Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o sindikalnom organizovanju

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti dela odredbe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Sporno je da li zakonska zabrana prava na sindikalno organizovanje pripadnicima Agencije predstavlja ograničenje slobode udruživanja koje nije u skladu sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-102/2020
09.12.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. decembra 2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 20. stav 2. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 111/09, 65/14 - Odluka US, 66/14 i 36/18) u delu koji glasi: „pravo na sindikalno organizovanje niti“.

2. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini, radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. ovog rešenja je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti dela odredbe člana 20. stav 2. Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da Ustav ne daje mogućnost da se zakonom ograniči pravo na sindikalno organizovanje, te da deo odredbe stava 2. člana 20. Zakona koji pripadnicima Agencije uskraćuje pravo na sindikalno organizovanje nije u saglasnosti sa odredbom člana 55. stav 1. Ustava koji jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je Narodna skupština donela Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 111/09, 65/14 - Odluka US, 66/14 i 36/18), kojim se obrazuje Bezbednosno-informativna agencija kao posebna organizacija (član 1.). Agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom (član 2.). Osporenom odredbom stava 2. člana 20. Zakona propisano je da pripadnici Agencije nemaju pravo na sindikalno organizovanje niti pravo na štrajk. Zakonom je propisano i da su pripadnici Agencije ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja, da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije u statusu ovlašćenih službenih lica i lica na određenim dužnostima koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, shodno primenjuju odredbe zakona koji važe za policijske službenike i da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije u statusu lica bez ovlašćenja koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, shodno primenjuju propisi kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima (član 20a).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, da sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka (član 55.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).

Razmatrajući osporenu odredbu člana 20. stav 2. Zakona, Ustavni sud je, polazeći od odredaba člana 55. Ustava, konstatovao da se navedenim ustavnim odredbama izričito jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (stav 1.), a da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom (stav 2.). Zajemčena sloboda udruživanja ima, dakle, dva aspekta, pozitivni i negativni. Prvi obuhvata pravo na osnivanje ili pravo na pridruživanje već postojećim udruženjima, dok se drugi, negativni aspekt, sastoji u pravu da se ne pristupi nijednom udruženju. Sloboda udruživanja omogućava pojedincima da svoja prava i interese ostvaruju u zajednici sa drugima, stvaranjem ili pristupanjem organizaciji koja je zbog svojih karakteristika sposobna da ostvari ciljeve koje pojedinci sami ne mogu efikasno da ostvare ili uopšte ne mogu da ostvare.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao i da je pojam udruženja u pravnom sistemu Republike Srbije definisan Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/09, 99/11 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon). Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom (član 2. st. 1. i 2.). Definicija sindikata sadržana je pak u članu 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – Autentično tumačenje), prema kome se sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Ustavni sud je dalje konstatovao da, saglasno Ustavu, sloboda udruživanja nije apsolutno pravo i da ograničenje te slobode ima više oblika. Prvi oblik je eksplicitna Ustavom propisana zabrana. Naime, u članu 55. stav 3. Ustav izričito zabranjuje tajna i paravojna udruženja. Ustavom su, takođe, propisani razlozi koji su osnov za odluku Ustavnog suda o zabrani udruženja (član 55, stav 4), tako da Ustavni sud može da zabrani samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ili kršenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Konačno, saglasno stavu 5. člana 55. Ustava, sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da, saglasno odredbi člana 20. stav 1. Ustava, ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, Ustavni sud nalazi da se u konkretnom slučaju kao ustavnopravno sporno postavlja pitanje da li je osporenim delom odredbe člana 20. stav 2. Zakona, propisujući da pripadnici Agencije nemaju pravo na sindikalno organizovanje, zakonodavac tim licima ograničio pravo na slobodu udruživanja zajemčenu odredbom člana 55. stav 1. Ustava saglasno uslovima utvrđenim članom 20. stav 1. Ustava i u svrhe dopuštene odredbama člana 55. st. 3-5. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da ima osnova da, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pokrene postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 20. stav 2. u delu koji glasi: „pravo na sindikalno organizovanje niti“ Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 111/09, 65/14 – Odluka US, 66/14 i 36/18), pa je rešio kao u tački 1. izreke. Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio da ovo rešenje dostavi donosiocu osporenog akta na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja, kao u tač. 2. i 3. izreke.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o sindikalnom organizovanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti