Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti člana 80. Zakona o udruženjima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe člana 80. Zakona o udruženjima. Sud je ponovio svoj raniji stav da pretvaranje prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini u državnu svojinu nije u suprotnosti sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-113/2015
08.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić, mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 80. Zakona o udruženjima ( „Službeni glasnik RS“, br. 51/09 i 99/11-drugi zakon).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 80. Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da osporena odredba člana 80. Zakona nije u saglasnosti sa odredbama člana 58. stav 1. i člana 86. Ustava Republike Srbije jer je ovom odredbom omogućeno da Republika Srbija na štetu društvenih organizacija, udruženja ili drugih oblika povezivanja saveza, sa sedištem u Republici Srbiji, stekne pravo svojine, a nakon toga omogući i prenese pravo korišćenja jedinicima lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze nepokretnosti „koje su bile u pravnom režimu korišćenja u korist navedenih organizacija“.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je konstatovao da je osporenom odredbom člana 80. Zakona o udruženjima ( „Službeni glasnik RS“, br. 51/09 i 99/11), propisano da nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), sa sedištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: društvene organizacije), danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.

Polazeći od navoda inicijative, Ustavni sud je našao da inicijatior samo formalno ističe zahtev za ocenu saglasnosti osporene odredbe člana 80. Zakona o udruženjima sa odredbom člana 58. stav 1. Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga, zbog čega, prema shvatanju Suda, podneta inicijativa u navedenom delu sadržinski ne ispunjava uslove za razmatranje pred Sudom. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da se o saglasnosti osporene odredbe Zakona sa članom 86. Ustava Republike Srbije Sud već izjašnjavao u predmetu IUz-251/2009, kada je Rešenjem od 19. aprila 2012. godine, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 80. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09), jer nije našao da je ista u suprotnosti sa Ustavom. Ustavni sud je u navedenom rešenju konstatovao da se odredba člana 80. Zakona „nalazi u prelaznim odredbama kojima se uređuje zatečeno stanje i prelazak sa jednog na drugi režim svojinskopravnih odnosa, u konkretnom slučaju pretvaranje društvene svojine na nepokretnosti koje koristi udruženje u druge oblike svojine. U tom smislu odredba člana 80. Zakona predstavlja samo jedan od vidova transformacije postojeće društvene svojine na nepokretnosti u druge oblike svojine, i ona se odnosi samo na one nepokretnosti na kojima je društvena svojina stečena orginernim načinom, dakle nisu u pitanju nepokretnosti koje su ranije bile u svojini udruženja, niti nepokretnosti koje su u celini ili delom stečene sredstvima udruženja. Naime, odredbama Zakona koje slede predviđeno je da nepokretnosti u društvenoj svojini u delu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju tih nepokretnosti prelaze u svojinu, odnosno susvojinu društvenih organizacija srazmerno udelu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima ostvarenim od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljeni način (član 81. stav 1.). Društvene organizacije koje su pre nego što su na osnovu Zakona preregistrovane iz statusa udruženja građana u društvene organizacije imale pravo svojine na nepokretnostima u društvenoj, odnosno državnoj svojini, prava po tom osnovu ostvaruju po zakonu kojim se uređuje denacionalizacija (član 82.)“. Ustavni sud je takođe ukazao da je „na ovaj način osporenom odredbom člana 80. Zakona određen titular jednog dela društvene svojine na nepokretnostima na kojima su društvene organizacije imale pravo korišćenja do dana stupanja na snagu ovog zakona, dok je svojinskopravni režim na ostalim nepokretnostima u društvenoj svojini uređen odredbama čl. 81. i 82. Zakona u zavisnosti od toga da li je reč o svojini na nepokretnim ili pokretnim stvarima, da li su nepokretnosti i u kojoj meri stečene sopstvenim sredstvima društvene organizacije, odnosno udruženja, da li je društvenoj svojini prethodilo pravo svojine tog istog pravnog subjekta.“.

Ustavni sud je, u navedenom rešenju, takođe pitanja ustavnosti osporene odredbe člana 80. Zakona zasnovao na ustavnoj garanciji ravnopravnosti svih oblika svojine utvređenoj odredbom stava 1. člana 86. Ustava Republike Srbije kojom se jemči privatna, zadružna i javna svojina i utvrđuje da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, a svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Sud je takođe konstatovao da „odredba člana 86. stav 2. Ustava, kojom je utvrđeno da se društvena svojina pretvara u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, ne propisuje obavezu pretvaranja društvene svojine samo u privatnu svojinu, niti isključuje mogućnost da sredstva u društvenoj svojini prelaze u jedan od oblika javne svojine, te da ne sadrži imperativnu normu, jer ne utvrđuje da će se postojeća društvena svojina pretvoriti u privatnu, već kaže da se „pretvara“ u privatnu svojinu, pri čemu je apostrofirana obaveza da se zakonom regulišu uslovi i postupak pretvaranja tog oblika svojine u privatnu. Ustavom se posebno ne uređuje niti štiti bilo koji oblik svojine, već se ustanovljava princip jednakosti svih oblika svojine i ostavlja mogućnost da se zakonom odredi titular na preostalim sredstvima u društvenoj svojini. Zakonskim uređivanjem svojinskih prava na nepokretnostima u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije, udruženja ili savezi sa sedištem na teritoriji Republike Srbije do dana stupanja na snagu ovog zakona imali samo pravo korišćenja, menjaju se pravni odnosi proizašli iz ranijeg ustavno-pravnog poretka i usaglašavaju sa odredbom člana 86. stav 1. Ustava.“

Imajući u vidu navedeno, te kako se osporenom odredbom člana 80. Zakona uređuje svojinskopravni režim na nepokretnostima koje ranije nisu bile u svojini udruženja, niti su u celini ili delom stečene sredstvima udruženja, to je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 80. Zakona sa odredbama člana 86. Ustava.

Polazeći od svega navedenog Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-odluka US i 40/15), odbacio inicijativu kao neprihvatljivu, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 80. Zakona o udruženjima.

Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti člana 80. Zakona o udruženjima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti