Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje definišu pojam funkcionera i obavezu prijavljivanja imovine. Sud je utvrdio da definisanje funkcionera spada u pravo zakonodavca, a obaveza prijave imovine ne narušava ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1175/2010
08.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. marta 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 2, 43. i 44. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (''Službeni glasnik RS'', br. 97/08, 53/10 i 66/11-Odluka US).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 2, 43. i 44. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (''Službeni glasnik RS'', br. 97/08, 53/10 i 66/11-Odluka US).

Inicijator smatra da je pojam funkcionera (član 2. alineja 1. Zakona) u smislu osporenog Zakona preširoko određen i da su njime obuhvaćena i lica koja ne samo što nisu segment državne vlasti, čiji su deo klasični državni funkcioneri, kao što su predsednik države, predsednik Vlade, ministri u Vladi i dr, već nemaju bilo kakav poseban položaj u državi da bi im se jemčila dodatna bezbednost ili bilo kakva posebna zaštita, pri čemu je kao primere takvih lica naveo dekane fakulteta ili direktore osnovnih škola. Polazeći od tako određene definicije funkcionera u osporenom Zakonu, inicijator smatra da se propisivanjem obaveze prijavljivanja imovine funkcionera (čl. 43. i 44. Zakona ) narušava Ustavom zajemčeno pravo na ličnu slobodu i bezbednost, utvrđeno članom 27. stav 1. Ustava, jer se navedenim odredbama Zakona na prijavljivanje imovine obavezuje ekstremno veliki broj ljudi, a stavljanjem tih podataka na sajt Agencije za borbu protiv korupcije radi transparentnosti, po mišljenju inicijatora, potencijalno se ugrožavaju lica koja se smatraju funkcionerima, ali ne samo ona, već i članovi njihovih porodica. Inicijator dalje navodi da niz odredaba osporenog Zakona nije u skladu sa odredbom člana 58. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, a posebno član 43. ovog zakona, jer se prijavljivanjem imovine i prihoda supružnika i vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, krši njihovo pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava, a činjenicom da se podaci o imovini i prihodima funkcionera čine apsolutno javnim, navedeno ustavno pravo se krši i u odnosu na samog funkcionera. Inicijator takođe ističe da se svrstavanjem dekana fakulteta u državne funkcionere, a što je moguće zahvaljujući suviše širokoj definiciji iz člana 2. Zakona, grubo narušava i autonomija univerziteta koja je garantovana članom 72. Ustava. Inicijator je na kraju izneo i zahtev da Ustavni sud obustavi izvršenje akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba Zakona, čiju ocenu ustavnosti inicira.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije je donela Narodna skupština 23. oktobra 2008. godine, na sednici drugog redovnog zasedanja u 2008. godini. Zakon je objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', broj 97/08 od 27. oktobra 2008. godine, stupio je na snagu 4. novembra 2008. godine, a počeo je da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Narodna skupština je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije 28. jula 2010. godine i taj zakon je stupio na snagu 6. avgusta 2010. godine. Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije uređuju se osnivanje, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona, uvođenje planova integriteta, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije (član 1. Zakona). Članom 2. Zakona određeno je značenje pojedinih izraza koji se u Zakonu koriste, pa se tako pod izrazom ''funkcioner'', u smislu ovog zakona podrazumeva svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština (član 2. alineja 2.). Osporenim odredbama čl. 43. i 44. Zakona propisano je: da je organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju dužan da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije, da Agencija vodi Registar funkcionera, da je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja, da, ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju i da se Izveštaj podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije (član 43.); da je funkcioner dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja, da se bitnom promenom iz stava 1. ovog člana smatra svaka promena podataka iz Izveštaja, koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji i da je funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan da podnese Izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije (član 44.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom (član 6. stav 2.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost (prva rečenica člana 27. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se jemči autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova, da univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom (član 72.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tač. 2. i 16.); da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. stav 3.).

Iz navedenog sledi da je Republika Srbija, saglasno Ustavu, zakonom osnovala Agenciju za borbu protiv korupcije, kao samostalan i nezavisan državni organ, čiji je osnovni zadatak sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i preduzimanje svih neophodnih mera za sprečavanje korupcije u javnom sektoru. Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije su pored pitanja koja se odnose na pravni položaj, nadležnost, organizaciju i način rada ove agencije, pored ostalog, uređena i pitanja koja se odnose na pravila u vezi sa prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, kao jednom od segmenata na osnovu kojih se praćenjem imovnog stanja funkcionera može sprečiti korupcija u tom sektoru.

Osporenim članom 2. Zakona određeno je značenje pojedinih izraza u ovom zakonu, pa je tako kao ''funkcioner'', u smislu ovog zakona označeno svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština. Definisanje kruga lica koja se smatraju funkcionerima, u smislu ovog zakona, je izričito pravo zakonodavca, tako da su navodi inicijatora da je zakonodavac preširoko označio ovaj krug lica neprihvatljivi, jer Ustavni sud ne razmatra pitanje celishodnosti nekog zakonskog rešenja, već njegovu usklađenost sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom, saglasno odredbama člana 167. Ustava.

Povodom osporavanja odredaba čl. 43. i 44. Zakona, kojima je regulisano prijavljivanje imovine funkcionera nakon stupanja na određenu javnu funkciju i nakon prestanka obavljanja te funkcije, kao i vanredno prijavljivanje imovine usled bitnih promena u odnosu na već prijavljene podatke o imovinskom stanju, u odnosu na član 27. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se navedene odredbe zakona ne mogu dovesti u pravnu vezu sa Ustavom zajemčenim pravom na ličnu slobodu i bezbednost, pa su iz tog razloga navodi inicijatora neprihvatljivi, naročito imajući u vidu da se u inicijativi razmatraju određena pitanja do kojih bi, po mišljenju inicijatora, mogla dovesti primena osporenih članova Zakona, što takođe nije u nadležnosti Ustavnog suda, prema članu 167. Ustava. Ustavni sud takođe ukazuje da se osporenim odredbama čl. 43. i 44. Zakona ni na koji način ne može povrediti pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, jer se osporenim odredbama Zakona reguliše samo obaveza funkcionera da podnese izveštaj o svom imovnom stanju, kako bi se ta imovina mogla evidentirati i na taj način pratiti njegovo imovno stanje radi sprečavanja korupcije u javnom sektoru, a ne propisuje bilo kakvo ograničavanje ili vrši ometanje u mirnom uživanju te imovine. Što se, pak, tiče navoda inicijatora povodom osporavanja čl. 43. i 44. Zakona u odnosu na odredbe člana 72. Ustava, kojima je garantovana autonomija univerziteta, Ustavni sud je mišljenja da se autonomija univerziteta prvenstveno ogleda u njegovoj samostalnosti da odlučuje o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom, dok pitanje obaveze prijavljivanja imovine funkcionera ovih ustanova nije pitanje koje se odnosi na uređenje i rad ovih institucija, već jedna od mera kojima se država bori protiv korupcije u javnom sektoru, pa se iz tih razloga i ovi navodi inicijatora smatraju neprihvatljivim.

Kako Ustavni sud smatra da podnetom inicijativom nisu potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 2, 43. i 44. Zakona, to Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS''. br. 109/07 i 99/11), nalazi da je inicijativa neprihvatljiva.

Imajući u vidu da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti