Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 5. st. 3. i 4. Zakona o porezima na imovinu. Sporno je da li pravo poreskih obveznika na umanjenje poreske osnovice za amortizaciju sme zavisiti od ažurnosti lokalne samouprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-155/2014
16.03.2017.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić i sudije: Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (dr. Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. marta 2017. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 5. st. 3. i 4. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 54/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 i 47/13).

2. Rešenje iz tačke 1. dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora.

3. Rok za davanje odgovora je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa kojom se traži pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 5. stav 4. Zakona iz tačke 1. izreke.

Inicijator osporava ustavnost navedene odredbe Zakona sa stanovišta odredaba člana 21. Ustava Republike Srbije kojima se garantuje jednakost svih pred Ustavom i zakonom i zabranjuje diskriminacija po bilo kom osnovu. Smatra da osporena odredba omogućava „da se poreskim obveznicima koji raspolažu sa imovinom iste vrednosti razrezuje porez na imovinu u različitoj visini što ima za posledicu dovođenje poreskih obveznika u neravnopravan položaj, tj. njihovu diskriminaciju“. U prilog svojoj tvrdnji, inicijator ističe da time što je zakonodavac osporenom odredbom propisao mogućnost da se u nekim opštinama porez na imovinu umanjuje ili ne umanjuje za amortizaciju, a da to ni na koji način ne zavisi od aktivnosti poreskog obveznika, već isključivo od ažurnosti skupština jedinica lokalne samouprave, odnosno od činjenice da li su donele odluke o visini stope amortizacije koja važi na dan 15. decembra godine, koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom. Inicijator navodi „da ukoliko skupština takvu odluku ne donese poreski obveznici će na toj opštini biti kažnjeni, jer će u odnosu na njih porez na imovinu biti obračunat bez umanjenja po osnovu amortizacije“. Imajući u vidu činjenicu da osporena odredba praktično omogućava da u nekim opštinama u Republici porez na imovinu bude umanjen po osnovu amortizacije, dok u drugim opštinama nema ovog umanjenja, po mišljenju inicijatora, na izneti način se krši načelo jednakosti građana pred zakonom garantovano odredbama člana 21. Ustava. Takođe, inicijator ukazuje i na činjenicu da nijedan od prethodnih zakona koji su regulisali ovu materiju nije dopuštao takvu diskriminaciju.

U dopuni inicijative podnetoj ovom Sudu, inicijator navodi da je Ustavni sud u predmetu IUz-74/2010 doneo 9. septembra 2010. godine Odluku o utvrđivanju neustavnosti odredbe člana 104. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 81/09) u kojoj je izrazio stav „da ostvarivanje Zakonom propisanog prava na konverziju prava korišćenja u pravo svojine ne može zavisiti od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se o pravu odlučuje, te stoga ni gubitak ustanovljenog prava, a što je posledica isteka propisanog roka, ne može zavisiti od toga da li su nadležni organi postupak okončali u okviru propisanog roka ili ne“. U obrazloženju ove odluke Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 104. stav 4. navedenog Zakona nije saglasna sa Ustavom zajamčenim pravom na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao ni sa ustavnim načelom jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, budući da se sva lica koja ispunjavaju propisane uslove za konverziju nalaze u istoj pravnoj situaciji, a osporena odredba im ne obezbeđuje jednakost pred zakonom.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je osporena odredba člana 5. stav 4. Zakona o porezima na imovinu uneta u integralni tekst Zakona članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, broj 47/13). Osporenom odredbom propisano je da ako skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu stope amortizacije, ili je ne utvrdi u skladu sa ovim zakonom, ili je utvrdi, a ne objavi u skladu sa stavom 3. ovog člana, kod utvrđivanja poreza na imovinu vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana ne umanjuje se za amortizaciju. Sud dalje konstatuje da je preostalim odredbama člana 5. Zakona o porezima na imovinu propisano: da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (stav 2.); da vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do 1% godišnje primenom proporcionalne metode, a najviše do 40%, počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o visini stope amortizacije koja važi na dan 15. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom (stav 3.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem (član 97. tačka 6.).

III

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se osnovano može postaviti kao ustavnopravno sporno pitanje da li se osporenim normiranjem iz člana 5. stav 4. Zakona o porezima na imovinu povređuje ustavno načelo jednakosti građana pred zakonom iz člana 21. Ustava, budući da iz osporene zakonske odredbe nesumnjivo proizlazi da pravo na umanjenje vrednosti nepokretnosti kod utvrđivanja poreza na imovinu poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, a po osnovu amortizacije, ostvaruju samo ona lica, odnosno poreski obveznici čiji organi lokalne samouprave budu efikasno i ažurno postupali u smislu donošenja i objavljivanja u skladu sa zakonom odluke o visini stope amortizacije, dok se drugim poreskim obveznicima kod utvrđivanja poreza na imovinu ne vrši umanjenje vrednosti nepokretnosti za amortizaciju ukoliko im nadležni organ jedinice lokalne samouprave svojim aktom ne utvrdi visinu stope amortizacije, ili je utvrdi ali ne objavi u skladu sa zakonom.

Ustavni sud konstatuje da je odredba stava 3. osporenog člana 5. Zakona u pravnoj i logičkoj vezi sa osporenom odredbom stava 4. istog člana, te stoga nalazi da postupak ocene ustavnosti treba pokrenuti i u odnosu na odredbu stava 3. člana 5. Zakona o porezima na imovinu.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) ocenio da ima osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative i doneo Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 5. st. 3. i 4. Zakona iz tačke 1. izreke, ostavljajući rok od 60 dana Narodnoj skupštini od dana prijema Rešenja za davanje odgovora Sudu.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tač. 2) i 5) i člana 46. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o porezima na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti