Odluka Ustavnog suda o ustavnosti obaveze bankarske garancije za privatne fakultete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o visokom obrazovanju. Propisivanje obaveze dostavljanja bankarske garancije za privatne visokoškolske ustanove nije neustavno, već predstavlja legitimnu meru zaštite prava studenata i pravne sigurnosti u sistemu obrazovanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1519/2010
18.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 12. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 44/10).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 12. stav 4. Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da je osporenom odredbom Zakona propisana obaveza da visokoškolska ustanova, za čije osnivanje se ne obezbeđuju sredstava iz budžeta Republike , uz zahtev za dobijanje dozvole za rad , dostavlja i bankarsku garanciju , što privatne visokoškolske ustanove dovodi u neravnopravan i nejednak položaj u odnosu na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika. Iz navedenih razloga , osporena odredba Zakona je , po mišljenju inicijatora, u suprotnosti sa odredbama člana 21. stav 3, člana 82. stav 1, člana 84. stav 1. i člana 86. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predlaže se da Ustavni sud do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporene odredbe Zakona.

U odgovoru Narodne skupštine navodi se : da je odredbama člana 71. st. 3. i 4. Ustava Republike Srbije utvrđeno, između ostalog, da svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju, kao i da se osnivanje škola i univerziteta uređuje zakonom, a odredbama člana 97. tačka 10. Ustava utvrđeno je da je Republika između ostalog, nadležna da uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja; da je saglasno odredbi člana 2. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10) , delatnost visokog obrazovanja od posebnog značaja za Republiku Srbiju i da tu delatnost obavljaju visokoškolske ustanove; da se na osnivanje i rad visokoškolskih ustanova primenjuju propisi o javnim službama ukoliko tim zakonom nije drugačije uređeno (član 32. stav 8. Zakona); da je odredbom člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju izmenjen član 41. Zakona, a stavom 4. navedenog člana propisano da visokoškolska ustanova za čije osnivanje se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije uz zahtev iz stava 2. tog člana dostavlja i bankarsku garanciju za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa, u iznosu od 25% školarine za broj studenata za koji se traži dozvola za rad; da je saglasno navedenoj odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, svaka visokoškolska ustanova za čije se osnivanje ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije, odnosno čiji osnivač nije Republika Srbija, uz zahtev za izdavanje dozvole za rad koji podnosi Ministarstvu prosvete i nauke, pored osnivačkog akta i dokaza o ispunjenosti standarda za početnu akreditaciju, dostavlja i bankarsku garanciju za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa, u iznosu od 25% školarine za broj studenata za koji se traži dozvola za rad; da su osporene odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u korelaciji sa odredbom člana 42. stav 10. Zakona, kojom je predviđeno da će u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad ili drugog razloga, ministar prosvete i nauke, na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje , doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentim a te visokoškolske ustanove. U odgovoru se, dalje , navodi da saglasno navedenom , obaveza dostavljanja bankarske garancije prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad proizlazi iz prirode delatnosti visokoškolske ustanove kao javne službe, čijim vršenjem se obezbeđuje Ustavom utvrđeno pravo građana na pristup visokom obrazovanju, a njena svrha sastoji se u obezbeđivanju finansijskih sredstava koja bi bila aktivirana u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa , kada nastaje i obaveza ministra prosvete i nauke da na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje donese akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima određene visokoškolske ustanove. Takvim rešenjem štiti se pravna sigurnost građana i stvara pretpostavka ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na obrazovanje. Na kraju, u odgovoru se navodi da je osporena odredba člana 12. Zakona u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative.

Osporenom odredb om člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Služb eni glasnik RS", broj 44/10) izmenjen je član 41. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 i 97/08), tako da stav 4. tog člana Z akona glasi:

"Visokoškolska ustanova za čije osnivanje se ne obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavljaju i bankarsku garanciju za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa, u iznosu od 25% školarine za broj studenata za koji se traži dozvola za rad".

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije kao i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svi građani imaju, pod jednakim uslovima pristup visokom obrazovanju i da se osnivanje škola i univerziteta uređuje zakonom (član 71. st. 3. i 4); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1 .); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu (član 84. stav 1.); da se j emče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1 .); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja (član 97. stav 1. tačka 10.)

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se osnivanje škola i univerziteta uređuje zakonom , kao i da Republika Srbija uređuje sistem u oblasti visokog obrazovanja i da je zakonodavac, saglasno tom ustavnom ovlašćenju, Zakonom o visokom obrazovanju na sistemski način uredio uslove i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, finansije, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti. Delatnost visokog obrazovanja, saglasno Zakonu, obavljaju visokoškolske ustanove koje mogu osnovati Republika, prav no i fizičko lice u skladu sa zakonom, a delatnost visoko g obrazovanja zasniva se na jedinstvu nastave i naučnoistraživačkog rada, na ravnopravnosti visokoškolskih ustanova , bez obzira na oblik svojine, odnosno bez obzira na to ko je osnivač, i na obezbeđivanju kvaliteta i efikasnosti studiranja. Takođe , visokoškolska ustanova može početi sa radom i obavljati delatnost po dobijanju dozvole za rad koju izdaje nadležno ministarstvo na zahtev visokoškolske ustanove. Imajući u vidu navedeno, p ropisivanje u osporenoj odredbi člana 12. stav 4. Zakona dodatnog uslova za visokoškolsku ustanovu za čije osnivanje se ne obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, da uz zahtev za do bijanje dozvole za rad dostavlja i bankarsku garanciju za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja studijskog programa u iznosu od 25% školarine za broj studenata za koje se traži dozvola za rad, po oceni Suda, u granicama je Ustavom utvrđenog ovlašćenja zakonodavca da propisuje uslove pod kojima visokoškolska ustanova može početi sa radom. To znači da sve visokoškolske ustanove, bez obzira na osnivača, nisu u istom pravnom položaju u pogledu propisanih uslova za dobijanje dozvole za rad . Međutim, imajući u vidu Ustavom zajamčeno pravo na obrazovanje iz člana 71. Ustava i da se osnivanje škola i univerziteta uređuje zakonom, Ustavni sud je utvrdio da je propisivanje u osporenom članu 12. stav 4. Zakona uslova za dobijanje dozvole za rad i dostavljanje bankarske garancije zasnovano na oceni zakonodavca o postojanju potrebe da se obezbede finansijska sredstva koja bi bila upotrebljena u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa kada nastaje obaveza iz člana 42. stav 10. Zakona da ministar prosvete i nauke, na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje , donese akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove. Iz navedenog, po oceni Suda , sledi da je tražena bankarska garancija u stvari garancija zajemčenog prava na obrazovanje iz člana 71. Ustava. Stoga i propisivanje da visokoškolsk e ustanov e koje se ne finansira ju iz budžeta Republike uz zahtev za dobijanje dozvole za rad dostavlja ju i bankarsku garanciju, nema značenje nejednakog tretmana ovih visokoškolskih ustanova po osnovu oblika svojine , kako to smatra inicijator , već predstavlja različite situacije u kojima se te visokoškolske ustanove u obavljanju del atnosti mogu naći.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije našao da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 12. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, te je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), inicijativu odbacio kao neprihvatljivu.

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, bespredmetno je odlučivanje o zahtevu za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporene odredbe Zakona.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti obaveze bankarske garancije za privatne fakultete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti