Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Uredbe o katastarskim podacima za Kosovo i Metohiju

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je neustavna Uredba Vlade o posebnom načinu obrade katastarskih podataka za Kosovo i Metohiju. Sud je zaključio da Vlada nije ovlašćena da uredbom, kao podzakonskim aktom, uređuje materiju koja je Ustavom rezervisana za zakon.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-870/2012
30.01.2014.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 94/11) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Uredbe iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je 24. oktobra 2012. godine podnet predlog za ocenu ustavnosti Uredbe navedene u tački 1. izreke od strane ovlašćenog predlagača, a u skladu sa odredbom člana 168. stav 1. Ustava.

Predlagač navodi da osporena Uredba predstavlja opšti pravni akt koji, protivno ustavnim odredbama o pravnoj prirodi i razlozima donošenja uredbi, nije donesen za izvršavanje zakona, već da se tom uredbom izvorno uređuje zakonska materija i izvršavaju akti koje ustavnopravni poredak ne poznaje. Predlagač smatra da je jasno da „uredba izvorno reguliše, odnosno uređuje zakonsku materiju, jer je obrada podataka sadržanih u katastru zemljišta regulisana, između ostalog, Zakonom o državnom premeru i katastru na koji se Uredba poziva, a koji suštinski menja, stvarajući, prema članu 1. Uredbe, poseban pravni režim samo za obradu podataka sadržanih u katastru zemljišta za AP Kosovo i Metohija“. Predlagač ističe i to da pravna činjenica da je osporena Uredba doneta u u vezi sa čl. 7. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09 – dr. zakon) i Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10) ne predstavlja preciziranje zakona radi čijeg se izvršenja Uredba donosi, već zakona sa kojima je Uredba „u vezi“, što „pravno posmatrano ne znači ništa“. S obzirom na to da je članom 2. st. 2. i 3. osporene Uredbe predviđeno da obradi podataka mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim inistitucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija, predlagač navodi da je upravo „uređivanjem ko može da prisustvuje obradi podataka Vlada Republike Srbije prekoračila granice svojih ustavnih nadležnosti, odnosno regulisala pitanje koje, kao što to Zakon o državnom premeru i katastru potvrđuje, mora biti regulisano zakonom“. U odnosu na član 5. Uredbe, kojim je propisano da se podaci iz katastra zemljišta koriste u skladu sa Ustavom i zakonom, a u cilju izvršavanja dogovora Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija, predlagač ističe da je na taj način Uredba postala neustavna ne samo zbog toga što je jasno da nije donesena radi izvršavanja zakona, već i zbog toga što se njom u ustavnopravni poredak Republike Srbije uvode ustavno nepoznati akti nazvani „dogovori“, čija pravna priroda, način zaključenja, mesto u hijararhiji pravnih akata, način objavljivanja i stupanja na snagu, kao i niz drugih pravnih pitanja uopšte nisu regulisani. Predlagač ističe i da Tim za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini nije čak ni u sistemu državne uprave i da on nema nikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja da takve dogovore sačinjava, da sami „dogovori“ nisu međunarodni ugovori u smislu člana 16. Ustava i da se samom Uredbom u pravni poredak Republike Srbije uvode dogovori, i to još takve sadržine da se njima „ruše“ sva bitna načela Ustava.

Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je predlog dostavio na odgovor Vladi 27. novembra 2012. godine.

Ustavnom sudu se 13. decembra 2012. godine obratio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine dopisom 05 broj: 02-4212/12, sa predlogom da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti osporene Uredbe iz razloga što je u toku „izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija – u skladu sa članom 182. stav 2. Ustava Republike Srbije“, kao i sa obaveštenjem da je Ministarstvo pravde i državne uprave formiralo radnu grupu za izradu tog zakona.

Ministar pravde i državne uprave obratio se Sudu 18. decembra 2012. godine sa zahtevom za zastajanje sa postupkom ocene ustavnosti opštih akata koji uređuju određena pitanja suštinske autonomije AP Kosovo i Metohija.

Vlada se 29. marta 2013. godine dopisom 05 broj: 010-2658/2013 obratila Ustavnom sudu iznoseći zahtev da Ustavni sud zastane sa postupkom razmatranja podnetog predloga do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Isti zahtev je ponovljen i dopisom Vlade broj: 110-00-6/2013 od 4. juna 2013. godine.

Zaključkom Ustavnog suda broj IUo-870/2012 Sud je odlučio da zastane sa postupkom ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 94/11) i dâ mogućnost Vladi da, u roku od šest meseci od dana prijema navedenog zaključka, Uredbu usaglasi sa Ustavom, s tim da je donosilac akta dužan da u roku iz tačke 1. navedenog zaključka obavesti Ustavni sud o postupanju po tom zaključku. Ustavni sud je, pri tome, posebno imao u vidu da je donošenje zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a na šta se Vlada pozvala u svom zahtevu, obaveza utvrđena odredbom člana 182. stav 2. Ustava. Navedeni zaključak Suda je dostavljen Vladi 26. jula 2013. godine, pri čemu Vlada nije obavestila Ustavni sud o postupanju po navedenom zaključku Suda u ostavljenom roku od šest meseci od dana prijema Zaključka. Nakon proteka ostavljenog roka, a u skladu sa članom 55. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je nastavio postupak.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Uredbu donela Vlada, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, da je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 94/11 od 14. decembra 2011. godine, a stupila je na snagu 22. decembra 2011. godine. Vlada je osporenu Uredbu donela pozivom na član 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije i član 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), a u vezi sa čl. 7. i 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 104/09 – dr. zakon) i sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10).

Osporenom Uredbom propisano je sledeće: ovom uredbom uređuje se poseban način obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, radi vođenja pouzdane katastarske evidencije o nepokretnostima i pravima građana i drugih subjekata i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (član 1.); poseban način obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta iz člana 1. ove uredbe sastoji se u skeniranju ili fotografisanju tih podataka (član 2. stav 1.); poslove obrade podataka iz stava 1. ovog člana, saglasno članu 10. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 18/10), obavlja Republički geodetski zavod (član 2. stav 2.); obradi podataka iz stava 1. ovog člana mogu da prisustvuju predstavnici Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija (član 2. stav 3.); skenirane ili fotografisane podatke sadržane u katastru zemljišta iz člana 1. ove uredbe Republički geodetski zavod dostavlja Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini (član 3.); redosled obrade podataka iz člana 2. stav 1. ove uredbe i dostavljanja skeniranih ili fotografisanih podataka sadržanih u katastru zemljišta iz člana 1. ove uredbe Timu za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, određuje se aktom Vlade (član 4.); podaci iz katastra zemljišta iz člana 1. ove uredbe koriste se u skladu sa Ustavom i zakonom, a u cilju izvršavanja dogovora Tima za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini i nadležnih organa Evropske unije i Ujedinjenih nacija (član 5.); ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 6.).

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporene Uredbe, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da Republika Srbije, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, kao i prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa (član 97. tač. 7. i 11.); da je Narodna skupština najviše predstavničko telo i nosilac ustavnotovorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji (član 98.); da Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike (član 99. stav 1. tačka 7.); da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji (član 122.); da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tačka 3.); da Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija i da će se suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava (član 182. stav 2.).

Zakonom o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - Odluka US, 72/12 i 74/12) propisano je da Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona (član 42. stav 1.).

Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10 i 65/13) propisano je sledeće: da se ovim zakonom uređuju stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na, između ostalog, na katastar nepokretnosti i geodetsko-katastarski informacioni sistem (član 1.); da je katastar nepokretnosti osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (član 4. stav 1.); da je za stručne poslove (u daljem tekstu: geodetski radovi) i poslove državne uprave iz člana 1. ovog zakona nadležan Republički geodetski zavod (član 8. stav 1.); da su delokrug Zavoda geodetski radovi i poslovi državne uprave koji se odnose na osnivanje, obnovu i održavanje katastra nepokretnosti (član 10. tačka 3)), osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom (član 10. tačka 18)) i vođenje arhiva dokumentacije katastra nepokretnosti (član 10. tačka 19)); da su podaci katastra nepokretnosti javni i svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke, pod uslovima određenim ovim zakonom (član 62. stav 1.); da se katastar nepokretnosti sastoji od – 1) elaborata premera, 2) zbirke isprava, 3) baze podataka katastra nepokretnosti (član 67.); da baza podataka katastra nepokretnosti jeste skup geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, i naročito sadrži podatke o – 1) parcelama, 2) objektima, 3) posebnim delovima objekata, 4) imaocima stvarnih prava na nepokretnostima (član 70. stav 1.); da se iz baze podataka katastra nepokretnosti izdaje katastarski plan u digitalnom ili analognom obliku, za jednu ili više parcela (član 71. stav 1.); da se iz baze podataka katastra nepokretnosti izdaje list nepokretnosti u propisanom obliku i sadržaju za nepokretnost i imaoca prava (član 72. stav 1.); da se katastar nepokretnosti osniva u katastarskim opštinama u kojima je na snazi katastar zemljišta, odnosno zemljišna knjiga, knjiga tapija i intabulaciona knjiga (član 90. stav 1.); da se od dana početka osnivanja katastra nepokretnosti neće provoditi promene u katastru zemljišta, zemljišnoj knjizi, knjizi tapija, intabulacionoj knjizi i izdavati tapije i provoditi promene u knjizi prodatih društvenih stanova sa hipotekom, a nerešeni i novi zahtevi za upis promena dostavljaju se Zavodu i rešavaju se u postupku osnivanja katastra nepokretnosti (član 92. stav 2.); da se geodetsko-katastarski informacioni sistem sastoji od podsistema koji sadrže podatke i servise podataka osnovnih geodetskih radova, katastra nepokretnosti, adresnog registra, registra prostornih jedinica, registra geografskih imena, katastra vodova i topografsko-kartografskih podataka, kao i drugih podataka u skladu sa članom 10. ovog zakona (član 157.); da geodetsko-katastarski informacioni sistem obezbeđuje prikupljanje, upravljanje, održavanje, pristup i korišćenje podsistema iz člana 157. ovog zakona, na principima, pored ostalog, omogućavanja korisnicima izvan Zavoda pristupa jasno prikazanim podacima preko web servisa (član 158. tačka 4)); da originalne i periodične kopije baza podataka osnovnih geodetskih radova i katastra nepokretnosti, kao i dokumentaciju u analognom obliku, čuva Zavod (član 172.); da se uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, može izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili putem interneta (član 173. stav 1.); da se iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentacije u analognom obliku izdaju podaci, uverenja, potvrde, izveštaji i isprave u propisanoj formi (član 173. stav 2.); da se list nepokretnosti iz člana 72. stav 3. ovog zakona izdaje imaocu prava, licu koje dokaže pravni interes i državnom organu za vođenje postupka pokrenutog po službenoj dužnosti iz njegove nadležnosti (član 173. stav 3.); da se prepisi i kopije originalnih podataka premera mogu izdavati državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i geodetskim organizacijama (član 173. stav 4.); da direktor Zavoda propisuje tehničke normative, metode i način rada kod osnivanja, obnove i održavanja katastra nepokretnosti, sadržaj, formiranje i održavanje geodetsko-katastarskog informacionog sistema i druge tehničke normative, metode i način rada u oblasti državnog premera i katastra nepokretnosti i vodova (član 181. tač. 8), 11) i 17)); da će se postupak izrade ili obrazovanja katastra nepokretnosti koji je započet za deo ili za celu katastarsku opštinu, a nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona završiti po odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) (član 187. stav 1.); da u katastarskoj opštini ili njenom delu za koju je osnovan katastar nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, danom početka njegove primene, prestaje da važi katastar zemljišta, kao i zemljišna knjiga, knjiga tapija, intabulaciona knjiga i knjiga prodatih društvenih stanova sa hipotekom, ako ove knjige postoje u vreme osnivanja katastra nepokretnosti u toj katastarskoj opštini (član 189.); da će se do dana osnivanja katastra nepokretnosti koristiti i održavati postojeći premer i katastar zemljišta shodno Zakonu o premeru i katastru zemljišta („Službeni glasnik SRS“, br. 11/76, 27/77, 21/78 i 24/84) (član 191.); da će se do dana osnivanja geodetsko-katastarskog informacionog sistema način prikupljanja, obrada i korišćenje podataka o nepokretnostima i pravima na njima, podataka o vodovima, uređenju zemljišta, dokumentacionim fondovima (geodetske mreže, planovi i karte i sl.) i drugih podataka iz oblasti geodetske delatnosti od interesa za Republiku Srbiju, obezbediti u postojećem geodetskom informacionom sistemu, a čuvanje, korišćenje i izdavanje geodetsko katastarskih podataka u analognom obliku, vršiće se u skladu sa Uredbom o načinu čuvanja, korišćenja i razgledanja podataka premera, katastra zemljišta, katastra nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“, broj 42/03) (član 192. stav 1.).

III

Ustavni sud prvo konstatuje da je odredbama člana 97. tač. 7. i 11. Ustava utvrđeno da Republika Srbije, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, kao i prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa, što u smislu Zakona o državnom premeru i katastru podrazumeva vođenje katastra nepokretnosti, kao osnovnog i javnog registra o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (član 4. stav 1. Zakona).

Zakonom o državnom premeru i katastru nepokretnosti utvrđene su nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, kao organa državne uprave nadležnog, između ostalog, za osnivanje, obnovu i održavanje katastra nepokretnosti, osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom i vođenje evidencija dokumentacije katastra nepokretnosti (član 8. i član 10. tač. 3), 18) i 19)). Zakonom je utvrđeno i načelo javnosti prema kome su podaci katastra nepokretnosti javni i svako može tražiti uvid u te podatke, pod uslovima utvrđenim navedenim zakonom (član 62. stav 1.), sadržina i sastav katastra nepokretnosti (član 67.), osnivanje i sadržina Geodetsko-katastarskog informacionog sistema (čl. 157. i 158.), kao i čuvanje, uvid i izdavanje podataka iz katastra nepokretnosti (čl. 172. i 173. Zakona).

Ustavni sud naglašava da je u ovom ustavnosudskom sporu od posebne važnosti i to da Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti uređuje i korišćenje postojećeg katastra zemljišta radi osnivanja katastra nepokretnosti (član 90.), uslove za prestanak važenja postojećeg katastra zemljišta (član 189.), kao i korišćenje i održavanje postojećeg premera i katastra zemljišta do dana osnivanja katastra nepokretnosti, a shodno Zakonu o premeru i katastru zemljišta („Službeni glasnik SRS“, br. 11/76, 27/77, 21/78 i 24/84).

Ustavni sud nalazi da su Zakonom o državnom premeru i katastru nepokretnosti uređena pitanja koja se odnose na vođenje i korišćenje podataka iz javnih evidencija o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, a sve u cilju nesmetanog i zakonitog ostvarivanja i uživanja tih prava, uključujući i nadležnosti državnih organa (pre svih Republičkog geodetskog zavoda), što shodno navedenim odredbama člana 97. tač. 7. i 11. Ustava jeste zakonska materija. Polazeći od toga, stav Ustavnog suda je da se uredbom Vlade, kao podzakonskim aktom za izvršavanje zakona, ne može ustanovljavati „poseban način obrade podataka“ sadržanih u javnim evidencijama o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, i to samo onih koji se odnose na jednu autonomnu pokrajinu, što obuhvata samo određene kategorije građana Republike Srbije koji ta prava imaju na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, na način i u svrhe koje Zakon o državnom premeru i katastru ne poznaje.

Svrha i legitimni cilj vođenja ovih javnih evidencija o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima već su ustanovljeni navedenim Zakonom o državnom premeru i katastru, pa se posebna svrha i legitimni cilj obrade samo dela podataka sadržanih u tim evidencijama (prema Uredbi, to je vođenje pouzdane katastarske evidencije o nepokretnostima i pravima građana i drugih subjekata i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN) ne može autonomno ustanovljavati podzakonskim aktom bez predviđenog zakonskog okvira, jer je to izričito na osnovu slova Ustava jasno određeno kao zakonska materija. Ustavni sud nalazi da je Vlada donošenjem osporene Uredbe izašla izvan okvira svoje ustavne i zakonske nadležnosti kojom je utvrđeno da Vlada donosi uredbe za izvršavanje zakona kojima bliže razrađuje odnos uređen zakonom, pri čemu se rešenja iz osporene Uredbe ne zasnivaju na odnosima uređenim zakonom, već predstavljaju pravno neutemeljen osnov za uspostavljanje autonomnih evidencija koje sadrže podatke čije vođenje nije na zakonu zasnovano.

Naime, Zakon o državnom premeru i katastru ne poznaje ovakav način obrade podatka sadržanih u evidencijama predviđenim ovim zakonom, niti u okviru utvrđenih nadležnosti organa koji obavljaju poslove vođenja tih evidencija dozvoljava učešće tela Vlade, kao što je Tim za dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini u obavljanju tih poslova, pri čemu je i uređivanje tih nadležnosti na osnovu Ustava zakonska materija.

Ustavni sud, u cilju rešavanja ovog ustavnosudskog spora, konstatuje da Vlada kao „pravna vlast“ koja donosi uredbe nije inicijalna i originerna, već sekundarna i derivativna, da je uredba po svojoj pravnoj prirodi akt izvršenja zakona i da ona mora biti saglasna zakonu, da ne može ići contra legem.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je, prema shvatanju Ustavnog suda, Vlada, kao organ izvršne vlasti, s obzirom na to da je odredbom člana 123. tačka 3. Ustava uređeno da „Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršenja zakona“, donošenjem ove uredbe izašla iz okvira svoje Ustavom utvrđene nadležnosti.

Ustavni sud konstatuje i da Uredbom nije uređen redosled obrade podataka na koje se ona odnosi, niti je uređen način i postupak dostavljanja obrađenih podataka, već je to na neodređen način prepušteno „aktu Vlade“, pa se može smatrati da je Vlada uređivanje ovih pitanja prepustila i aktu niže hijararhijske pravne snage nego što je uredba, a mimo Ustava i zakona. To se odnosi i na samo korišćenje određenih podataka, koje je prepušteno dogovoru subjekata, koji po oceni Ustavnog suda, bez zakonskog osnova učestvuju u postupku njihovog korišćenja.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da osporena Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Pošto je doneo konačnu odluku, Sud je saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev za obustavu od izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog akta.

Na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 1) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija navedena u izreci prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti Uredbe o katastarskim podacima za Kosovo i Metohiju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti