Ustavni sud o ustavnosti mera za podsticaj domaće građevinske industrije tokom ekonomske krize

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o podsticanju građevinske industrije. Sud je utvrdio da država ima ustavno ovlašćenje da uvodi privremene mere radi ublažavanja ekonomske krize i zaštite domaće privrede, te osporene odredbe nisu neustavne.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1061/2010
14.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić , Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač ka 1. Ustava Republ ike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. februara 2013 . godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odreda ba člana 3. st. 2. i 3. i člana 5. st. 1. i 5. Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize („Službeni glasnik RS“, br. 45/10, 99/11 i 121/12 ).

Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akata ili radnje koja je preduzeta na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je jedinstvena inicijativa sedam inicijatora kojom je osporena ustavnost i saglasnost sa potvrđenim međunarodnim ugovor ima odredaba Zako na o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize („Službeni glasnik RS“, broj 45/10). Osporavajući odredbe člana 3. Zakona, u delu kojim je propisano da u realizaciji projekata utvrđenih osporenim Zakonom, učestvuju građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i da se pri realizaciji projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupno potrebnog građevinskog materijala i opreme, inicijatori su istakli : da su navedene odredbe Zakona u suprotnosti sa odredbama člana 82. stav 1. i člana 84. Ustava Republike Srbije, odnosno „u suprotnosti sa osnovnim načel ima na kojima počiva eko nomsko uređenje Republike Srbije, a to su tržišna privreda, otvoreno i slobodno tržište, sloboda preduzetniš tva i jednak pravni položaj na tržištu“; da su u suprotnosti s a odredbama čl. 34. i 35. ratifikovanog Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u ce ntralnoj Evropi-CEFTA 2006 („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“, broj 88/07) i odredbom člana 76. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma objavljen je u „Službenom glasniku RS-Međunarodni ugovori,“ broj 83/08), kojima se uređuju javne nabavke , da stavljaju van snage odredbe ovih s porazuma, čime se krše i odredbe čl. 16. i 194. Ustava; da se osporenim odredbama Zakona krše načela obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima i jednakosti ponuđača, utvrđena odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08); da Zakon o javnim nabavkama, kao sistemski zakon, reguliše „oblast javnih nabavki“ i „već sadrži određena pravila putem kojih se daje prednost domaćim ponuđačima i dobrima domaćeg porekla (član 52.)“; da „samim tim što su osporene odredbe Zakona u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, primena osporenog Zakona bi predstavljala grubo narušavanje načela jedinstva pravnog poretka utvrđenog odredbama čl ana 4. stav 1. i člana 194. Ustava“. U inicijativi se takođe nav odi da je odredbama člana 5. st . 1. i 5. Zakona uređena prime na pregovaračk og postupk a javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva i dejstvo zahteva za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki , suprotno odredbama čl. 24. i 108. Zakona o javnim nabavkama koje regulišu ova pitanja, čime se , po mišljenju inicijatora, narušava ustavno načelo jedinstva pravnog poretka. Inicijatori su za tražili da Sud , do donošenja konačne odluke, obustavi preduzimanje svih radnji i donošenje svih poje dinačnih akata na osnovu osporenih odredaba Zakona , radi otklanjanja štetnih posledica koje mogu nastati ukoliko Zakon bude oglašen neustavnim, „usled raskidanja ugovora i podnošenja zahteva za naknadu štete od strane potencijalnih ponuđača , kojima je bilo onemogućeno da učestvuju u postupcima nabavke radova i odlaganja izvođenja radova za kojima su nadležne državne institucije utvrdile potrebu“ .

Ustavni sud je, na sednici od 11. novembra 2010. godine, zaključio da se inicijativa dostavi Narodnoj skupštini na mišljenje . Kako Narodna skuština u ostavljenom roku nije dostavila mišljenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), nastavio postupak.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni Zakon o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize donela je Narodna skupština na sednici od 1. jula 2010. godine. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku R epublike Srbije“, broj 45/10, a stupio je na snagu 4. jula 2010. godine. Zakonom se uređuju uslovi i način realizacije projekata za izgradnju, rekonstrukciju, odnosno adaptaciju objektata visokogradnje i niskogradnje, određuje vrsta postupka koji se primenjuje za izbor projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora i vršioca tehničkog pregleda i uređuju druga pitanja od značaja za realizaciju projekata izgradnje objekata visokogradnje i niskogradnje, radi podsticanja građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize (član 1.). Saglasno odredbama člana 2. osporenog Zakona, ciljevi ovog zakona su: 1) prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize; 2) podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovog sektora; 3) podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala; 4) zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti i stvaranje preduslova za otvaranje novih radnih mesta i 5) podsticanj e privrednog razvoja u Republici Srbiji. Odredbom člana 3. stav 1. Zakona propisano je da u skladu sa ovim zakonom, Vlada, na predlog nadležnih ministarstava,odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, utvrđuje projekte za izgradnju, rekonstrukciju, odnosno adaptaciju, koji se u celosti ili delimi čno finansiraju iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno Republike Srbije, odnosno privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica čiji osnivač je u celosti jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija. Osporenim odredbama st. 2. i 3. istog člana Zakona predviđeno je da u realizaciji ovih projekata učestvuju građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju značajan broj radnika, odnosno prema svojim tehnološkim kapacitetima mogu zaposliti značajan broj radnika, a prem a kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade, i da se pri realizaciji ovih projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupno potrebnog građevinskog materijala i ugrađene opreme, ukoliko se oprema istog kvaliteta proizvodi u Republici Srbiji, prema predmeru i predračunu iz glavnog projekta. Saglasno odredbi stava 4. navedenog člana Zakona, Vlada utvrđuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat iz stava 1. ovog člana, a za projekte izgradnje stanova iz člana 4. tačka 3) ovog zakona, Vlada na predlog nadležnog ministarstva utvrđuje i najnižu i najvišu cenu za građenje objekta. Članom 4. Zakona taksativno su na vedeni objekti za koje se projekti za izgradnju finansiraju i realizuju u skladu sa ovim zakonom. Osporenom odredbom člana 5. stav 1. Zakona propisano je da se na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnog finansiranja za igradnju objekata, primenjuje pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, dok je odredbama st. 2. do 4. istog člana Zakona utvrđeno: da naručilac, u smislu ovog zakona, može biti nadležno ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine ili nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno privredno društvo iz člana 3. stav 1. ovog zakona (stav 2.); da je naručilac dužan da uputi poziv svim preduzećima iz člana 3. stav 2. ovog zakona, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade (stav 3.) i da je rok za dostavljanje ponuda iz stava 3. ovog člana 15 dana od dana prijema poziva za dostavljanje ponuda (stav 4.) . Osporenom odredbom stava 5. navedenog člana Zakona propisano je da zahtev za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana, dok je odredbom stava 6. istog člana Zakona propisano da se na pitanja koja se odnose na uslove i način pokretanja postupka, kao i na druga pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke. Nadležnost za izdavanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole, odnosno drugih akata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09-ispravka), za realizaciju projekata iz člana 1. ovog zakona, utvrđena je odredbama člana 6. osporenog Zakona. Odredbom člana 7. osporenog Zakona, koja ima karakter prelazne norme, propisano je da će se realizacija projekata, koja je započeta do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po odredbama ovog zakona, ako ti projekti ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, pri čemu li stu projekata koji ispunjavaju uslove, utvrđuje Vlada. Odredbom člana 8. osporenog Zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i prestanak njegovog važenja 31. decembra 2011. godine.

Zakonom o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Sr bije u uslovima ekonomske krize („Službeni glasnik RS“, broj 99/11 ), produženo je važenje osporenog Zakona do 31. decembra 2012. godine, dok je poslednjim izmenama osporenog Zakona, objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 121/12, njegovo važenje produženo do 31. decembra 2014. godine.

Odredbama Ustava Republike Srbije koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda inicijatora, utvrđeno je: da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju i da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (član 16. stav 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti (član 97. tačka 6.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, a da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194.).

Odredbama člana 1. stav 1. A neksa I Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi-CEFTA 2006 ( Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma objavljen je u „Službenom glasnik u RS-Međunarodni ugovori“, broj 88/07) , koji je stupio na snagu 24. oktobra 2007. godine, propisano je da će strane uspostaviti zonu slobodne trgovine u skladu sa odredbama ovog sporazuma i saglasno odgovarajućim pravilima i procedurama Svetske trgovinske organizacije (STO), a da će zona slobodne trgovine biti osnovana u prelaznom periodu koji će biti okončan najkasnije 31. decembra 2010. godine , dok su odredbama stava 2. istog člana Sporazuma utvrđeni ciljevi ovog sporazuma . Odredbe čl . 34. i 35. Sporazuma, čiju povredu inicijatori ističu , sistematizovane su u Poglavlju VI Sporazuma, glava C- ''Javne nabavke''. Odredbama člana 34. Sporazuma propisano je da se ovaj sporazum primenjuje na svaki zakon, propis, proceduru ili praksu koji se tiču bilo kakve nabavke od strane centralnih ili nižih državnih organa, ili drugih relevantnih ustanova. Saglasno odredbama člana 35. Sporazuma, svaka strana će , od dana stupanja ovog sporazuma na snagu, obezbediti da se nabavke njihovih organa obavljaju na transparentan i razuman način, obezbediće jednak tretman svim ponuđačima drugih strana i da će biti zasnovane na principima otvorene i delotvorne konkurencije (stav 1.) i svaka strana, najkasnije do 1. maja 2010. godine obezbediće progresivno i efikasno otvaranje tržišta javnih nabavki, tako da, u skladu sa svim odgovarajućim zakonima, propisima, procedurama i praksom, ro ba, usluge i ponuđači usluga drugih strana imaju obezbeđen tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju domaći proizvodi, usluge i ponuđači, konkretno, strane će obezbediti svojim organima da: a) ne tretiraju lokalno osnovanog snabdevača manje povoljno od lokalno osnovanog snabdevača na osnovu stepena njegove povezanosti sa stranim licem druge strane ili njegovog vlasništva u rukama stranog lica druge strane i b) da ne diskriminišu lokalno osnovnog snabdevača na osnovu toga što su roba i usluge koje taj snabdevač nudi za određenu nabavku roba i usluge, robe i usluge druge strane (stav 2.) . Prema stavu 3. člana 35. Sporazuma, ovaj član neće se primenjivati na mere koje se tiču carina ili drugih mera bilo koje vrste koje su uvedene na uvoz ili su sa njim u vezi, na metod uvođenja takvih dažbina i mera, ostale propise o uvozu, uključujući ograničenja i formalnosti, niti na mere koje utiču na trgovinu uslugama, osim onih mera koje specifično regulišu nabavku (stav 3.).

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) uređuju se uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, us tanova ili drugo pravno lice određeno ovim zakonom; određ uje način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke; obrazuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; određuje način zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki i uređ uju i druga pi tanja od značaja za javne nabavke (član 1.) . Zakonom je takođe utvrđeno da je javna nabavka pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocima, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom, a da je ponuđač domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje ponudi isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova (član 2. tač. 1) i 3)). Odredbama čl. 4. do 6. Zakona, kao predmet ugovora o javnoj nabavci, predviđena je nabavka dobara, radova i usluga. Tako je Zakonom propisano da predmet ugovora o javnoj nabavci dobara može biti , između ostalog, kupovina dobara (član 4. stav 1. tačka 1)) , a da je predmet ugovora o javnoj nabavci radova: 1) izvođenje radova, 2) projektovanje i izvođenje radova povezanih sa specifičnim aktivnostima navedenim u Aneksu II (građevinski radovi) koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njeg ov sastavni deo i 3) rad pri izgradnji građevinskog objekta uzetog kao celina koji ispunjava sve ekonomske i tehničke uslove naručioca (član 5. stav 1.). Odredbama čl. 8. do 11. Zakona utvrđena su načela javnih nabavki, među njima i načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima i načelo jednakosti ponuđača. Tako je načelom obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima predviđeno da naručilac ne može da ograniči konkurenciju među ponuđačima, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova i kriterijuma (član 9. stav 1. ), dok je načelom jednakosti ponuđača predviđeno da je naručilac dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim ponuđačima i da naručilac ne može da određuje uslove koji bi značili ter itorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač, da je utvrđivanje porekla dobara ili usluga dopušteno u slučajevima i za namene koji su predviđeni posebnim propisima i da naručilanc ne može da odbije ponude samo zbog toga što ponuđač ima sedište u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača, ako faktički postoji jednak položaj utvrđen od strane ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom (član 1 1.). Odredbom člana 20. stav 1. tačka 4) Zakona, kao vrsta postupka javnih nabavki, utvrđen je pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, dok su odredbama člana 24. stav 1. Zakona taksativno utvrđeni slučajevi u kojima naručilac može sprovoditi ovaj postupak. Odredbama člana 52. Zakona regulisani su , pored ostalog, uslovi pod kojima naručilac mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaćeg ponuđača, kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, odnosno ponuđača koji nude dobra domaćeg i stranog porekla, u zavisnosti od toga da li se kao kriterijum za ocenjivanje ponude, primenjuje kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude (st. 6. i 7 .) ili kriterijum najniže ponuđene cene (st. 9. i 10.). Zakonom je takođe predviđeno: da Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u okviru svoj ih nadležnosti, između ostalog, odlučuje o zahtevima za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki (član 101. tač ka 1)) i da zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije (član 108. stav 1.).

Iz navedenog proizlazi da Ustav ne poznaje izričito ovlašćenje države da određenim zakonodavnim mer ama interveniše na tržištu , a u cilju prevazilaženja negativnih efekata „svetske ekonomske krize“. Međutim, iz ustavnog ovlašćenja države da uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti (član 97. tačka 6.) proizlazi, po oceni Ustavnog suda, pozitivna obaveza države da uvođenjem dovoljni h i adekvatni h mera zakonodavne politike i njihovim sprovođenjem preko nadležnih državnih organa , spreči nastanak poremećaja na tržištu ili smanji rizik od njihovog nastanka i ublaži negativne efekte nastalih poremećaja i time zaštiti interese građana i privrednog sistema u celini. Kako je tokom 2009. godine svetska ekonomska kriza snažno pogodila i srpsku privredu, pri čemu su se efekti ove krize naročito nepovoljno odrazili na građevinsku industriju koja , prema obrazloženju Predloga osporenog Zakona, beleži konstantan pad u 2009. i 2010. godini, pojavila se potreba za posebnim zakonskim ur eđenjem mera za prevazilaženje negativnih efekata krize u građevinarstvu. U tom smislu, država je donela Zakon o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize koji m je , kao posebne mere za podsticanje građevinske industrije, čiju su ustavnost inicijatori osporili, predvide la: učešće građevinskih preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije u realizaciji projekata za izgradnju, rekonstrukciju, odnosno adaptaciju objekata visokogradnje i niskogradnje i obavezno korišćenje domaćeg građevinskog materijala u učešću najmanje 70% od ukupno potrebnog građevinskog materijala i ugrađene opreme, pri realizaciji ovih projekata (član 3. st. 2. i 3.); postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, vršioca tehničkog pregleda i dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki radova projektanta i drugih navedenih lica (član 5. st. 1. i 5.) . Ustavni sud dalje konstatuje da su odredbama člana 2. Zakona propisani specifični ciljevi ovog zakona , iz kojih proizlazi da osporene mere „služe“ prevazilaženju negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć i domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize; podsticanj u razvoja i upošljavanja domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanj u likvidnosti ovog sektora; podsticanj u razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala; zadržavanj u postojećeg nivoa zaposlenosti i stvaranj u preduslova za otvaranje novih radnih mesta i podsticanj u privrednog razvoja u Republici Srbiji. Ustavni sud takođe ukazuje da je, p olazeći od specifičnosti i značaja građevinske industrije za privrednu i socijalnu stabilnost Republike Srbije , a uvažavajući okolnosti i veličinu poremećaja koje je svetska ekonomska kriza prouzrokovala u građevinarstvu, za donošenje osporenog Zakona postojao i jak društveni interes da država preduzimanjem vanrednih mera, u uslovima kada „redovne“ i već postojeće mere nisu dale zadovoljavajuće rezultate, obezbedi opstanak domaće građevinske industrije, a samim tim i očuvanje ekonomske stabilnosti države i obezbeđivanje socijalne zaštite građana. Saglasno iznetom, opredeljenje zakonodavca da osporenim odredbama čl. 3. i 5. Zakona predvidi mere za podsticanje građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, odnosno za realizaciju ciljeva utvrđenih osporenim Zakonom je, po mišljenju Ustavnog suda, u granicama njegovog ustavnog ovlašćenja da uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

Ustavni sud ukazuje da nije razmatrao navode inicijatora da su osporenim odredbama člana 3. st. 2. i 3. Zakona povređeni Ustavom utvrđeni osnov ekonomskog uređenja u Republici Srbiji (član 82. stav 1.) i Ustavom utvrđen položaj učesnika na tržištu ( član 84.), s obzirom na to da inicijator nije naveo razloge osporavanja ustavnosti navedenih zakonskih odredaba .

Povodom navod a inicijatora da je osporenim odredbama Zakon a povređeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka jer su prekršena načela obezbeđivanja konkurencije i jednakosti ponuđača u postupcima javnih nabavki iz čl. 9. i 11. Zakona o javnim nabavkama, odnosno propisani postupak javnih nabavki i dejstvo zahteva za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki, suprotno odredbama čl. 24. i 108. Zakona o javnim nabavkama, Ustavni sud, polazeći od odredaba člana 4. stav 1. i član a 194. stav 1. Ustava , koje utvrđuju načelo jedinstvenog pravnog poretka, ukazuje da ovo načelo nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu ispoštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost drugačijeg uređivanja istih pitanja. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da ni iz osporenih odredaba, ni iz drugih odredaba Zakona ne proizlazi da osporene mere imaju za cilj da ograniče konkurenciju među ponuđačima ili diskriminišu neke ponuđače u postupcima javnih nabavki koji se sprovode radi realizacije projek ata utvrđenih osporenim Zakonom. Naprotiv, osporene mere su propisane isključivo sa ciljem prevladavanja negativnih efekata ekonomske krize u obl asti građevinske industrije, u uslovima kada postojeća zakonska i druga rešenja, uključujući i ona utvrđena odredbama Zakona o javnim nabavkama (član 52.), nisu bila dovoljna da obezbede opstanak domaće građevinske industrije u van rednim uslovima ekonomske krize, bez intervencije države. Osporene mere su privremenog karaktera , odnosno vremenski su ograničene, pri čemu njihov p rivremeni karakter nije, po shvatanju Ustavnog suda, doveden u pitanje ni činjenicom da je vremensko važenje osporenog Zakona produženo do 31. decembra 2014. godine, jer razlozi javnog interesa i dalje opravdavaju primenu ovih mera , s obzirom na aktuelno stanje u sektoru građevinske industrije. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora da je osporen im odredbama čl. 3. i 5. Zakona povređeno načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 3. st. 2. i 3. i člana 5. st . 1. i 5. Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, pa je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, rešio da inicijativu odbaci.

Razmatrajući saglasnost osporenih odred aba člana 3. st. 2. i 3. Zakona sa odredbama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgov ini u centralnoj Evropi-CEFTA 2006, Ustavni sud je pošao od odredaba člana 35. Sporazuma, na čiju povredu se inicijatori pozivaju, kojima se utvrđuju ciljevi koje svaka od strana u Sporazumu treba da ostvari u oblasti javnih nabavki i utvrdio da je, stavom 3. ovog člana Sporazuma, njegova primena ograničena isključivo na one mere strane ugovornice koje specifično regulišu nabavku. Imajući u vidu da su osporene mere iz člana 3. Zakona pr opisane sa ciljem podsticanja građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, a da se njima, kao ni ostalim odredbama osporenog Zakona, ne uređuje neposredno materija javnih nabavki, koja je predmet regulisanja posebn og zakon a, Ustavni sud smatra da se razlozima iznetim u inicijativi ne dovodi u pitanje saglasnost osporenih odredaba člana 3. Zakona sa odredbama čl. 34. i 35. Sporazuma. S obzirom na izneto Sud je , na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, inicijativu u ovom delu odbacio kao očigledno neosnovanu.

Povodom navoda inicijatora da osporene odredbe člana 3. st. 2. i 3. Zakona nisu u saglasnosti sa odredbom člana 76. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Zakon o potvrđivanju ovog sporazuma objavljen je u „Službenom glasniku RS-Međunarodni ugovori“, broj 83/08), kojom je propisano da će privrednim društvima Zajednice koja nisu osnovana u Srbiji, biti omogućen pristup postupcima za dodelu javnih ugovora u Srbiji u skladu sa srpskim Zakonom o javnim nabavkama, pod uslovima ne manje povoljnim od uslova koji se primenjuju na srpska privredna društva, najkasnije pet (5) godina od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, Ustavni sud je utvrdio da navedeni Sporazum nije stupio na snagu. Naime, odredbama člana 138. Sporazuma propisano je da će strane odobriti ovaj sporazum u skladu sa svojim propisanim procedurama (stav 1.) i da ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka koji su navedeni u prvom stavu (stav 2.). Kako je od 27 država članica Evropskih zajednica koje su 29. aprila 2008. godine potpisale Sporazum , 26 država odobrilo ovaj sporazum , usled čega Sporazum nije , u smislu navedenih odredaba člana 138, stupio na snagu, Ustavni sud je konstatovao da su se stekli uslovi za odbacivanje inicijative u ovom delu zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je Sud doneo konačnu odluku, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3 . Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud o ustavnosti mera za podsticaj domaće građevinske industrije tokom ekonomske krize

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti