Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba zakona o porezima na registrovano oružje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji propisuje visinu poreza na oružje. Sud je zaključio da je određivanje poreske stope stvar zakonodavne politike i da ne narušava ustavna načela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-11/2008
09.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 24. i člana 27a st. 1. i 2. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 80/02 i 43/04) i za ocenu saglasnosti odredbe člana 24. stav 2. istog zakona sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“, br. 9/03 i 5/05) i članom 1. Protokola 12 uz Konvenciju.

2. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 27a st. 3. i 4. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba Zakona navedenog u izreci. Inicijativom podnetom Sudu 5. februara 2008. godine osporava se ustavnost odredbe člana 24. stav 2. Zakona sa stanovišta odredaba čl. 1, 3. i 16, čl. 18. do 22, čl. 24, 25. i 27, člana 35. st. 2. i 3, člana 36, člana 91. stav 2. i člana 194. Ustava, kao i u odnosu na odredbe čl. 5, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“, br. 9/03 i 5/05) i člana 1. Protokola 12 uz Konvenciju. Citirajući navedene ustavne odredbe, inicijator ističe da je obaveza plaćanja poreza na oružje za koje je izdata dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost određena izuzetno visoko, pa se time, po mišljenju inicijatora, negira pravo siromašnijim građanima da uopšte mogu imati oružje za ličnu bezbednost. Inicijator smatra da se tako propisanom visinom navedenog poreza zadire u suštinu zajemčenog prava na ličnu slobodu i bezbednost garantovanog članom 27. Ustava, što je, po njegovom mišljenju, suprotno odredbama čl. 18. i 20. Ustava. Takođe, navodi da se određivanjem neprimereno visokog poreza koji nije u skladu sa ekonomskom moći poreskih obveznika krši načelo zabrane diskriminacije po osnovu imovinskog stanja garantovano članom 21. Ustava, kao i odredbe čl. 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju. Pored ovoga, u inicijativi se ističe da navedenim Zakonom nije predviđen delotvoran pravni lek pomoću koga bi mogao da se smanji propisani porez u cilju ostvarivanja prava na nošenje oružja za građane siromašnijeg imovinskog stanja. Stoga, po navodima inicijatora, porez na nošenje oružja mogu da plate samo imućni građani, što znači da jedino oni mogu da se odbrane od eventualnog napada i ugrožavanja prava na život, dok ostali građani to pravo nemaju, iako im Ustav u članu 21. stav 1. garantuje jednakost pred Ustavom i zakonom. Takođe, inicijator ističe da visina poreza na nošenje oružja nije određena u skladu sa principom odmeravanja poreza prema ekonomskoj moći obveznika, čime je učinjena povreda odredbe člana 91. stav 2. Ustava. Inicijativom podnetom Ustavnom sudu 8. juna 2008. godine osporena je ustavnost odredaba čl. 24. i 27a Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 80/02 i 43/04) iz razloga što je zakonodavac odredio plaćanje poreza koji nije adekvatan predmetu oporezivanja, odnosno višestruko je veći od predmeta oporezivanja, pa je stoga „neodrživ i protivustavan“. U inicijativi se ističe da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbom člana 91. stav 2. Ustava kojom je propisano da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina zasniva na ekonomskoj moći obveznika.

Ustavni sud je, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava, nadležan da odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Osporenim odredbama člana 24. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02 i 43/04) propisani su godišnji iznosi poreza na registrovano oružje za koje je izdat oružni list za držanje i nošenje oružja (oružje za lov i sport), odobrenje za držanje trofejnog oružja ili odobrenje za držanje oružja (pravnih lica), kao i godišnji iznosi poreza na oružje za koje je izdat oružni list za držanje oružja za ličnu bezbednost, odnosno dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost. Ustavni sud je konstatovao da su osporene odredbe člana 24. Zakona pretrpele izmene i dopune stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik RS“, broj 31/09), ali one, po oceni Suda, nisu od bitnog uticaja na odlučivanje Suda u ovoj ustavnopravnoj stvari.

Osporenim odredbama člana 27a Zakona, koje su uvedene članom 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik RS“, broj 43/04), propisano je: da se za plaćanje poreza za narednu godinu iznosi poreza iz člana 24. Zakona (kao i iznosi poreza iz čl. 4, 10, 15. i 19.) usklađuju u decembru mesecu stopom rasta cena na malo za prethodnih 12 meseci, prema podacima republičke organizacije nadležne za poslove statistike (stav 1.); da se izuzetno od stava 1. ovog člana za plaćanje poreza za 2005. godinu iznosi poreza iz navedenih članova usklađuju u decembru mesecu 2004. godine stopom rasta cena na malo za period od prvog narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do kraja novembra 2004. godine, prema podacima republičke organizacije nadležne za poslove statistike (stav 2.); da se obračunavanje usklađenih poreza iz st. 1. i 2. ovog člana vrši u odnosu na iznose poreza propisane ovim zakonom, pri čemu se usklađeni iznosi zaokružuju tako što se iznos do pet dinara ne uzima u obzir, a iznos preko pet dinara zaokružuje na deset dinara (stav 3.); da se ovlašćuje Vlada Republike Srbije da objavi usklađene iznose poreza iz st. 1. i 2. ovog člana. Ustavni sud je konstatovao da su stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik RS“, broj 31/09) prestale da važe osporene odredbe člana 27a stav 3. (u osporenom delu) i stava 4, budući da su zamenjene novim zakonskim rešenjima koja nisu predmet ocene ustavnosti u ovoj ustavnopravnoj stvari.

Odredbama Ustava u odnosu na koje inicijator osporava odredbu člana 24. stav 2. Zakona, utvrđeno je: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava, da počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, da se neposredno primenjuju i moraju biti u skladu s Ustavom (član 16. stav 2.).

Član 18. Ustava utvrđuje: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima; da se Zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (stav 2.); da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (stav 3.).

Odredbom člana 19. Ustava određeno je da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

Odredbama člana 20. Ustava utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (stav 1.); da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (stav 2.); da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (stav 3.).

Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).

Članom 22. Ustava garantovano je svakome pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (stav 1.), kao i pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (stav 2.).

Članom 24. Ustava utvrđeno je: da je ljudski život neprikosnoven (stav 1.); da u Republici Srbiji nema smrtne kazne (stav 2.) i da je zabranjeno kloniranje ljudskih bića (stav 3.).

Prema članu 25. Ustava, fizički i psihički integritet je nepovrediv i niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka, a prema odredbi člana 27. stav 1. Ustava svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode je dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbama člana 35. st. 2. i 3. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, a zakonom se određuju uslovi pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Članom 194. Ustava utvrđen je princip hijerarhije domaćih i međunarodnih pravnih akata, tako što je predviđeno: da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven (stav 1.); da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije (stav 2.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (stav 3.); da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (stav 4.); da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (stav 5.).

Članom 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) garantovano je svakome pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Članom 13. Konvencije garantovano je svakome kome su povređena prava i slobode predviđene Konvencijom pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira da li su povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu, a članom 14. Konvencije je utvrđen princip zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu u pogledu uživanja prava i sloboda predviđenih ovom Konvencijom.

Članom 1. Protokola 12 uz Konvenciju proklamovana je opšta zabrana diskriminacije tako što je predviđeno da će se svako pravo koje zakon predviđa ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji kože, jeziku, veroispovesti, političkom i drugom uverenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, rođenju ili drugom statusu.

Ocenjujući ustavnost osporenih odredaba Zakona, Ustavni sud je, pored odredaba na koje su se pozvali inicijatori, imao u vidu i odredbu člana 91. stav 1. Ustava prema kojoj se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, kao i odredbe člana 97. Ustava kojima je utvrđeno ovlašćenje Republike Srbije da, u okviru svoje nadležnosti, uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, i poreski sistem (tačka 6.) i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom (tačka 15.).

Iz odredaba Ustava proističe da je obaveza plaćanja poreza konstituisana kao ustavna obaveza i da je opšteg karaktera, što znači da je svako dužan da plaća poreze utvrđene zakonom. Takođe, Ustav utvrđuje princip da se obaveza plaćanja poreza zasniva na ekonomskoj moći obveznika, ali bliže ne definiše način, niti određuje kriterijume za određivanje nivoa ekonomske moći obveznika, već uređivanje tih pitanja u celini prepušta zakonodavcu. Ustavni sud smatra da su osporenim odredbama člana 24. i člana 27a st. 1. i 2. osporenog Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara uređena pojedina obeležja i elementi poreza na registrovano oružje kao posebne vrste poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara (predmet oporezivanja, iznosi poreza, mehanizam usklađivanja visine poreza i dr.). Zakonodavac je ova pitanja uredio na osnovu i u okviru svojih ustavnih ovlašćenja iz člana 97. tač. 6. i 15. Ustava. Na koji način će biti uređena pojedina obeležja i elementi poreza na registrovano oružje, po oceni Suda, stvar je zakonodavne politike u oblasti uređivanja poreskog sistema.

Imajući u vidu činjenicu da je nabavljanje, držanje i nošenje oružja u posebnom pravnom režimu, kao i da je pravni promet oružja od neposrednog značaja za odbranu i ličnu bezbednost građana i kao takav ograničen i uslovljen dobijanjem odobrenja nadležnog organa, Ustavni sud je ocenio da je osporenim odredbama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara uređena materija na način kojim se ne dira u suštinu Ustavom zajemčenih prava na život, fizički integritet, slobodu i bezbednost, niti se menjaju pojedina ustavna rešenja. Načelo zabrane diskriminacije garantovano članom 21. Ustava podrazumeva jednak tretman svih pred Ustavom i zakonom, uz dozvoljena odstupanja koja se mogu opravdati osnovanim i legitimnim razlozima. Po oceni Suda, zakonodavac je Ustavom ovlašćen da u poreskoj oblasti propisuje određene svrsishodne i proporcionalne mere radi ostvarivanja ciljeva poreske politike koji mogu biti fiskalne i nefiskalne prirode. Celishodnost poreske politike i mera za njeno sprovođenje, uključujući i određivanje visine pojedinih fiskalnih obaveza, po oceni Suda, pitanja su o kojima Sud nije nadležan da odlučuje, u smislu odredaba člana 167. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporene odredbe člana 24. i člana 27a st. 1. i 2. Zakona ne sadrže povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, niti povredu člana 91. stav 2. Ustava prema kojoj se obaveza plaćanja poreza zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Stoga Sud nije našao osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenih odredaba Zakona, te nije prihvatio inicijative, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Takođe, Sud je utvrdio da osporena odredba člana 24. stav 2. navedenog Zakona nije nesaglasna ni odredbama čl. 5, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 12 uz Konvenciju, budući da se ovom odredbom ni po kom osnovu, pa ni po osnovu imovnog stanja, ne pravi razlika među poreskim obveznicima koji su imaoci određenih vrsta oružja, već je njome propisano da, pod jednakim uslovima, plaćaju u tačno određenim jednakim godišnjim iznosima porez na registrovano oružje. U tom smislu, Sud konstatuje da je u okviru tzv. širokog polja slobodne procene zakonodavca u poreskoj oblasti da propisuje poreske mere, odnosno druga sredstva intervencije radi postizanja svrhe i cilja određenih zakona, uz uvažavanje proporcionalnosti između propisanih poreskih mera, odnosno drugih sredstava intervencije i cilja zakona. Sud smatra da su osporenom odredbom člana 24. stav 2. navedenog Zakona uređena pitanja iz oblasti poreskog sistema na način kojim se ne pravi razlika među poreskim obveznicima u ostvarivanju prava i sloboda garantovanih Konvencijom, te nije prihvatio podnetu inicijativu za ocenu saglasnosti osporene odredbe Zakona sa navedenim odredbama Evropske konvencije zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 12 uz Konvenciju.

U pogledu osporavanja ustavnosti odredbe člana 24. stav 2. navedenog Zakona sa stanovišta ostalih ustavnih odredaba koje inicijator navodi, Ustavni sud je ocenio da u podnetim inicijativama nisu navedeni razlozi i objašnjenja u čemu bi se sastojala eventualna povreda ustavnosti osporene odredbe Zakona, budući da se ustavne odredbe na čiju povredu se inicijator poziva ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa sadržinom osporenih odredaba Zakona, pa je ocenio da nema osnova za takvu tvrdnju inicijatora.

U vezi osporavanja ustavnosti odredaba člana 27. st. 3. i 4. navedenog Zakona, budući da su osporene odredbe Zakona prestale da važe u toku postupka pred ovim sudom, Ustavni sud je obustavio postupak po podnetoj inicijativi zbog prestanka procesnih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

Na osnovu iznetog i odredaba člana 46. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba zakona o porezima na registrovano oružje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti