Odluka Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o pravu na besplatne akcije

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije. Sud je utvrdio da pravo na besplatne akcije nije Ustavom zajemčeno pravo, već da zakonodavac ima ovlašćenje da uređuje uslove i način njegovog ostvarivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1362/2010
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 i 30/10).

2. Odbacuje se zahtev za ocenjivanje saglasnosti Zakona iz tačke 1. sa Zakonom o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10).

3. Odbacuje se zahtev za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti tačke 2. alineja 2. Odluke o prenosu akcija bez naknade građanima – nosiocima prava i zaposlenima i bivšim zaposlenima „Naftne industrije Srbije“ a. d, Novi Sad ("Službeni glasnik RS", broj 71/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07). U inicijativi se navodi da su osporene odredbe navedenog Zakona u suprotnosti sa odredbama čl. 42. i 49. Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10), kojima se propisuje „da se zaposlenima i bivšim zaposlenima prenese deo kapitala subjekta privatizacije u iznosu od 15% od ukupnog kapitala, a ne od procenjene tržišne vrednosti subjekta privatizacije“. Osporenom Odlukom o prenosu akcija bez naknade građanima – nosiocima prava i zaposlenima i bivšim zaposlenima „Naftne industrije Srbije“ a. d. Novi Sad, utvrđuje se broj akcija prema procenjenoj vrednosti kompanije, što iznosi 4,34% od procenjene vrednosti, „a pošto tog kapitala nema tada se procenat od 4,34 veže za stvarni kapital kompanije. Umesto 200 evra po godini staža, priznaje se samo 69 evra“. Stoga, inicijator smatra da je, članom 23. osporenog Zakona i tačke 2. alineja 2. osporene Odluke, povređeno načelo jednakosti građana pred zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, pri čemu, ne navodi bliže u čemu bi se sastojala povreda navedenog ustavnog načela, a ni razloge iz kojih smatra da su osporene odredbe Zakona, odnosno Odluke nesaglasne sa Ustavom.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07) propisano: da zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću pre sprovedene privatizacije ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan vršenja procene, a najviše za 35 godina radnog staža (stav 1.); da kapital iskazan u akcijama koje se u skladu sa stavom 1. ovog člana prenose bez naknade zaposlenima i bivšim zaposlenima ne predstavlja deo kapitala za sticanje besplatnih akcija koji se prenosi građanima u skladu sa članom 18a ovog zakona (stav 2.); da pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni i bivši zaposleni ostvaruju srazmerno godinama radnog staža u tom preduzeću i pravnim prethodnicima tog preduzeća, osim za godine radnog staža po osnovu kojih su pravo na prenos kapitala bez naknade ostvarili u skladu sa Zakonom o privatizaciji, a najviše za 35 godina radnog staža po oba osnova (stav 3.); da zaposleni i bivši zaposleni u Akcionarskom društvu "Galenika" za proizvodnju lekova, dentala, antibiotika, farmaceutskih sirovina, parafarmaceutike, veterinarskih proizvoda i aditiva Beograd i Javnom preduzeću za vazdušni saobraćaj "JAT Airways" Novi Beograd, ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tih preduzeća u iznosu do 15% kapitala koji se privatizuje, pre sprovedenog postupka privatizacije (stav 4.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1. do 4.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu, kao i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom i da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg značaja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6, 7. 8. i 17); da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 167. stav 1. tačka 1.).

Iz navedenih odredaba Ustava, a posebno odredaba člana 86. Ustava, proizlazi da pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije nije Ustavom zajemčeno pravo, već pravo čija se sadržina, obim i način ostvarivanja propisuju zakonom.

Ustavni sud je ocenio da je propisivanje osporenim odredbama člana 23. Zakona prava zaposlenih i ranije zaposlenih u preduzeću na besplatne akcije u postupku privatizacije, kao jedan od oblika prenosa kapitala bez naknade, u granicama ustavne nadležnosti zakonodavnog organa da uređuje uslove, način i rokove pretvaranja postojeće društvene svojine u privatnu svojinu iz člana 86. stav 2. Ustava i da uređivanje navedenih pitanja nije nesaglasno sa ustavnim ovlašćenjem zakonodavca da uređuje svojinske, obligacione odnose i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa iz člana 97. tač. 6, 7. i 8. Ustava. Navedene odredbe Ustava predstavljaju pravni osnov da se zakonom reguliše postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala, odrede kategorije lica koja stiču pravo na besplatne akcije, uslovi koje ta lica moraju da ispunjavaju za ostvarivanje ovog prava i način sticanja besplatnih akcija, što podrazumeva i određivanje dela kapitala za sticanje besplatnih akcija. Ustavno ovlašćenje zakonodavca da uređuje navedena pitanja obuhvata i mogućnost da ta pitanja mogu biti uređena drugim zakonskim propisom i na drugačiji način, što zavisi od specifičnosti subjekta privatizacije. Pitanja pravičnosti, opravdanosti i celishodnosti osporenih zakonskih rešenja ne spadaju u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu u članu 167. Ustava. Stoga, po oceni Ustavnog suda, osporene odredbe Zakona ne dovode u pitanje ostvarivanje ustavnog principa jednakosti građana pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, odnosno ne stvaraju diskriminaciju kada se radi o zaposlenima i bivšim zaposlenima u subjektu privatizacije koji ispunjavaju zakonske uslove za ostvarivanje prava na besplatne akcije. Pri tome, od značaja su i razlozi za donošenje osporenog zakona, koji su navedeni u obrazloženju Predloga zakona. Naime, u obrazloženju Predloga osporenog zakona, upravo se kao razlog za njegovo donošenje navodi da se ovim zakonom obezbeđuje poštovanje prava građana na jednakost garantovano članom 21. stav 3. Ustava, jer se njegovim donošenjem i svim ostalim građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji, daje takvo pravo, odnosno propisuje način njegovog ostvarivanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije nisu nesaglasne sa odredbama čl. 21. i 86. i člana 97. tač. 2, 6, 7, 8. i 17. Ustava. Kako je našao da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenog Zakona, Sud inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu saglasnosti osporenih odredaba člana 23. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije sa Zakonom o privatizaciji, koji predstavlja pretežni deo ove inicijative i razlog zbog koga je, po mišljenju inicijatora, povređeno načelo jednakosti građana pred zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), jer saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje međusobnu saglasnost zakona.

Odlukom o prenosu akcija bez naknade građanima – nosiocima prava i zaposlenima i bivšim zaposlenima „Naftne industrije Srbije“ a. d. Novi Sad ("Službeni glasnik RS", broj 71/09) određuje se način ostvarivanja prava na prenos besplatnih akcija ovog privrednog društva na građane koji su upisani u evidenciju nosilaca prava kod Agencije za privatizaciju, kao i na zaposlene i bivše zaposlene u NIS (član 1.). Osporenom odredbom tačke 2. stav 2. Odluke utvrđena je visina kapitala za sticanje prava na prenos besplatnih akcija zaposlene i bivše zaposlene u NIS, koja iznosi najviše 4,34% od procenjene tržišne vrednosti ukupnog kapitala NIS, odnosno 7.076.821 akcija.

Iz navedenog proizlazi da je osporena Odluka akt koji bliže određuje način ostvarivanja prava na prenos besplatnih akcija u konkretnom privrednom društvu, odnosno određuje visinu kapitala i broj besplatnih akcija, pa je Ustavni sud ocenio da osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi i sadržini, ne predstavlja opšti pravni akt iz člana 167. Ustava za čiju ocenu ustavnosti i zakonitosti je nadležan Ustavni sud.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o pravu na besplatne akcije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti