Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Pravnosnažno dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete (300 evra) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatan. Sud je utvrdio pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-85/2009
18.01.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik veća i sudije dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragan Stojanović i Sabahudin Tahirović, članovi veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 5. stav 2. i člana 7. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 11/09 i 24/09).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu Pravilnika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 5. stav 2. i člana 7. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 11/09 i 24/09). Inicijator smatra da osporene odredbe Pravilnika koji je doneo Republički zavod za zdravstveno osiguranje nisu saglasne sa čl. 22, 43. i 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju, jer sužavaju krug lica koja su po Zakonu oslobođena plaćanja participacije za zdravstvenu uslugu ili za lekove. Inicijator nije naveo odredbe Ustava u odnosu na koje traži ocenu ustavnosti osporenih odredaba Pravilnika a ni razloge zbog kojih zahteva ocenu njihove ustavnosti, pa se može smatrati da se inicijativom zahteva samo ocena zakonitosti pravilnika, jer je zahtev za ocenu ustavnosti samo formalno postavljen. Inicijator predlaže da Ustavni sud do donošenja konačne odluke „donese privremenu meru zabrane primene“ osporene odredbe člana 5. stav 2. Pravilnika.

U odgovoru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koji je donosilac osporenog Pravilnika se ističe, pored ostalog, da su navodi inicijatora netačni i neosnovani iz razloga što Pravilnikom nije smanjen broj osiguranika oslobođenih plaćanja participacije u odnosu na broj osiguranika predviđenih Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i da je osporeni opšti akt donet na osnovu ovlašćenja iz člana 43. st. 3, 6. i 7. Zakona.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik više puta menjan i dopunjavan u toku 2009. godine, te da su izmene i dopune objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 24/09, 48/09, 74/09, 82/09, 96/09 i 106/09 i da je ovaj opšti akt prestao da važi stupanjem na snagu novog Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 12/10, 27/10 i 41/10). Ustavni sud je ocenjivao ustavnost i zakonitost odredaba člana 5. ovog Pravilnika u predmetu IUo-1520/2010 na sednici od 5. maja 2011. godine i doneo Rešenje o neprihvatanju podnete inicijative.

Osporenim odredbama Pravilnika bilo je predviđeno: da se za lekove sa Liste A1, utvrđuje participacija koju plaćaju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50 dinara za svaku količinu izdatog leka koja je jednaka ili manja od količine leka u pakovanju na Listi lekova (član 5. stav 2.); da participaciju za lekove sa Liste A i Liste B iz člana 5. st. 1. i 4. ovog pravilnika ne plaćaju ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom, deca, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života i žene u toku trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja (član 7.).

Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 107/05 i 109/05-ispravka) je, pored ostalog, propisano: da se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na načelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 5. stav 1.); da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (član 8. stav 1.); da se načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a takođe i uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa srazmerno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj (član 11.); da se načelo ekonomičnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz što manje finansijskih i drugih sredstava, a načelo efikasnosti postizanjem najvišeg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najniži utrošak finansijskih sredstava (član 15.);; da su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: 1) pravo na zdravstvenu da pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata: 1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i 2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrađuju u organizam osiguranog lica, da se izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranom licu obezbeđuje i lek koji nije na Listi lekova, a medicinski je neophodan za lečenje, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Republičkog zavoda, da Republički zavod donosi opšti akt kojim utvrđuje Listu lekova, koja najmanje sadrži neophodne – esencijalne lekove za lečenje bolesti i povreda, bez obzira na uzrok, u skladu sa listom esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, da Vlada daje saglasnost na opšti akt Republičkog zavoda iz stava 3. ovog člana i da se opšti akti iz st. 3, 4. i 5. ovog člana objavljuju u „Službenim glasniku Republike Srbije“ (član 43. st. 1, 2, 3, 6. i 7.); da u Listi lekova iz člana 43. stav 3. ovog zakona Republički zavod utvrđuje iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice (član 46); da se pod sadržinom zdravstvene zaštite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju postupci i metodi dijagnostike, lečenja i rehabilitacije radi sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i lečenja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, a koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem (član 52. stav 1.).

Prilikom ocene zakonitosti osporenih odredaba Pravilnika, Ustavni sud je pošao od toga da je cilj zakonskih garancija da određene kategorije osiguranika mogu da ostvare adekvatnu, potrebnu zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dakle na teret sredstava koje uplaćuju svi osiguranici. Stoga Sud nalazi da se na način na koji je to bilo uređeno osporenim Pravilnikom u potpunosti ostvaruje Zakonom utvrđena sadržina pojma zdravstvene zaštite, a u skladu sa ciljem zakonskih garancija i načelima solidarnosti i uzajamnosti, kao i ekonomičnosti i efikasnosti, saglasno kojima se ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako bi sva lica kojima ova prava pripadaju mogla da ih ostvare i u uslovima ograničenih sredstava. Na isti način Ustavni sud je rešio u predmetu IUo-1520/2010 na sednici od 5. maja 2011. godine, ocenjujući ustavnost i zakonitost odredaba člana 5. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 12/10, 27/10 i 41/10).

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, ocenio da se razlozima navedenim u inicijativi ne dovodi u sumnju zakonitost osporenih odredaba člana 5. stav 2. i člana 7. Pravilnika sa stanovišta njihove saglasnosti sa čl. 22, 43. i 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju, dok u odnosu na ocenu njihove ustavnosti, podnosilac inicijative nije naveo odredbe Ustava sa kojima je, po njegovom mišljenju, osporeni Pravilnik nesaglasan, a ni razloge iz kojih smatra da je osporeni Pravilnik nesaglasan sa Ustavom, pa je Sud našao da iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 5. stav 2. i člana 7. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 11/09 i 24/09). Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07 i 99/2011), rešio da inicijativu odbaci.

Kako je Sud doneo konačnu odluku, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Pravilnika, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

VELIKOG VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti