Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o obrazovanju

Kratak pregled

Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Osporene odredbe, koje se odnose na ulogu nacionalnih saveta manjina u upravljanju školama, identične su normama koje je Sud ranije proglasio neustavnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUz-166/2014
21.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1.Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 54. stav 5. u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – Autentično tumačenje i 68/15).

2. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 54. stav 10. Zakona iz tačke 1.

3. Ovo rešenje dostaviti Narodnoj skupštini radi davanja odgovora.

4. Rok za davanje odgovora iz tačke 3. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja Narodnoj skupštini.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su tri inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 54. st. 5. i 10. i člana 60. stav 3. Zakona iz izreke.

Inicijativama podnetim 14. marta i 13. novembra 2014. godine, identičnim razlozima osporavaju se odredbe člana 54. stav 10. Zakona, prema kojima članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, za školu sa domom – nastavničko i pedagoško veće, na zajedničkoj sednici, a iz reda roditelja savet, tajnim izjašnjenjem. Kako je tom odredbom Zakona pravo predlaganja dato isključivo stručnim organima, a u praksi postoji različita primena, odnosno nejedinstveno postupanje u postupku predlaganja članova organa upravljanja iz reda zaposlenih, to je po mišljenju inicijatora nenastavnom osoblju uskraćeno pravo predlaganja članova organa upravljanja pa su kao „ostali zaposleni u ovim ustanovama diskriminisani… jer u njihovo ime neko drugi predlaže članove organa upravljanja“. Iz navedenih razloga, po mišljenju inicijatora odredba člana 54. stav 10. Zakona u suprotnosti je sa ustavnim načelima iz člana 21. st. 1. i 3, člana 52. st. 1. i 2. i člana 194. Ustava. Mišljenja su da bi zakonska rešenja za osporenu odredbu Zakona „trebalo (bi), u najmanju ruku da budu kao rešenje kod izbora direktora ovih ustanova, koje je predviđeno u čl. 60. st. 1. i 5. Zakona“. Jednom od ovih inicijativa, predloženo je da Sud do donošenja konačne odluke obustavi od izvršenja odredbu člana 54. stav 10. Zakona.

Inicijativom od 7. avgusta 2014. godine, predložena je ocena ustavnosti odredaba „člana 54. i 60.“ Zakona sa navodom da su pojedine odredbe „iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ušle u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“. Inicijator se pozvao na Odluku Ustavnog suda IUz-882/2010 od 16. januara 2014. godine, kojom je Ustavni sud utvrdio da pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nisu u saglasnosti sa Ustavom, među kojima je i odredba člana 12. stav 1. tačka 5) tog zakona, koja je istovetna osporenoj odredbi člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Smatra da je „potpuno nelogično i neživotno da su jedne te iste odredbe u (jednom) Zakonu poništene, a u drugom ostale na snazi“. Kao povod podnošenja ove inicijative, inicijator navodi odgovor Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 119-01-181/2014-02 od 26. maja 2014. godine, prema kome se, do donošenja novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim će se propisati novi postupak za imenovanje organa upravljanja i izbor direktora u pojedinim ustanovama, nakon Odluke Ustavnog suda IUz-882/2010 od 16. januara 2014. godine, mogu i dalje u celini primenjivati odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Iz sadržine podnete inicijative proizlazi da se predlaže i ocena ustavnosti odredbe člana 54. stav 5. Zakona koja je identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za koju je Sud u predmetu IUz-882/2010 takođe utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom.

Saglasno odredbi člana 31. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US i 103/15), Ustavni sud je 30. aprila 2014. godine dostavio Narodnoj skupštini „predlog za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“ od 14. marta 2014. godine radi davanja odgovora. Kako Narodna skupština nije dostavila odgovor u ostavljenom roku, a ni naknadno, to je Sud saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nastavio postupak.

U prethodno sprovedenom postupku, Ustavni sud je konstatovao, da se osporenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – Autentično tumačenje i 68/15), uređuju osnovi sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja (član 1. stav 1.).

Osporenim odredbama člana 54. st. 5. i 10. Zakona, propisano je: da u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže tri člana – predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja (stav 5.); da članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, za školu sa domom – nastavničko i pedagoško veće, na zajedničkoj sednici, a iz reda roditelja – savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem (stav 10.).

Odredbom člana 60. Zakona, kojim se uređuje izbor direktora ustanove, u osporenom stavu 3. tog člana Zakona propisano je da u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

III

Za ustavnopravno sagledavanje osporenih odredaba člana 54. st. 4. i 10. i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja od značaja su odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran i da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično (član 52. st. 1. i 2.); da se pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, jemče dodatna individualna ili kolektivna prava, da se individualna prava ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima, da putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom (član 75. st. 1. i 2.); da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, pripremanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom (član 79. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti obrazovanja i sistem javnih službi (član 97. tačka 10.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. st. 1. do 3.).

Radi celovitijeg sagledavanja osporenih odredaba člana 54. i 60. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), Ustavni sud je imao u vidu i sledeće odredbe ovog zakona kojima je propisano: da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova (član 7. stav 1.); da obrazovno-vaspitni rad u ustanovi obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik (član 8. stav 1.); da ustanova ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i opštim aktom (član 52. stav 1.); da organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika, da članove organa upravljanja imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja, da organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave (član 54. st. 1. do 3.). Prema odredbi člana 57. stav 1. tač. 1) do 6) Zakona, organ upravljanja pored ostalog, donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova (tačka 1)); donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju (tačka 2)); utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije (tačka 3)); donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom (tačka 4)); usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi (tačka 5)); raspisuje konkurs i bira direktora (tačka 6)). Prema odredbi člana 66. st. 1. do 5. Zakona, stručni organi predškolske ustanove jesu vaspitno - obrazovno veće i stručni aktivi vaspitača i medicinskih sestara, aktiv za razvojno planiranje i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom (stav1.); da su stručni organi škole: nastavničko veće, odeljensko veće, stručno veće za razrednu nastavu, stručno veće za oblast predmeta, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi i timovi, u skladu sa statutom, a škola sa domom ima i pedagoško veće (stav 2.); da vaspitno - obrazovno veće čine vaspitači i stručni saradnici (stav 3.); da nastavničko veće čine nastavnici, vaspitači i stručni saradnici (stav 4.); da pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u školi sa domom (stav 5.). Odredbom člana 116. Zakona propisano je, da vaspitno - obrazovni rad u predškolskoj ustanovi ostvaruje vaspitač u skladu sa posebnim zakonom, da nastavu i druge oblike obrazovno - vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik, a da vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom ostvaruje vaspitač, da stručne poslove na unapređivanju vaspitno - obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi obavljaju pedagog, psiholog i drugi stručni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom, da stručne poslove u školi obavljaju stručni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, u muzičkoj školi - psiholog, pedagog, nototekar i medijatekar, a u školi za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i bibliotekar, da zavisno od potreba škola i programa koji se ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Odredbama člana 12. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), bilo je propisano:

„U ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban nastavni predmet, nacionalni savet:

1) …;

2) u ustanovama u kojima se u većini odeljenja obavlja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, predlaže članove upravnog, odnosno školskog odbora – predstavnike jedinice lokalne samouprave;

3) …;

4) …;

5) daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanova iz stava 1. tačka 2. ovog člana“.

Analizom odredaba čl. 54. i 60. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Ustavni sud je konstatovao da navedeni zakon sadrži istovetne oblike učešća nacionalnih saveta nacionalne manjine u upravljanju obrazovnim ustanovama, kao i odredbe člana 12. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Nadalje, Ustavni sud, ukazuje da je u Odluci IUz-882/2010 od 14. januara 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 20/14), povodom ocene saglasnosti pojedinih osporenih odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), sa Ustavom vršio i ocenu odredbe člana 12. Zakona, kojima su propisani pojedini oblici učešća nacionalnog saveta u upravljanju ustanovama u oblasti obrazovanja u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban nastavni predmet. Polazeći od Ustava, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 12. stav 1. tačka 2) u delu koji glasi: „ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, nije u saglasnosti sa Ustavom. U obrazloženju ovog stava Ustavni sud je pošao od toga da je odredbom člana 12. stav 1. tačka 2) predviđeno ovlašćenje nacionalnog saveta da predlaže članove upravnog, odnosno školskog odbora - predstavnika jedinica lokalne samouprave, između ostalog i u ustanovama za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Ustavni sud je istakao da ni ovim ni bilo kojim drugim zakonom nije propisano koje uslove treba da ispunjava vaspitno-obrazovna ustanova da bi stekla status tzv. „ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ te je ocenio da potpuna zakonska neuređenost pojma „ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“, svaku pravnu normu koja bilo koje ovlašćenje nekog subjekta vezuje za ustanove od „posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ lišava osnovnih standarda jasnoće i određenosti kao preduslova principa vladavine prava. S obzirom na to, Ustavni sud je ocenio da navedena odredba Zakona ne zadovoljava osnovne standarde preciznosti, jasnoće i određenosti pravne norme, koji su prema stavovima ovog suda, kao i praksi i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, preduslov ostvarivanja principa vladavine prava, kao temeljnog principa svake demokratske države.

Takođe, Ustavni sud je saglasno navedenim odredbama Ustava utvrdio da odredba člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona, koja propisuje da nacionalni savet daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanova u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine (ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban predmet), nije u saglasnosti sa Ustavom iz razloga što u takvoj ustanovi vaspitno-obrazovni rad mogu ostvariti svi građani, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost, te izbor direktora, ne može biti uslovljen prethodnom saglasnošću nacionalnog saveta nacionalne manjine. Stoga je Ustavni sud ocenio da je zakonodavac u odredbi člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona izašao izvan mera za ostvarivanje dodatnih prava pripadnika nacionalnih manjina.

Danom objavljivanja navedene Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 20/14 od 21. februara 2014. godine, odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) u delu koji glasi: ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i odredba člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prestale su da važe, a saglasno članu 168. stav 3. Ustava.

Ustavni sud nalazi da je odredba člana 54. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u delu koji glasi: „ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o savetima nacionalnih manjina, za koju je Ustavni sud u Odluci IUz-882/2010, u navedenom delu, utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom. Takođe i odredba člana 60. stav 3. osporenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojom je propisano da nacionalni savet nacionalne manjine daje prethodnu saglasnost na izbor direktora ustanove u kojoj se u većini odeljenja obrazovno - vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu gotovo identična odredbi člana 12. stav 1. tačka 5) Zakona o savetima nacionalnih manjina, za koju je Ustavni sud u navedenoj Odluci utvrdio da nije bila u saglasnosti sa Ustavom.

Ustavni sud ukazuje da je nesporno da odluka Ustavnog suda na osnovu koje prestaju da važe odredbe zakona koji je bio predmet ustavnosudske kontrole, ne vodi automatskom prestanku istih ili sličnih normi sadržanih u drugom zakonu, odnosno drugom propisu, niti utiče na primenu normi drugih zakona. Naime, prema članu 168. stav 3. Ustava, samo zakon, odnosno njegove pojedine odredbe za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu saglasne Ustavu, prestaju da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.

Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da osporene odredbe člana 54. stav 5. i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u suštini regulišu ista pravna pitanja - pitanje učešća nacionalnog saveta u različitim oblicima upravljanja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja (u organima upravljanja i prilikom izbora direktora) kao i član 12. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu bile u saglasnosti sa Ustavom - Ustavni sud je našao da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti sa Ustavom i osporenih odredaba člana 54. stav 5. u delu koji glasi: „ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu“ i člana 60. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Stoga je, Ustavni sud odlučio kao u tački 1. izreke.

Takođe, na osnovu člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je u tač. 3. i 4. izreke zaključio da ovo rešenje dostavi Narodnoj skupštini kao donosiocu osporenog akta na odgovor, sa rokom davanja odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.

VII

Povodom inicijativa kojima se traži pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 54. stav 10. Zakona iz razloga što je pravo predlaganja članova organa upravljanja dato isključivo stručnim organima a ne i svim zaposlenima „čime su ostali zaposleni diskriminisani“, Ustavni sud je konstatovao da je zakonodavac Ustavom ovlašćen (član 97. tačka 10.), da uređujući osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, kao javne službe, uredi i ko obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja, sastava i imenovanja organa upravljanja, a u okviru toga i pitanje predlaganja članova organa upravljanja iz reda zaposlenih. Propisivanje u osporenoj odredbi člana 54. stav 10. Zakona o tome koji organ ustanove predlaže za članove organa upravljanja iz reda zaposlenih, po nalaženju Ustavnog suda, je u nadležnosti zakonodavnog organa da u okviru uređivanja osnova sistema obrazovanja i vaspitanja uredi i pitanje sastava i način imenovanja organa upravljanja, imajući u vidu karakter i značaj obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja, kao delatnosti od posebnog interesa. Sud pri tome ukazuje da iz odredaba Zakona sledi da u ustanovama koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, obrazovno-vaspitni rad vrše nastavnici, vaspitači i stručni saradnici, a da organ upravljanja ustanove upravo odlučuje o najvažnijim pitanjima za obrazovno-vaspitni rad ustanove (donosi statut, program obrazovanja i vaspitanja, razvojni plan, godišnji plan rada, finansijski plan ustanove i dr.), to je po oceni Suda, stvar zakonodavne politike kako će se urediti način predlaganja članova organa upravljanja. Celishodnost i opravdanost takvog uređivanja, Ustavni sud saglasno članu 167. Ustava nije nadležan da ocenjuje.

S obzirom na izloženo i da inicijative sadrže samo formalno isticanje zahteva za ocenu ustavnosti odredbe člana 54. stav 10. Zakona u odnosu na odredbe člana 21. st. 1. i 3, člana 52. st. 1. i 2. i člana 194. Ustava, i da inicijatori u suštini iznose svoje mišljenje o tome koja lica treba da učestvuju u postupku predlaganja članova organa upravljanja iz reda zaposlenih i traže tumačenje osporene odredbe Zakona jer u njenoj primeni dolazi do „nejedinstvenog postupanja u postupku predlaganja članova organa upravljanja u obrazovnim i vaspitnim ustanovama“, a da pitanja opravdanosti i celishodnosti zakonskih rešenja ne mogu biti predmet ocene ustavnosti, s obzirom na nadležnost Ustavnog suda utvrđenu članom 167. Ustava, to je Ustavni sud, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, inicijative za ocenu ustavnosti navedene odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odbacio, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Kako je Sud u tački 2. izreke odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe člana 54. stav 10. Zakona, to je zahtev da Ustavni sud „obustavi primenu odredbe člana 54. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13) do donošenja konačne odluke“, postao bespredmetan.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. stav 1. tačka 1) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o obrazovanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti