Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o dodeli odborničkog mandata

Kratak pregled

Ustavni sud pokreće postupak za ocenu ustavnosti člana 48. Zakona o lokalnim izborima. Osporena odredba omogućava podnosiocu izborne liste da slobodno odredi kome će dodeliti upražnjeni odbornički mandat, što pokreće pitanja o suverenosti građana i neposrednosti izbora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1241/2010
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 48. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07).

2. Rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu su podnete dve inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 48. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07). Podnosioci inicijativa navode da su, shodno Odluci Ustavnog suda o utvrđivanju nesaglasnosti odredaba člana 43. navedenog Zakona sa Ustavom, osporene odredbe člana 48. Zakona o lokalnim izborima, koje predviđaju dodelu mandata sa izborne liste podnosioca izborne liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi, takođe, nesaglasne sa Ustavom i da omogućuju svojevrstan oblik posrednih izbora na lokalnom nivou, jer se podnosioci izbornih listi javljaju kao „posrednici“ između birača i njihovih predstavnika.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama člana 48. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) propisano: da kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada podnosiocu izborne liste sa čije liste je bio izabran odbornik kome je prestao mandat i da taj mandat izborna komisija dodeljuje kandidatu koga odredi podnosilac izborne liste, te da izborna komisija odborniku izdaje uverenje da je izabran (stav 1.); da kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik a za njega nije dobio mandat (stav 2.); da mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat (stav 3.); da se od kandidata pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat (stav 4.).

Za ocenu ustavnosti navedenih odredaba Zakona o lokalnim izborima od značaja su odredbe Ustava, kojima je utvrđeno:

- da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.);

- da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana (član 2.);

- da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.);

- da se jemči i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, kao i da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi (član 5. st. 1, 3. i 4.);

- da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu (član 12. stav 1.);

- da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, te da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.);

- da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.);

- da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1.);

- da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 3. i 4.);

- da se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, kao i da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (član 46.);

- da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično, kao i da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.);

- da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana (član 97. tačka 2.);

- da građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 176. stav 1.);

- da je skupština najviši organ jedinice lokalne samouprave, da je čine odbornici, da se odbornici biraju na period od četiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom, kao i da se u jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, omogućuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama, u skladu sa zakonom (član 180.).

Razmatrajući ustavnost osporenih odredaba člana 48. Zakona o lokalnim izborima, Ustavni sud je imao u vidu sadržaj osporenih zakonskih odredaba sa stanovišta osnovnih ustavnih načela i principa o suverenosti građana i ulozi političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, kao i sa stanovišta ostvarivanja Ustavom zajemčenog biračkog prava i prava građana na lokalnu samoupravu i neposredan izbor svojih predstavnika. Polazeći od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je ocenio da se u vezi sa osporenim članom 48. Zakona osnovano postavljaju sledeća sporna ustavnopravna pitanja:

- da li se odredbama člana 48. Zakona o lokalnim izborima, kojima je predviđeno da, kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada podnosiocu izborne liste sa čije liste je bio izabran odbornik kome je prestao mandat, s tim da taj mandat izborna komisija dodeljuje kandidatu koga odredi podnosilac izborne liste, zadire u osnovne ustavne principe i načela o suverenosti građana i vladavini prava koja se ostvaruje i slobodnim i neposrednim izborima, utvrđene odredbama čl. 2. i 3. Ustava;

- da li su osporene odredbe Zakona u skladu sa pravom građana na lokalnu samoupravu, utvrđenom u članu 176. stav 1. Ustava, a koje građani ostvaruju neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i da li građani u opštini mogu ostvarivati pravo na lokalnu samoupravu, ukoliko odbornici predstavljaju i promovišu samo interese podnosioca izborne liste koji ih je predložio, odnosno na čijoj listi su izabrani;

- da li se odredbama člana 48. Zakona o lokalnim izborima, iz kojih proizlazi da podnosilac izborne liste dobijene mandate dodeljuje kandidatima sa izborne liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi, uvodi svojevrstan oblik posrednih izbora i time krše ustavna načela o narodnom (građanskom) predstavništvu i neposrednosti izbora odbornika, kao i ustavni principi o tome da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično (član 52. stav 2. Ustava);

- da li se odredbama člana 48. Zakona ograničava Ustavom utvrđeno pravo građana na lokalnu samoupravu, koje građani ostvaruju neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i da li odbornici u skupštini jedinice lokalne samouprave, kao slobodno izabrani predstavnici građana, predstavljaju građane koji su ih birali ili predstavljaju političke partije i druge podnosioce izbornih lista na čijim listama su kandidovani, odnosno koji su ih biračima predložili za izbor;

- da li je zakonodavac davanjem ovlašćenja podnosiocu izborne liste, a to je najčešće politička stranka, da potpuno slobodno vrši raspodelu dobijenih mandata kandidatima sa izborne liste i određuje nosioce mandata u skupštini jedinice lokalne samouprave, proširio ovlašćenja političkih stranaka izvan Ustavom utvrđenih garanicija o njihovoj ulozi u demokratskom oblikovanju volje građana i time suprotno odredbama člana 5. stav 4. Ustava dao mogućnost političkim strankama da neposredno vrše vlast na lokalnom nivou i da je potčine sebi.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti odredaba člana 48. Zakona o lokalnim izborima sa Ustavom, te je, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti osporenih odredaba člana 48. Zakona o lokalnim izborima.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredbe člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe o dodeli odborničkog mandata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti