Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o dobrobiti životinja

Kratak pregled

Ustavni sud je odlučivao o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o dobrobiti životinja. Sud je utvrdio da obaveze vlasnika prihvatilišta da snose troškove zbrinjavanja napuštenih životinja nisu neustavne, jer osnivanje prihvatilišta predstavlja dobrovoljan čin kojim se prihvataju zakonske obaveze.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-164/2009
12.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 65. i 70. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09).

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 55, 82. i 83. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 55, 68, 70, 82. i 83. Zakona navedenog u izreci. Iz navoda inicijative kojima se obrazlaže osporavanje odredbe člana 65. Zakona, nesporno proizlazi da je u uvodu inicijative omaškom kao jedna od osporenih odredaba Zakona pogrešno označena odredba člana 68, umesto člana 65. Zakona. U inicijativi se navodi: da se osporenom odredbom člana 65. Zakona fizičkim i pravnim licima - neprofitnim udruženjima građana za zaštitu životinja, nameće obaveza preuzimanja pokretne imovine nepoznatog vlasnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave i brige nad njom koja ne proističe iz stvarnog vlasništva nad tom pokretnom imovinom, zbog čega se nad jednim delom građana zbog njihovih uverenja vrši diskriminacija; da se osporenom odredbom člana 70. Zakona krše prava i slobode vlasnika prihvatilišta obavezivanjem da snose troškove zbrinjavanja napuštenih životinja, jer vlasnici prihvatilišta nisu i vlasnici napuštenih životinja; da se osporenom odredbom člana 55. Zakona, zbog nepostojanja sankcije za vlasnike odnosno držaoce kućnih ljubimaca koji se prema kućnim ljubimcima ne ponašaju u skladu sa zakonom, daje "slobodan prostor za nezakonito ponašanje, tumačenje po slobodnoj volji i korupciju". Takođe se predlaže da se osporene odredbe čl. 82. i 83. Zakona kojima su uređene kazne za prekršaj dopune, tako da se "za povređivanje građana ujedima napuštenih i zalutalih pasa sankcionišu i grad kao pravni subjekat i odgovorno fizičko lice u njemu kako bi se izbegla povređivanja građana i troškovi odštetnih zahteva" i daje predlog kako odredbe člana 82. tačka 69) i člana 83. Zakona treba da glase. Inicijator smatra da su osporene odredbe čl. 65. i 70. Zakona u nesaglasnosti sa čl. 21, 22, 23, 25, 26, 43, 49, 58, 74, 82. i 97. Ustava Republike Srbije.

Osporenim odredbama Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) propisano je: da se kućni ljubimci obeležavaju i evidentiraju u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu, da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke, kao i da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da im obezbedi odgovarajući smeštaj, ako nije u mogućnosti da se dalje brine o njima (član 55.); da je vlasnik prihvatilišta dužan da prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa ovim zakonom, da obezbedi sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara, da se brine o pronalaženju vlasnika odnosno držaoca životinja, da vrati vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev, životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište, da pripremi plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda, kao i da se životinja koja je smeštena u prihvatilište može pokloniti ako je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište (član 65.); da troškove zbrinjavanja napuštenih životinja snosi vlasnik, odnosno držalac životinje, a ako je nepoznat troškove zbrinjavanja životinje snosi vlasnik prihvatilišta (član 70.); da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ako ne obezbedi kućnom ljubimcu uslove iz člana 53. ovog zakona (član 82. stav 1. tačka 69)); da će se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako organ jedinice lokalne samouprave ne izradi ili ne sprovodi program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka u skladu sa članom 54. stav 1. ovog zakona, kao i ako ne obezbedi prihvatilište i prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja u skladu sa članom 66. ovog zakona (član 83.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, te da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1, 2. i 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta (član 97. tačka 9.). Odredbama Ustava u odnosu na koje su osporene navedene odredbe Zakona jemči se zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda (član 22.), dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (član 23.), nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta građana (član 25.), zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada (član 26.), sloboda misli, savesti i veroispovesti (član 43.), zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje (član 49.), zdrava životna sredina (član 74.), dok odredbe člana 82. Ustava utvrđuju osnovna načela ekonomskog uređenja u Republici Srbiji.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se Zakonom o dobrobiti životinja uređuju pitanja koja su od značaja za dobrobit životinja i njihovu zaštitu, a među kojima su i prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika koje se odnose na dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja (član 1.). Prema definiciji pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu sadržanoj u odredbi člana 5. Zakona, vlasnik životinje je pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgajanja, reprodukcije, prevoza, korišćenja i prodaje životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobit životinja (tačka 3)), držanje životinja je smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije (tačka 11)), napuštena životinja je životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio (tačka 22)), kućni ljubimac je svaka životinja koja se drži radi druženja (tačka 26)), dok je prihvatilište za životinje objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja i pomoć i brigu o napuštenim i izgubljenim životinjama (tačka 38)). Odredbom člana 54. stav 1. Zakona propisano je da su organi jedinica lokalne samouprave dužni da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema specifičnostima sredine. Odredbe odeljka 13. pod nazivom: "Pansioni za kućne ljubimce i prihvatilišta za napuštene životinje", u okviru glave III Zakona (čl. 61. do 70.) uređuju pitanja koja se odnose na pansione i prihvatilišta kao poseban vid zaštite dobrobiti životinja. Prema članu 61. stav 1. Zakona, pansioni za kućne ljubimce i prihvatilišta za napuštene životinje moraju ispunjavati uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom i moraju biti upisani u Registar objekata koji vodi ministarstvo nadležno za poslove veterine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta je prema odredbi člana 62. stav 1. Zakona dužan da pre upisa u Registar objekata Ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio finansijska sredstva za nesmetan rad pansiona, odnosno prihvatilišta, kao i dokaze da je obezbedio sprovođenje zdravstvene zaštite životinja, odgovarajući prostor za njihov smeštaj i lica obučena za postupanje sa životinjama. Odredbom člana 63. st. 1. i 2. Zakona propisano je da je vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinja u pansionu, odnosno prihvatilištu i da je dužan da se o kućnim ljubimcima u pansionu, odnosno prihvatilištu brine pažnjom dobrog domaćina, pri čemu pažnju dobrog domaćina Zakon definiše kao obezbeđivanje uslova kojima se zadovoljavaju životne potrebe životinje, kao što su dovoljna količina kvaliteta hrane i vode, prostor za kretanje, ishranu i odmor, zaklon, mikroklimatski i higijenski uslovi života, i obezbeđivanje drugih uslova predviđenih članom 5. tačka 35) Zakona. Kao što je navedeno, osporenim odredbama člana 65. Zakona propisane su obaveze vlasnika prihvatilišta za životinje, dok je odredbama čl. 66. i 67. Zakona propisana obaveza nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja i predviđene su obaveze jedinice lokalne samouprave vezane za postupanje sa napuštenim i izgubljenim životinjama i njihov smeštaj u osnovano prihvatilište. Lice koje pronađe napuštenu životinju je, prema odredbi člana 68. Zakona, dužno da o tome bez odlaganja obavesti najbliže registrovano prihvatilište, radi zbrinjavanja. Sistem posebne zašite dobrobiti izgubljenih životinja zaokružen je osporenom odredbom člana 70. Zakona, prema kojoj troškove zbrinjavanja napuštenih životinja snosi vlasnik, odnosno donosilac životinje, a ako je on nepoznat - vlasnik prihvatilišta.

Kako se u inicijativi kao jedan od razloga osporavanja ustavnosti odredaba Zakona navodi položaj udruženja građana kao mogućih osnivača i vlasnika prihvatilišta za životinje, Ustavni sud je imao u vidu i odredbe Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09), kojima se uređuju osnivanje i pravni položaj udruženja. Udruženje, u smislu ovog zakona, je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. stav 1.); udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva (član 3. stav 1.); udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavine, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi dozvoljeni način, a može i neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti pod određenim uslovima (član 36. stav 1. i član 37. stav 2.). Odredbama člana 38. st. 1, 3. i 4. ovog zakona predviđeno je da se sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuje udruženje, a koji su od javnog interesa, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, pri čemu se pod programom od javnog interesa naročito smatraju, pored ostalog, i programi zaštite životinja, a kriterijume, uslove, obim, način, postupak dodele, kao i način i postupak vraćanja sredstava, ukoliko se utvrdi da udruženje ne koristi dobijena sredstva za realizaciju odobrenih programa, bliže uređuje Vlada.

U odnosu na osporene odredbe čl. 65. i 70. Zakona i razloge osporavanja njihove saglasnosti sa Ustavom iznete u inicijativi, Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavac, saglasno svom ustavnom ovlašćenju da, između ostalog, uređuje zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta (član 97. tačka 9. Ustava), bio ovlašćen da donese Zakon o dobrobiti životinja, kojim će, na sistemski način, urediti pitanja od značaja za dobrobit životinja, pa tako i prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika koje su od značaja za dobrobit životinja. Kako su mere posebne zaštite napuštenih i izgubljenih životinja, a među koje, saglasno Zakonu, spadaju i prihvatilišta za napuštene životinje, nesporno u interesu dobrobiti ovih životinja i propisane su u cilju zaštite i unapređenja životinjskog sveta, to, po oceni Ustavnog suda, propisivanje pravila za osnivanje ovakvih prihvatilišta i propisivanje obaveza i odgovornosti vlasnika prihvatilišta, proizlazi iz ustavnog ovlašćenja zakonodavca da uredi ovu oblast.

Po mišljenju podnosilaca inicijative, osnovno sporno ustavnopravno pitanje odnosi se na propisane obaveze vlasnika prihvatilišta da preduzima određene radnje u cilju zbrinjavanja svake napuštene životinje (član 65. Zakona) i da snosi troškove njenog zbrinjavanja ako vlasnik, odnosno držalac životinje nije poznat (član 70. Zakona). Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani navodi inicijative da su osporene zakonske odredbe nesaglasne ustavnom načelu zabrane diskriminacije i Ustavom zajemčenom pravu na imovinu. Ovo iz razloga što je svako fizičko lice, udruženje građana ili drugo pravno lice potpuno slobodno da se opredeli da li će, pod uslovima propisanim Zakonom, osnovati prihvatilište za napuštene životinje i time postati njihov vlasnik. Opredeljivanjem da u interesu dobrobiti životinja osnuje prihvatilište, vlasnik prihvata i sistem zaštite dobrobiti životinja ustanovljen ovim zakonom, a koji podrazumeva i odgovornost vlasnika prihvatilišta za život, zdravlje i dobrobit životinja u prihvatilištu i obavezu da o njima brine sa pažnjom dobrog domaćina (član 63. st. 1. i 2. Zakona), a koja je precizno definisana odredbom člana 5. tačka 35) istog Zakona. Kako ova briga o životinjama neminovno podrazumeva i određene troškove, to, po oceni Ustavnog suda, iz zakonom propisanih obaveza i odgovornosti nužno sledi i obaveza vlasnika prihvatilišta da snosi troškove zbrinjavanja životinje za koju nema ko da snosi ove troškove, jer je vlasnik, odnosno držalac nepoznat.

Ustavni sud nalazi da su pravno neutemeljeni navodi inicijative da je vlasnik napuštenih životinja "lokalna samouprava, tj. svi poreski obveznici jedne lokalne samouprave čiji ti psi/mačke de facto jesu, jer su ih oni proizveli i na javnu površinu svoje jedinice lokalne samouprave - izbacili neobeležene". Prilikom ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona, Ustavni sud je imao u vidu ne samo da su vlasniku prihvatilišta unapred poznate sve obaveze koje proizlaze iz osnivanja prihvatilišta, već i to da je, prema odredbi člana 62. tačka 1) Zakona, vlasnik prihvatilišta pre upisa u registar objekata dužan da nadležnom ministarstvu, pored ostalih propisanih dokaza, dostavi i dokaz da je obezbedio finansijska sredstva za nesmetan rad prihvatilišta, što podrazumeva i finansijska sredstva kojima će, kada je potrebno, snositi troškove brige o napuštenim životinjama koje se nalaze u prihvatilištu, sa pažnjom dobrog domaćina. Kako se propisane obaveze i odgovornosti podjednako odnose na sve vlasnike prihvatilišta, to po stanovištu Ustavnog suda nema osnova za tvrdnju da su osporene odredbe nesaglasne Ustavom zajemčenoj jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu.

Takođe, polazeći od sadržine Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ocenjuje da se osporenim odredbama Zakona licu koje se opredelilo da bude vlasnik prihvatilišta za napuštene životinje, ni na koji način ne uskraćuje pravo na mirno uživanje svojine, niti mu se pravo svojine oduzima ili ograničava, kao što osporenim Zakonom nije ograničen ni način korišćenja imovine. Nasuprot mišljenju podnosilaca inicijative, Ustavni sud nalazi da se osporenim odredbama samo uređuju pravila - prava, obaveze i odgovornosti za obavljanje jedne posebne delatnosti, a to je prihvat i zbrinjavanje napuštenih životinja. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da udruženja građana, kao potencijalni osnivači i vlasnici prihvatilišta, mogu imati posebne finansijske pogodnosti, jer saglasno odredbama Zakona o udruženjima ovakvi projekti i programi udruženja, čiji je osnivački cilj zaštita životinja, mogu biti kao programi od javnog interesa, finansirani i sredstvima iz budžeta Republike.

Povodom osporavanja navedenih odredaba Zakona, u odnosu na Ustavom zajemčenu zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda (član 22.), zajemčeno pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (član 23.), pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta (član 25.), zajemčenu zabranu ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada (član 26.), prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti (član 43.), na zdravu životnu sredinu (član 74.) i Ustavom utvrđena osnovna načela ekonomskog uređenja (član 82.), Ustavni sud nalazi da osporene odredbe Zakona nisu ni u kakvoj logičnoj i pravnoj vezi sa sadržinom označenih Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih ljudskih prava i sloboda, te da stoga nema osnova za postavljanje pitanja njihove saglasnosti sa navedenim odredbama Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi o nesaglasnosti odredaba čl. 65. i 70. Zakona sa Ustavom, te stoga, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), inicijativu u ovom delu nije prihvatio.

Povodom osporavanja odredaba člana 55, člana 82. tačka 69) i člana 83. Zakona, Ustavni sud je utvrdio da se u inicijativi ne ukazuje na nesaglasnost navedenih odredaba sa Ustavom, već se izražava kritika zakonskih rešenja sadržanih u navedenim odredaba i predlaže kako bi pojedine odredbe, po mišljenju podnosioca inicijative trebalo da glase. S obzirom na to da se iznetim navodima inicijative ne osporava ustavnost, već celishodnost pojedinih zakonskih rešenja i traži njihova izmena, Ustavni sud ukazuje da, polazeći od svoje nadležnosti utvrđene članom 167. Ustava, nije nadležan da odlučuje o celishodnosti i izmeni konkretnih zakonskih rešenja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti odbacio inicijativu u delu koji se odnosi na odredbe člana 55, člana 82. tačka 69) i člana 83. Zakona.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o dobrobiti životinja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti