Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da su neustavne odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja koje nacionalnim savetima daju ovlašćenja u izboru direktora i članova organa upravljanja u ustanovama od „posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, zbog pravne neodređenosti tog pojma.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-166/2014
12.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odredbe člana 54. stav 5, u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i stav 8, u delu koji glasi: „ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-Autentično tumačenje i 68/15) , nisu u saglasnosti sa Ustavom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavni sud je Rešenjem IUz-166/2014 od 21. januara 2016. godine pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 54. stav 5, u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

U navedenom Rešenju Ustavni sud je, polazeći od sadržine odredaba člana 54. stav 5. Zakona, u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, našao da je identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o savetima nacionalnih manjina za koju je Ustavni sud u Odluci IUz-882/2010 od 14. januara 2014. godine, u navedenom delu, utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom. Takođe, i odredba člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojom je propisano da nacionalni savet nacionalne manjine daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanove u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu gotovo identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona o savetima nacionalnih manjina, za koju je Ustavni sud u navedenoj odluci utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti sa Ustavom i osporenih odredaba člana 54. stav 5, u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Navedeno Rešenje dostavljeno je, saglasno odredbi člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15-dr. zakon i 103/15) Narodnoj skupštini kao donosiocu osporenog akta, na odgovor. Kako odgovor Narodne skupštine nije primljen u ostavljenom roku od 60 dana, a ni naknadno, Ustavni sud je postupak nastavio na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je konstatovao da se osporenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – Autentično tumačenje i 68/15) uređuju osnovi sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja (član 1. stav 1.).

Osporenim odredbama člana 54. stav 5. Zakona propisano je: da u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže tri člana – predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja. Takođe, odredbom člana 54. stav 8. Zakona propisano je da u srednjoj stručnoj školi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojom se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine u organ upravljanja od tri člana najmanje jednog predlaže iz reda socijalnih partnera iz područja rada škole.

Odredbom člana 60. Zakona, kojim se uređuje izbor direktora ustanove, u osporenom stavu 3. tog člana propisano je da u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

III

Za ustavnopravno sagledavanje osporenih odredaba člana 54. st. 5. i 8. i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja od značaja su odredbe Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran i da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (član 52. st. 1. i 2.); da se pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, jemče dodatna individualna ili kolektivna prava, da se individualna prava ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima, da putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom (član 75. st. 1. i 2.); da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, pripremanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom (član 79. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti obrazovanja i sistem javnih službi (član 97. tačka 10.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. do 3.).

Radi celovitijeg sagledavanja osporenih odredaba čl. 54. i 60. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), Ustavni sud je imao u vidu i sledeće odredbe ovog zakona kojima je propisano: da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova (član 7. stav 1.); da obrazovno-vaspitni rad u ustanovi obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik (član 8. stav 1.); da ustanova ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i opštim aktom (član 52. stav 1.); da organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika, da članove organa upravljanja imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja, da organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave (član 54. st. 1. do 3.).

Analizom odredaba čl. 54. i 60. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Ustavni sud je konstatovao da navedeni zakon sadrži istovetne oblike učešća nacionalnih saveta nacionalne manjine u upravljanju obrazovnim ustanovama, kao i odredbe člana 12. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojima je u stavu 1. tač. 2) i 5) Zakona bilo propisano:

„U ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban nastavni predmet, nacionalni savet:

1) …;

2) u ustanovama u kojima se u većini odeljenja obavlja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, predlaže članove upravnog, odnosno školskog odbora – predstavnike jedinice lokalne samouprave;

3) …;

4) …;

5) daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanova iz stava 1. tačka 2. ovog člana“.

Nadalje, Ustavni sud, je konstatovao da je u Odluci IUz-882/2010 od 14. januara 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 20/14), povodom ocene saglasnosti pojedinih osporenih odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Sl užbeni glasnik RS“, broj 72/09) sa Ustavom , vršio i ocenu odredbe člana 12. Zakona, kojim su propisani pojedini oblici učešća nacionalnog saveta u upravljanju ustanovama u oblasti obrazovanja u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban nastavni predmet. U toj odluci Sud je, polazeći od Ustava, utvrdio da odredba člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona, u delu koji glasi: „ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, nije u saglasnosti sa Ustavom. U obrazloženju ovog stava Ustavni sud je pošao od toga da je odredbom člana 12. stav 1. tačka 2) predviđeno ovlašćenje nacionalnog saveta da predlaže članove upravnog, odnosno školskog odbora – predstavnika jedinica lokalne samouprave, između ostalog i u ustanovama za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Ustavni sud je istakao da ni ovim ni bilo kojim drugim zakonom nije propisano koje uslove treba da ispunjava vaspitno-obrazovna ustanova da bi stekla status tzv. „ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, te je ocenio da potpuna zakonska neuređenost pojma „ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, svaku pravnu normu koja bilo koje ovlašćenje nekog subjekta vezuje za ustanove od „posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ lišava osnovnih standarda jasnoće i određenosti kao preduslova principa vladavine prava. S obzirom na to, Ustavni sud je ocenio da navedena odredba Zakona ne zadovoljava osnovne standarde preciznosti, jasnoće i određenosti pravne norme, koji su, prema stavovima ovoga suda, kao i praksi i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, preduslov ostvarivanja principa vladavine prava, kao temeljnog principa svake demokratske države.

Takođe, Ustavni sud je saglasno navedenim odredbama Ustava utvrdio da odredba člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona, koja propisuje da nacionalni savet daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanova u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine (ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban predmet), nije u saglasnosti sa Ustavom, iz razloga što u takvoj ustanovi vaspitno-obrazovni rad mogu ostvariti svi građani, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, te izbor direktora ne može biti uslovljen prethodnom saglasnošću nacionalnog saveta nacionalne manjine. Stoga je Ustavni sud ocenio da je zakonodavac u odredbi člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona izašao izvan mera za ostvarivanje dodatnih prava pripadnika nacionalnih manjina.

Danom objavljivanja navedene Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 20/14, od 21. februara 2014. godine, odredbe člana 12. stav 1. tačka 2), u delu koji glasi: ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prestale su da važe, a saglasno članu 168. stav 3. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je odredba člana 54. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u delu koji glasi: „ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o savetima nacionalnih manjina, za koju je Ustavni sud u Odluci IUz-882/2010, u navedenom delu, utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom. Takođe i odredba člana 60. stav 3. osporenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojom je propisano da nacionalni savet nacionalne manjine daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanove u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu gotovo identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona o savetima nacionalnih manjina, za koju je Ustavni sud u navedenoj Odluci utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom.

Ustavni sud ukazuje da odluka Ustavnog suda na osnovu koje prestaju da važe odredbe zakona koji je bio predmet ustavnosudske kontrole, ne vodi automatskom prestanku istih ili sličnih normi sadržanih u drugom zakonu, odnosno drugom propisu, niti utiče na primenu normi drugih zakona, jer prema članu 168. stav 3. Ustava, samo zakon, odnosno njegove pojedine odredbe za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu saglasne Ustavu, prestaju da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.

Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da osporene odredb e člana 54. stav 5. i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u suštini regulišu ista pravna pitanja – pitanje učešća nacionalnog saveta u različitim oblicima upravljanja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja (u organima upravljanja i prilikom izbora direktora) kao i odredbe člana 12. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina , za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu bile u saglasnosti sa Ustavom , Ustavni sud je našao da i osporene odredab e člana 54. stav 5 , u delu koji glasi : „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Kako je Ustavni sud nakon sprovedenog postupka po podnetoj inicijativi utvrdio da je i u odredbi stava 8. člana 54. Zakona kada je u pitanju srednja stručna škola sadržano isto rešenje kao i u stavu 5. člana 54. Zakona za koji je Ustavni sud utvrdio da je nesaglasan Ustavu, to je Sud, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka , saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da i odredba člana 54. stav 8. Zakona, u delu koji glasi: „ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 54. stav 5, u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i stav 8, u delu koji glasi: „ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, navedenog u izreci, prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti