Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti Uredbe

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Uredbe o evidenciji zaposlenih za besplatne akcije. Sud je utvrdio da osporene odredbe, koje uređuju uslove za upis u evidenciju, ne povređuju ustavno načelo jednakosti građana.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUp-209/2008
04.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadići i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 3. Uredbe o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 3. Uredbe o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08).

Podnosilac inicijative navodi da je osporenim odredbama Uredbe zaposlenim i bivšim zaposlenim koji su delimično ostvarili pravo na besplatne akcije u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i koji su njima raspolagali, "onemogućeno ostvarivanje neostvarenog prava odnosno (razlike između prava stečenog radnim stažom i delimično iskorišćenog prava)". Ističe da su time što im je onemogućeno ostvarivanje prava stečenog radnim stažom, zaposleni i bivši zaposleni koji su ostvarili samo delimično pravo na besplatne akcije dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene i bivše zaposlene koji su to pravo u celini iskoristili ili će ga iskoristiti.

U postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je sledeće:

Osporena Uredba o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08) uređuje postupak i način evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima i privrednim društvima koja su određena članom 18. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade.

Osporenim odredbama člana 3. Uredbe, pored ostalog, propisano je: da u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade mogu da se upišu i zaposleni i bivši zaposleni koji su pravo na akcije, odnosno udele bez naknade ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) i Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), ako po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela nisu ostvarili pravo na dividendu, odnosno dobit ili na deo stečajne ili likvidacione mase i ako tim akcijama, odnosno udelima nisu raspolagali (stav 4.); da zaposleni i bivši zaposleni iz stava 4. ovog člana uz prijavu za upis u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih podnosi potvrdu preduzeća o sticanju akcija, odnosno udela bez naknade, kao i potvrdu preduzeća da nije ostvario prava iz stava 4. ovog člana ili overenu izjavu zaposlenog ili bivšeg zaposlenog da nije ostvario ta prava ako je preduzeće, odnosno privredno društvo prestalo sa radom, kao i overenu izjavu zaposlenog ili bivšeg zaposlenog da je saglasan da se te akcije prenesu Akcionom fondu (stav 5.). Takođe, odredbama st. 1, 2. i 7. osporenog člana 3. Uredbe propisano je da evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih vodi Agencija za privatizaciju, kao javnu i elektronsku bazu podataka, u skladu sa Zakonom i ovom uredbom i određeni su podaci koji se upisuju u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, kao i sadržina obrasca potvrde koja se podnosi uz prijavu za upis u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih.

Prema načelu zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki i svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (st. 1. i 2.).

Uredba čija je odredba osporena podnetom inicijativom je doneta na osnovu člana 29. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07), prema kome Vlada bliže uređuje postupak evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih, kao i način određivanja procenjene tržišne vrednosti akcija i postupak prenosa akcija iz člana 23. stav 1. ovog zakona. Navedenim Zakonom uređuje se ostvarivanje prava građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru koji se vodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji i prenos bez naknade akcija preduzeća i privrednih društava koja su određena tim zakonom. Članom 23. stav 1. Zakona propisano je da zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću, obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u dinarskoj pritivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan vršenja procene, a najviše za 35 godina radnog staža.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Vlada, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona, predmetnom Uredbom bliže uredila postupak i način evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade. Dakle, s obzirom na to da je predmet uređivanja osporenih odredaba Uredbe postupak i način evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade, odnosno uslovi za upis u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, njima se ne povređuju ustavna načela o jednakosti građana pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava, imajući u vidu da se donošenjem Uredbe svim građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ili Zakonom o privatizaciji takvo pravo omogućava, odnosno uređuje se postupak i način ostvarivanja ovog prava. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ocenjuje da načinom na koji je osporenim aktom uređen postupak evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade, saglasno Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, nije povređeno ustavno načelo jednakosti građana. Po oceni Ustavnog suda osporenim odredbama Uredbe ne vrši se diskriminacija ni kada se radi o zaposlenima i bivšim zaposlenima koji su to pravo ostvarili ili će ostvariti po Zakonu o privatizaciji. Ovo stoga što lica koja su delimično ostvarila pravo na besplatne akcije nisu u neravnopravnom položaju u odnosu na lica koja su to pravo već iskoristila u celini, imajući u vidu da upravo rešenja iz osporenog akta predstavljaju način da se postigne jednakost svih građana u pravu na dobijanje akcija bez naknade. Ustavni sud ukazuje da pitanje obima ostvarivanja ovog prava predstavlja pitanje načina primene osporenog akta u praksi, koje se može postaviti kako za kategorije građana na koje se inicijativom ukazuje, koje su ovo pravo delimično ostvarile, tako i za ostale kategorije građana koje tek treba da ga ostvare, ali da, u smislu člana 167. Ustava, ovaj Sud nije nadležan da ocenjuje primenu opštih pravnih akata.

Imajući u vidu da Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije predviđa istu vrstu prava - pravo na besplatne akcije, koje su predviđali i Zakon o svojinskoj transformaciji i Zakon o privatizaciji, a u skladu sa kojima su određene kategorije građana to pravo i ostvarile (u celini ili delimično), Ustavni sud nalazi da osporena Uredba koja uređuje postupak evidencije samo onih kategorija građana koje ovo pravo tek treba da ostvare, ne stvara, suprotno ustavnoj zabrani nejednakost među građanima, već upravo postiže suštinsku jednakost obezbeđivanjem uslova da isto pravo ostvare i drugi građani.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, te stoga, saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), inicijativu nije prihvatio.

Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 46. tač. 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti Uredbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti