspešno lečenje. O celishodnosti rešenja sadržanih u osporenom delu Pravilnika koja se tiču opisa zdravstvenog stanja pacijenta, kao i o njihovoj primeni u praksi, Ustavni sud nije nadležan da odlučuje, u smislu odredaba člana 167. Ustava.

Kako iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti osporenog dela Pravilnika, Ustavni sud je podnetu inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• IUo 780/2012: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju
• Rev 4841/2018: Odbijanje naknade troškova lečenja u inostranstvu zbog nepoštovanja procedure
• IUz 361/2012: Neustavnost uslovljavanja prava na zdravstvenu zaštitu obaveznim izborom lekara
• IUo 76/2008: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Pravilnika o zdravstvenom osiguranju
• IUz 361/2012: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog presuđene stvari
• IUo 515/2011: Ustavni sud o neustavnosti ograničenja lekova po osnovu godina života
• IUo 1640/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Pravilnika o zdravstvenom osiguranju