Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio zahtev za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o pravu na besplatne akcije. Sud je konstatovao da je već odlučivao o ustavnosti osporene odredbe i da novi navodi ne daju osnov za ponovno odlučivanje o istoj stvari.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1534/2010
10.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se zahtev za ocenu ustavnosti odredbe člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 i 30/10).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 i 30/10). U inicijativi se navodi da je osporenom odredbom člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona, kojom je kao uslov za ostvarivanje prava građana na novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije utvrđeno da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji, povređeno načelo jednakosti građana pred zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije. Podnosilac inicijative smatra da je osporena odredba Zakona neprecizna i da daje mogućnost različitog tumačenja i postupanja, pa tako predstavlja osnov za diskriminaciju radnika i bivših zaposlenih koji su po osnovu dela radnog staža ostvarili pravo na besplatne akcije prema Zakonu o svojinskoj transformaciji, koji nemaju nikakva prava na besplatne akcije za preostale godine radnog staža, dok to nije slučaj sa onima koji su pravo na besplatne akcije za deo radnog staža ostvarili u skladu sa Zakonom o privatizaciji.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom odredbom člana 2. stav 1. tačka 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 i 30/10) propisano da prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju, pored ostalog, uslov da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1. do 4.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga i da se uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca (član 82. st. 1. do 3.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu, kao i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom i da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg značaja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6, 7, 8. i 17.).

O ustavnosti osporene odredbe člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 123/07 i 30/10) Ustavni sud je već odlučivao u predmetu broj IU-12/2008. Na sednici Suda od 23. aprila 2009. godine, Ustavni sud je doneo Rešenje kojim se u tački 1. izreke ne prihvataju inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), člana 25. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5), člana 26. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07). Ustavni sud je u predmetu IUz-220/2009, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, Rešenjem odbacio zahteve za ocenu ustavnosti odredaba člana 25. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, na osnovu odredbe člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

U Rešenju IU-12/2008 od 23. aprila 2009. godine Ustavni sud je zauzeo stanovište da iz navedenih odredaba Ustava, a naročito odredaba Drugog dela "Ljudska i manjinska prava i slobode" i odredaba člana 86. Ustava, proizlazi da pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije nije Ustavom zajemčeno pravo, već pravo čija se sadržina, obim i način ostvarivanja propisuju zakonom. Ustavni sud je ocenio da propisivanje uslova za sticanje prava na besplatne akcije, kao što su državljanstvo, punoletstvo, koje je i inače uslov za sticanje određenih prava i statusa (izborno pravo, poslovna sposobnost), prebivalište, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, upisanost u birački spisak, da pravo nije ostvareno prema ranijim propisima i upisanost u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju, utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), kao i u članu 25. stav 1. tač. 1) do 5) osporenog Zakona, nije nesaglasno sa ustavnim ovlašćenjem zakonodavca da uređuje svojinske, obligacione odnose i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. tač. 6, 7. i 8. Ustava), kao i sa odredbama Ustava prema kojima se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, a sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. st. 1. do 3.). Navedene odredbe Ustava predstavljaju pravni osnov da se zakonom reguliše postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala, a određivanje kategorija lica i uslova koje ta lica moraju da ispunjavaju za ostvarivanje ovog prava u okviru je ustavne nadležnosti zakonodavca da uređuje uslove, način i rokove pretvaranja postojeće društvene svojine u privatnu svojinu. U odnosu na navode inicijativa da osporene odredbe Zakona povređuju ustavno načelo jednakosti građana pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu i razloge za donošenje osporenog Zakona, koji su navedeni u obrazloženju Predloga Zakona. Naime, u obrazloženju Predloga osporenog Zakona upravo se kao razlog za njegovo donošenje navodi da se ovim zakonom obezbeđuje poštovanje prava građana na jednakost garantovano članom 21. stav 3. Ustava, jer se njegovim donošenjem i svim ostalim građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji, daje takvo pravo, odnosno propisuje način njegovog ostvarivanja. Stoga je Sud ocenio da osporene odredbe Zakona ne dovode u pitanje ostvarivanje ustavnog principa jednakosti, odnosno ne stvaraju diskriminaciju u okviru iste kategorije lica koja ispunjavaju zakonske uslove za ostvarivanje prava u pitanju.

Budući da je o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 25. stav 1. tačka 4) Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije Sud već odlučivao, a da iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza u inicijativi ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 46. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti