SP
Prijava Registracija

Rešenje Ustavnog suda o odbijanju inicijative za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezima na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe koja uslovljava poresko oslobođenje za kupovinu prvog stana. Sud je ocenio da propisivanje uslova, kao što je neposedovanje stana u određenom periodu, predstavlja izraz legitimne zakonodavne politike i ne narušava načelo jednakosti pred zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-158/2008
16.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 31a stav 1. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04 i 61/07).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 31a stav 1. tačka 2) Zakona navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da je osporena zakonska odredba u nesaglasnosti sa odredbama člana 21. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, kao i sa odredbom člana 194. stav 3. Ustava kojom je utvrđeno načelo da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Po mišljenju inicijatora, osporenom odredbom Zakona vrši se diskriminacija građana, jer se iz prava na oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava isključuju građani za kupovinu tzv. "odgovarajućeg stana". Naime, inicijator navodi da se nepotpunom definicijom "stana koji kupac već poseduje", a u smislu osporene tačke 2) člana 31a stav 1. Zakona, isključuje iz prava na poresko oslobođenje kod kupovine stana svaki građanin koji u svojini ima bilo kakav stambeni prostor, bez obzira na kvalitet, površinu, strukturu i broj članova porodičnog domaćinstva. Na ovaj način se, po mišljenju inicijatora, stavljaju u neravnopravan (podređeni) položaj oni građani koji su bili prinuđeni da kupe neodgovarajući stan, te stoga inicijator smatra da je pravno logično i pravično da je zakonodavac umesto reči "prvi stan" upotrebio izraz "odgovarajući stan", čime bi se obezbedilo sprovođenje ustavne odredbe kojom se garantuje jednakost svih građana, što bi se u konkretnom slučaju odnosilo na sve građane koji prvi put rešavaju stambeno pitanje u skladu sa potrebama svog domaćinstva. Pored ovoga, inicijator svoje mišljenje potkrepljuje time što navodi da Ministarstvo finansija, kao i nadležni poreski organ, osporenu odredbu člana 31a stav 1. tačka 2) Zakona tumače tako da ne postoji osnov za ostvarivanje prava na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava kada se pravo svojine na stanu prenosi, odnosno prodaje licu koje je od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji imalo, odnosno i dalje ima u svojini ili u susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od površine tog stana.

Na zahtev Ustavnog suda Narodna skupština je 3. decembra 2010. godine dostavila mišljenje o podnetoj inicijativi u kome je, pred ostalog, istaknuto da odredbe člana 21. st. 1. i 3. Ustava ne sadrže ograničenja za zakonodavca u pogledu uređivanja odnosa u poreskoj oblasti, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Navodi se da je pravo zakonodavca da, vodeći poresku politiku, propisuje i slučajeve u kojima se određenim subjektima priznaju poreska oslobođenja i olakšice, radi ostvarivanja određene ekonomske i socijalne politike. Iznosi se mišljenje da ustavni principi jednakosti svih pred zakonom i zabrane diskriminacije ne znače apsolutnu jednakost, već jednakost svih lica koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji, te se stoga ne može dovoditi u pitanje ustavnost propisanog oslbođenja od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana, koje predstavlja podsticajnu meru za rešavanje stambenih pitanja lica koja su bez stana. U dostavljenom mišljenju se, takođe, navodi da ovo pravo može ostvariti svako lice koje ispunjava propisane uslove, odnosno koje se nađe u pravnoj situaciji propisanoj osporenom odredbom Zakona. Određivanje perioda u kome kupac do dana kupovine stana nije imao stan, kao uslova za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, prema mišljenju donosioca zakona, imalo je za cilj sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza prenosom prava svojine na druga lica, budući da su potencijalni kupci iz sredstava informisanja mogli imati saznanja o planiranom uvođenju poreskog oslobođenja po osnovu kupovine prvog stana. Na osnovu navedenih razloga, Narodna skupština je mišljenja da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe člana 31a stav 1. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu.

Odredbama člana 31a stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi fizičkom licu koje kupuje prvi stan za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m2 po svakom članu (odgovarajući stan), pod uslovom da:

1) je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije (osporena tačka 2)).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, a da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem (član 97. stav 1. tačka 6.); da Narodna Skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (član 99. stav 1. tačka 7.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. i 3.).

Prema oceni Suda, iz navedenih odredaba Ustava proizlazi ustavno ovlašćenje zakonodavca da uređuje poreski sistem u svim njegovim segmentima, uključujući i propisivanje određenih poreskih oslobođenja. Ustavni sud nalazi da osporena odredba člana 31a stav 1. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu ne sadrži povredu načela jednakosti svih pred zakonom i načela zabrane diskriminacije utvrđenih odredbama člana 21. Ustava, budući da se ovi principi u poreskoj materiji mogu tretirati samo u smislu jednakih uslova oporezivanja, odnosno jednakih uslova za ostvarivanje poreskih oslobođenja. Naime, polazeći od toga da su poreska oslobođenja deo sistema poreskih pogodnosti koje imaju za cilj ostvarivanje određenih ekonomsko - socijalnih ciljeva poreske politike, Ustavni sud je ocenio da je propisivanje određenih slučajeva poreskih oslobođenja, subjekata na koje se odnose i uslova za ostvarivanje prava na oslobođenja izraz određene zakonodavne politike koju vodi Narodna skupština. Saglasno navedenom, Ustavni sud je našao da je ustavnopravno prihvatljiva argumentacija zakonodavca da u slučaju odredbe člana 31a stav 1. tačka 2) osporenog Zakona, određivanje subjekata i uslova za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana ima značenje podsticajne mere za rešavanje stambenog pitanja lica koja su bez stana, odnosno koja prvi put rešavaju stambeno pitanje za sebe i članove svoje porodice, a ispunjavaju Zakonom propisane uslove.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavac Ustavom ovlašćen da u poreskoj oblasti propisuje određene svrsishodne i proporcionalne mere radi ostvarivanja definisanih ciljeva poreske politike, a koje obuhvataju i propisivanje određenih poreskih podsticaja. U tom smislu i propisivanje da pravo na poresko oslobođenje, kao vid poreskog podsticaja imaju samo lica koja, pored ostalih predviđenih uslova, u svojini nemaju bilo kakav stan na teritoriji Republike, a ne i lica koja imaju neodgovarajući stan, predstavlja izraz celishodnosti poreske politike, koju Ustavni sud, polazeći od odredaba člana 167. Ustava, nije nadležan da ceni.

Sa druge strane, Ustavni sud ukazuje da svi građani koji ispunjavaju Zakonom propisane uslove, te se saglasno tome nalaze u istoj pravnoj situaciji, na jednak način imaju pravo na predviđeno poresko oslobođenje, te je stoga Sud ocenio da se ni sa ovog stanovišta ne može dovesti u pitanje saglasnost osporene odredbe sa principima utvrđenim u članu 21. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud nije našao osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporene odredbe Zakona, te nije prihvatio inicijativu, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu