Odluka Ustavnog suda o ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o policiji

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 112. i 118. Zakona o policiji. Postupak za ocenu čl. 110. je obustavljen zbog izmene zakona. Zahtev za ocenu čl. 111. odbačen je jer je o njemu već odlučeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-1536/2010
23.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 112. i člana 118. stav 4. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05).

2. Obustavlja se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 110. stav 1. tačka 1) Zakona iz tačke 1.

3. Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti člana 111. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 110. stav 1. tačka 1), čl. 111. i 112. i člana 118. stav 4. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05). U inicijativi se navodi da je odredba člana 110. stav 1. tačka 1) Zakona, kojom je propisano da lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu, pored opštih uslova za prijem u radni odnos u državnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da bude državljanin Srbije i Crne Gore sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji, nesaglasna sa Ustavom Republike Srbije iz razloga što je Republika Crna Gora proglasila svoju državnost 3. juna 2006. godine, a i protivrečna je i odredbi tačke 6) istog člana Zakona kojom je propisano da lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu ne može da ima dvojno državljanstvo. Odredba člana 111. Zakona, kojom je propisano da policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu, radi izvršavanja zadataka u policiji, da prikuplja podatke uz pismenu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji, po mišljenju inicijatora stvara prostor za proizvoljno postupanje policije prilikom prijema određenog lica u radni odnos, s obzirom na činjenicu da je diskreciono pravo policije da odlučuje o tome da li će o određenom licu prikupljati podatke na osnovu kojih se utvrđuju bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji. Odredba člana 112. Zakona kojom je propisan način zasnivanja radnog odnosa, po mišljenju inicijatora, suprotna je odredbi člana 21. stav 1. Ustava, jer diskriminiše ostale građane u pogledu dostupnosti svih radnih mesta svima pod jednakim uslovima i podstiče nepotizam prilikom zapošljavanja. Odredba člana 118. stav 4. Zakona, kojom je propisano da zaposleni gubi zvanje prestankom radnog odnosa u Ministarstvu, osporava se iz razloga što je u suprotnosti sa odredbom člana 32. stav 4. istog zakona prema kojoj uniformu policijskog službenika na propisan način, mogu na državnim priredbama i svečanostima, stručnim skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih službenika policije, da nose i penzionisani policijski službenici.

U prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) koji je donet 2005. godine, nije usaglašavan sa važećim Ustavom Republike Srbije saglasno članu 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, da je rok za usaglašavanje zakona donetih na osnovu Ustava Republike Srbije od 1990. godine istekao 31. decembra 2008. godine, te da su se, saglasno članu 167. Ustava, stekli uslovi da Ustavni sud izvrši ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona na osnovu odredaba važećeg Ustava. Osporenim odredbama Zakona o policiji propisano je: da lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pored opštih uslova za prijem u radni odnos u državnom organu, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da je državljanin Srbije i Crne Gore sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji (član 110. stav 1. tačka 1)); da policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvršavanja zadataka u policiji da prikuplja podatke uz pisanu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji, a bezbednosna provera obuhvata proveru podataka utvrđenih propisima o uslovima za dobijanje radnog mesta, kao i podataka koje kandidat za zasnivanje radnog odnosa daje u postupku zasnivanja radnog odnosa (član 111.); da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa, da konkurs nije obavezan za prijem u policiju policijskih službenika, kao i da Vlada uredbom može utvrditi i druga radna mesta u Ministarstvu koja se popunjavaju bez objavljivanja konkursa (član 112.); da zaposleni gubi zvanje prestankom radnog odnosa u Ministarstvu (član 118. stav 4.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je pravni poredak jedinstven (član 4. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da su svi jednaki pred Ustavom i zakonom, da svako ima jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada, kao i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje bezbednost građana Republike Srbije i sistem u oblasti radnih odnosa (član 97. tač. 4. i 8.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).

Imajući u vidu da je odredba člana 110. stav 1. tačka 1) osnovnog teksta Zakona izmenjena odredbom člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 92/11), tako što je propisano da lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu, pored opštih uslova za prijem u radni odnos u državnom organu, mora da ima prebivalište u Republici Srbiji, čime je usaglašena sa važećim Ustavom, kao i da Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti, obustavio je postupak za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe člana 110. stav 1. tačka 1) osporenog Zakona o policiji, saglasno odredbi člana 57. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11), odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba člana 112. Zakona kojima je propisan način zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu, iz razloga što je zakonodavac, polazeći od ustavnih ovlašćenja utvrđenih u odredbama člana 97. tač. 4. i 8. Ustava, propisao pravilo da se radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova zasniva putem konkursa, kao i mogućnost da se bez javnog konkursa u radni odnos primaju policijski službenici koji rade na specifičnim poslovima koji zahtevaju posebne uslove za njihovo obavljanje i shodno tome navedena lica imaju poseban tretman prilikom zapošljavanja u policiji. Na ovaj način se osporenim članom Zakona ne narušavaju ustavni princip zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i zajemčeno pravo na rad i dostupnost svih radnih mesta pod jednakim uslovima iz člana 60. Ustava. Ovo stoga što se, prema članu 60. stav 1. Ustava, pravo na rad jemči u skladu sa zakonom, što znači da je zakonodavac ovlašćen da, uređujući način i ostvarivanje prava na rad, propiše da se određene kategorije zaposlenih kao što su policijski službenici mogu primiti u radni odnos mimo konkursa. Kako je način primanja u radni odnos prilagođen specifičnim potrebama odnosnog ministarstva u obavljanju poslova na zaštiti ljudi i imovine i kako su navedeni poslovi dostupni svima koji ispunjavaju propisane uslove, to osporeni član Zakona ne stvara diskriminaciju među građanima, niti im ograničava dostupnost radnog mesta pod jednakim uslovima.

U pogledu navoda podnosioca inicijative da formulacija iz člana 112. Zakona u praksi stvara prostor za moguće korupcije, zloupotrebe položaja prilikom zapošljavanja i nepotizam, Ustavni sud, prema članu 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje o načinu primene osporene odredbe Zakona.

Ustavni sud, je takođe, odbacio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 118. stav 4. Zakona, imajući u vidu da je osporena odredba doneta u granicama ustavnih ovlašćenja zakonodavca sadržanih u odredbama člana 97. tač. 4. i 8. Ustava. Naime, zakonodavac je polazeći od svojih ustavnih ovlašćenja propisao vrstu, uslove i način sticanja i gubitka zvanja ovlašćenih službenih lica i policijskih službenika, pri čemu je osporeno rešenje iz člana 118. stav 4. Zakona prema kome se zvanje gubi prestankom radnog odnosa u Ministarstvu, dakle danom prestanka svojstva zaposlenog logična posledica činjenice da je zvanje vezano za službeni status zaposlenog u policiji, a ne za njegovo lično svojstvo. U vezi sa navodima podnosioca predstavke da je osporena odredba Zakona direktno suprotna odredbama člana 32. st. 2. i 4. navedenog zakona, Ustavni sud, prema odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje međusobnu usklađenost pojedinih odredaba opštih pravnih akata kao u konkretnom slučaju.

Budući da je Ustavni sud našao da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona, inicijativu je odbacio saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

O ustavnosti člana 111. Zakona o policiji, Ustavni sud je već odlučivao u predmetu IUz-13/2008 i na sednici održanoj 15. jula 2010. godine doneo Rešenje kojim, pored ostalog, nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenog člana Zakona. Ocenjujući član 111. Zakona, Ustavni sud je izrazio stav da su poslovi koji se obavljaju u Ministarstvu unutrašnjih poslova po svojoj prirodi specifični, kao i da te poslove obavljaju službena lica i zaposleni na određenim dužnostima sa posebnim radno-pravnim statusom, pa je saglasno tome, prilikom prijema u radni odnos predviđeno prikupljanje podataka na osnovu kojih se utvrđuje podobnost određenih lica za izvršavanje najsloženijih zadataka u policiji, što je saglasno ovlašćenjima zakonodavca iz člana 97. tač. 4. i 8. Ustava da uredi rad Ministarstva unutrašnjih poslova kao republičkog organa, kao i da u okviru navedenih ustavnih ovlašćenja propiše posebne uslove za prijem u radni odnos određenih lica na način kako je to regulisano osporenim članom Zakona.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zahtevu za ocenjivanje ustavnosti odredbe Zakona o kojoj je Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je ovaj zahtev odbacio kao u tački 3. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tač. 5), 7) i 8) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08 i 76/11), Veliko veće Ustavnog suda je donelo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o policiji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti